Hvala.
Gospodine predsedniče, poštovani narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, u dosadašnjoj raspravi koja se vodi u načelu o Predlogu zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, tj. u razvoju sela, nije se čulo da je ovaj zakon nepotreban i da je ovaj zakon loš. To je verovatno zato što je zakonski predlog dobar i potreban za pokretanje i razvoj poljoprivrede, prerađivačke industrije i ukupne privrede i države u celini.
Čuli smo primedbe na ovaj zakonski predlog, kao i dobronamerne predloge u cilju poboljšanja zakona, što je normalno, jer svaki poslanik želi da da svoj doprinos u pisanju zakona kojim će se pokrenuti poljoprivreda i od čega će imati koristi ne samo poljoprivredni proizvođači, nego i društvo u celini. Ukoliko su ti predlozi poslanika dobri i od koristi za razvoj poljoprivrede, verovatno će ih ministarstvo prihvatiti.
Postavlja se pitanje da li je visina podsticaja dovoljna za unapređenje poljoprivredne proizvodnje. Treba imati u vidu da se ovde govori o minimalnim iznosima podsticaja koji mogu biti i viši kada se za to stvore uslove. Danas kada nam je privreda i poljoprivreda razorena kao ekonomija zemlje, teško je očekivati više izdvajanja za poljoprivredu.
Poštovane kolege narodni poslanici, ovaj zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, odnosno razvoju sela treba da doprinese uspostavljanju dugoročne stabilnosti, predvidivosti i transparentnosti agrarne politike. Ovim zakonom treba da se izbegne promenljivost i nestabilnost poljoprivredne politike.
Ovaj zakon treba da omogući poljoprivrednim proizvođačima srednjeročno i dugoročno planiranje proizvodnje, tj. da omogući poljoprivrednim proizvođačima da svoju proizvodnju usmere, odnosno specijalizuju proizvodnju gde će ostvariti najbolje rezultate, a ne da svaštare.
Ovim zakonom se definišu mere agrarne politike koje će se primenjivati kroz definisanje vrste podsticaja, načina njihove primene, definišu se korisnici podsticaja, uslovi korišćenja podsticaja, definiše se vođenje evidencije o podsticajima, određuje se i inspektorski nadzor u korišćenju podsticaja. Ovaj zakon treba da stvori uslov za planiranje potrebnih budžetskih sredstava za realizaciju agrarne politike u svakom budžetskom periodu.
Poštovane kolege postavlja se pitanje šta je cilj podsticaja u poljoprivredi? Da li je cilj da na osnovu vlasništva nad zemljom država isplaćuje poljoprivredniku podsticaj i da poljoprivrednik živi od tog podsticaja? Ako je tako, onda je podsticaj jedna socijalna kategorija. Svakako da to nije cilj države. Podsticajem, država treba da utiče na porast poljoprivredne proizvodnje i na taj način na poboljšanje položaja poljoprivrednika i poljoprivrede.
Gde se danas nalazi poljoprivreda Srbije? Srbija raspolaže sa 5,6 miliona hektara poljoprivredne površine, od čega 4,2 miliona hektara obradive površine. Od obradive površine, oko 90% je u privatnom sektoru. Najveći deo obradive površine je plodan, ali zbog nedovoljnog obrazovanja i lošeg korišćenja zemljišta, u centralnim područjima Srbije postoji problem zakišeljavanja zemljišta, a u severnim delovima problem zaslanjenja, što utiče na visinu prinosa i na troškove obrade.
U Srbiji se malo koriste sistemi za navodnjavanje iako ima velike vodene potencijale, tek 1-1,5% se navodnjava. Sa navodnjavanjem površina smo na poslednjem mestu u Evropi. Zašto smo poslednji u Evropi po korišćenju sistema za navodnjavanje? Zato što se u navodnjavanje nije ulagalo. Zašto se nije ulagalo? Nije se ulagalo zato što nije bilo para, a ni volje, ni sposobnosti ministra da se dođe do para za kapitalnu investiciju u poljoprivredi.
Kao što je poznato, radnici u Srbiji imaju najniže plate u regionu, imamo najveću inflaciju u regionu i najveću nezaposlenost. Cilj naše Vlade i Ministarstva za poljoprivredu je da promene na bolje ovo stanje u Srbiji i zato su nam potrebne kapitalne investicije sa strateškim partnerima.
Jedna od kapitalnih investicija će biti investicija u navodnjavanje, mehanizaciju, hladnjače, skladištenje itd, koja će proisteći iz sporazuma sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Najvažniji deo tog sporazuma je klauzula u kojoj se govori o investiranju u srpsku poljoprivredu, oko milijardu i 250 miliona evra, što će biti ubedljivo najveća pojedinačna investicija u Srbiji.
Koliko ćemo to iskoristiti to svakako zavisi od sposobnosti naše vlade i ministarstva. Od te investicije, 2013. godine i 2014. godine je predviđeno 300 miliona evra, od čega će se polovina koristiti za navodnjavanje.
Prosečan prinos u biljnoj proizvodnji kod nas u Srbiji je značajno niži nego u razvijenim zemljama Evrope. Ništa bolje nije ni u stočarstvu. Imamo 0,3, uslovno, grla stoke po hektaru. U evropskim zemljama to je duplo više. U Srbiji ima oko 16% poljoprivrednog stanovništva u strukturi ukupnog stanovništva. U seoskim oblastima živi oko 40% stanovništva, od čega se trećina bavi poljoprivredom. Poljoprivredno stanovništvo značajno stari.
Imamo veliki broj staračkih domaćinstava, uz nizak nivo obrazovanosti poljoprivrednog stanovništva. Udeo primarne poljoprivredne proizvodnje, u BDP iznosi 10-12%, dok u izvozu, poljoprivreda sa prerađivačkom industrijom čini oko 40%. Udeo stočarske proizvodnje u ukupnom prihodu poljoprivrede je veoma nizak, iznosi oko 30%, dok je u razvijenim zemljama to 60%.
Iako je za nas izvoz poljoprivrednih proizvoda veoma značajan, izvoz po hektaru obradive površine u Srbiji je među najnižim u Evropi. Toliko o Srbiji koja može da hrani pola Evrope.
Moje kolege i ja smo obišli sve opštine Srbije, pa i salaše u Srbiji i potpuno se informisali o stanju poljoprivrede, poljoprivrednim proizvođačima i o celoj Srbiji. Izradio se program agrarne politike, koji će biti u funkciji razvoja moderne, tržišne poljoprivrede, usklađen sa agrarnom politikom EU.
Postavili smo ciljeve i zadatke, koje naša Vlada, odnosno Ministarstvo poljoprivrede i sprovodi. Jedan od ciljeva koji se treba postići je da se osigura zadovoljavajući nivo dohotka za poljoprivredne proizvođače. To znači povećanje ekonomske motivisanosti poljoprivrednih proizvođača. Bez ispunjenja ovog cilja, dugoročno posmatrano, sigurno neće biti stabilizacije i povećanja poljoprivredne proizvodnje, kao povećanje produktivnosti rada.
Drugi cilj je osigurati prehrambenost u Republici Srbiji, zatim povećati produktivnost i ukupnu poljoprivrednu proizvodnju. Jedan od ciljeva je očuvanje životne sredine od uticaja negativnih efekata poljoprivrede. Veoma važno za Srbiju je očuvanje i revitalizacija sela kao i ravnomerni regionalni razvoj poljoprivrede u Republici Srbiji.
Naše Ministarstvo poljoprivrede je problem poljoprivrede veoma ozbiljno shvatilo, to im je i posao i ide ka rešavanju tog problema, što pokazuje ovaj predloženi zakon o podsticajima i ruralnom razvoju. Ovaj zakon neće rešiti sve probleme poljoprivrede, ali je veoma dobar početak. Ova Vlada treba da podstiče obrazovanje poljoprivrednika, posebno mladih poljoprivrednika u školama, gde će naučiti sva nova dostignuća, nova saznanja i sve ono što zahteva savremna poljoprivreda, što od svojih roditelja ne mogu naučiti.
U cilju smanjenja broja nezaposlenih, za one koji su se školovali i opredelili se da se trajno bave poljoprivredom na svom imanju, treba omogućiti da ostvare naknadu, odnosno podsticaj od Ministarstva poljoprivrede i ekonomije u visini od nekoliko hiljada evra, za zasnivanje radnog odnosa na svom imanju. Iz predloga zakona vidimo da se Ministarstvo poljoprivrede zalaže za značajno povećanje organske proizvodnje, jer naša zemlja ima ogromnu šansu u ovoj proizvodnji.
Naše zemljište, voda, vazduh su značajno manje zagađeni nego u zemljama u EU i drugim razvijenim zemljama. Ovaj zakon predviđa subvencije za organsku proizvodnju, što je za pohvalu. Veoma su važni i podsticaji za razvoj sela, posebno ako želimo da nam mladi ostanu na selu i da nam sela ne nestanu. Ruralni razvoj podrazumeva jedan celokupni razvoj seoskog područja, koji obuhvata sve oblasti, oblast ekonomije, ekologije, zdravstva, školstva, komunalnu izgradnju i sve drugo što određuje nivo kvaliteta života.
U seoskim područjima je koncentrisana većina prirodnih resursa. Da bi mladi ljudi ostali na selu i bavili se poljoprivredom, kao i da se mladi iz urbanih sredina vrate u porodična domaćinstva, potrebno je kreditima i podsticajima da se obnovi ili izgradi putna mreža, odnosno putna infrastruktura, obezbedi kvalitetna snabdevenost strujom, pijaćom vodom, telefonom i ostalim komunikacijama.
Poštovane kolege, ovaj predlog zakona je dobar i u interesu poljoprivrednika, poljoprivrede i cele Srbije. Veoma je važno pomenuti i šesto poglavlje ovog zakonskog predloga, a to je inspekcijski nadzor nad primenom odredaba ovog zakona i propisa. Inspekcijskim nadzorom treba sprečiti zloupotrebe u korišćenju podsticaja u poljoprivredi. O kakvim zloupotrebama se radilo kod izdavanja zemlje u zakup i korišćenju podsticaja, i Ministarstvo to zna i zbog toga su stavili ovo poglavlje.
Po mom mišljenju, imamo pred sobom dobar Predlog zakona. Vidi se veliki trud ministra i Ministarstva kod pisanja ovog zakona. Dakle, poštovane kolege, imajući sve prethodno rečeno u vidu, ovaj zakon o podsticajima i ruralnom razvoju treba da obezbedi dugoročnu, predvidivu i transparentnu agrarnu politiku. Ovaj zakon treba da poveća motivisanost korisnika podsticaja za zasnivanje i unapređenje poljoprivredne proizvodnje. Ovim zakonom će se obezbediti povećanje zarade, produktivnosti i efikasnosti u poljoprivredi, a time će se povećati i konkurentnost naše poljoprivrede. Jednom rečju, ovo je dobar početak za ovu Vladu i Ministarstvo poljoprivrede.