Najkraće moguće, ceneći vaše vreme.
Da ste rekli – slučajno sam se uhvatio člana 82. do 84, evo ja bih ućutala. Nije uredu da kažete da ste i dalje upravu ako član 82. na čitavoj stranici daje informacije za ugovarača osiguranja pre zaključenja ugovora o osiguranju.
Ako vam je objašnjeno da treba da daje informacije pre i u toku trajanja tog ugovora i ako u članu 84, evo ja sada treba građanima ovako da pokažem pa da vide da li Janko govori istinu ili guverner govori istinu, gde kaže – tekst i sadržaj obaveštenja iz člana 82. i 83. ovog zakona moraju biti napisani pregledno i razumljivo i sastavljeni na srpskom jeziku. Šta treba da napišemo da bi vi bili zadovoljni, da to bude font 11? Pa, nemojte molim vas.
(Janko Veselinović, s mesta: Piše u drugim zakonima šta znači pregledno.)

Znači, moraćemo da stavimo objašnjenje da u zavisnosti od dioptrije, ovo sada razumite kao moju šalu, ono što je dovoljno pregledno i uredu bude u zavisnosti od moje i vaše dioptrije, mogućnosti da imamo naočare odgovarajućeg kvaliteta, imamo i pregledno napisane opšte uslove. Mislim da je to jedno neprimereno karikiranje teksta zakona u kojem se iza maske zaštite građana gde je ta zaštita dovedena na najviši mogući nivo do sada, sada nalaze takve sitnice koje bukvalno, moram da priznam, ne deluju ozbiljno, font 11 uneti.
Na način kao što ste tvrdili da prethodni tekst predloga, nacrta zakona u odnosu na ovaj nema neke bitne razlike jer je on dugo bio na sajtu. Kada građanima kažem, a vama dostavim dokaz da su dve trećine tog teksta iz aprila 2012. godine izmenjene, hoćete i dalje tvrditi da ste upravu i da imate lični stav o tome? Pa, to je nemoguće. Ja se više neću javljati za reč, a poručujem i vama ali to je vaše pravo.

Tim problemom bi mogao da se pozabavi onaj ko se bavi Agencijom za registrovanje pravnih lica, jer zaštita prava i interesa korisnika usluga koje pružaju takve institucije, ako ih pružaju, jednostavno ne mogu da budu u nadležnosti Narodne banke, jer se ona bavi po zakonu svojom funkcijom, gde radi nadzor samo nad onima koji ovlašćeno obavljaju te poslove, a to su banke, društva za osiguranje, dobrovoljni penzijski fondovi itd, a ova vrsta organizacija koja ne potpada pod nadležnost Narodne banke ne može da bude predmet kontrole Narodne banke, već nekih drugih institucija, ali nije moje da delim zadatke drugima. U svakom slučaju, treba preispitati njihovo registrovanje i bavljenje tom delatnošću koja, po vašim rečima, može biti štetna.

 Stvari stoje ovako. Neću ponavljati više puta, ali svim kolegama ću dati odgovor.
Od 2001. godine do 2012. godine, nekada kada su mnogi od vas bili na vlasti pa u opoziciji postojala je pravna situacija da se statut usvajao ili da se nije usvajao u Skupštini. Jednostavno, postojale su obe prakse. To neću da vezujem, niti sam upoređivala kada je ko bio na vlasti, a morate da priznate da se neke stvari poklapaju, da dva različita postupanja jesu vezana za mnoge ljude koji o tome govore.
Što se mene tiče, sada kada sam u prilici da dođem u Skupštinu i da vam predložim tu izmenu, pošto postoji i jedna i druga praksa, pošto je bila primenjivana u RS i jedna i druga praksa, sklona sam da dođem i tražim da se izmeni da statut ne mora da dolazi na saglasnost u Skupštinu zato što ga predlažu i o njemu daju konačnu reč oni koje Skupština bira i time se ostvaruje princip odgovornosti nezavisnog tela, ali pre i iznad svega, i uopšte mi nije neprijatno da to kažem direktno i javno, zato što je praksa u EU i stav Evropske centralne banke da one centralne banke koje su na putu priključenja ka EU ne treba da imaju zakonska rešenja po kojima bilo ko može da usmerava odluke NB, može da poništava odluke NB ili da odlaže odluku centralnih banaka, zato što se statut čak i u vreme kada je ovde bio odobravan nije mogao menjati, ali je moglo da se odlaže njegovo donošenje, i nema razloga da ne izađemo sa takvom izmenom i da kažemo – da, konzistentni smo u rešenjima koja ne čine štetu ovoj državi ali doprinose usklađenosti. To je sva filozofija na ovu temu.
Ovim povodom usvajanja statuta, ne njegovim odobravanjem više u Narodnoj skupštini, nego na Savetu u Narodnoj banci više neću komentarisati.

Prihvatam amandman u ime Narodne banke Srbije. Zahvaljujem se odboru što je po analogiji sproveo tu kaskadnost izbora svih funkcionera na jednak način. Očekujem da on postane sastavni deo zakona.

Zahvaljujem.
Moje parlamentarno iskustvo mi dozvoljava da vam kažem ono što je činjenica, da je bilo i ovakvog i onakvog postupanja i da nije bilo diskrecionog prava da se dozvoli da nešto bude, što vi kažete, šire napadnuto ili uže, nego su o tome odlučivali razlozi.
Zadovoljna sam što je Ustavni odbor usvojio ovakav predlog. Radi javnosti, nemojte da kažemo da se proširuje nešto u odnosu na izmene zakona, jer član 6, koji jeste predmet izmena, ima takva rešenja kojima se predviđa da se obezbedi kontinuitet u radu Izvršnog odbora i Saveta, tako što se njihovi mandati kaskadno obezbeđuju, pet, četiri, tri godine.
Članovi Izvršnog odbora su, ne samo viceguverneri, na koje su se izmene odnosile, nego i direktor Uprave, onaj za koga su se neki bojali da će biti guverner broj dva ili da će staviti guvernera u džep, i vi bi iz tog razloga trebali da podržite ovo, zato što je Odbor za ustavna pitanja podržao i što je to suštinski isto rešenje koje izdvaja guvernera kao prvog, a članove Izvršnog odbora obezbeđuje u kontinuiranom radu, gde se njihovi mandati kaskadno smenjuju.
Ova dopuna koju je dao Odbor za finansije, baš zato sam im se i zahvalila, bukvalno funkcionere stavlja u isti rang i to jeste, ne proširenje ovim amandmanom problematike, nego dosledno sprovođenje istog principa za funkcionere, tj. članove Izvršnog odbora Narodne banke. Nemojte da stvarate lažni strah da to može da otvori praksu da se podnesu amandmani na sto drugih članova, a ne onih koji su predmet izmene i dopune zakona. Da, oni mogu da se podnesu, ali Odbor za ustavna pitanja ih može odbiti ili prihvatiti ako smatra da su celishodna za ukupno rešenje.
Vi ste pravnik i nije u redu da ja kao ekonomista, ali iz svoje duge parlamentarne prakse ponovim vrlo važnu maksimu – gledajmo, čitajmo duh zakona, a ne samo slovo zakona. Ovo je u duhu izmena koje su predložene i od vas kao od pravnika, kao vrlo konstruktivnog kolege, očekujem podršku u ovome.

Sačekala sam da komentarišemo ovaj vaš sledeći amandman i nisam očekivala da ponovite činjenicu koja ne stoji – obezbeđivanje kontinuiteta u Statutu Evropske centralne banke, član 14. tačka 2. se odnosi samo na guvernera, na kontinuitet njegove funkcije, a ne na viceguvernere i ne na ovaj način na članove Saveta. Upravo uvažavajući stav, ne pritisak, ne zahtev, već stav Evropske centralne banke, guverner je ostao izvan ove konsekutivnosti prilikom izbora. To je jedina prava činjenica.

Najkraće moguće. Upravni spor na akte parlamenta? Postoji li pravnik koji će se složiti sa vašim rešenjem, da se na akte parlamenta, jer su to funkcioneri koji se biraju u parlamentu? Pa, na njih se ne može primenjivati pravilo niti voditi pravni spor. Drugačija je situacija u EU, oni imaju sud pravde i Evropska centralna banka upućuje na sud pravde. Kod nas je taj najviši organ upravo Ustavni sud.
Savetovali su stručnjaci, koji se bave tom materijom, u koje imamo poverenje, diskutovali su sa stručnjacima iz drugih zemalja i iz uporednog prava predložili da je to jedino rešenje u ovoj situaciji. Smatram da je primereno. Zato je amandman i odbijen.

Dali ste mi šlagvort da kažem jednu meni vrlo važnu stvar i Narodnoj banci Srbije, kao predlagaču zakona. Nijedan jedini član kojim se predviđa izmena nije donet pred vas reda radi i formalno i da bude mrtvo slovo na papiru. Znači, radimo samo ono što zaista smatramo potrebnim, korisnim, ne za bilo koga unutar Narodne banke, nego najšire moguće, za državu pre svega, ali i primenljivim.
Da li će izazvati nedoumice i kako će to ići na Ustavnom sudu, videćemo. U tome nemamo iskustva. Ali, da se Upravni sud oglasio nenadležnim kada je jedan funkcioner koga bira Skupština, razrešila, to imamo kao iskustvo i kao istoriju iz koje treba da učimo. Kada je razrešena gospođa Bajalović kao predsednica Komisije za zaštitu konkurencije, koja se obratila Upravnom sudu, sud se oglasio nenadležnim. Znači, ne mogu da ostavim taj pravni lek kao predlagač kad on u praksi ne funkcioniše, ali smo ostavili onaj koji je maksimalno, da kažem, po analogiji primenljiv i sprovodljiv u postojećim uslovima.
Volela bih da to imate na umu kada ocenjujete predloge koje smo dali. Hvala.

Vi ste gospođo Čomić meni uvek od koristi. Sada shvatam u čemu je problem kod poslanika.
Ne, ovo je izuzetak u kojem bi Ustavni sud odlučivao, ne da li je poštovana procedura, već o suštini. Da li je član 28. Zakona o NBS, koji propisuje razloge za razrešenje, da li su zaista nastupili ti uslovi iz člana 28. Znači, ne da li je poštovana procedura u kom postupku i kako. Da li su nastupili zaista razlozi? Zato smo došli do ovakvog rešenja, jer u razgovorima koji su bili da li Ustavni sud treba ili ne treba da bude nadležan, postavilo se pitanje da ukoliko bi razrešeni funkcioner podneo pomenutu žalbu, koji pominju neki poslanici. Kaže se ne bi imao pravo da podnese i ustavnu žalbu. Razlog je sasvim jasan. Ne postoji opravdanje da Ustavni sud dva puta odlučuje o istoj stvari. To morate da priznate.
Postavlja se pitanje u postupku po ovoj žalbi. Sud je utvrđivao da li je razrešenje sprovedeno, ne samo po propisanom postupku, ali pre svega da li su nastupili razlozi za razrešenje. Govorila sam u načelnoj raspravi o tome. Ne da li je otišao u penziju ili da li je poslovno nesposoban, nego da li je prekršio nešto od uslova koje ne bi smeo i koje neko mora da ceni. Znači, to utvrđivanje, da li su nastupili razlozi za razrešenje su ono što se ceni na Ustavnom sudu.
Dakle, jedini preduslov da se koristi ovo pravno sredstvo jeste da funkcioner bude razrešen pre isteka roka na koji je biran. To nije praksa koja se otvara za ne znam koliko i stotinu, nego za maksimalno četiri vice guvernera, koliko po zakonu postoji. Mi smo odlučili da ih je tri dovoljno.
Znači, zaista jedini uslov da se o ovome razgovara jeste razrešenje pre isteka, ali se ceni ispunjenost uslova iz člana 28. Reč je o tome da ukoliko postoji povreda zakona u smislu nastupanja uslova, ali i procedura, ne samo procedure kao kod sudija i tužioca, sud bi takvu žalbu mogao da usvoji i da poništi odluku o razrešenju. Govorim, uslovno bi mogao, jer je to praksa koju sada stvaramo.
Želeći da sa najboljim namerama i usklađujući se sa onim što je praksa zemalja koje imaju taj sud pravde, a mi ga kao takvog nemamo pokušamo da stvorimo analogiju zaštite funkcionera institucija za čiju se nezavisnost svi na ovaj način zalažemo. Hvala.

Razlozi zbog kojih se ta analogija primenjuje, a i ne primenjuje, su isti oni kojima se rukovode kritičari, nezavisnost, samostalnost ili posebnosti Narodne banke. Jednom je hoćemo, drugi put je nećemo. Moram otvoreno da kažem svima vama ono što vi ne želite da vidite. Nije primereno, ali moram da kažem. Svojevremeno su agencije napravljene kao nezavisna regulatorna tela da bi se izvuklo političko uticanje i biranje organa koji njima rukovode, da bi se stvori privid nezavisnosti, morate da se složite sa time, imamo dokaza.
Danas kada želimo da izbegnemo stvaranje privida da postoji nezavisna institucija koja neće biti pod političkim uticajem i kada za to obezbeđujemo mehanizam, nama se ne sviđa i zato ću otvoreno reći – traži se da postoji ovakva vrsta zaštite da ne bi većina, bilo koja, ova danas, ona sutra, mogla da ceni ispunjenost uslova za razrešenje, rukovođena političkim stavom. Uvek se ide na dvostepenost odlučivanja, u kojem jedan organ može da pogreši, a onaj iznad može da vrati na preispitivanje ili da odluči drugačije.
Ustavni sud bi po prirodi stvari morao da bude neko ko nije rukovođen političkim interesima i samim tim da potvrdi ili ospori odluku. Verujem da se i vi sećate, gospođo Čomić, kada smo ovde imali jedno od predavanja profesora koji se bavi parlamentarnom praksom i podeljenošću poslanika između onoga što se zove opšti interes građana i podeljenošću sebe kao člana političke partije koji ipak zavisi od onoga ko ga u parlament šalje, pa mora da glasa onako kako mu se, a to se najmanje na vas lično odnosi, ali jeste praksa koja postoji, da postoji to političko uticanje jer su svi na neki način, u većoj ili manjoj meri, poslušni u smislu stava koji partija ima. Da bi se izbeglo političko razmišljanje i procenjivanje razloga za razrešenje, traži se sistem duplog ključa za ovu vrstu nezavisnih funkcionera.
To je zahtev, to je praksa. Pokušavamo ovde da je stvorimo, sa najboljim namerama. Na vama je da to kritikujte, ali ja vam kažem koji su to razlozi koji su doveli do jedinog mogućeg rešenja u ovom trenutku u Srbiji.

Ne bih želela da ostanemo na zaključku koji ste izvukli, da Skupština ne ume, da poslanici ne umeju, da su zamračeni stavom svoje političke stranke itd, jer mnogo je više on ih koji zaista razmišljaju svojom glavom i sama se, čemu se neki čude, ne mnogi, ponosim time da  politički stav i najdobronamerniji građanski stav i profesionalan stav mogu da imaju znak jednakosti između te tri stvari. Postoje mnogi koje lično poštujem i cenim zbog toga i trudim se da i sama budem takva. Ali, ne možemo da budemo, kako ono kažete, u Evropi malo da budemo, a da mi postavljamo uslove. To je upravo taj razlog gde se traži povećana zaštita za ovu instituciju i mi pokušavamo da ne budemo predmet spora da bi se otvarale druge stvari i da ne bi Zakon o Narodnoj banci bio deo o kojem se priča, a da druge bitnije i važnije stvari ostavljamo zapostavljenima.
Znači, da bi svi išli napred i kao parlament i kao institucija i kao društvo i kao pojedinci, mi ćemo se truditi da naučimo sva ta pravila iz velikog sveta, u kojima i sami priznaju nesavršenost izbora organa nezavisnih institucija, jer ih predlažu političke partije, pa se kaže – nezavistan stručnjak, uvažen. Ko mu je dao licencu da bude uvažen, kada ovde treba da ga predlaže politička partija? U tom smislu, vi i ja volela bih da smo reprezenti najširi i da smo onaj uzorak koji zaista može da bude u Srbiji uzet kao najširi, da mi kažemo – taj je čovek uvažen i nije važno što je iz ove ili one političke stranke.
To nije slučaj ni u kojoj zemlji, u punoj meri. Svako od nas se trudi da ga i lično, a i zakonskim projektima, onemogući da politički stav bude važniji od ovog građanskog, zakonskog, da kažem opšte-evropskog.
Vi i ja znamo da odužimo diskusiju. Drugima je možda dosadno, ali stvarno mislim da smo rekli bitnu stvar građanima. Pokušaj da primedbe koje s pravom, ali ne svo, pravosuđe nosi i da pravednost koja ne može da se obezbedi samo u jednom nivou npr. sudske vlasti, jedan sud presudi i ne možete nikom više da se žalite. Od Turaka ostalo – kadija te tuži, kadija ti sudi, da to ne može da radi isti organ. Ide neki viši.
Prosto, mislim da je to izvođenje želje da se ovde obezbedi ne namerna političkih partija, ne neznanje, taman posla, ja bih na sebe samu bacila kamen ako bih prihvatila da je to razlog. Ali, izgleda da još mnogo toga treba Srbiji da se dokazuje da je na putu promena ka EU činila greške i da ih neće činiti. Uvek kada dođete u poziciju da odgovarate i za ono što niste uradili, od vas traže da uradite dvostruko više. Prosto, shvatite to kao napor i kao potrebu da pokažemo da greške više neće da pravi niko u Srbiji, bez obzira na to koja je to vlast, koja je to politička partija, ne zalažući se za jednopartijski sistem ili za komunizam ili bilo kako, prosto da kao ljudi ne grešimo i da ne činimo nepravde u najvećoj meri koliko je to moguće.

Dve rečenice. Nikoga nisam smenila, niti smenjujem. Neki su otišli dobrovoljno. Koliko je za to bilo razloga, videćete u vremenu i danima koji dolaze. Koliko je dobro što je tamo neko ko zaista nema problem sa svojim obrazom, sa svojim računom, sa svojom zloupotrebom političkog stava, sa rentiranjem političke pozicije, poput nekih, videće građani Srbije u najkraćem mogućem roku.
Svim zabrinutima, pre svega vama, mogu da kažem – dani pred nama će pokazati zašto i kontrola bankarskog sistema nije bila kako valja i šta sve ne valja, ali ne da bi se reklo šta ne valja, nego zato da se popravi i da bude bolje. Nadam se da ćete biti u Srbiji da to dočekate. Hvala.

Izvinjavam se što malo širimo raspravu, ali mislim da je kolega ovoga puta govorio o suštini stvari. Imamo li mi prava ovim zakonom da namećemo Ustavnom sudu obavezu koju inače nema? Svesni smo ograničenog prostora, i o tome sam prvog dana govorila, kako da ispunimo uslov a da ne narušimo ničiju unutar našeg pravnog sistema nadležnost, nezavisnost, ograničenost koju zakon dozvoljava. Ostavimo Ustavnom sudu da proceni to jer moramo da stvaramo neku novu praksu i ovo je možda početak, niko nije predložio bolji, ali priznajem da su sva pitanja koja ste otvorili, koja je kolega potpuno na mestu, svesni smo i bili, sagledali i zaista nije se moglo pronaći u ovom trenutku bolje rešenje.
Imajte na umu da ovo ne zadire ni u čija druga prava. Pokušaćemo da zaštitimo prava, a to se od nas očekuje. Koliko će to biti moguće, zavisi i od svih ostalih, a računam da smo na istom poslu kao i mi ovde u ovoj sali, tako u čitavoj državi. Hvala posebno.

Mislim da odgovor na vaše pitanje nije u mom domenu.