Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7158">Jorgovanka Tabaković</a>

Jorgovanka Tabaković

Srpska radikalna stranka

Govori

PRVA SEDNICA

29-12-1997

Drage kolege, pre svega, moram da izrazim svoje izuzetno nezadovoljstvo činjenicom da u subotu veče dobijam telegram, gde se za tri popodne zakazuje Prva sednica Drugog redovnog zasedanja, na kojoj je prva tačka dnevnog reda republički budžet i prateći zakoni. Pošto sam ja u ovoj skupštii od 1993. godine, kao ekonomista, jednostavno, jedan od najvažnijih razloga za moje prisustvo u ovoj sali je upravo ovaj zakon, kojim poreskim obveznicima, odnosno svim građanima zavlačimo ruku u džep i dajemo legitimitet budžetskim korisnicima da troše taj novac. Mi ovde kao 250 odgovornih ljudi treba da damo legitimitet nečijim potrebama, a ne privilegijama. Da bi to moglo da se uradi odgovorno, onako jedino kako ja to kao poslanik SRS i moje kolege mogu da učinim, zaista nije bilo dovoljno vremena, jer u 10 sati preuzeti materijal, a u 21,40 časova o tome argumentovano raspravljati, zaista nije lako.
Međutim, pošto se ništa nije promenilo, nije mi bilo mnogo teško da pregledam ovaj materijal.
Kao i do sada, nerealna procena društvenog proizvoda doprinosi sagledavanju ovog budžeta kao nečega što ne prekoračuje 50% ukupno stvorenog društvenog proizvoda, koji se preraspodeljuje voljom vladajuće stranke, odnosno vladajuće koalicije. Društveni proizvod za prošlu godinu je bio procenjen na nekih 100 miliona. Međutim, vrlo je vešto izbegnuto da se kaže koliko je i ostvaren. Ne bih da se upustim u raspravu ni sa bilo kim u ovoj sali koliko je ostvarenje procenjenog društvenog proizvoda, jer ću doći u nezgodnu situaciju da mi kolege sa ove leve strane, iz leve koalicije priznaju da je veliki deo društvenog proizvoda van legalnih tokova i kao takav nemoguće ga je obuhvatiti ovim brojkama, koje su sadržane u budžetu. To znači, nema čoveka i ja bih mu dala nagradu, koji zna koliki je zaista društveni proizvod, a sigurno nije onih 100 miliona, pa preko njega 10%, na bazi kojih tvrdimo da je učešće javne potrošnje smanjeno.
Sve ono, oko čega sam se sporila sa gospodinom Vlatkovićem, bivšim ministrom finansija, ostalo je na snazi i dan-danas. Da počnem od prihoda. Ako vi na prihodnoj strani u stvaranju budžeta predviđate svega 340 miliona od poreza na dobit preduzeća, ako porez iznosi 25%, to znači da vi priznajete da se u ovoj državi stvara tek oko 1.300.000.000 dobiti. Zašto dozvoljavate i to sistemski dozvoljavate da mnogo veliki iznos društvenog proizvoda odnosno profita i dobiti ostaje van oporezivih tokova, van kanala? Mislim da ne treba da idemo putem države, koja će gro svojih prihoda, na bazi kojih će alimentirati budžetske korisnike, na bazi poreza na lična primanja, koja su minimalna i svi vi, koji ovde primate platu možda ne znate, ali znate od svog komšiluka da su te plate oko 200-300 i 500 dinara. Jedva da se neko može pohvaliti platom od 1.000 dinara. Sve su one oporezive i pet godina unazad pričamo da je odnos poreza i doprinosa na ova primanja 1:1, a on to još uvek nije.
I dalje nam dajete stavku "Ostali prihodi", gde se pominje neka cifra od 732.420.000 nerazloženo. Ponavljam i ne mrzi me da to ponovim šesti put u ovoj sali da nam ne možete ovako nerazloženo davati prihode, ma koliko se pravdali novim kontnim planom. Jer, tu ulaze prihodi od izdavanja u zakup nepokretnosti, kojima država Srbija, Republika Srbija gazduje. To je sve ono što se naplati od izvršenja krivičnih sankcija u prekršajnom postupku, znači zaplena iz takvih postupaka, kao i kamate na depozite po viđenju javnih fondova budžeta. Zašto govorim da je ta ovog puta izuzetno velika cifra ostala van uvida i dometa? Ako u jednom malom gradu kao što je Kraljevo postoji opšti problem, ako se takvi budžeti sele iz "Jugobanke" u "Delta banku", jer je na njih kamata 2,5% mesečno, zašto to nama nije ovde neko prikazao? Pa je umanjio ovaj iznos za gotovo 50% u odnosu na prošlogodišnji iznos. To je izuzetno veliki prihod.
Znači, planirate da neće biti krivičnih sankcija ili više nemate imovinu koju izdajete u zakup, da bi na osnovu toga mogli da alimentirate potrebe budžetskih korisnika. Znači, nedozvoljivo je ostaviti nerazloženo ovu vrstu prihoda.
I još nešto, dvojna politika budžeta. Ona koja je na uvidu javnosti i poslanicima i ona, koju stvarno vodite, to je naša stvarnost. Optuživao me je gospodin Vlatković da nije istina da se deficitarno finansira budžet. Ja to tvrdim i dan danas.
Predlog, koji imate pred sobom, govori o 303 miliona duga, koji treba vratiti, koji se zakonom o saveznom budžetu i ovim zakonom prolongira od 1993. godine, od kada sam ja u ovoj skupštini, ovoga puta do 2002. godine. Nemojte se ponašati kao nesolidni dužnici i kao nepošteni ljudi, govoriti da finansirate budžetske korisnike iz realnih izvora, jer to jednostavno nije istina. I to ovaj papir pokazuje, ma koliko ga nam kasno dali na uvid.