Dajte da se dogovorimo da nećemo da razgovaramo kao ljudi koji se ne čuju.
Znači, sporazum CEFTA je danas na dnevnom redu. Ako sam ja u Skupštini, ja Jorgovanka Tabaković, pripadnik Srpske radikalne stranke, sporazum počinje da se primenjuje po ratifikaciji osam dana i po deponovanju instrumenata, kao zadnja zemlja članica.
Šta ste vi mogli da uračunate u ovih 30% po sporazumu CEFTA, koji tek treba usvojiti, kada on samo zamenjuje 32 bilateralna sporazuma koji se zovu - špageti međunarodne trgovine, znači, to su dvostruki bilateralni sporazumi?
Nemojte sebi pripisivati zasluge, odnosno nemojte vrednovati CEFTA sporazum, a da on još nije stupio na snagu, odnosno da nije uticao pozitivno na povećanje izvoza u zemlje CEFTA. Znači, hoćemo da pričamo logički. Nećemo zamarati građane ispravkama, ali jednostavno nemojte to da radite, jer to nije tačno.
Odmah da odgovorim. Znači, to što Slovenija nije članica CEFTA, a gospodin o kojem smo pričali Vučićević jeste jedan od direktora, to je najgori argument koji ste mogli izneti, jer mi on omogućuje da vam kažem da 300 preduzeća iz Slovenije, koja je za mene simbol Evropske unije, simbol integracije, radi u Srbiji.
Nijedno srpsko preduzeće nema predstavništvo i razmenu, a po rečniku CEFTA bi to nazvali carinskim ili necarinskim barijerama, kojima se zaustavlja da ne uđe.
Dokaz za to je i poslednji primer pokušaja "Delte" da sa "Istra bencom" uđe, kada je država preko paradržavnog fonda dala veću cenu, promenila postupak prodaje akcija i istisnula...
Nije meni bitan Mišković, ali je istisnula jedno srpsko preduzeće. Vi ste naučili svet da radimo na tom principu – ne kao partneri, dužni poštovanja, nego kao poslušnici koji rade u njihovom interesu.
Znači, Slovenija i "Droga Kolinska", to je za mene princip po kojem vi otvarate ovo tržište, po kojem oni kažu – šta hoćete, Slovenci su vam zaposlili 3.500 ljudi.
Pa, ljudi, to je uvredljivo! Ja poštujem slovenački kvalitet, čovek sam koji ne ume da mrzi nikoga, poštujem vredne i radne, ali reći da su "Merkator" i slovenačke firme zaposlili 3.500 ljudi... A koliko kupaca je dobilo svako slovenačko preduzeće dolaskom na ovo tržište? Ja samo hoću precizne podatke.
Onog trenutka kada budete, kao Vlada, zaslužili poštovanje i uvažavanje, po efektima koje proizvodite, ja ću vam ga odati. Ali, uverena sam da vi meni nećete pružiti takvu priliku.

Drage kolege, poštujem da gospodin Matić ima nameru da, kao predstavnik vladajuće koalicije, učini za građane Srbije atraktivnim ovaj korak u približavanju EU, mada, nažalost, CEFTA ne deluje nimalo privlačno, kao ni sam ulazak u EU. Žalosno je što iz mog izlaganja od 20 minuta nije uspeo mnogo toga da zapamti. Savetujem mu da uzme beleške i  da to vidi, ali se zahvaljujem u isto vreme i ponoviću za njega šta, u stvari, integracije treba da znače.
CEFTA i ulazak u EU, kao i sve integracije, regionalne, globalne, bilo kakve, moraju dovesti do promena, ne bilo kakvih, nego nabolje, i to merljivih promena nabolje.
Ne onih promena kakve nam se ovde neovlašćeno saopštavaju sa stola predsedavajućeg, već promena koje građani osećaju svakodnevno, kada odu da kupuju od plate koju su zaradili, kada odu da podignu kredit u bankama koje nam nisu obezbedile konkurenciju, kada školuju decu, kada plaćaju zdravstvene usluge, kada primaju penzije. Ponavljam, integracije kao promena nabolje koja će svakome doneti boljitak.
U čemu je problem? Zašto mi usvajamo i ratifikujemo sporazum CEFTA na ovakav način?
Da li vi mislite da je potpuno slučajno predviđena ratifikacija u parlamentu? Ne. Neko ko je zamislio da se geopolitički cilj opredeljivanja u ovom domu za Evropsku uniju, preko ovog hola, predvorja i ulaza koji se zove CEFTA, ratifikuje ovde nije bio naivan.
Ratifikacija ovog sporazuma je predviđena za parlament upravo iz razloga da obezbedi vremensku konzistentnost politike koja se vodi u određenim, kako to moćnici kažu, nestabilnim zemljama, što znači – dok ste vi na vlasti, pa ste poslušni, treba da pokažete da ste prilježni geopolitičkom cilju ulaska u Evropsku uniju. Džaba sva ta priča o referendumu. I taj cilj postižete. Nema povećanja uvoza i izvoza. Imamo bilateralne sporazume po kojima radimo.
Vi ste poslušni da kažete – da, ovo je prvi korak za Evropsku uniju, a boje se da neke druge snage oličene u srpskim radikalima ne dozvole da se narod zaista o tome izjasni. Zato tražite ratifikaciju, oni traže, a vi slušate, da se ne bi desilo, kada se jednom potpiše ugovor, da se odustane od cilja, jer bi štete od kršenja tog ugovora bile mnogo veće nego od odustajanja. Nemojte biti naivni i nemojte da čekate da vam se problemi koji se tiču zaduživanja građana, o kojima je Srpska radikalna stranka govorila 2001, dešavaju danas kao konkretan problem.
Samo da pozdravite ministra koji nije stigao. Građani ne zaslužuju da im se iznose neistiniti podaci. Zemlje jugoistočne Evrope, CEFTA, učestvuju u izvozu srpske privrede sa oko 30%, to je rekao ispravno, ali u uvozu nije tačno sa 8%, nego sa nešto više od 20%. Pojedinačne podatke po svakoj zemlji u milionima dolara mogu da iznesem u svakom trenutku, tako da nemojte misliti da ću ijednog trenutka biti lenja da izađem za ovu govornicu i da svaki podatak koji je netačan demantujem. Hvala.

Kada gospodin Vujadinović izađe ja uvek dobijem priliku za malu repliku, ali glavobolje dobiju njegove kolege iz poslaničkog kluba. Osećam se prozvanom zbog kredita od KFW banke, od Nemačke razvojne banke, koja na vrlo pametan način (znači, hvalim njih i ljutim se na našu državu što ne radi to isto) kreditira izvoz svojih proizvođača.
Ono zbog čega moram da vam repliciram jeste da uslovi nisu ni izdaleka tako povoljni i da nisu u domenu magle, mada su vrlo vešto prikriveni načinom kako su formulisani. Tvrdila sam da je u trenutku kada smo raspravljali o tom ugovoru kamata na ta sredstva iznosila najmanje 6% godišnje. Da li vi, gospodine Vujadinoviću, znate koliko iznosi euribor? Oko 4%, na koje se dodaje 2% osnovnih troškova, a da ne govorim o 0,5 jednokratnih.
Sećate se, sabrala sam koliko smo kao država u prošloj godini platili kazne, izražene u gotovo milijardama dinara, za neiskorišćene tranše već odobrenih kredita od KFW banke, Nemačke razvojne banke. Znači, nemojte dovoditi građane u zabludu da je reč o najpovoljnijim kreditima, jer nije.
Još nešto sam dužna da kažem, nije u redu da vi kao ekonomista dovodite u pitanje kvalitet nemačke, italijanske, kineske ili bilo koje robe. Potpuno slučajno mogu da iznesem podatak, zaposlena sam u "Telekomu" koji je uvezao kinesku "Huavej" opremu pre dve godine, opremu koja se vrlo uspešno montira i koja funkcioniše. Gospođa Angela Merkel, iz jedne od zemalja u koje gledate kao u sunce, ali na koju se ne ugledate kad čuvate nacionalne, državne i ekonomske interese, sa tom istom firmom je, a posle "Telekoma", potpisala ugovor vredan 30 miliona dolara za uvoz iste opreme i pobedili su u konkurenciji 20 inostranih firmi.
To što kažete da se za ovo moramo zalagati po svaku cenu, jer obezbeđuje konkurenciju, jednostavno nije nešto što se podrazumeva. Vi znate da su i privatne kompanije, a mi smo dokaz, vrlo sklone stvaranju kartela i monopola kad god je to moguće. Jedan je meni posebno zanimljiv. O duvanskom ću pričati kad budemo pričali o duvanu, a vama ću danas da iznesem samo kazne koje je u EU naplatila evropska komisija od austrijskih banaka. Osam austrijskih banaka je 2005. godine kažnjeno sa 124,5 miliona evra, i to zato što su se na tajnim sastancima dogovarali o visini kamate kredita koji su davali građanima. Reč je o tome da je u našoj zemlji raščišćen prostor za banke i mahom su tu austrijske banke. Šta smo mi dobili potpunim otvaranjem i uništavanjem domaćeg bankarskog sistema: konkurenciju koja je dala niže kamate? Ne znam gde vi živite, ali vi i ja izgleda živimo u dve različite zemlje.

Poštovani građani, poštovane kolege poslanici, o ovoj temi ne smem da govorim bez papira.
Uvažavajući geopolitičku realnost, mislim na Rusiju koja se uzdiže i na Ameriku koja nije u prilici da preuzme ulogu jedine vodeće svetske sile, uvažavajući odgovornost pripadanja SRS, a koristeći ugled ovog doma i pravo javne reči ove govornice, hoću da vam kažem sledeće.
Ima onih kojima je Kosovo i Metohija daleko i kojima će ostati neshvatljivo zauvek. Ima takvih i u svetu, ali i kod nas u Srbiji. Oni kojima je Kosovo i Metohija daleko i neshvatljivo, a iz sveta su, pokušavaju da Albancima budu dobri preko naših leđa, tretirajući ga kao predmet kupoprodajnog ugovora, u kojem Srbija ne treba da učestvuje i treba da bude po strani.
Oni kojima je Kosovo i Metohija daleko i neshvatljivo, a iz Srbije su, na sreću skromnog su uticaja i, da budem još preciznija, mislim da su beznačajni. Oni misle da nije važno što se moj rodni Vučitrn danas zove Vuštri, ne kao dvojezični, nego kao isključivi naziv. Oni misle da nije važno što u tom, mom Vučitrnu, danas nema nijednog Srbina i nijednog nepreoranog groba. Oni razmišljaju u relacijama svoje trenutno neugrožene kuće ili stana i kratkovidi su, samoživi, sebični.
Ima i onih koji značaj Kosova i Metohije, njegovih manastira, prirodnih blaga, rezervi uglja, plodne zemlje, onih koji poznaju mogućnost tržišta i nekada biračkog tela, koji će iz svojih razloga, ljubavi ili koristi, učiniti značajan napor da ga sačuvaju. Sve njih treba uvažavati i okupljati.
Sada ima i nas, jedna sam od njih, kojima je Kosovo i Metohija život. Nismo birali mesto gde ćemo se roditi. Nismo ni otišli, ni pobegli, sve do 3. juna 1999. godine. Ja i meni slični do tog datuma nismo otišli i nismo pobegli, ne što smo manje vredeli i ne što nismo imali gde, nego zato što smo verovali da ima smisla ostati na Kosovu i da, ako odemo, ništa više neće vredeti i ništa više neće imati smisla.
A onda, 1999. godine, za one koje su zaboravili, prekid NATO bombardovanja je nametnut prerano sklopljenim mirom, pod lošim uslovima. Tada je svim Srbima sa Kosova i Metohije portparol Pentagona Kenet Bejkon, na konferenciji za štampu, poručio - Kosovo neće biti sigurno mesto za Srbe. Poručio je da Srbi mogu da odu, ali mogu i da rizikuju opstanak.
Danas pod pokroviteljstvom zapada, američke administracije i značajnog dela Evrope, Kosovo i Metohija danas zaista srećno mesto za Srbe i za opstanak, i ostanak na Kosovu je rizik. To je sumrak međunarodnog prava i UN.
Preko 285 hiljada ljudi sa Kosova i Metohije ima tretman interno raseljenih, izbeglih, a reći ću jednom rečju, nesrećnih. Mnogo je sahranjenih od bolesti koje su posledica bombardovanja.
Mnogo je naših najdražih, rođaka, prijatelja, koji su jednostavno pukli od tuge po izbegličkim kampovima ili u novosagrađenim i kupljenim stanovima. Što bi naši stari rekli - prepukli od tuge.
Koliko se grobova preoralo, crkava srušilo?
Drage moje kolege, nisu to emocije, to su životi. To su ljudi. To su pojedinačna ljudska prava u ime kojih je Amerika, sa NATO-om, vršila borbu i teror nad ovim narodom, da bi sačuvala albanska ljudska prava, prava u ime kojih je bombardovana Srbija.
Danas se na Kosovu i Metohiji, dragi prijatelji, seče čak i voće. Ne čuva se da bi se bralo jer je srpski trag. A svaki trag o Srbiji, o srpskom vlasništvu, treba zatrti.
Danas smo izloženi otvorenom cinizmu globalnih siledžija koji promovišu rat kao mir, ropstvo kao slobodu, neznanje kao moć. Danas se pokornost manjih podrazumeva, a poniznost slabijih se smatra uobičajenim oblikom praktičnog pristupa životu.
Pitaju nas ti gospodari sveta - pa zar ćete biti taoci moralnih predrasuda, dok drugi narodi hrabro grabe, brzim koracima ka boljoj budućnosti, sa dobro plaćenim poslom i udobnim životom.
Ali, dragi prijatelji, odakle pravo bilo kome da traži da se ja i mnogi slični meni odreknemo svog zavičaja, svog rodnog mesta, grobova svojih predaka, nas samih?
Odakle pravo Americi da trguje Kosovom i Metohijom, da prodaje tuđe u ime i navodno za ljudska prava?
U ime čega je budućnost albanske dece rođene na Kosovu i Metohiji važna, a nije važna budućnost srpske, romske, turske, goranske dece rođene do 99. godine? Gde je tu univerzalnost ljudskih prava?
Rusi su nam ovog puta sačuvali nadu. Zna se šta mi moramo da uradimo sami. Zna se šta država mora da uradi u ime budućnosti i u ime samopoštovanja. Veliki Rus Dostojevski kaže - kako živeti, misle i pitaju se na Zapadu, a mi kažemo zbog čega živeti.
Za povratak vredi živeti i to je moj odgovor, a to je obaveza države, vas koji vršite vlast u ime svih nas građana. Hvala.

Poštovane kolege poslanici, dragi građani Srbije, o ovom sporazumu i ovom kreditu i donaciji očigledno ću imati mnogo više da vam kažem od ministra. Odgovoriću vam na tri osnovna pitanja: ko daje ovaj kredit, za koje namene se daje ovaj kredit i šta mi kao država od toga dobijamo?
Šta mislite šta se krije iza magične reči KFW? Niko nas nije udostojio ni bližeg objašnjenja šta stoji iza ove skraćenice. KFW je Nemačka razvojna banka. Banka koja je u 100% vlasništvu nemačke države, od čega je 80% vlasništvo Vlade Savezne Republike Nemačke, a 20% je ova banka u vlasništvu pokrajina nemačkih.
U predizbornoj kampanji smo sve vreme kao pripadnici SRS pričali da je nama kao državi neophodna razvojna banka. Ili je taj stav nailazio na ćutanje ili je čak nailazio na osudu. Zašto prećutkujete narodu Srbije da nas finansira državna nemačka institucija? To nije sramota. Sramota je da osuđujete nas koji tvrdimo da treba da imamo razvojnu banku koja će da finansira svoju privredu, a ne kao Nemačka, koja je jaka i koja postoji 50 godina, da izlazimo na strana tržišta. Zašto prećutkujete?
Ne ugledate se na velike i jake države kakva je Nemačka, misleći da bi vam to neko zamerio. Ili možda postoji razlog za prećutkivanje. Da nije on sadržan u činjenici da je na adresi, gde postoji ova razvojna nemačka državna banka, istovremeno i jedno udruženje, odnosno holding, kako se to zove i u nemačkoj terminologiji i u našoj, znači na tom broju od 5 do 9, da ne pominjem naziv u Frankfurtu na Majni te ulice, jer ne umem da govorim nemački, ali je na adresi nemačke državne banke i holding koji u ovih 12 miliona nazovizajma u stvari nemačka država finansira izvoz proizvoda svoje industrije. To nije moja pretpostavka.
Nemačka bankarska institucija u vlasništvu nemačke države KFW ima pet organizacionih delova van holdinga, van proizvodnih kompanija. Oni se bave pratnjom nemačkih izvoznika i taj deo je KFW IPEKS. Drugi deo se zove KFW Ferder. Finansira infrastrukturu, komunalne sisteme u drugim državama, obrazovne institucije, unapređenje klime i energetsku efikasnost.
Treći deo KFW banke se zove Mittelstandsbank, koji finansira mala i srednja preduzeća i, takođe zanimljiv detalj, nastao je iz fuzije sa nemačkom bankom za poravnanje.
Postoji deo koji se bavi finansiranjem zemalja u tranziciji i razvoju, i to je deo koji se ovde pojavljuje, između ostalog kao neko ko realizuje ovaj kredit.
U okviru sistema KFW, nemačke državne razvojne banke, nalazi se i KFW DEG, deo koji se bavi finansiranjem privredne ekonomske strukture.
To nije sve. Kad uđete na sajt KFW grupacije, videćete da se kredite koje plasira daje preko Vollks banke, Raiffeisen banke ili neke privatne banke.
Nemačka razvojna državna banka je dobila raščišćen teren u kojem ne postoji banka ili ih ima još nekoliko koje ćete u najskorije vreme, po vašem planu, izmeniti im strukturu da država tu nema ni procenat učešća, da bi ta banka mogla preko ovde osnovanih svojih filijala i organizacionih jedinica da razvija nemačku privredu. Ni to nije sve.
Ovo protiv čega se ovde borite, podržavate uzimanjem kredita od KFW banke, a to je sledeće.
Ova banka ima i u Nemačkoj državnoj pošti 45% učešća i to od 2003. godine, a do tog datuma procenat je bio pretežan. Kome vi ovde pričate priču da savremeni ekonomski procesi iziskuju izlazak države iz svih strateških oblasti? KFW grupacija ima u Prokredit banci, koja postoji ovde u Srbiji, vlasničko učešće od 13,63%.
Znači nije dovoljno to što korišćenje svih kredita ide preko srodnih, povezanih banaka, to što vi kao država velikodušno prihvatate ove nazovipovoljne uslove kredita, nego u zemljama tipa Srbija ili Azerbejdžan ide i sa direktnim učešćem u bankarskim organizacijama. Kod nas je to Prokredit banka, u Azerbejdžanu je to npr. MIKRO FAJNANS BANKA.
Građani treba da znaju da ono što važi za Nemačku, kao vrednu i razvijenu zemlju, ne treba da važi za Srbiju, jer vlast misli da mi ne treba da imamo razvojnu banku i da mi treba da budemo pretvoreni u idealne dužnike.
Onako kako napadno, uporno i drsko banke pokušavaju od građana, koji žele da žive preko svojih mogućnosti, da stvori idealne dužnike, to isto pokušava da uradi i sa državom Srbijom, pretvarajući je u idealnog dužnika, odnosno u idealno tržište za plasman finansijskih sredstava.
Da to nije sporno, vi ne bi ni prećutkivali. Prećutali ste, da, gospodine ministre, nežno ste se nasmejali, prećutali ste da ste i Agenciju za sanaciju i stečaj banaka u januaru ove godine zadužili istom takvom pomoći, koja se zove pomoć za dokapitalizaciju fonda za osiguranje depozita.
Gospodin Parivodić, nije nebitan datum, neposredno pred izbore, pred proglašenje rezultata izbora, gospodin Parivodić i Džambić iz te agencije, koja se inače bavi stečajem, sanacijom i likvidacijom banaka, ili da prevedem na srpski, raščišćavanjem terena za strane banke u ovoj zemlji, potpisali su 17. januara jedan ugovor, jedan sporazum sličan ovom, u kojem ste dobili od te grupacije značajna sredstva za unapređenje rada ove institucije, u vrednosti od 9 miliona evra.
Drage kolege, mi smo raspravljali ovde o budžetu. Niko od vas, zajedno sa mnom, nije tada video da u budžetu Republike Srbije stoji stavka od 8,74 miliona evra, koja su na zahtev KFW grupacije prenete na račun Agencije za sanaciju, stečaj i likvidaciju banaka, odnosno kako se sada zove, Agencije za osiguranje depozita. Nije smešno, ali je sumnjivo zašto se krije.
U ovome je princip finansiranja KFW. Na 9 miliona evra, koje je dala KFW banka Agenciji za osiguranje depozita, država Srbija je morala da uplati 700 miliona dinara, i doslovce je pisalo, iz budžeta Republike Srbije.
Gospodine ministre, u ovom budžetu, listajući tu veliku knjigu, mislim da ste samo kroz stavku Razdeo 444, koji se zove troškovi kreditiranja, uplatili tu sumu onako kako su od vas tražili strani finansijeri.
Zašto se niste pohvalili tom investicijom, nego ste je nazvali propratnim troškovima zaduživanja i ona iznosi 750 miliona dinara.
Ono što jeste sporno, to je da u trenutku kada je taj sporazum sklapan, gospođa Elke, direktorka te KFW institucije, u svom govoru izrekla sledeće dve rečenice: "Državna ekonomija takođe ima koristi od ulaganja novca u banke, za razliku od čuvanja u slamaricama, jer se tim novcem može raditi, pruža se podrška lokalnim bankama, a država nije isključivo zavisna od podizanja kredita kod inostranih banaka".
Da ponovim ključnu rečenicu - "a država nije isključivo zavisna od podizanja kredita kod inostranih banaka". Oni koji nam daju sredstva kažu da ne treba da budemo zavisni od inostranih kredita, ali to za vas nije dovoljno.
Vama je važno da izađete pred javnost Srbije i saopštite neistinu da je reč o povoljnom kreditu. Tvrdim da u ovoj sali, da u ovoj zemlji ne postoji osoba koja je ozbiljna i koja bi mogla da stane iza svoje tvrdnje koja može da kaže koliko košta ovaj kredit.
U dokumentu koji ste nam podelili, a koji govori o uslovima kredita, kamata je nepoznata. Zajmoprimac država Srbija se obavezuje na kredit čiju cenu ne zna, jer u članu 4. zakona piše da će se kamata, koju ćemo plaćati na ovaj kredit, znati u trenutku poslednjeg povlačenja.
Kako možete reći da je reč o povoljnom kreditu? Kako možete reći da kredit košta 2%, ako će toliko plaćati one lokalne samouprave i organizacije koje budu koristile kredit, ali državi? Ne možete nas zavaravati time što ste na nekoliko mesta dali slične vrednosti troškova kredita, koji su daleko iznad ovoga o čemu govorite.
Dragi građani, ovaj kredit, za koji ste vi, ja, svi mi, jedini garant, na ovaj kredit se ne daje hipoteka. Za ovaj kredit je garant porez koji uplaćujemo svi mi kroz budžete lokalnih samouprava i kroz republički budžet.
Samim tim mi smo zanimljivo tržište za ulaganje onima koji procenjuju, a procenili su na zadnjim značajnim finansijskim sastancima, da smo Makedonija, Hrvatska i Srbija najznačajnije tržište i najperspektivnije za ulaganje para. Pored zemalja koje se zovu Brazil, Indija, Rusija i Kina, mi spadamo u tu grupu najatraktivnijih zemalja, a imamo Vladu koja prihvata da nas zaduži, da nam stvori obavezu na koju ne možemo da utičemo, ali za koju ćemo morati da podnesemo izuzetno teške uslove.
Gospodine ministre, zašto ne kažete građanima da niste u stanju da koristite ove kredite? Zašto ne kažete građanima da ste u 2006. godini morali da platite kamatu, kaznu na nepovučena sredstva, u vrednosti od 1.056.000 evra? Na kredite Evropske banke za obnovu i razvoj, čijeg ste prvog čoveka, gospodina Lemijea, juče primali, dužni ste ovom narodu i već ste platili kroz budžet 2006. godine 954.781 evro na nepovučena sredstva.
Na odobren, a ne iskorišćen kredit plaćamo kaznu, dragi građani. To je nekih 81 milion dinara. Ceo godišnji budžet za izbeglice i raseljena lica je 810 miliona, a 81 milion je bukvalno bačen u vodu nesposobnošću Vlade, koja želi da se zadužuje, a nije u stanju da iskoristi te kredite.
To je ono što je prikazano u izveštaju o završnom računu za 2006. godinu. Koliko je toga u onim završnim računima koje nam niste dostavili? Zato tražimo da vidimo te završne račune; 1.056.656 evra samo na nepovučena sredstva Evropske banke za obnovu i razvoj, od čega je 101 hiljada evra baš ovoj instituciji, Nemačkoj razvojnoj banci, koja je sto posto u vlasništvu nemačke države.
Ovaj kredit uzimate da bi finansirali lokalne sisteme grejanja, odvajanje merača toplotne energije i adaptaciju podstanica. Ovo je treća faza. Šta je sa prvom i drugom? Da li ona Uprava za javni dug, koju ste osnovali 2005. godine, treba ovde da podnese izveštaj šta su to donacije, kako je iskorišćen svaki dinar, a tvrdim da u prilogu ovog ugovora stoji potvrda o robi koja će biti isporučena. KFW Ipeks, kao članica ove grupacije, bankarske, nemačke, državne, u stvari plasira robu na ovo tržište.
Nije problem, prodavac prodaje ako nađe kupca. Da li smo mi ti koji treba da progutamo sve ono što vi kažete da je dobar posao? Da li se grad Beograd može pohvaliti rezultatima od istog ovakvog projekta koji se ticao ulaganja u infrastrukturu za vodovod?
Neću da tvrdim ono što su vam tada tvrdili sindikati, da se tačno znalo od koje se firme treba kupiti svaki vodomer. Neću da tvrdim da nisu bili baždareni, kao što oni kažu, ali meni tajna, prećutkivanje, rađa sumnju.
Prvi od troškova, dragi građani, u ovom kreditu kaže - porezi i ostali javni troškovi, kao i troškovi uvoza, neće biti finansirani iz ovih sredstava. Krediti se ne uvoze, pare se ne uvoze, uvozi se roba, roba stranih proizvođača, kojima ste široko otvorili liberalizacijom vrata, da može da se uvozi sve i svašta, ali to nije dovoljno.
Pričate da je povoljan kredit na koji plaćamo, ne zna se, dragi građani, kolika kamata, jer to piše u članu 4, ali 1,2% marže godišnje na ukupan iznos, 0,5% troškova na povučen kredit na ukupan iznos, pa vi vidite koliko je to na 12 miliona evra. Ako eventualno zakasnimo sa otplatom, ako nismo umeli da iskoristimo kredit kao država, osnovano sumnjam da on neće biti ni servisirani na vreme, u tom slučaju KfW banka ima pravo da podigne kamatnu stopu na dug za 2% godišnje. Vi tvrdite da je 2% cena tog kredita kao kamata. Nije tačno, ona se ne zna kolika je.
Znači, pored toga što se kamata može na dug povećati za 2%, zajmoprimac, to je država Srbija, moraće da plati i odštetu od 2% takođe iznad one koja je ugovorena, a kao odštetu za ono što nismo vratili na vreme. Za nepovučena sredstva 0,25% od ukupnog iznosa kredita, a to je u prošloj godini vas, dragi građani, koštalo milion evra.
Pored toga, mi smo, kao država, zajmoprimac, odnosno država Srbija, koja u ime svih nas preuzima ovakvu obavezu, dovedeni u situaciju, da KfW banka, kada nam da kredit, može odlučiti da, ukoliko utvrdi da nenamenski koristimo kredit, u svakom trenutku najstrože uslove i najveću štetu propiše. Ali, ako odlučimo da pre vremena vratimo kredit, neće moći.
Dok KfW banka ne nađe tržište i nekog sličnog državi Srbiji, koji će primiti pod ovakvim teškim uslovima kredit, nema prevremenog vraćanja i to piše u ovom papiru koji ste nam dostavili.
U ovom dokumentu stoji da će robe biti nabavljane preko međunarodnog nadmetanja. Zašto nam niste rekli šta je isporučeno u prve dve faze? Zašto se, kao poslanik, moram snalaziti da dolazim sa izveštaja o konferencijama za štampu gradske vlasti, gde je i u koliko stanova ugrađeno nešto od tih merača toplotne energije? Zašto se ne pohvalite ako je ovo tako dobar ugovor?
Namerno, u zadnjem minutu ostavljam najzanimljiviji detalj. Gospodine ministre, vaš prethodnik je, potpisujući ovaj sporazum u aprilu prošle godine, rekao da je ukupan posao 32 miliona evra, od čega je osam donacija Vlade Nemačke, koju ne sporim, 12 miliona kreditnih sredstava, koja pišu u ovom ugovoru, i 10 miliona lokalnog učešća, dok je dva miliona evra od strane nemačke Vlade namenjeno tehničkoj pomoći i konsultantskim uslugama.
Dragi gospodine ministre, sa vašim potpisom u ovom budžetu za 2007. godinu stoji namena ne od 10 miliona evra, kako ste rekli, lokalnog učešća, nego 12 miliona evra, ali ne kažete za koju namenu, pa moja priča sa prvim kreditom, objavljenim u međunarodnim ugovorima, o tome da su provizije načini života ove vlasti, a kroz konsultantske usluge, uglavnom, ste dokazali.
Čime dokazujete da ne poštujete reč narodnog predstavnika, da ne poštujete upozorenje ovog naroda da ne možemo na pohlepi i provizijama da zasnivamo naš ekonomski život, ali ni na lažima. U kojoj meri je ovo šarena laža, u kojoj meri ovo diskredituje vlast i Vladu koja nas uverava da za naše dobro uzima ovolike kredite, zadužujući nam generacije, imaću prilike da i u kasnijim javljanjima još koju progovorim. Hvala.

Gospodine Vujadinoviću, jeste načelna rasprava, ali ne možete da mešate investicioni kredit i frižidere Ante Markovića, i ličnu potrošnju, nema to veze jedno s drugim. Reč je o kreditu koji se dobija od nemačke Razvojne državne banke, koji iznosi ne 20, sporazum čitavu transakciju vezuje u 20 miliona, od čega je osam miliona donacija. Nema ni donacije ni kamate, ima samo troškove, gospodine. Ima troškova na ukupan iznos.
Znate koliko iznosi to ponderisanje? Rizikujem da pred javnošću Srbije dam okvirnu cenu ovog kredita i odgovorno tvrdim da ona nije ispod 6% na godišnjem nivou. Svi korisnici kredita, koji su koristili kredite od inobanaka, znaju da je najniža cena 6,85 do 7,13 na ovakvu vrstu kredita, na sličan rok i grejs period.
Nemojmo građanima pričati da je nešto lakše i bolje nego što stvarno jeste jer nema potrebe. Hoćete da razgovaramo otvoreno, sa činjenicama. Mi to uvek radimo na takav način. Nema potrebe da zamagljujete stvari i govorite da su neke druge kamate i troškovi od onog koji jesu. Ukupno zaduživanje jeste problem. Kod ovog kredita o kojem danas pričamo je problem što on nije u toj meri pozitivan, nije tako po dobrim uslovima kao što govorite, nije dovoljno reći preferencionalan.
Da li vi znate, bankar sam po struci, dugogodišnje iskustvo bankarsko imam, svaki kredit čija se kamata za period korišćenja približava vrednosti ukupnog kredita je prihvatljiv ili ne, ali ako prelazi kamata na godine korišćenja vrednost kredita, on je nepovoljan kredit. Ovaj je u granici da može biti povoljan, ali je problem da li se koristi i za šta.
Kažem vam koliko je to metara cevi zamenjeno, vodovodnih, za onaj raniji kredit za infrastrukturu u vodovodu ili ovaj za grejanje. Mi ovim kreditom finansiramo izvoz nemačkih proizvođača. Mi finansiramo Nemačku državnu banku, koja je ovde našla pogodno tle za plasman kredita. To je činjenica.
Da vas podsetim, kada je trenutno predsedavajući, gospodin Albijanić, podneo amandman kojim je tražio da se pod šapu i kapu gospodina Dinkića stavi i ona Agencija za infrastrukturu, upravo je ovo bio razlog, jer preko te agencije se plasiraju svi ovi krediti. A da je to unosno, govori vam i činjenica da se gospodin Dinkić s teškom mukom odrekao kontrole nad onim što je 2006. godine potpisao.
Pozivam vas kao ekonomistu da o ovim stvarima zaista razgovaramo samo jezikom činjenica.

Ja bih samo da one koji se pozivaju na objektivnost i na pažljivu upotrebu reči upozorim da najbolje delujete ličnim primerom. Gospodine Vujadinoviću, vi ste se diskreditovali kao poslanik i kao ekonomista u pozivanju na objektivnost kada se govori o bilo kojoj temi. Učestvovali ste u skupštinskom radu, u raspravi o budžetu, a onda ste u listu "Danas", za koji pišete kolumnu, zaboravili da su poslanici SRS govorili koliko je prihoda ostalo van budžeta, ne slučajno, ne iz nestručnosti, nego sa namerom. Zaboravili ste da smo govorili ovde da je provizija način vršenja vlasti, i sve što smo govorili, i napisali ste kolumnu u kojoj ste pisali o cenama supe, kolača i hrane u skupštinskom restoranu.
To je objektivnost i rasprava o budžetu čoveka koji za govornicom citira sam sebe. Razumem kada to radi javni servis, onaj koga plaćaju vlasnici televizije, pa pokušava da zanemari ono što se ovde govori, razumem da mnogima nije stalo da građani uporede ono što na televiziji čuju kao izveštaj ili na radiju, svejedno, a da potpuno drugo imaju prilike da čuju u ovoj sali, ali zaista vas molim za minimum objektivnosti, jer vi znate da se vrlo vešto može lagati i kada se istina delimično saopštava. Tačno je da su cene u restoranu takve, ali to nije suština rasprave o budžetu, a tako ste nazvali svoju kolumnu.
Samo još jednu rečenicu; dozvoljavam vam da je vama Kant iznad boga, ali Dostojevski kaže – ako nema Boga, onda je sve dozvoljeno. Ako se predsednik Srbije ne ponosi time što je predsednik, onda je zaista sve moguće u ovoj državi.

Podnela sam amandman na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o carinskoj tarifi, član 6. Kada vam budem pročitala jednu rečenicu tog člana 6. u njoj ćete videti svu doslednost Vlade u nameri da svoju vlast vrši na nezakonit način, uredbama, i svu upornost Srpske radikalne stranke da na to ukazuje i pokušava da to spreči.
Član 6. kaže – ako to proizilazi iz obaveza preuzetih međunarodnim ugovorima – onda nedostaje reč na kojoj ja insistiram, da su oni ratifikovani u Skupštini – Vlada može za 2007. godinu uredbom uskladiti nomenklaturu Carinske tarife koja će se primenjivati. Znači, uredbom definišete subvencije, vrlo selektivno, određenim delatnostima i preduzećima. Pričali smo o tome povodom budžeta. Nema zakona o subvencijama, zakona koji bi definisao kriterijume, poznate svima, i pristup koji je za tržišnu ekonomiju definisan kao jednake šanse svih građana.
Uredbom o stranim direktnim investicijama vi pospešujete zapošljavanje i, kako je to moj kolega Krasić rekao, u toj uredbi se tačno vidi da više ne postoji ni Agencija za strana ulaganja, ni institucije, nego postoji gospodin Mlađan Dinkić, koji se pita i kome se na uvid podnosi npr. garancija, da je uslovno nazovem, za dobru realizaciju posla.
Znači, princip je da ova vlada, odgovorno ponavljam, vrši vlast ne na zakonu zasnovano, u jednom delu, ne uz saradnju Skupštine koja će o tome da raspravlja i da građani čuju argumente za i protiv, nego uredbama, koje su stvar iznude, kratkotrajnih rešenja, koja nisu apsolutno prihvatljiva.
Zašto je to važno? Vi imate nespornu većinu i zašto onda ne želite da to što je potrebno kao preduslov za realizaciju, govorim u ovom slučaju o sporazumu CEFTA, završite ovde u Skupštini? Imam sumnju, koju javno izražavam, da bi neki stav te carinske tarife mogao upravo biti onaj koji je pominjao juče gospodin Paja Momčilov, da bi se možda mogle transportovati ili skladištiti čak i raznovrsne materije i otpadi, možda. Svaka tajna i svaki rad iza zatvorenih vrata rađa sumnju.
Ali, nesumnjivo je neophodno da sporazum, koji u velikoj meri utiče na poslovanje privrednih subjekata u zemlji i koji proizvodi posledice na sve nas, bude ratifikovan u ovom domu. Ta ratifikacija je ustavna obaveza, po članovima 194. i 195, hijerarhije međunarodnog i domaćeg prava. I, onako kako su vam mentori, darodavci, govorim opet o međunarodnom ugovoru o starateljskom fondu koji je dao pomoć od šest miliona da se radi privatizacija onako kako njima odgovara i da se plaćaju provizije za uspeh u privatizaciji... Taj sporazum je, po zahtevu donatora, ratifikovan u Saveznoj skupštini. Znate iz kog razloga? Jer obavezuje neku buduću vladu da jednom ratifikovan ugovor ne raskida, ne poništava, jer bi to proizvelo veću štetu nego njegovo neprimenjivanje.
Isto tako ćete sporazum CEFTA morati da ratifikujete. Trebalo je to da bude do polovine 2007, po dinamici, i to iz razloga da neka nova buduća vlast, možda radikalska, svi se boje, nema blagonakloniji pristup prema domaćoj proizvodnji.
Da ima drugačiji odnos prema liberalizaciji, koja je sinonim za otvaranje tržišta za multinacionalne kompanije i, slobodno mogu da kažem, za proizvode i sumnjivog kvaliteta.
Iz tog razloga, da promena Vlade ne dovede u pitanje jedan ovakav projekat – koji se zove ''čekaonica ispred Evropske unije'', jer CEFTA to jeste, to je čekaonica ispred Evropske unije, ako uopšte CEFTA bude postojala do momenta kada budu odlučili da naša zemlja možda zaslužuje da uđe u taj krug – njima je ratifikacija potrebna kao garancija, a nama nije.
Ja razumem vašu želju da se u CEFTA-u uđe i pored negativnih posledica, o kojima ne obaveštavate javnost. Jer, smisao svakog od tih ekonomskih regiona, koji jesu i politički regioni, jeste upravo taj da članicama unutar regiona obezbedi pogodnosti, ali da se onaj van regiona diskriminiše. Ja znam da mi želimo da izbegnemo tu diskriminaciju, ali ne tako da bukvalno dovodite građane u zabludu da je sada nama otvoreno novo tržište, jer smo mi po bilateralnim sporazumima mogli da radimo i trgujemo sa tim zemljama.
O sporazumu CEFTA ću govoriti kada njegova ratifikacija bude na dnevnom redu, za šta se zalažem. Ali, molim vas, gospodine ministre, da ozbiljno razmislite, radi vas i neke istorije koju očekujemo svi mi, da ne preuzimate ličnu odgovornost, kao predlagač u ime Vlade, za ono za šta treba da preuzmemo odgovornost svi mi. Preuzimamo je na dva različita načina. Vi insistirate na koristima, u koje mi sumnjamo, ali iza vas ostaje, kada se to ratifikuje ovde, dokument koji je prošao regularnu proceduru. Nama radikalima ostaju stenogrami, ako ništa drugo, i sud javnosti da smo se protivili lošim odlukama koje imaju štetne posledice.
Da ste poštovali jedan takav princip ne bi se desilo da ja danas pred javnost iznosim Zakon o potvrđivanju (znači ovaj je potvrđen) Sporazuma o pitanjima sukcesije, koji, pored onog međunarodnog ugovora o tzv. donaciji, smatram jednim od najvećih propusta DOS-ovske vlasti od 2000. godine do danas. Šta je najspornije u ovom zakonu? Trećeg jula 2002. godine objavljen je "Službeni list"; Vojislav Koštunica ga je 1. jula potvrdio 2002. godine, a u "Službenom listu SRJ", broj 11 od 2002. godine, u februaru mesecu 2002. godine, dobro me slušajte, objavljen je "Službeni list", koji je imao samo jednu stranu, u kojem je pisalo da se na osnovu Zakona o potvrđivanju, koji je donet četiri meseca kasnije, iščistio bilans Narodne banke od gubitaka. To je zasluga Mlađana Dinkića da je Narodna banka prvi put u svojoj istoriji iskazala gubitak. Da li shvatate o čemu govorim? Donosite zakon u februaru, na osnovu zakona koji će biti donet u julu mesecu. To je sramota za sve nas.
To što je Sporazum o sukcesiji urađen za pet dana, od 22. do 23. aprila, i od 21. do 23. februara i od 9. do 10. aprila 2001. godine, za pet dana, a o njemu je raspravljalo šest međunarodnih posrednika šest punih godina... Vi ste u roku od pet dana predali sve zlato koje je još Kraljevina imala; jedan od vrsnih ekonomista, gospodin Labus, išao je u Bazel da traži zlato i rekao da ga nije našao, jer na njemu nije video žig Kraljevine Jugoslavije. To zlato je rafinisano 1939. godine i imalo je samo sertifikat o kvalitetu. Ekonomisti će znati kakva je uvreda da jedan ekonomista razmišlja u materijalnim kategorijama, umesto u vrednosnim, i kaže - nismo zlato našli, pa ga nema.
Draga gospodo, potvrđen je sporazum po kojem... Neću da pričam o tome kako su podeljene ambasade, konzulati. Pričam o tome kako su nestale materijalne vrednosti. Nije tačno da su nestale. Ali, strašno je da danas veliki broj izbeglica, ljudi koji su zaradili penziju, koji imaju imovinu, po nesprovedenom zakonu, potvrđenom u ovoj skupštini, danas ne mogu da realizuju svoja osnovna prava.
Dragi kolega, o ovome govorim kao o principu, govorim principijelno o pojavama i o načinu kako ne treba vršiti vlast. Svaki amandman koji je podnela Srpska radikalna stranka za građane je u stvari uputstvo kako bismo mi vršili vlast da smo u prilici.
Molim vas, radi vas, radi zajedničke podele odgovornosti, sve ono što ovaj narod treba da čuje, makar to bilo i loše, neka mu to kažu njegovi narodni predstavnici, u domu koji je za to ovlašćen, svoje argumente za i svoje argumente protiv. Između ostalog, kao što se zaturilo zlato, biće vremena da postavimo i pitanje ko rasprodaje svu imovinu banaka koje su u stečaju u jednom danu 2001. godine nestale. I ne samo šta je sa njihovim umetničkim slikama, poslovnim prostorom, nego i novcem koji se nalazio na računima tih banaka.
Da zaključim, dobar sistem nije onaj koji zahteva savršene ljude, jer svi ljudi imaju ljudske slabosti; dobar sistem je onaj koji onemogućava da se na tim slabostima dese propusti, zbog kojih ćemo svi trpeti, i koji te propuste mora da svede na minimum. Zahvaljujem se. (Aplauz.)

Zakon o PDV-u i član 8. sa amandmanom koji, u stvari, proširuje krug poreskih oslobađanja za finansijske transakcije, da ih tako nazovem, govori o doslednosti ove vlade i, takođe, meni omogućuje doslednost u kritici te Vlade.
Zahtev da se investicioni fondovi u svojim uslugama oslobode poreskih obaveza istaknut je u Beloj knjizi, knjizi stranih investitora, čijim se interesima, pre svega, rukovodi ova vlada. Na strani 22. kroz Zakon o investicionim fondovima, ministar finansija, nezavisno ko je ministar, dobio je primedbu da su visoki troškovi trgovanja na tržištima kapitala, uključujući i nepovoljno oporezivanje transakcija i sledi preporuka da treba smanjiti poreske obaveze investicionih fondova, u sklopu opšteg nastojanja da se podstiče finansijsko tržište.
Dragi građani Srbije, nemam ništa protiv da se finansijsko tržište stimuliše, ali u trenutku kada imate rastući deficit tekućeg računa, kada imate takvu ekspanziju kredita, kakvu mi imamo, da li nam zaista nedostaju samo finansijske spekulacije kao potreba u kojoj ćemo naduvavati i izmišljati zaradu koja ne postoji?
U trenutku dok imate prepune kafiće mladih koji sede i ne rade, a kada ekonomski to nazivaju neiskorišćenim potencijalom koji se zove ljudski rad, šta mi, kao društvo, treba da upotrebimo kao potencijal za stvaranje novih vrednosti?
Da li se možemo rukovoditi onom sebičnošću uzdignutom do vrline, onako kako to kaže Adam Smit, "privatni interes će dovesti do opšteg interesa"?
Nije tačno. To prosto, po definiciji, nije tačno, jer sebičnost koja je rukovođena sopstvenim interesom ne može da dovede do opšteg boljitka.
Dokaz za to su afere "Vord koma", "Enerona", najvećih svetskih kompanija u kojima su bile uključene najveće svetske kompanije, banke, knjigovodstvene firme i revizorske institucije.
Za građane, da prevedem na najjednostavniji jezik, naduvavanje vrednosti deonica, akcija, od strane menadžera kojima je profit ispred savesti, ne uvećava ni društveno bogatstvo, ni zaradu. To je moguće jedino u državi koja se zove SAD i koja ne mora da proizvodi robu da bi nešto zaradila.
Samim tim što može da štampa dolare koje neko prihvata kao vrednost, bez obzira da li iza njih stoji zlato, a ne stoji, jer je to pokriće ukinuto 1971. godine, zato što je za tu valutu vezana vrednost dolara za petrodolar, odnosno za naftu.
To je jedina država koja može da stiče, a da ne proizvodi nešto. Svi drugi moraju da proizvedu, pa da u razmeni dobiju nešto za uzvrat.
Mi ne smemo sebi da dozvolimo da rukovodeći se direktivom EU i zahtevima stranih direktnih investicija, odnosno investitora koje rukovodi profit koji je ispred savesti, da stimulišemo brokere i menadžere kao najbolje plaćena zanimanja. Mi ne smemo sebi da dozvolimo da ikoga uveravamo da se ni iz čega može stvoriti nešto.
Naduvavanjem akcija, naduvavanjem berzanskih tržišta, mi nećemo stvoriti nove vrednosti.
Samo da vam dokažem da sam za ovu inicijativu ispred SRS principijelno, a ne zato što su učesnici na berzi raznovrsni špekulativni fondovi i vlasnici koji naprave pometnju, pokupe kajmak, pa se izgube, i što su dragi građani jedni te isti ljudi, oni, koji su uvek dobitnici na berzi. Zna se, najveći broj gubitnika je među svima nama ostalima.
Ne rukovodim se tom logikom, a da se ne rukovodim, reći ću vam da podržavam rad dobrovoljnih penzijskih fondova i o tome ću govoriti u okviru nekog od sledećih amandmana, jer je jedan od njih osnivač, ovde prisutni, moj uvaženi kolega, gospodin Vlahović, kao ''Eki investment'', iako ne podržavam njegove delatnosti i delatnosti njegovih kolega u nekim drugim oblastima, u ovoj oblasti dobrovoljnih penzijskih fondova i upravljanja njima podržavam.
A, da li je to moralno sedeti ovde, a dobiti dozvolu od Narodne banke, pa osnivati prvi penzijski fond, garant kao četvrti koji se u ovoj državi osniva i pretenduje da pokrije 20% kapitala, o tome će ceniti građanin, a ne ja. U smislu podrške toj delatnosti ću govoriti u sledećem javljanju.

Amandman kolege Dragana Živkova-Džaje, govori o tome da se predlaže povećanje donje granice ukupnog prometa na osnovu kog se stiče mogućnost optiranja za ulazak u sistem PDV. Zaista mi je besmisleno obrazloženje koje daje Vlada u sledećem smislu – ako je reč o oporezivim proizvodima, ne o onima koji nisu oporezivi ili su u sistemu oslobađanja, svi ti mali, a da ih uslovno nazovem mali, učesnici u prometu već su na jedan način diskriminisani, jer obveznici PDV nerado sa njima rade, jer njihov ulazni PDV ne može im biti odbitna stavka.
Znači, govorimo o proizvodima koji se oporezuju. Velike firme, velika javna preduzeća, oni koji imaju državno učešće ili većinsko učešće predstavnika države u kapitalu, a akcionarska su društva, ne moraju imati neizostavni državni kapital.
U sprovođenju sistema javnih nabavki nerado rade sa takvim firmama. Znači, već se sužava krug onih sa kojima oni mogu da posluju.
S druge strane, one koji su do sada imali limit dva miliona, predstavljaju grupu preduzetnika i pravnih lica koja se bave raznovrsnim delatnostima, a u narodu ih zovu paušalci. Pa ima jedna grupa lekara, stomatologa, privatnih advokata, pa marketinških agencija i uslužnih firmi koje ovim predlogom zakona ostaju van prave kontrole i zato ne pospešujete nego podstičete malverzacije i manipulacije, time što će oni ne fiskalnom kasom, ne računom, ne pojedinačnim računom, biti podstaknuti da prikažu svaku učinjenu uslugu, nego naprotiv, imaće neki paušalni iznos za plaćanje poreza.
Znači, ne paušalno oporezivanje, nego paušalno plaćanje poreza na određeni promet, čime vi šaljete jasnu poruku da agencije tog tipa, razne kuće tog tipa preko kojih je vrlo lako moguće skrenuti novac iz legalnih tokova, imaju širi prostor za rad.
Ono što želim da kažem, ovo je zahtev nekih koji su vama bliski, ovo nije zahtev stranih investitora, ovo nije zahtev ni direktiva EU.
Nije istina da imaju onu neto poresku obavezu manju, ovo je prosto omogućavanje, odnosno odgovor na zahteve nekih koji to od vas traže, a to nije ni grupa preduzetnika, to nisu ni zanatlije, to nisu ni oni čije delatnosti želimo da podstičemo, već naprotiv, veliki broj onih kojima omogućavate da posluju u sivoj zoni prometa.
Ono što podržavam ukupno ovim zakonom jeste da omogućite razvoj dobrovoljnih penzijskih fondova i fondova za upravljanje njima. Mi kao društvo ako nam u ovom trenutku nisu potrebne finansijske spekulacije na berzi, a za koju ste nam pokazali u vreme izbora Tomislava Nikolića i nazvali to postupanje – pokaznom vežbom, pokazali da se jednim incidentom, jednim režiranim incidentom može dovesti do toga da akcije koje su inače imale sezonsko mirovanje i sezonski pad, jer su mnoge od njih izašle sa maksimalnih zakonskih 300% povećanja, u stvari mogu biti odličan poligon za političke igre, kada su u pitanju te vrste finansijskih manipulacija.
Kada su u pitanju penzijski fondovi, mi moramo kao društvo i prvi i drugi i treći stub razvijati uporedo, ali ono što nije dobro i što generalno nije dobro, gospodine ministre i za vas, i za vaše kolege, jeste da sve vreme pričate o privatizaciji javnih preduzeća. Jedan od kolega je danas i govorio o tome da država nije dobar privrednik i da treba nju izbaciti iz te delatnosti.
Ako država ne ume da se brine o građanima i o njenim interesima, šta ćemo. Ako je nekada neko govorio – dovešćemo Kineze da rade umesto vas.
Dovešćemo i mi neke Kineze kojima ćemo okačiti table sa oznakom ko koji resurs zastupa. To je uvredljivo za građane, i za zaposlene, i za Vladu, takav aspekt posmatranja.
Država mora da brine o privatizaciji i očuvanju svojih resursa. Ne sme da žuri da zadnja osiguravajuća društva koja ima privatizuje, tako da ih predaje drugim državama preko mešovitih preduzeća. Odlično znate o čemu govorim. Govorim o budućoj privatizaciji DDOR-a, gde će se navodno pojaviti "Triglav" kojem je vrlo značajan vlasnik slovenačka država.
Što se mi ne ugledamo na njih po tome da očuvamo državno učešće u bitnim i vrlo bitnim korporacijama, firmama, preduzećima, koje su strateške ne po tome što proizvode strateško oružje, nego zato što ih koriste kao strateško oružje u borbi protiv našeg naroda.
Jednostavno, ja vas molim, kada osnivate penzijske fondove i dajete dozvole, imajte na umu da je ta firma garant koju je osnovao gospodin Vlahović sa jednim procentom učešća, registrovao je 16. novembra. Vlasnik je 99% "Prva pokojanska družba" iz Ljubljane i ona je osnivač sa 99%.
Dragi građani, gospodin Vlahović ima reč i ima papir. Ja njemu pokažem zakon, on meni kaže – nije.
Govorim iz Registra izvađenu strukturu, nije ništa sporno. Ja tek imam nameru da poentiram i da ja ne zaslužim aplauz, nego da zaslužim da neko malo ozbiljnije razmisli o ovim pojavama.
Gospodin Vlahović je suvlasnik "Eki investment" i on je sa 1% osnivač ovog novog penzijskog društva. Šta je on uložio? On je uložio minimum za osnivanje novčanog kapitala ovakvog fonda i ovakav fond je milion evra, a 10.000 evra nije beznačajna suma, ali nije ni nemoguće zaraditi je.
Zanimljivo je da je neko ovde rentirao politički uticaj i mogućnost da pod strogim pravilima dobije dozvolu i nije vrednost koju je on uložio 1%, nego njegov nesumnjiv politički uticaj i to jeste sporno za nas kao društvo.
Još jedan detalj imam. Postoji jedna grupa ljudi koje ja lično uvažavam kao stručnjake. Međutim, prosto je nepodnošljivo za tržišnu ekonomiju da jedna te ista ekipa ljudi bude na čelu upravnih odbora finansijskih kuća, sportskih društava i medijskih kuća.
Od berze, medija, preduzeća, do sportskih organizacija, jedni te isti ljudi. Da li mi dopuštate da pročitam, to je javna isprava? Ovde je član uprave i managing board Pava Zečević. To je supruga gospodina Danka Đunića čije se ime pojavljuje i u jednoj i u drugoj i u trećoj oblasti, sa jednom te istom ekipom ljudi u svim tim oblastima. Da li znate šta je sporno?
Sporno je kada se organizuju obuke za nove menadžere u oblasti finansijskih usluga, upravo u penzijskim i investicionim fondovima, sa vrlo ograničenim brojem polaznika, 10 ili 15, pravo da se prijave i budu polaznici i da budu elita u toj finansijskoj oblasti imaju upravo ljudi zaposleni u "Eki investmentu" i u "Altisu" i u tim kućama. Dobićete dokumenat kojim dokazujem i to i to je podatak koji se može naći na sajtu prvih tih obuka koje su obavljene za ovu oblast.
(Aplauz.)

Ni jednu jedinu činjenicu, gospodine Vlahoviću, koju sam iznela niti ste, niti možete da osporite. Zaključke možete da dovodite u pitanje, a ja iznosim činjenice i govorim svoje zaključke u ime onih građana zbog kojih sam danas ovde. Vi možete sa tim da se složite ili ne složite, ali ne možete da izvrćete ono što sam ja rekla. Vi rentirate vaš politički uticaj, a sukob interesa je ono o čemu raspravlja Odbor za sukob interesa.
Ono što je radio gospodin Đelić i ono što je radio gospodin Pitić, time što je iskorišćena, u stvari neprimenjivanje članova 161. i 162. Zakona o radu, klauzula o zabrani konkurencije, odnosno o tome da ne možete informacije i podatke i tajne kojima ste raspolagali vršeći određenu vrlo odgovornu funkciju da zloupotrebljavate jeste nešto što ću vama sa posebnim zadovoljstvom da ponovim.
Gospodin Đelić će jednog dana verovatno odgovarati, a ja se nadam da će uskoro.
A podaci o tome ko je pregovarao sa Londonskim klubom, upućujem vas da pročitate u broju ''Ekonomista'', potpisnik je vrlo cenjen, ja cenim autora Tanju Jakobi, tada novinara, danas portparola guvernera, gospodina Jelašića, u trenutku kada je on prestao da bude u ekipi za pregovore, a bio ponuđen Đelić, pa u međuvremenu smenjen, doći ćete, a ja ću vama kao prijatelju da donesem taj tekst da ga pročitate, obiluje činjenicama koje su proverljive.
Vi lično niste pregovarali u Londonskom klubu, ali da li ste i na kakav način zaslužili mesto člana UO ''Erste'' banke, nekom drugom prilikom. Sada vama hoću jednu zanimljivu činjenicu da iznesem. Papir mi je u tašni, znate da ja bez papira ne razgovaram.
Kada neko ko radi u prodavnici boja, pominjala sam taj primer i namerno ga ponavljam, ponese sa sobom spisak kupaca, pa im se javi kad ode i kaže – ja otvorio svoju privatnu firmu, dođite sada kod mene da kupujete, a ne tamo gde sam radio, to se sankcioniše, zove se "no disklozer" klauzula, vi to znate i kaže se u žargonskom terminu – ko koga zove.
Ako firma u kojoj je radio dokaže da je on te ljude zvao da mu budu sada novi kupci, on ide na sud. Ali on kaže – ja sam njih upoznao i ranije, kako ćete vi dokazati da sam ja njih zvao.
Ja za vas, gospodine Vlahoviću, imam dokaz da ste kada ste napustili mesto ministra finansija sve samo uspešne firme obavestili na kojim vas adresama mogu naći za dalje i buduće kontakte. To se zove zloupotreba stečenog uticaja radi svog privatnog interesa, ja vam mogu pokazati taj papir, a vi odlično znate na koliko adresa je otišao.

Član 28. je predložio rešenje kojim su propisane novčane kazne da svi oni obveznici koji su bili u sistemu PDV, a sada više neće biti, naprave popis stanja i imovine i da ono što su iskoristili po zakonu, dok su bili obveznici PDV stave na papir i sa državom raščiste račune. Apsolutno ništa nemam protiv, naprotiv, zalažem se za odnos čistih računa.
Amandman koji smo podneli ustanovio je princip za koji se zalažemo, u međunarodnim odnosima, u ljudskim odnosima, i iznad svega u odnosima sa državom, a zove se reciprocitet, odnosno partnerstvo uz međusobno uvažavanje.
Ne može država da propisuje kaznene mere, da određuje vrlo visoku kaznenu kamatu za kašnjenje u plaćanju poreskih obaveza, a da sa druge strane sama svojim činjenjem, nestručnim činjenjem, namerno nestručnim činjenjem ili nekim pojavama koje se zovu ucenjivanje, dovodi određene firme na prosjački štap, uništava porodice i čini mnogo toga ružnog.
To nije stotinu slučajeva, ali neka je jedan u sto, neka jedan nevin strada, zakon nema smisla.
Znači, vi ste za lokalnu samoupravu u ovim zakonima predvideli kod budžeta kaznu, ukoliko neko ne poštuje ona ograničenja vezana za povećanje plata preko 10%, u odnosu na septembar mesec.
Da li ste ijednim zakonom ustanovili obavezu za svoje nadležne organe, institucije, finansijske policajce ili ljude zaposlene u poreskoj upravi ako naprave ovakav prekršaj. Mi to ovim amandmanom tražimo, ne očekujući da vi to usvojite kao rešenje, ali prosto da shvatite, ne može država samo da traži odgovornost, mora sa svoje strane da bude odgovorna.
Ja držim u ruci jedan predmet koji je sa presudom suda, koji se sažeo u jedan jedini novinski tekst koji se zove "Bankrot u režiji države", jedan pošten radnik poreske uprave vodio je postupak koji je ostao mrtvo slovo na papiru, jer ljudima i firmi kojima je oduzeta imovina, kojima je naplaćena navodno nezakonito obračunata poreska obaveza, po sistemu – plati pa se žali, a kada je greška ustanovljena presudom suda, niti je roba vraćena, niti je novac vraćen poreskom obvezniku.
O kakvoj državi je reč, o kakvom odnosu prema ljudima je reč? Dok neko za ovo ne odgovara, za ovakvo činjenje, ovo je slučaj iz Bačke Palanke, ima ih dva, ja ne očekujem da poreski organi rade svoj posao stručno ili da ga rade objektivno, ali ne možete vi kada vam dođe neko i ko treba da konkuriše u procesu javnih nabavki da kažete – platio si porez na dobit, a trenutno duguješ porez na firmarinu. Onaj porez na dobit je plaćen u iznosu od 100 hiljada, a duguje vam par hiljada i vi kažete, ne možeš da dobiješ potvrdu da si prema državi izmirio poreske obaveze.
To što je on po jednom osnovu u preplati, a u drugom, u minusu daleko beznačajnijem, pa tamo njemu protekne rok i ne prijavi javnu nabavku, to se vas ne tiče, ali mene nemojte uveravati da su institucije zgrade, da institucije ne misle svojom glavom, jer u ime institucija rade ljudi, a državu predstavljate vi, poreskim organima donosite propise vi.
SRS vam savetuje, uvažavanje onih od kojih se izdržavate, uvažavanje onih koji pune budžetsku kasu je minimum objektivnosti koji je neophodan i jednom se sa tim mora početi.
Ja vas molim, da zaista ozbiljno razmotrite ovu kaznenu odredbu kojom se i poreski organi dovode u ravan ljudi, koji nisu nedodirljivi, nepogrešivi i ono što je najvažnije nisu iznad svih ostalih građana. Hvala.

Dve stvari ne mogu da budu u isto vreme istinite, to da mi ne razumemo, odnosno da je oslobađanje za kerozin postojalo i ranije i ono što ste nam dali u Predlogu izmena i dopuna Zakona, a dali ste nam u članu 11. da se u tom i tom članu dodaju tačke 5. i 6. koji glasi, pa evo, za gledaoce, ta dodata tačka 5. i 6. je data krupnim slovima gde piše ''oslobođenja'', pa piše – oslobađa se gorivo za mlazne motore, kerozin, koje proizvođač prodaje itd. neposredno krajnjem korisniku za  avio svrhe.
Znači, nije postojalo, sada se oslobađa. Da je to tačno, a ne ovo što ste maločas rekli, stoji i u obrazloženju uz član 11. gde kaže – u cilju podsticanja razvoja avio delatnosti predlaže se oslobađanje od plaćanja akcize na gorivo za mlazne motore, kerozin itd.
Jednostavno, verujem onome što ste napisali, predali u 250 primeraka i po tome smo i podneli amandman, a u vezi sa ostalim derivatima i frakcijama nafte, kolega Sekulić će vam podrobno i stručno obrazložiti, da ne bismo unosili dalje zabune.

Poštovani građani Srbije, poštovane kolege...
Rečima "poštovane kolege" obraćam se onima koji su od petka od 16 časova, kada je predlog budžeta donet u Skupštinu i dat nama na uvid, imali strpljenja da ga čitaju, da ulažu amandmane, poslanicima koji ovde nekoliko dana o tome raspravljaju vrlo strpljivo, bez osećaja za umor, sa osećajem za odgovornost, jer je reč o budžetu vrednom osam milijardi evra, žele da okončaju raspravu na način kako to dolikuje narodnim predstavnicima, narodnim poslanicima.
Molim za još nekoliko minuta pažnje one koji se neće radovati posle informacije koju ću izneti, većinu onih koji su otišli da gledaju utakmicu, da se odmore, popiju po neku i da ovde dođu i uz nered pokušaju da završe raspravu o budžetu glasanjem koje će svima nama, ne verujem, doneti mnogo dobra.
Mene nećete dekoncentrisati, ali ja vas želim da upozorim i verujte mi, šest godina čekam ovaj trenutak. Šest godina čekam trenutak da dokažem koliko je teška odluka koju ste 2001. godine doneli usvajajući međunarodni sporazum donacija o starateljskom fondu.
Od tada obećanih šest milijardi dolara dobili ste donaciju od šest miliona evra, za koju ne mogu da tvrdim da je donacija, jer u budžetu, a to je tema rasprave, piše da se za tu namenu, za reformu bankarskog sistema i podršku privatnom sektoru, vraća kredit. Ne znam kada ste ga uzeli, pod kojim uslovima i sumnjam da je ono što ste rekli da je donacija u stvari kredit.
Poenta amandmana koji sam podnela i koji će ujedno biti definicija vladavine DOS-a, a koju ja zovem provizija kao način života, svima će postati jasna, neće ostati nijedna nedoumica.
U članu 23. ovog budžeta, koji je, ponavljam neupućenima, samo rasporedni zakon, a ne onaj koji ustanovljava prava, napisali ste kako će se trošiti jedan deo sredstava od privatizacije. Ja sam amandmanom zatražila da nam se dostavi, prvo vama, ministre finansija, a onda i nadležnim odborima Skupštine i za privatizaciju i za finansije, izveštaj o sredstvima ostvarenim od prodaje kapitala u postupku privatizacije.
Ako neko misli da takav izveštaj postoji, varate se, jer tražim izveštaj pre isplate provizije u visini od 5% od ugovorene cene određene ovde pominjanim pravilnikom, koja se ostvaruje zaključenjem ugovora, Pravilnikom kojim je gospodin Bubalo 2005. godine precizirao visinu provizije od 5%, ali je ona ustanovljena 2001. godine; znači, naplaćivana, jer je ustanovljena, sve vreme, ali je samo ozvaničena Pravilnikom 2005. godine.
Strana 49 međunarodnog ugovora, "Službeni list", broj 8, donet u Saveznoj skupštini u septembru a odštampan 24.10, da se što kasnije vidi, piše – naknada za uspeh u postupku privatizacije, ukoliko se takav uspeh postigne, biće isplaćena iz sredstava ostvarenih prodajom preduzeća i neće biti finansirana iz donacija.
U ovom Službenom listu - međunarodni ugovori, propisan je, znaju ovde mnogi, čitav postupak privatizacije, koji je tek kasnije ozvaničen zakonom, i svi organi koji će je sprovoditi.
Zakonom o privatizaciji, članom 41. precizno je regulisano da ugovorena cena, gospodine Vlahoviću, za postupak privatizacije podrazumeva kada se odbiju troškovi, znači, posle izmirivanja troškova prodaje u postupku privatizacije, a ti troškovi su troškovi za angažovanje finansijskih i pravnih savetnika, naknade za javne pozive, čitam drugi stav člana 41b; znači, po odbitku troškova koji su nužni i neophodni sredstva se uplaćuju Agenciji za privatizaciju, a u budžet, gospodine ministre, dobijate sredstva kada se izmiri i posebna naknada koja je Pravilnikom određena u visini od 5%. Zakonito, nema šta.
Pitam ja, drage moje kolege, da li će se tako lako preći preko obrazloženja koje neko ovde kaže.
Nego šta, ako uzmete vaše mobilne telefone ili papir i olovku i izračunate: 3,2 milijarde onog što zovu direktne investicije od prodaje kapitala, odnosno od privatizacije, 3,2 milijarde pa puta 5%, 160 miliona evra nije ušlo u budžet i o tome niko nema izveštaj. Ja tražim taj izveštaj za ministra finansija i za odbore.
Zašto tražim baš za ovog ministra i zašto mi je to zadovoljstvo? Gospodine Cvetkoviću, 19. novembra 2003. godine dali ste intervju u kojem ste rekli - u 2003. godini smo prihodovali 1,3 milijarde od privatizacije kroz prodaju. Tada je tih 5% bilo 60 miliona evra ili 4 milijarde 860 hiljada dinara.
U 2003. godini procenat i provizija, ustanovljena, nema zabune, 2000. godine kao obaveza, primenjuje se sve vreme i problem je što taj novac ne ulazi u budžet Srbije, i koliki je taj novac. Ovo nije insinuacija, ovo je računica. Dakle, 3,2 milijarde puta 5% je 160 miliona evra, 12 milijardi i 960 miliona dinara po kursu evra 81, ponavljam, 12 milijardi i 960 miliona dinara. Toliko, drage kolege, iznosi otprilike budžetski deficit, ali je zbir onoga što kažete uspeh ove godine, ono što odvajate za izbegla i raseljena lica, za sportske stipendije, Fond za mlade talente, studentski standard, učenički standard, i socijalna zaštita u budžetu Republike Srbije za 2007. godinu iznosi toliko.
Znači, da se niste, a sada dolazi ključ priče, zadužili prema svojim mentorima 2000. godine i da niste u Saveznoj skupštini usvojili ovakav ugovor, a tražili su da ga usvojite u Saveznoj skupštini, ne što su poštovali taj dom, nego što su znali da će vas jedino tako obavezati da ga poštujete, i što ste ga vi preuzeli kao praksu, jer je bila mnogo fina, jer je omogućavala npr. firmi "Citadela", u kojoj je radila izvesna gospođica čije ime ne želim da pominjem, ali je izabrana od strane Božidara Đelića... I mnogi sadašnji članovi Vlade, i neki koji to više nisu, a vaše stranačke kolege su, gospodine Cvetkoviću, iznosili su ozbiljne primedbe što je do kraja 2003. godine ta firma, bilo posredno kao podizvođač "Morgan Stenli" firme, bilo direktno, dobijala najveći deo poslova u ovoj oblasti; dok Božidara Đelića nije prošla ljubav, pa odlučio da sam otvori firmu "Altis" i da te poslove radi ili direktno ili preko "Rotšilda" (je l tako, gospodine Vlahoviću, možda je tu nešto zakačio i "Eki investment"), da li preko KPMG-a.
Kad budemo, drage kolege, dragi građani, videli izveštaj ko je na spisku onih koji su bili ne privatizacioni savetnici, ne govorim o njima, oni su regularni, moraju da pripreme posao, ne govorim o nezakonitim provizijama, ne govorim o Kolesaru, neotkrivenima, govorim o naknadi za uspeh u procesu privatizacije koji je ono što je bio zahtev donatora da im se nazovipoklon vrati u zemlju donatora, to sam objasnila prošli put, da je od šest miliona vraćeno četiri miliona i 830, ko je dobio te pare, ko je na spisku, ko su najčešći prijatelji nekih ovde od nas?
Zašto su tako visoke provizije ako ste danas u pripremi procesa privatizacije NIS-a definisali proviziju od svega 3%? Zašto je ova stalna pet, u vreme kad pričamo o platama, o socijalnim davanjima, o zemlji u tranziciji itd? Gospodine Vlahoviću, vi ste tu vrlo interesantni kao učesnik, lepa fotografija.
Pre nego vam pokažem sa sajta Vlade Srbije, info, Vlada Republike Srbije, ponavljam, ja prijatelje u BIA nemam, nemam tajne izvore, jedini izvori su vaši podaci, zakoni, službeni listovi i glasnici. Samo pažljivo čitam, onako kako to rade srpski radikali.
Ono što želim ovde da pomenem, novinari su vas upozoravali, drage kolege, u trenutku kada su vam pregovori sa Londonskim klubom trajali dugo, a Londonski klub, opet ću podsetiti, čine poverioci banaka od kojih je najveća "Kredi agrikol", koja je ovde kod nas poznata po tome što je kupila "Meridijan banku"... Malo mi ne priliči, ja sam dama, ali je taj posao posvađao dobre prijatelje Božu Đelića i gospodina Vlahovića.
Zašto je taj posao zanimljiv? Zanimljiv je zato što je u Londonskom klubu "Kredi agrikol" najveći poverilac za taj dug ove zemlje. Kažu da je do tog duga došla pre nego što je Boža Đelić bio ministar finansija, ne znam. Kažu da nema sa tim ništa ni gospodin Pitić. To je druga po redu, "Sosijete ženeral banka", koja je poverilac tog našeg duga.
Ali, novinari su vas upozoravali, citiram, da je došlo vreme da država pojedinim bankama iz Londonskog kluba pokaže zube, umesto što ih angažuje u procesima privatizacije, nagrađujući ih vrlo visokim provizijama. Za šta ste im davali proviziju? Gospodine Vlahoviću, vi i ja smo stari znanci iz Vlade Republike Srbije. Za ono što je "Službeni list" objavio u septembru 2001. godine, 28. ...
(Predsedavajući: Imate još minut, gospođo Jorgovanka.)
Gospodin Vlahović se 7. septembra već hvalio objavljenim oglasom, i zamislite za šta - za pripremu procesa privatizacije tri cementare. Vi i ja, kao stari znanci, znamo da je prethodna vlada potpuno pripremila proces privatizacije tih cementara i da tu nije bilo nikakvih troškova, a vi ste samo za taj deo posla angažovali ... Molim za pažnju!
Izabrali ste za finansijskog konsultanta HSBC banku i austrijsku kompaniju CMS iz Austrije; uveli ste austrijske konsultante do danas spornih koncesija do navodnog ulaska samo "Lafarža" u BFC, a uveo je tada već "Alpinu"; ja tek danas govorim o tome, da ne uđem u sukob interesa jer sam to znala kao ministar, ja to danas prvi put govorim o tome, što će reći da ste uveli provizije kao princip života.
Pričate o pravima građana, pričate o borbi za bolji život, a zanima vas da zadovoljite firme svojih mentora, prijatelja i ispuštate...
Ja ovim amandmanom hoću da vas nateram da izmenite Zakon o privatizaciji, da ne plaćate 5% i da ne izražavate lažnu brigu za dobrobit građana dok se ovako rasipa novac svih nas. To je ono što SRS ima da kaže u prilog protivljenja ovakvom budžetu i da još jednom jasno kaže – dok se budžet donosi u interesu Vlade i njenih prijatelja koji rentiraju prijateljstva i usluge, a protiv građana Srbije ili nedovoljno u interesu građana Srbije, mi ćemo biti protiv.

Poštovane kolege, reći ću vam rečenicu, kojom ću i da zaključim, svi mi ovde smo žrtva, očigledno, nekog nesporazuma koji postoji između dve učesnice u vladajućoj koaliciji DSS-a i G17 plus. Svi članovi odbora, kojima zahvaljujem na saradnji i na vrlo konstruktivnom odnosu u dogovoru oko zakazivanja i održavanja sednice, mogu da potvrde ovo.
Prvi nesporazum u radu Odbora nastao je predlaganjem kandidata za guvernera NBS. Na predlog zamenika predsednika Odbora Radeta Obradovića, koristeći analogiju iz člana 77. o tome kako se zakazuje sednica Odbora, dobili smo zahtev od šest potpisnika, čiji predlog sa biografijom guvernera čuvam, a imaju ga i svi članovi Odbora, da u roku od jednog dana zakažemo sednicu Odbora na kojoj bismo predložili kandidata.
Na predlog gospodina Tomislava Nikolića da najmanje dva dana unapred zakažem sednicu, kao predsednik Odbora, to sam i učinila. Onda smo prisustvovali prvoj, vrlo neprijatnoj, farsi, koja argumentuje ovo o čemu vam govorim, a to je taj nesporazum ili nerazrešeni računi koji se preko Odbora Skupštine, a, evo, i budžeta, pokušavaju raščistiti.
Kasnio je član G17 plus na sednicu i nisu imali većinu, bivši član G17 sa zamrznutim članstvom, pa aktuelni guverner nije dobio podršku Odbora. Takva odluka Odbora, sazvanog na predlog i sa potpisom šest članova Odbora, kasnije je u novinama tretiran kao besmislena sednica Odbora, kao da je nju zakazala opozicija, odnosno SRS, ili bilo ko drugi. Ne, bila je zakazana na predlog vladajuće koalicije i članova Odbora iz vladajuće koalicije .
Druga farsa, koju nisam želela da ponovim povodom budžeta, održala se povodom Predloga zakona o reviziji. Pošto vladajuća koalicija sada, zbog ostavke člana iz G17, nema većinu, dovela je u situaciju njih, odnosno vladajuću koaliciju, da napuštaju Odbor ubrzanim korakom, da ne kažem grublju reč, u trenutku kada su mogli biti preglasani od većine iz opozicije koja je u Odboru. Znači, ako nemate većinu da zakažete sednicu, koristite analogiju koju vam daje Poslovnik.
Apsolutno nije reč o bojkotu, i to je razlog zašto izlazim. Vrlo konstruktivno, i gospodinu Radetu Obradoviću, zameniku predsednika, rekla sam da nemamo nameru da opstruišemo rad Skupštine, naprotiv, da radimo vrlo konstruktivno. Tim podmetanjem, gde je guverner bio ismejan time što mu je obećano mesto, a u stvari se niste dogovorili, niste jedni drugima verovali da li da ostane na poziciji samo još godinu dana, pa dopuni mandat, što je besmisleno, ili da ga birate kao novog, što je jedino moguće, pokušali ste preko Odbora da namirite račune.
To je bilo smešno, neozbiljno i mene je stid, kao člana Odbora, što vi to radite preko Odbora.
U drugoj situaciji, osećala sam se neprijatno što se ne dogovorite da obezbedite većinu. Današnje prisustvo sahrani Siniše Aksentijevića, jednog od osnivača SRS-a, bio je razlog zašto se nismo pojavili, ali, i da smo bili tu, vladajuća koalicija je dužna da obezbedi kvorum.
Zašto je bilo preče da član G17 prvo zasedne u Vladu i napusti vašu koaliciju, to je pitanje na koje vi nemate odgovor, ili se odgovor sadrži u vašim neraščišćenim računima i nesporazumima, koje pokušavate da prevalite na Odbor, što je nedopustivo. To govori o značaju koji dajete Odboru u rešavanju ozbiljnih pitanja, što se prenosi i na raspravu.
Ovakav vaš neodgovoran odnos prema Odboru, jednostavno, ne dopuštam, ne u svoje ime, već u ime svih članova Odbora, i iz DS-a, i iz LDP-a i NS-a, jer su svi vrlo korektno radili i ponašali se prema utvrđenoj satnici i dogovorima. Menjali smo satnicu, u skladu sa odlukama predsednika Skupština o radu Skupštine, u devet časova, pa u jedan sat, nije išlo.
Još jednu vrlo bitnu stvar ...