Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, amandman se odnosi na član 20. i dodaje se stav 3. koji glasi: "Ne smatra se diskriminacijom zabrana sklapanja homoseksualnih brakova''. Tako se zabranjuje sklapanje homoseksualnih brakova, što je i suština ovog stava.
Obrazloženje je vrlo prosto, jer Evropska konvencija o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, u članu 12, pravo na sklapanje braka, predviđa da od trenutka kada postanu sposobni za brak, muškarac i žena imaju pravo da stupe u brak i zasnuju porodicu prema nacionalnim zakonima kojima se reguliše ostvarivanje ovog prava, a nacionalni zakon kojim se reguliše ostvarivanje ovog prava je upravo onaj najviši naš pravni akt, a to je Ustav, koji u članu 62. u drugom stavu kaže: "Brak se zaključuje na osnovu slobodnog datog pristanka muškarca i žene pred državnim organom".
Naravno da je ovo sve jasno i da u zakonu ne postoji takav stav, ali ćete razumeti da malo građana Srbije poznaje Evropsku konvenciju o zaštiti ljudskih prava i sloboda, a verujte mi malo ljudi je i čitalo naš Ustav.
Mislim da bi usvajanje ovog stava odnosno ovog amandmana razjasnilo dilemu koja postoji u javnosti Srbije, jer velika većina građana Srbije smatra da je zadatak ovog zakona upravo da reguliše sklapanje homoseksualnih brakova, a jedan deo građana Srbije smatra da je ovo samo uvod u realizaciju jednog takvog zakona koji nam sledi, a u tu grupu spadam i ja.
Mislim da bi usvajanjem ovog amandmana razbili sve nedoumice u srpskoj javnosti i da bi svima bilo sasvim jasno da se ovaj zakon ne protivi našim tradicionalnim vrednostima, a isto tako i ne sprečava put ka evropskim integracijama. Hvala lepo.
(Tokom ovog govora poslanici SRS lupali o klupe.)

Poštovani građani, gospođo predsedniče, poštovane koleginice i kolege, gospodine ministre, dobro je što su se ovom zakonu, odnosno prvom Predlogu zakona, usprotivile sve tradicionalne verske zajednice, a ne samo Srpska pravoslavna crkva. Osećam da bi to bila prava hajka na Srpsku pravoslavnu crkvu.
Sasvim je jasno da su islamska zajednica, rimokatolička crkva, judizam, čak i budizam, protiv homoseksualizma kao nastrane ili bolesne pojave, kako je neke verske zajednice, odnosno crkve karakterišu.

Sveto pismo Starog zaveta, na koje se pozivaju i hrišćani, i Jevreji, i muslimani, otvoreno osuđuje homoseksualizam. Davanje istih prava homoseksualcima kao i normalnim ljudima je otvorena diskriminacija svih religija, i Jevreja, i muslimana i hrišćana, koje sve uči Sveto pismo da je gospod Bog uništio gradove Sodomu i Gomoru zbog homoseksualne bolesti.
Postoji nekoliko organizacija koje deluju u Srbiji. Što se mene lično tiče, homoseksualizam, kao privatna stvar pojedinca, nije problem. To je izbor svakog čoveka ili svake žene i to sve nije nastrano i bolesno ukoliko se radi samo o privatnoj stvari.
Kada oni prave svoja udruženja koja nameću svoje nastrane sklonosti ostalim normalnim ljudima, onda je to problem, onda se to postavlja kao problem.
Navešću vam primer nekoliko tih udruženja, od kojih je jedno udruženje zaista, rekao bih, antisrpsko i antihrišćansko u svakom slučaju.
Na sajtu B92 pripadnici Kvirije i gospodin Dragan Azdejković predstavili su fotografije kondoma koje su postavljali u obliku krsta, seksualna pomagala u obliku svetosavskog krsta, a njihov predsednik u tekstu "Vazelin za Uroša" na Kvirija blok sajtu B92 otvoreno poziva na silovanje osuđenika u zatvorima. Predsednik te zajednice, Boban Stojanović, otvoreno vodi kampanju za otcepljenje KiM pod sloganom "Kosovo je sused Srbije". Zato mogu otvoreno reći da se radi o udruženju koje je zaista antisrpsko i koje zaista želi da se KiM odvoji od Srbije rečima - Kosovo je sused Srbije.
Ni na jedan od ovih navedenih događaja nije reagovala ni država ni tužilaštvo. Da se ne bi ovaj zakon sveo samo na par članova koji govore o homoseksualizmu, pokušaću da ukažem na to da je zakon i nepotpun. On uopšte ne govori o diskriminaciji ratnih vojnih invalida i veterana.
Mi već imamo, usvojili smo, odnosno većina je usvojila 2006. godine Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, ali u tom zakonu nema ni jedne jedine reči o ratnim vojnim invalidima nijednog rata, posebno ne o ratnim vojnim invalidima ratova od 1991. godine pa do rata na KiM.
Šta traže ratni vojni invalidi i veterani? Traže samo da ne budu diskriminisani, da imaju ista prava kao i svi ljudi koji su zdravi, a oni posebno treba da zaslužuju veća prava i zaista ne treba da osećaju diskriminaciju ni u jednom pogledu.
Svedoci smo da su prošle i ove godine dodeljivane nacionalne penzije zaslužnim sportistima, naučnim radnicima, kulturnim radnicima, i to je za pohvalu i to je u redu. Zar ratni vojni invalidi, deca palih boraca, porodice palih boraca nemaju ista prava, da i oni uživaju nacionalne penzije?
Oni traže samo minimum poštovanja prema onome što su dali svojoj zemlji, prema onome što su dali za odbranu srpskih teritorija i srpskog naroda. To je jedan vid diskriminacije koji nije obrađen u ovom zakonu i zato smo mi iz poslaničkog kluba Napred Srbijo, odnosno SNS to predložili amandmanom i nadam se da će to biti i usvojeno.
Dalje, radi se o tome da ovaj zakon uopšte ne obrađuje zabranu diskriminacije izbeglica i raseljenih lica. Tu posebno govorim o raseljenim licima sa KiM, kao i izbeglicama iz Hrvatske, odnosno Republike Srpske Krajine i Republike Srpske.
Lično sam obišao preko 30 kampova raseljenih lica sa KiM. Zovem ih logorima, jer je većina njih ograđena bodljikavom žicom. Jednom dnevno dobijaju porcije iz kazana, veoma nekvalitetne i loše hrane. Njihova deca nemaju para za knjige za prvi, drugi i treći razred osnovne škole. Snalaze se i dovijaju se kako god mogu i znaju, čekajući dan kada će se vratiti u svoje domove, dan koji se čeka vrlo, vrlo dugo, već više od deset godina.
Zato smo mi iz našeg poslaničkog kluba Napred Srbijo i SNS predložili, takođe, zabranu diskriminacije raseljenih lica i izbeglica koji žive u Srbiji, jer su oni zaista na svaki način diskriminisani. Molim vas da uzmete u obzir i ovaj amandman našeg poslaničkog kluba, jer mislim da će zakon time biti bolji i potpuniji.
Hvala vam na pažnji.
(Tokom ovog govora poslanici SRS su lupali o klupe.)

Gospođo predsedavajuća, gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, uz puno uvažavanje amandmana koji je podneo gospodin Riza Halimi, moram da kažem da poslanička grupa Napred Srbijo-Srpska napredna stranka ne može da podrži ovaj amandman iz sledećih razloga.
Pre svega, u obrazloženju svog amandmana gospodin Halimi je ponovo upotrebio izraz - preševska dolina. Taj izraz ne postoji ni u geografskom, ni u istorijskom, ni u političkom smislu u Republici Srbiji. To veoma podseća na izraz "Kosovo", jer vrlo dobro znamo da izraz "Kosovo" odgovara samo Šiptarima na Kosovu i Metohiji i njihovim mentorima.
Metohija kao izraz se izbegava, jer reč Metohija potiče od reči metoh, što znači crkveno zemljište, crkveno imanje. Time se želi izbeći postojanje srpskog naroda na KiM i želi se zatrti svaki trag postojanja Srba, srpskog naroda i srpske kulture na KiM. Zato me ovaj izraz preševska dolina neodoljivo podseća na izraz Kosovo, ili kako Šiptari kažu - Kosova.
Zato vas molim da upotrebljavamo izraz ili Pčinjski okrug ili jugoistok Srbije, posebno kad se radi o opštinama Preševo i Bujanovac. Izraz - preševska dolina, ne postoji ni u kom smislu.
Nije mi jasno zbog čega gospodin Halimi želi da se napravi novi univerzitet u kraju u kome on živi. Ako je rečeno da će tamo biti dva fakulteta, ekonomski i pravni, mislim da je to zaista dovoljno, a u blizini se nalaze drugi univerziteti u Srbiji, gde mladići i devojke iz Preševa, Bujanovca i Medveđe mogu da studiraju, čak i na svom maternjem jeziku.
Dobro znamo kakva je bila uloga Univerziteta u Prištini, da je tamo praktično sve počelo. Mislim da nije ničija želja da se napravi univerzitet koji bi kasnije prouzrokovao nemire na jugoistoku Srbije, odnosno u Pčinjskom okrugu, i koji bi bio samo izvor nestabilnosti u tom regionu, ali i u čitavoj Srbiji.
Naša želja je da svi mladi, mladići i devojke iz Bujanovca, Preševa i Medveđe, bilo koje nacionalnosti, studiraju u Srbiji i na svom maternjem jeziku. To nije nikakav problem, ali da studiraju po programu Ministarstva prosvete Republike Srbije, a ne po programu Tirane.
Nama je jako žao što veliki broj mladih, kako to kaže i potvrđuje gospodin Halimi, studira u Prištini, u Tirani i u nekim drugim gradovima. Zašto ne bi studirali u Srbiji? Imaju uslova za to, gospodine Halimi, budite sigurni u to.
Mislim da je vaše opredeljenje o raspodeli sredstava koja su budžetom planirana za Preševo, Bujanovac i Medveđu zaista loša, jer vi ovde zanemarujete finansiranje nevladinih organizacija koje imaju cilj da okupljaju mlade, i šiptarske, i srpske, i romske nacionalnosti, da se prave radionice, da se prave zajednički susreti i da se tako ovaj kraj što više integriše u Republiku Srbiju.
Razumem interes gospodina Rize Halimija, jer on dolazi iz sredine gde se vraća i gde mora da se pravda i zato je on pre nekoliko dana pokušao za ovom govornicom da odbrani hapšenje osumnjičenih za terorizam u Gnjilanu, a koji su sedam godina živeli upravo u njegovom kraju.
Žalio se na brutalnost policije, na to kako se upotrebila prekomerna sila, ali nije pomenuo šta su ti osumnjičeni po optužnici radili na KiM u Gnjilanu, da su ubijali nevine Srbe, da su im čak pili krv kada su ih ubijali. Ako su oni krivi, moraju biti osuđeni. Ako se utvrdi da nisu krivi, moraju biti oslobođeni i obeštećeni, gospodine Halimi, to nije sporno.
Gospodine Halimi, mislim da je u interesu svih nas da živimo u miru, da živimo u pomirenju, da živimo zajedno, ali niste nam pružili dovoljno dokaza da vi i drugi političari iz vašeg kraja to želite. Ne možete braniti teroriste. Mi ih ne branimo, ma koje oni nacionalnosti bili.
Zato vam savetujem da ovaj amandman ili povučete, jer nije dobar, tamo žive tri nacionalnosti, šiptarska, srpska i romska, i verujte mi da su najviše ugroženi Srbi i Romi. Vašom preraspodelom, vašim zahtevom za preraspodelu budžeta, sve se daje samo opštinama.
Nema izgradnje, nema nevladinih organizacija, nema ničega drugog osim opštinama, dakle, daje se administraciji. Te opštine na tzv. dan zastave, odnosno na praznik Republike Albanije, ističu albanske zastave, što je protivno zakonu Republike Srbije.
Bolje bi bilo da učinite sve na integraciji Preševa, Bujanovca i Medveđe u Republiku Srbiju, nego da ovde pravite problem oko preraspodele koja neće biti na korist niti Šiptara, ni Srba, a najmanje Roma. Hvala na pažnji.

Uvaženi gospodine Halimi, javljam se zato što sam pogrešno protumačen, ali i želim da iskoristim vreme koje je ostalo našoj poslaničkoj grupi po ovom amandmanu.
Uvek se gospodin Halimi žali zašto ima toliko žandarmerije na jugoistoku Srbije, u Bujanovcu, Preševu i Medveđi. Zato, gospodine Halimi, jer su tamo bili oružani sukobi, zato jer je tamo delovala tzv. oslobodilačka vojska Preševa, Bujanovca i Medveđe, paralelna teroristička grupa OVK sa KiM, zato što su postojale osnovane sumnje, koje su se ovih dana potvrdile, da se tamo kriju ratni zločinci, koji su ubijali Srbe i činili ratne zločine na KiM. To je vrlo prost odgovor zbog čega tamo mora biti više žandarmerije nego u ostalim gradovima. To je prvo.
Drugo, samo sam hteo da dam dva upoređenja, upoređenje sa terminom preševska dolina i terminom Kosovo. Rekli smo termin Kosovo ili Kosova, kako kažu Šiptari, odgovara samo Šiptarima i njihovim mentorima, jer žele da zaobiđu termin Metohija, jer Metohija je crkveno zemljište gde se nalaze crkve, manastiri i gro imanja na KiM jeste crkvena imovina. To žele da kažu da bi zatrli ime Srba i postojanje srpskog naroda na KiM.
Gospodin Halimi uvodi novi termin - Preševska dolina, koji ne postoji ni u geografskom, ni u istorijskom, ni u političkom smislu, i to me podseća na taj termin Kosovo.
Drugo upoređenje jeste traženje univerziteta praktično u Medveđi, Bujanovcu i Preševu, a dobro znamo kakvu ulogu je Univerzitet u Prištini odigrao prilikom otimanja KiM od Srbije, to su dva upoređenja.
Treće, gospodine Halimi, ne možemo da zaboravimo da ste uporno za ovom govornicom branili one koji su osumnjičeni kao teroristi, koji su u Gnjilanu počinili teške ratne zločine. To samo govori da vi ipak naginjete na tu stranu. Rekao sam da isticanje albanske, šiptarske zastave za vreme dana zastave u svim opštinama zaista nije u redu.
Ono što sam hteo na kraju da podvučem jeste da mi želimo da svi mladi, i Srbi, i Šiptari, i Romi, studiraju u Srbiji, ako treba i na svom maternjem jeziku, i u Bujanovcu, i u Preševu, i na Pravnom i na Ekonomskom, i u Vranju, i u Nišu, a ne u Tirani, ne u Prištini i ne u Skoplju.
To sam samo hteo da kažem i da vas pozovem da živimo svi u miru, da ne dižemo tenziju na jugoistoku Srbije, u Preševu i Bujanovcu, jer to nikome ne odgovara, a najmanje odgovara šiptarskoj nacionalnoj zajednici. Hvala vam lepo.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, pozivam se na član 104, povredi dostojanstva Skupštine, u ovom slučaju povrede dostojanstva potpredsednika Skupštine gospodina Božidara Delića.
Danas je u Skupštini izrečeno nekoliko ružnih reči o generalu Deliću. Ne želim da se bavim politikom u ovom trenutku. Želim samo da skrenem pažnju na nešto što je važnije od politike, a to je odbrana ove zemlje. Ako neko može nešto da kaže ružno o generalu Deliću, onda to zaista nije u redu.
S obzirom da se bavim istorijom, reći ću vam samo jedan podataka koji će možda da upotpuni vašu sliku o generalu Božidaru Deliću. Godine 1998. jedini srpski grad na KiM koji je bio okupiran od tzv. OVK jeste bio Orahovac. General Božidar Delić je sa jednim tenkom i sa tri vojnika oslobodio Orahovac, jedini okupirani grad na KiM od strane tzv. OVK. Ako to neko želi da obezvredi, onda to zaista nije u redu.
Molim vas da sa malo više dostojanstva govorimo o onima koji su zaista dali sve od sebe da odbrane Srbiju, u ovom slučaju KiM, deo Srbije, od šiptarskih terorista i njihovih mentora. On je penzionisan u 48. godini života zato što su to želeli strani NATO nalogodavci, jer se borio protiv NATO-a i protiv OVK na KiM.
Zato vas molim da sa dostojanstvom govorimo o takvim ljudima. Moja primedba zaista nije uperena protiv onih koji su govorili protiv njega. Obraćam se celokupnoj javnosti Srbije, da se o tome malo više zna, jer nije samo Božidar Delić penzionisan, nego gotovo svi oficiri, kapetani, majori, pukovnici, generali koji su se borili na KiM za odbranu Srbije. Zato vas molim da o tome govorimo sa malo više dostojanstva. Hvala vam na pažnji.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, pozivam se na član 77. koji govori o sednicama odbora. Stav 2: "Predsednik odbora dužan je da sazove sednicu odbora na zahtev najmanje trećine od ukupnog broja članova odbora, odnosno trećine punog sastava odbora, u smislu čl. 24. i 42. ovog poslovnika, kao i na zahtev predsednika Narodne skupštine. Ako to ne učini u zahtevanom roku, sednicu odbora saziva zamenik predsednika odbora ili predsednik Narodne skupštine".
Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom da su predsednici poslaničkih grupa, prilikom formiranja ove skupštine, dogovorili da mesto predsednika Odbora za KiM pripada SRS, u skladu s tim i mojim moralnim shvatanjima podneo sam ostavku na funkciju predsednika Odbora za KiM i to mesto prepustio SRS, s obzirom da je tako dogovoreno. Takođe sam to uradio i na funkciju člana Odbora za prosvetu, s obzirom da i ta funkcija pripada SRS. Mislim da sam postupio korektno.
Ne možete mi spočitavati, gospođo predsedniče, da sam dužan da sazovem sednicu. Ostavku sam podneo u oktobru ove godine, pre mesec i po dana, i to u korist SRS, kojoj taj mandat i ta funkcija pripada, i mislim da je to sasvim u redu.
Gospođo predsedniče, vi ste dužni da sazovete novu sednicu i da ga konstituišete, da se izabere predsednik i zamenik Odbora za KiM, ili trećina poslanika koji sačinjavaju taj odbor.
Drage kolege iz SRS, nikada nikome od vas neću reći ni jednu ružnu reč. Među vama zaista ima divnih ljudi, mojih prijatelja, i nikada od mene nećete čuti ni jednu ružnu reč o srpskim radikalima. Iskreno želim da se vaš šef, dr Vojislav Šešelj, što pre vrati iz Haga, pre svega svojoj porodici i vašoj stranci. Vaše lupanje mene ne može... (Predsednik: Vreme.) izvinjavam se, samo da završim rečenicu.
(Predsednik: Privedite kraju, nema problema.)
Vaše lupanje ne može da me dekoncentriše. Zaista, ne.
Prema tome, ponavljam, ostavku sam dao samo zbog toga što to pripada SRS, i ostavku na funkciju predsednika Odbora za KiM, i ostavku na funkciju člana Odbora za prosvetu. Hvala lepo.
(Tokom ovog govora poslanici SRS lupali o klupe.)

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, uvaženi gospodine Todoroviću, zaista sam, iz moralnih razloga, podneo ostavku na mesto predsednika Odbora za KiM i na funkciju člana Odbora za prosvetu, jer ta mesta, te funkcije pripadaju SRS.
Što se tiče mog mandata poslanika, taj mandat sam dobio zahvaljujući ugledu gospodina Tomislava Nikolića, gospodina Aleksandra Vučića i zahvaljujući samom sebi.
Lupajte koliko god hoćete, to mene ne može da dekoncentriše, to mene može samo da stimuliše. Hoću da kažem još nekoliko stvari. Zaista želim da se Odbor za KiM što pre sastane i zato molim predsednika Skupštine da što pre zakaže sednicu odbora, da se odbor konstituiše, da se izabere predsednik, zamenik i da u ovoj situaciji kada je Euleks, zaista bespravno, ušao na KiM i kada mi se čini da se situacija na KiM sve više zaoštrava, da se taj odbor konstituiše i da počne rad.
Ovo nije bilo po Poslovniku, već je replika na izlaganje prethodnog govornika. Još jednom kažem, želim da se dr Vojislav Šešelj što pre vrati u Srbiju, pre svega svojoj deci, svojoj porodici, a onda i vama, da bi vas izvukao iz krize koja je za vas zaista veoma, veoma velika. Meni je žao zbog toga i kažem ponovo, među vama ima mnogo dobrih ljudi, poštenih, mojih prijatelja i želim vam sve najlepše u životu i u radu.
(Tokom ovog govora poslanici SRS lupali o klupe.)

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, žao mi je što prekidam raspravu o ovako važnom pitanju, ali moram da reklamiram član 59. Poslovnika o radu Skupštine koji govori o Odboru za Kosovo i Metohiju.
"Odbor za Kosovo i Metohiju razmatra sva pitanja vezana za ovu pokrajinu vodeći računa, pre svega, o srpskim nacionalnim i državnim interesima naše zemlje, predlaže Narodnoj skupštini odgovarajuće odluke, deklaracije, rezolucije i prati njihovo sprovođenje i realizaciju od strane odgovarajućih organa i institucija. Odbor ima 15 članova".
Dame i gospodo narodni poslanici, po četvrti put danas nije bilo kvoruma za održavanje sednice Odbora za Kosovo i Metohiju. Ni jedan jedini poslanik vladajuće koalicije se nije pojavio. Članovi Odbora iz opozicije su bili u hodniku. S obzirom na to da od 15 članova osam članova čine poslanici vladajuće koalicije, sasvim je jasno da vladajuća koalicija vrši opstrukciju rada našeg odbora koji smatram najvažnijim, a to je Odbor za Kosovo i Metohiju.
Moram da kažem da svakoj sednici prisustvuje ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović. Umesto sednice Odbora za Kosovo i Metohiju, koju vi opstruirate, ministar za Kosovo i Metohiju i ja smo danas imali jednu konstruktivnu raspravu, bolje reći dijalog, o tome kakva je trenutna situacija na Kosovu i Metohiji. On mi je onda saopštio da je Vlada Srbije odlučila da povuče iz skupštinske procedure svoju rezoluciju o Kosovu i Metohiji. Bio sam jako iznenađen i pitao sam čemu takav potez. Pretpostavljam da je to zbog toga što niste obezbedili većinu za vašu rezoluciju. Ali, gospodo, ne možete očekivati od opozicije da pravi kvorum, jer ga ona ne može napraviti u tom odboru, s obzirom na to da smo mi iz opozicije u manjini.
Meni je gospođa Nada Kolundžija, koja upravo ulazi u salu, nakon što sam prošli put reklamirao nedostatak kvoruma na sednici Odbora za Kosovo i Metohiju, rekla da to nije partijska politika, da to nije politika partije. Ja verujem u to, ali mi objasnite zašto nijedan vaš poslanik danas nije bio prisutan na sednici Odbora za Kosovo i Metohiju, osim ministra, sa kojim sam korektno raspravljao o situaciji na Kosovu i Metohiji i koji me je obavestio da neće biti rezolucije, jer je povučena, Vlada je danas povukla iz skupštinske procedure. Žao mi je zbog toga, ali i sama činjenica da ste ovu rezoluciju stavili na poslednje mesto aktuelnog dnevnog reda govori o vašem odnosu prema Kosovu i Metohiji.
Kao predsednik ovog odbora, odlučio sam sledeće: sve buduće sednice zakazivaću na teritoriji naše južne srpske pokrajine Kosova i Metohije, makar one bile u vidu rasprave ili obilaska naših ljudi koji tamo žive pod zaista lošim uslovima; razgovaraću i sa ministrom dole i sa državnim sekretarom iz vaše partije, razgovaraću i sa predstavnicima Srba koji misle drugačije nego što vi mislite i koji su osvojili daleko veći broj glasova nego vaše pristalice na Kosovu i Metohiji i pokušaćemo zajedno da učinimo sve da se taj problem na neki način reši.
Na prvoj sednici sam rekao da po pitanju Kosova i Metohije nema strančarenja i da tu moramo biti jedinstveni, jer se makar tu slažemo, mada sve više sumnjam u to, čini mi se - mi realno, a vi samo deklarativno. Žao mi je zbog toga.
Molim vas, gospođo Nado Kolundžija, da vašim poslanicima u Odboru naložite da budu prisutni na sledećim sednicama Odbora za Kosovo i Metohiju. Hvala vam na pažnji.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, ovo što ste sad saopštili je zaista tužno, to je potvrda onoga o čemu sam ja malopre govorio. Ako nemate većinu, mogli ste da usvojite amandman koji predstavlja zajedničku rezoluciju SRS, DSS i NS i sve bi bilo u redu, imali biste apsolutnu većinu kada je u pitanju Kosovu i Metohiji. To se dešavalo i ranije i mislim da je takva praksa dobra i da je ne treba napuštati.

Poštovana gospođo Kolundžija, vaše obaveštenje sam primio kao vrlo razložno, ali nije mi jasno kako je moguće da za toliko vremena niste uspeli da obezbedite dva poslanika, jednog iz Demokratske stranke i drugog iz Socijalističke partije Srbije, koji će zameniti vaše poslanike u Odboru za Kosovo i Metohiju. Oprostite mi, ne želim da vas uvredim kao damu, ali moram da kažem da je to nemarnost vaše vladajuće koalicije.

Druga stvar, ono što je tužno jeste da je bez znanja ove skupštine i bez znanja Odbora za Kosovo i Metohiju ministar inostranih poslova Vuk Jeremić poslao pismo Međunarodnom sudu pravde u Hagu gde traži mišljenje o legitimnosti proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije.

Ta rezolucija je napisana na pola stranice, tako je on to izjavio na televiziji. Da li se rezolucije pišu na pola stranice? Kako će to sudije shvatiti? Kao veoma neozbiljan čin. Njemu je na pola stranice stalo nekoliko hiljada ubijenih Srba na Kosovu i Metohiji, 1300 nestalih i kidnapovanih Srba na Kosovu i Metohiji, 250.000 prognanih Srba i nealbanaca sa Kosova i Metohije, njemu je na pola stranice stalo 156 porušenih srpskih crkava i manastira na Kosovu i Metohiji i njemu je na pola stranice stalo 15% teritorije Srbije. Alal vera, gospodine ministre inostranih poslova. Ako se takva rezolucija šalje, na pola stranice, Međunarodnom sudu pravde, onda je to zaista žalosno za ovu zemlju.

Znate šta je problem? U tom sudu većina sudija je iz zemalja koje su već priznale nezavisnost Kosova i Metohije. I, šta očekujemo od te tzv. rezolucije, od tog polupisma u nekoliko rečenica? Naravno, to je veliki rizik, to je velika zabluda i biće jako teško ukoliko taj sud kaže – to je presedan, desilo se i to je legitimno. Šta posle, ako uzmemo u obzir i njegovu izjavu na televiziji, znači, ne prepričavanje po novinama, nego njegovu izjavu na TV gde je on rekao da će Srbija poštovati svaku odluku Međunarodnog suda pravde u Hagu? Dakle, ako oni budu rekli – Kosovo je nezavisno, mi ćemo takođe reći Kosovo i Metohija je nezavisna albanska tvorevina, po njemu. Mi to nećemo reći i mi ćemo se boriti svim sredstvima da vratimo Kosovo i Metohiju u okvire Republike Srbije. Hvala, gospođo.

Gospodin Riza Halimi i ja smo imali juče dva sučeljavanja povodom termina "preševska dolina", koji on zdušno upotrebljava. Rekao sam mu da takav pojam i takva teritorija u Srbiji ne postoji. Ta oblast Srbije se naziva Pčinjski okrug, glavni grad je Vranje, a Preševo, Bujanovac i Medveđa su u tom okrugu.
Ne postoji nikakva preševska dolina osim u vašim separatističkim snovima. Jasno ste pokazali juče, kada ste prizivali NATO pakt, da ste stali uz onu vašu poraženu bivšu vojsku, oslobodilačku vojsku Preševa, Medveđe i Bujanovca. Još uvek ima korena toj vojsci u vašem kraju. Jasno ste se iskazali kao separatista kada su ti sukobi bili u pitanju. Dakle, ne postoji preševska dolina, postoji jugoistok Srbije.
Moram još nešto da vam kažem. Sad ste upravo rekli da 90% omladine iz vašeg kraja studira u Prištini. Zašto? Pa, zar vam nije bliži Niški univerzitet? Gde je tu Beograd? Ali, to je problem vaše omladine, a rekao bih i vas koji je tako vaspitavate.
Što se tiče istorije i vašeg istorijskog imena, reći ću vam jednu stvar pošto se u istoriju malo bolje razumem nego vi, jer se time i bavim. Turci su vas Šiptare, kao svoju udarnu pesnicu, nazivali Arnautima, a Grci, Srbi i ostali pravoslavci su vas nazivali Arbanasima. Lično mislim da je to istorijski najpravedniji, najbolji izraz za vas.
Ljutite se kada vam kažem da ste vi Šiptar. Ne znam zašto. Ako se dobro sećate, vaša matica, kako je vi nazivate, Albanija, u svom nazivu ima ''Šćipnija''. Vi sebe međusobno zovete Šiptari. Niko od vas ne zove vas same Albanezi nego Šiptari. Ne znam zašto vas to vređa. Da sam vam juče rekao da ste vi Šiptarčina, to je uvreda, a kad vam kažem da ste vi Šiptar, kao što sam ja Srbin, to zaista nije uvreda. Samo vas zovem vašim imenom, imenom vaše nacije. Na to ime bi trebalo da budete ponosni, ne uvredljivi.
Juče sam rekao da je SRS, ja takođe, za to da svi u toj oblasti koja se zove Pčinjski okrug, u Medveđi, Preševu i Bujanovcu, živimo potpuno jednako i potpuno ravnopravno, da se naša deca uzajamno poštuju i da sarađuju. Mi želimo saradnju, a vi želite da promenite geografske termine u političke kategorije, jer termin koji ste vi upotrebili (stalno ga upotrebljavate, i danas ste ga upotrebili) – ''preševska dolina'', u stvari je politička kategorija, separatističko-politička kategorija.
Sutra ćete reći, a već mnogi od vas govore, da je to ''istočno Kosovo'' i jasna je vaša želja da se ta oblast pripoji tobožnjoj tzv. nezavisnoj republici Kosovo.
Moram da vam kažem da se to nikada neće desiti, dokle god postoji SRS, a nadam se i dokle god postoje i leva i desna strana ovog parlamenta, da smo svi potpuno u tome saglasni. Hvala vam na pažnji.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pozivam se na član 104. Poslovnika o radu, stav 1. – ''narodni poslanici dužni su da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine''.
Gospođo predsedniče, vi ste dužni da poštujete dostojanstvo Narodne skupštine, ali ste takođe, kao drugi čovek Srbije, dužni da poštujete dostojanstvo Republike Srbije. Ovde je jasno iskazan separatizam. Upotrebljavajući reči ''preševska dolina'', ali i priznajući da većina njih to naziva ''istočnim Kosovom'', jasan je znak separatizma i mislim da ste dužni da štitite sve nas i Republiku Srbiju od javno izraženog separatizma u ovom visokom domu.
Gospodin Riza Halimi je, takođe, ponovo rekao da treba da se zapitamo zbog čega omladina iz Preševa ide da studira u Prištinu, a ne u Niš, ne u Beograd i ne u neki drugi grad. Jasno je zašto. Tako je sve počelo i na Kosovu i Metohiji, od obrazovanja, od njihovog univerziteta, pa vidimo kako se završilo.
Zato vas molim da ovu diskusiju prekinemo, jer je očigledno da sam u svemu u pravu, a očigledno je da gospodin Halimi nije u pravu ni u čemu, pa vas molim da ovaj dom zaštitite od jasno izraženih separatističkih reči i težnji.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije; gospođo predsedniče, moram da vam zamerim što dozvoljavate da se upotrebljavaju neki termini koji ne postoje, a to su geografski termini koji žele da se iskoriste u političke svrhe. Preševska dolina ne postoji. To nije geografski termin, to je politička kategorija.
Ako dozvolimo da se i dalje to ponavlja i da se, koliko sam razumeo, priziva NATO i EU u toj tzv. njegovoj ''preševskoj dolini'', onda će to sutra nazivati dotični gospodin ''istočnim Kosovom'', kao što većina Šiptara na tom području naziva taj deo Srbije, a to je jug centralne Srbije i nikakva preševska dolina. Zato vas molim da ubuduće opomenete poslanike koji zloupotrebljavaju govornicu i promovišu nekakve kvazipolitičke kategorije.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, nemam ništa protiv da gospodin naziva svoju stranku kako god hoće i svoju izbornu listu, neka je nazove marsovska, uopšte nemam nikakvih dilema oko toga, ali nemojte da deo Srbije, jug centralne Srbije, Bujanovac, Medveđu i Preševo naziva preševskom dolinom, jer to ne postoji. Ako dozvolimo da danas tako naziva, ponoviću, sutra će reći ''istočno Kosovo'', a to njegovi zemljaci uglavnom i misle u tom Pčinjskom okrugu kome pripadaju opštine čiji je centar Vranje, kako reče moj kolega malopre.

Prema tome, nije to geografski pojam, vi to zloupotrebljavate kao političku kategoriju Šiptara sa juga Srbije i vi ste prizvali NATO u svom govoru. Neće vam pomoći ništa, ni NATO, ni Evropska unija, taj deo Srbije nikada neće biti šiptarski nego će biti deo Srbije i svih građana koji žive tamo, i Šiptara i Srba i svih ostalih koji žive na tom području.

Želim da svi građani juga Srbije budu potpuno ravnopravni, ali vi to ne želite, vi ste iskazali svoj separatizam mnogo puta do sada, gospodine. O tome se radi i zato nećemo dozvoliti upotrebu termina preševska dolina, jer ga vi upotrebljavate u političke, separatističke svrhe. Hvala na pažnji.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo predsednice, poštovani građani Srbije, iskoristiću jedan deo vremena za citiranje nekoliko članova Ustava i Zakona o policiji, pa vas molim da mi to vreme ne računate u vreme u koje je predviđeno.
Član 23, koji govori o ljudskim pravima i slobodama, glasi: ''Ljudsko dostojanstvo je neprikosnoveno i svi su dužni da ga poštuju i štite''. Član 24: ''Pravo na život: Ljudski život je neprikosnoven.'' Član 25: ''Fizički i psihički integritet je nepovrediv. Niko ne može biti izložen mučenju, nečovečnom ili ponižavajućem postupanju.''
Član 46. Ustava Srbije – Sloboda mišljenja i izražavanja, glasi: ''Jemči se sloboda mišljenja i izražavanja, kao i sloboda da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje''.
Zakon o, policiji koji je usvojen 2005. godine, objavljen u ''Službenom glasniku Republike Srbije'', član 85 – Upotreba sredstava prinude protiv grupe lica, glasi: ''Ovlašćeno službeno lice ovlašćeno je da izda naređenje grupi lica da se raziđe ako se grupa protivpravno okupila, protivpravno se ponaša i tako može da izazove nasilje. Ako se grupe ne raziđe, mogu da se upotrebe samo sledeća sredstva prinude: 1. fizička snaga, 2. službena palica, 3. specijalna vozila, 4. službeni psi, 5. službeni konji, 6. uređaji za izbacivanje mlazeva vode, 7. hemijska sredstva. Sredstva iz stava 2. ovog člana mogu se upotrebiti samo po naređenju načelnika policijske uprave, odnosno policijskog službenika koga načelnik ovlasti''.
Ovde se nigde ne pominje vatreno oružje i nigde se ne pominju gumeni meci.
Dalje, službena palica, član 89: ''Udarci službenom palicom ne nanose se u predelu glave, vrata, kičmenog stuba, grudnog koša, trbušnog zida, genitalija i zglobova, osim kao krajnja mera''. Posebne vrste oružja i eksplozivnih sredstva, član 99: ''Odluku o upotrebi posebnih vrsta oružja'', tu se podrazumeva gumeni metak i eksplozivna sredstva, ''donosi direktor policije, uz saglasnost ministra''.
Dame i gospodo narodni poslanici, juče sam na sastanku predstavnika poslaničkih grupa, kao ovlašćeni predstavnik SRS-a, zahtevao da se do današnjeg zasedanja oglasi Vlada, odnosno Ministarstvo policije, s izveštajem o tome ko je naredio i ko je izvršio ubistvo i premlaćivanje narodnih poslanika i demonstranata.
Ovo što smo dobili, zahvaljujući intervenciji predsednika Skupštine, ponižavajuće je za sve poslanike i za sve građane Srbije. Ovo je uvredljivo i smešno. Dobro znate kada se organizuju radne grupe, onda kada se želi da se taj predmet stavi van snage, sa strane, i da se to zaboravi. To je bilo vreme komunizma. Ovo je, kako vi kažete, vreme evropskih integracija.
Nigde nećete u svetu, ni u jednoj evropskoj, niti svetskoj državi naći ovakav primer, da se čovek u 21. veku ubije na demonstracijama, a da se niko povodom toga ne oglasi. Čak ni javni mediji koje kontroliše vlast nisu objavili da se čovek nalazi u bolnici, da je čovek u komi.
Niko nije objavio ranjavanje narodnih poslanika, osim par listova koji su, nažalost, niskotiražni i koji su rodoljubivi, koji zaista hoće da objektivno prikažu stvari.
Ubijen je simpatizer SRS-a, Ranko Panić. Povređen je narodni poslanik Dušan Marić, pretučen. Doživeo sam pokušaj ubistva, što su potvrdili svi advokati u jednim dnevnim novinama, ''Glasu javnosti'', nekoliko najviđenijih advokata iz Beograda. Takođe, potvrda za to je dobijena i na VMA i u Kliničkom centru. Povređeni su i pretučeni visoki funkcioneri SRS-a Aleksandar Vučić, Dragan Todorović, Kokez i mnogi drugi mirni demonstranti.
Od huligana smo branili policiju. Razdvajali smo. Tada smo ubijani i tada smo tučeni, mi koji smo razdvajali njihove huligane, koje su oni doveli, svojim autobusima, i naložili im da sa ''fantomkama'' napadnu policiju, kako bi policija imala razloga da napadne mirne demonstrante i da spreči mirnu šetnju prema RTS-u. Pozivali smo, naročito Tomislav Nikolić, za vreme mitinga da ne bude incidenata, da budu mirni protesti i da dokažemo time da se razlikujemo od onih koji prebijaju, koji kradu, koji ubijaju i koji pljačkaju.
Nisam ovde da kukam, niti kukam, dobio sam ja dva metka u ratu za oslobođenje Krajine, na planini Velebit, postao sam invalid 80%, ali ovaj metak, ovaj gumeni metak, ovaj srpski metak me mnogo više boli nego ta dva ustaška metka zbog kojih sam postao invalid.
Ovo je taj gumeni metak koji je zabranjen, gospodo. Zabranjen je da se upotrebljava protiv demonstranata svuda u svetu, pa i po zakonu koji smo doneli ovde, mi, narodni poslanici.
Zašto se ne oglašava ministar policije više od mesec dana? Zašto se Vlada oglasila samo prvog dana, govoreći kako je sve urađeno po zakonu i kako je efikasno delovala policija?
Evo, nas je ovde 78 ratnih zločinaca, 78 demonstranata, pobijte nas sve, tako rešite problem. Jer, ovo govorim ne zbog sebe, nego zbog javnosti Srbije, da građani znaju šta ih čeka, da se više nikada nikome ovo ne desi, čak ni vama demokratama, čak ni vama iz vladajuće koalicije, daleko bilo, da se nikome više ne desi, ne poslanicima, nego građanima. Zato govorim o tome, a ne da kukam o svom stanju.
Ja sam, nažalost, opet postao invalid, dobio sam jednu boru između obrva, koja ostaje zauvek, i dve iznad čela, ali sada izgledam malo strože, pa će moji studenti više da me se plaše.
Malo šale nije na odmet, ali kontuzija mozga nije za šalu. Stalne glavobolje, stalna povraćanja, sa strahom da će to ostati zauvek, makar što se tiče glavobolje. To je mišljenje neurohirurga sa VMA, ali nije to strašno. Biće strašno ako se to bude ponovo dešavalo.
Mi preko ovoga ne možemo da pređemo iz pijeteta prema pokojnom Ranku Paniću, iz poštovanja prema njegovoj porodici. Mi samo tražimo minimum minimuma, samo da se kaže ko je naredio, a zna se ko je naredio, jer to piše u Zakonu o policiji; ne pišu imena, ali pišu funkcije, ja sam ih pročitao – direktor policije i ministar policije. Ako nisu mogli u ovih sramnih devet redova da stave makar komandira te jedinice, šta su radili mesec i po dana? Zna se tačno koja je bila jedinica, ko je bio komandir i zna se tačno ko je po zakonu odgovoran za tako nešto.
Dakle, tražimo to i preko toga ne možemo da pređemo, da se to ubuduće ne bi dešavalo, da sledeći put ne bude više mrtvih, da ne bude više povređenih poslanika i građana, samo zato tražimo. Zaista, ne želimo da vršimo opstrukciju Narodne skupštine, ima tu čak i zakon koji ćemo zdušno podržati, Gasni sporazum sa Rusijom, ali ne možemo preko nekih stvari preći, ne možemo preći preko onoga što se desilo na potpuno mirnim demonstracijama.
Setite se, i vi ste pravili demonstracije. Kada je jedan Haški optuženik trebalo da ide u Hag, general Sreten Lukić, vi ste organizovali demonstracije i niko nije ubijen. Vlast je 2003. godine pravila demonstracije. Zašto mi onda nemamo pravo da pravimo demonstracije i proteste kada je naš simpatizer, naš čovek, pravi Srbin, koji je najviše voleo Srbiju i srpski narod, uhapšen?
To pravo nam je zagarantovano Ustavom, malopre sam pročitao. Zato vam kažem da ostajemo pri svome i zaista ćemo učiniti sve da prvo rešimo to, pa da onda pređemo na usvajanje zakona po dnevnom redu.