Zahvaljujem.
Reklamiram povredu člana 104. stav 2. Naime, malo pre je gospodin Janko Veselinović dobio pravo na repliku sa izgovorom da je više puta pomenuta DS. U članu 104. stav 2. doslovce stoji da ako se uvredljivi izrazi odnose na poslaničku grupu, odnosno političku stranku čiji narodni poslanici pripadaju poslaničkoj grupi, u ime poslaničke grupe pravo na repliku ima predsednik poslaničke grupe. Gospodin Veselinović nije ni predsednik poslaničke grupe, a mislim da nije ni ovlašćeni predstavnik.
Očigledno mi sve vreme ovde slušamo nagađanja o temi koja je jako bitna, o zakonima koji su jako bitni od poslanika koji zaista precenjuju da su ovo sistemski zakoni koji će doneti mnogo toga dobrog Republici Srbiji, a na ovaj način kako se odvija ova sednica i kako neki poslanici pokušavaju da usmeravaju ovu raspravu, očigledno da im to nije cilj. Zbog toga vas molim za dosledno poštovanje Poslovnika.

Poštovano predsedništvo, uvaženi ministre, Predlog budžeta nije usvojen u zakonskom roku i mi nismo imali dovoljno vremena i uslova da se upoznamo sa Predlogom budžeta. To je bila jedna od prvih zamerki koju nekoliko godina unazad slušamo od stručne javnosti, od narodnih poslanika, od svih članova Odbora za finansije. Mislim da je sasvim korektno da prva karakteristika ovog predloga zakona o budžetu za 2013. godinu bude ta što je rok ispoštovan u skladu sa budžetskim kalendarom, a pre svega, zakon je ispoštovan.
Sa druge strane, ovo je bilo moguće očigledno zbog toga što Vlada Republike Srbije ima jasne ciljeve ekonomske politike, ima jasan iskazan zajednički politički interes, sve se rešava u Vladi Srbije kojom predsedava premijer Ivica Dačić i postavljeni su ciljevi na kraći i srednji rok.
Druga karakteristika koju želim da istaknem jer proizlazi iz ovog predloga jeste da je Vlada počela da razmišlja na srednji rok i ima jasne iskazane ciljeve na srednji rok za željom da se budžet izbalansira do 2016. godine. nema dobrih rešenja na kratak rok, zahtevaju sve velika fiskalna ograničenja, vrlo radikalna koja se ne mogu ispoštovati za jedan dan ili vrlo kratko mogu se postaviti temelji a za postavljanje za zidanje jedne dobre kuće treba dosta vremena.
Treća karakteristika koju bih istakao jeste da ovaj predlog budžeta predstavlja prvi korak ka zaustavljanju javnog duga, a kasnije i obaranje javnog duga.
Dakle, kroz zaustavljanje dva sistemska generatora javnog duga, a to je budžetski deficit i izdavanje državnih garancija. Ideja da se radikalno obori za 50% budžetski deficit je zaista dobra, kroz izmene poreske politike i značajno prilagođavanje na rashodima kroz uštede, jer je to moguće i to govori o jednoj izbalansiranoj fiskalnoj konsolidaciji, a sa druge strane, sa idejom da se garancije isključivo izdaju za kapitalna ulaganja, a ne za tekuću likvidnost.
Izazovi pred kojima se nalazi ovaj budžet u tom smislu, pored ovih karakteristika jesu pre svega za ovakav jedan plan koji treba da se ostvari na srednjem roku, jeste i to da je potrebno obezbediti široku podršku svake vrste u ovom budžetu i ovoj ekonomskoj politici, a naravno i da se on u potpunosti realizuje.
Treba svima, pa i građanima reći, šta je alternativa u ovom budžetu? Alternativa je izvesna kriza javnog duga u uslovima rasta troškova za kamate i ona bi svakako pogodila javni sektor i sve funkcije i bezbednosti, pravosuđe, obrazovanje, zdravstvo, socijalnu zaštitu, celokupnu ekonomiju naše zemlje.
To je potrebno reći svim građanima, a i mi smi treba da smo svesni toga. Druga stvar koja je bitna, jeste da je ova Vlada ceneći potrebu da budžet ima podršku, opredelila se za značajno uvećanje izdvajanja za socijalno-ugrožene kategorije stanovništva za osam milijardi dinara, a za mene kao pripadnika SPS to je jako bitno i teret ove krize ne treba da snose socijalno-najugroženiji, a između ostalog i sama Srbija je u svom Ustavu definisana kao država socijalne pravde.
Ovaj budžet sa druge strane u jednom dobrom delu svoju podršku će obezbediti u tom smislu što je on prvi korak i pokazuje trend u smislu izmene strukture javne potrošnje i jasnog definisanja komparativnih prednosti Srbije i ulaganje u poljoprivredu, u infrastrukturu, energetiku i vidimo da će izdvajanja za poljoprivredu prosek dostići u razvijenijim državama od 4,5% ukupnog budžeta.
Sa druge strane, ovde o tome nije bilo reči, ali želim da kažem da se i u ovakvim uslovima iznašlo mogućnosti da se konkretizuje najavljena saradnja premijera Daćića sa Republikom Srpskom i obezbeđena su određena sredstva za investicije u računare i vagone, čime se jasno pokazuje opredeljenje Vlade za saradnju sa svojim sunarodnicima u okruženju.
Sve ove mere su na kratak i dugoročan rok opredeljene da obezbede jednu održivu stopu rasta BDP na srednji rok i to je realna politika i jedini način da se u određenom vremenskom periodu obezbedi rešavanje glavnog problema nezaposlenosti. Ovaj budžet u ovom smislu predstavlja i dobru osnovicu za pregovore i dogovore sa MMF i drugim organizacijama i zbog toga, ceneći i ove razloge i izazove koje je prepoznala Vlada i donela određene preporuke, SPS iskazuje jasnu podršku ovom budžetu.

Takođe reklamiram član 107. Poslovnika povreda dostojanstva, ali u odnosu na prethodnog govornika, gospodina Đurića, koji je izrekao jednu neistinu, da je premijer problem. Naprotiv, to potpuno nije tačno i potpuno je neistina. Predsednik Vlade, premijer Dačić na najbolji način vodi jasnu i čvrstu politiku. Uostalom to je potvrdio i ministar Dinkić i lako su se dogovorili oko budžeta.
U ruci držim ekspoze premijera i želim da podsetim narodne poslanike, koji je 26. jula o tome govorio i zbog čega se Vlada lako dogovorila oko budžeta, zato što je u tom ekspozeu premijer Dačić doslovno govorio da je nacionalni prioritet vremena u kome živimo ekonomski oporavak, da su, na strani osam ekspozea, neophodne hitne mere za smanjenje budžetskog deficita. S jedne strane, mere moraju biti radikalne, u pravcu smanjivanja birokratije, eliminisanja troškova države.
Takođe, premijer je rekao šta su komparativne prednosti i osnove ekonomskog razvoja u Republici Srbiji, a to su poljoprivreda, prehrambena industrija, energetika, infrastruktura. Rekao je da neće biti zamrzavanja plata i penzija. Takođe je rekao da planiramo značajno povećanje agrarnog budžeta i da u kratkom roku zakonom o podsticajima utvrdimo agrarnu politiku koja će biti predvidiva.
Dakle, iz svega ovoga vidimo jasne konture i jasan okvir ekonomske politike koju je najavio sam premijer Dačić u svom ekspozeu. On na najbolji mogući način koordinira radom Vlade i sa koalicionim partnerima. Ugradio je ove ciljeve i elemente ekonomske politike u ovaj budžet. Prema tome, ne da nije problem, nego jednostavno je generator rešenja svih problema, najznačajnijih problema u državi Srbiji.

Replika. Gospodin Đurić me je pomenuo. Želim da kažem, da ne bude nejasnoća…

Pomenut sam, pomenuo me je gospodin Đurić.

Pomenuo me je gospodin Đurić…

Poštovano predsedništvo, uvaženi gospodine predsedniče Skupštine AP Vojvodine, SPS smatra da status Vojvodine treba da odrazi njene istorijsko-političke i ekonomsko-socijalne specifičnosti i potrebe u cilju poboljšanja i stvaranja optimalnog okvira za privredni, socijalni, kulturni razvoj AP Vojvodine, ali i stvaranja optimalnih uslova za razvoj celokupne Republike Srbije i svih njenih građana.
Upravo iz ovog stava, želim da kažem da mi jasno i čvrsto podržavamo i stav Vlade Republike Srbije, kada je u pitanju autonomija Vojvodine i odnos Vlade Republike Srbije prema AP Vojvodini, koji je i sam premijer izneo u ekspozeu, a on ukratko glasi da će – Vlada Republike Srbije podržavati dostignuti nivo autonomije u Vojvodini, što u prethodnih tri ili četiri meseca od konstituisanja Vlade i čini, jer je i po samom uverenju predsednika Vlade premijera Dačića, autonomija u Srbiji, a ne protiv Srbije i da će se politika Vlade kretati u okvirima isključivo protivljenju i ukidanju autonomije Vojvodine, ali i pretnji bilo kakvom internacionalizacijom ili politizacijom pitanja autonomije Vojvodine.
Upravo zbog toga jesmo protiv svih radikalnih stavova desnice, u smislu ukidanja autonomije Vojvodine, koju vidimo i ovih dana kao neki signal ili pokret moguć u Vojvodini, jer to ne bi bio civilizacijski čin i ne bi na najbolji mogući način se mogle oslikati sve specifičnosti Vojvodine, kada su pitanju istorijska i kulturna nasleđa, višenacionalni sastav Vojvodine i zbog toga smo protiv takvih pokreta i takve politike.
Sa druge strane, svedoci smo i da u celoj priči, problem autonomije se ponekad pokušava i podvesti u dnevno političke teme, pozivima za nekom vrstom internacionalizacije, i u svemu tome određene političke stranke žele da se predstave kao ekskluzivni borci za tumačenja autonomije ili zaštita autonomija Vojvodine ili nečemu tome slično.
Mi smatramo da i takve teze, i takvi stavovi i takvi nastupi ne doprinose stabilnosti u Republici Srbiji, pogotovu u trenutku kada je Srbiji potrebna svakakva vrsta stabilnosti, pa i makro-ekonomska stabilnostu u uslovima velikih izazova, kada je u pitanju finansijska konsolidacija, borba protiv korupcije i kriminala, rešenje statusa KiM, pa i ako hoćete, evropske integracije.
Zbog toga i takav n ačin opšetnja, takvi stavovi, po mom i po dubokom ubeđenju SPS, debelo kompromituju ideju autonomije i samu suštinu autonomije Vojvodine.
SPS želi, a i svojim delovanjem u prethodnom periodu je zaista i dokazala da zna i da je aktivno radila na poboljšanju i negovanju autonomije Vojvodine i dobro je poznato da smo u prethodnom periodu podržali sve zakonske predloge koji su išli u pravcu konstituisanja autonomije Vojvodine i Zakon o javnoj svojini, pa čak i Statut Vojvodine.
Želim da kažem da ovog puta, SPS ne participira u Pokrajinskoj vladi, nema većinu, ne čini je i mi cenimo stav i odluku Skuptšine AP Vojvodine, ali takođe želim da podelim iskustvo svojih kolega iz Pokrajinske skupštine, da mislim da je bilo potrebno da više vremena se utroši u konsultacije prilikom usvajanja predloga zakona, odnosno o dopuni o Zakonu o budžetskom sistemu, jer koliko sam čuo od kolega, zvanične izjave idu u pravcu da su bukvalno sat vremena pre početka, saznalo se za dnevni red, i nekakva vrsta konsultacija, što meni i svima nama govori u tom smislu da nije na najbolji mogući način iskazana prava mera i mi ne možemo znati koji je konačni cilj i namera i Vlade i Skupštine AP Vojvodine, kada je u pitanju ovaj predlog o dopuni Zakona o budžetskom sistemu.
Ono što mi želimo da kažemo i što je stav SPS, želimo da se svi problemi, pa i pitanje autonomije i zakona rešavaju u institucijama Republike Srbije i mi smatramo da je zaista razumno i korak koji bi išao u smirivanju političkih tehzija i strasti, bio pre svega, usvajanje i donošenje zakona o finansiranju nadležnosti AP Vojvodine.
U tom smislu podržavamo sve najave, sve dogovore, razgovore, inicijativu u tom smislu, jer na taj način će se zaista finansiranje AP Vojvodine rešiti na najbolji mogući način i biti u prilici da se ostvari zaista suštinska autonomija i autonomija koja bi se u potpunosti uvela u institucije Republike Srbije.
Naravno, u tom smislu cenimo da je i ova rasprava danas i zahtev za ocenu ustavnosti, legitimni koraci, i mi smo stranka koja će svakako poštovani sve odluke institucija Republike Srbije, pa i Ustavnog suda i naravno pozivamo, u svakom slučaju, svi poštuju te odluke, jer one važe za sve.
Podržavamo ovu raspravu i danas i visoko cenim i stav uvaženog predsednika Skupštine AP Vojvodine, da je ovo jedan iskorak i napredak, jer i mi smo imali, s tim u vezi, priliku da danas čujemo i određene probleme koji su trenutno u AP Vojvodini. Podatke koje je izneo sam predsednik zaista treba da upute sve nas na jednu vrstu mobilnosti, u tom smislu se zahvaljujem na iznetim podacima, mada, kao poslanik iz Vojvodine i sam imam određena saznanja o problemima koji tište građane AP Vojvodine, ali želim da kažem ovom prilikom da su to teme o kojima zaista trebamo raspravljati, kada su u pitanju i škole, vodosnabdevanja, kanalizaciona mreža, ali i razvoj privrede Vojvodine.
Želim da vam kažem predsedniče da ćete u SPS u svakom trenutku imati konstruktivnog saradnika. U tom smislu, iako opoziciona stranka, za razliku od nekog prethodnog mandata u pokrajinskoj Skupštini, želimo da damo pun konstruktivan doprinos da se novci u Vojvodini i efikasnije i efektnije troše, a ubeđen sam da i kroz usvajanje zakona o finansiranju u nadležnosti AP Vojvodine da će ti rezultati biti vidljivi za sve građane AP Vojvodine.
Na kraju, što se tiče samog Predloga zakona o dopuni Zakona o budžetskom sistemu, koji ima svega jedan ili dva člana, kroz raspravu su ovde gotovo svi istakli stav, pa čak i opozicione stranke i stranke koje su, da kažem, naslonjene na birače iz Vojvodine, da Ustavom zaista nije dovoljno precizno definisana osnovica za obračun 7% budžeta AP Vojvodine. Ona je izmenama iz septembra precizno definisana, jasno određena, u smislu da su to rashodi koji se finansiraju iz poreskih prihoda.
Ono što takođe jeste nedvosmisleno jasna činjenica, jeste da se na ovaj način obezbeđuju, na jedan način, veći prihodi u odnosu na prethodni budžet. Ali, ono što je najvažnije, ovom odredbom se eliminiše ta osnovna zamerka nepreciznosti definisanja osnovice, i ona je sada u ovom trenutku vrlo jasna.
S druge strane, radi se o poreskim prihodima koji su predvidljivi, koji su vrlo izdašni, uvažavajući u ovom trenutku fiskalnu konsolidaciju i makroekonomsko usklađivanje RS i vezane su i uopšte za kretanje privrednih tokova u Republici Srbiji i na taj način možemo reći da postoji određena solidarnost budžeta Republike Srbije, odnosno svih građana da dele u ovom smislu sudbinu budžeta Republike Srbije i građana Republike Srbije.
Što se tiče stava poslaničkog kluba SPS, moram reći da mi u ovom trenutku zaista nemamo dovoljno uverljivih, niti novih argumenata, niti novih stavova, koji bi nas na nedvosmislen način ubedili da promenimo svoj stav koji smo imali krajem septembra ove godine. Zbog toga mi u svakom slučaju podržavamo stav Vlade Republike Srbije. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažena gospođo Tabaković, dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o NBS ne čini obimne izmene Zakona o NBS, ali zbog ciljeva koji će se postići predloženim izmenama i dopunama zakona u smislu da se otklone određene nedoumice, nejasnoće, izvrši određena tehnička redakcija i obezbedi izbor svih organa NBS, čime bi se praktično ove odredbe zakona upodobile i uskladile sa pravnim tekovinama EU, su razlog zbog kojih će poslanički klub SPS u načelu podržati ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o NBS.
Predložene izmene navedenog zakona konkretno u toku rasprave bile su predmet analize i od strane predlagača i ovlašćenih predstavnika poslaničkih klubova. Ne bih želeo u svojoj diskusiji da se detaljnije osvrćem na sve predložene izmene i dopune Zakona o NBS. Spremni smo da u danu u raspravi o pojedinostima, odnosno po amandmanima razmotrimo sve predložene amandmane, koliko sam čuo ima ih 16, i u tom smislu ukoliko postoji amandman svrsishodan i koji će unaprediti odredbe ovog zakona spremni smo da ga podržimo.
Želeo bih u jednom delu da istaknem samo jednu izmenu koju cenim i mislim da je vrlo značajna, pre svega za sve građane koji ovo pomno prate, a to je izmena koja se tiče člana 4, a članom 1. ovog zakona se menja tj. predviđaju se funkcije, odnosno poslovi NBS u smislu zaštite prava i interesa korisnika usluga koje pružaju banke, davaoci finansijskog lizinga, društva za osiguranje, društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima. Mislim da je to odredba koja će značajno unaprediti zaštitu prava i interesa, pravnu sigurnost svih građana u RS.
Prošle nedelje raspravljali smo o jednoj veoma značajnoj temi kada je u pitanju finansijska stabilnost u RS, gde smo svi konstatovali da je poverenje osnova u stabilnosti finansijskog sistema, odnosno bankarskog sistema u RS. S obzirom da se radi o jednoj od najznčajnijih institucija u sistemu države RS smatram da treba pozdraviti stav o prihvatanju dobronamernih saveta od institucija sa kojima želimo da sarađujemo i da treba pravovremeno reagovati sa ciljem da se obezbede uslovi i ambijent za jačanje jedne takve institucije, pogotovo u uslovima u kojima je novi guverner i NBS počela da radi, a svedoci smo da finansijska situacija u RS nije očekivana, nije zadovoljavajuća i prošle nedelje smo upravo o tome raspravljali. Imali smo na žalost potrebu da jednim zakonom rešavamo problem za koji niko ne može biti srećan, niti zadovoljan što se na takav način rešava.
U tom smislu pozdravljam ovakvu vrstu reakcije. Kratak je rok, slažem se sa prethodnim govornicima, da se detaljnije i na jasniji način oceni rad NBS, dosadašnjeg guvernera i njenih saradnika, ali kada spominjemo način rešavanja mogućeg ugrožavanja finansijske stabilnosti u RS i taj zakon koji je usvojen po hitnom postupku o preuzimanju imovine i obaveza određenih banaka u smislu očuvanja finansijske stabilnosti u RS predviđa kao jednu ključnu stavku i odredbu, kako bi se čitav taj proces pokrenuo, pozitivno mišljenje NBS. Na tom primeru temeljimo naše poverenje u institucije kakva je NBS, da bi rešili jedan takav ključni problem, jer po svim informacijama preuzimanje imovine i obaveza "Nove Agrobanke" od strane Poštanske štedionice obavlja se na najbolji mogući način.
Ono što zaista želimo, a tom prilikom smo apelovali, danas jeste da sve nepravilnosti koje postoje treba do kraja istražiti i treba sve one koji su se ogrešili o zakon privesti pravdi jer je to poruka svima za budući rad, ali i poruka građanima da mogu da imaju poverenje u institucije RS.
Poslanički klub SPS ima i želi sa svima da podeli jedan odgovoran politički stav i odnos prema institucijama u RS i ne želimo da bilo koju temu i debatu koristimo u smislu, da kažem, potcenjivanja nekih naših institucija, već naprotiv želimo da šaljemo poruku svim našim građanima da su funkcionisanje i institucije RS veoma bitne, pa tako i NBS kroz jačanje njene nezavisnosti i samostalnosti, a pre svega, svi ćemo se složiti da svi ekonomski eksperti, sva ekonomska istraživanja govore da je za Srbiju jako bitna makro-ekonomska stabilnost. Pretpostavka za nju su stabilne i funkcionalne institucije, a bez takve vrste ostvarenih pretpostavki nije moguće da imamo i u dužem periodu održiv rast na način kako bi rešili jedan od važnijih problema u današnjem trenutku, a to je nezaposlenost. Mislim da u tom pravcu svi treba da šaljemo jasne poruke građanima RS da su funkcionisanje i rad institucija RS veoma važni i veoma bitni.
Zbog toga ne želim i ne mogu da razumem u raspravi da se iznose stavovi i da se Vlada RS skriva i da ne iznosi svoje stavove. Ako pogledamo ovu reakciju kada je u pitanju finansijska stabilnost u RS apsolutno jedna veoma hrabra, odlučna reakcija na sprečavanju bilo kakvog rizika po finansijski sistem RS. Dobri rezultati posle nekoliko dana. Ukoliko se pojavi još jedan takav slučaj zakon omogućava da se na jedan takav način reaguje. Ako pogledate rezultate istraga kao što sam već pomenuo u "Novoj Agrobanci" i u drugim segmentima borbe protiv kriminala i korupcije nema nikakvog skrivanja. Zaista je jedna odlučna i hrabra reakcija Vlade. Ako pogledate ciljeve, nameru Vlade RS na čelu sa premijerom Dačićem da se reše problemi kada je u pitanju KiM i preuzme odgovornost, potpuno je odlučna reakcija bez imalo skrivanja i uz sve to ako pridodamo jasne potrebe o kredibilnom nastupu i putu Vlade ka EU zaista mislim da ova Vlada na čelu sa gospodinom Dačićem u ovih sto dana ima više nego dobre rezultate.
Zbog svega toga pozivam na jedan politički odgovoran odnos i politički konsenzus kada su u pitanju funkcionisanje i rad naših institucija. Na kraju želim da kažem da poslanički klub SPS će uvek podržati rad guvernera i funkcionisanje NBS u interesu svih građana, a to znači rad u okviru zakonskih ovlašćenja NBS i u interesu građana, nikako u interesu nekih pojedinačnih interesnih grupa koje bi možda i naše rezerve da stave u funkciju nekih projekata i u tom smislu će i guverner NBS i rad NBS uvek imati podršku poslaničkog kluba SPS. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, cenjeni gospodine ministre dame i gospodo narodni poslanici, predlog zakona o preuzimanju imovine i obaveza određenih banaka radi očuvanja stabilnosti finansijskog sistema Republike Srbije, bez sumnje je dobrim delom nužan, apsolutno iznuđeno rešenje za kojim je ovom trenutku posegla Vlada Republike Srbije. Ali takva jedna situacija, smatram da ne može da bude razlog za neproduktivne političke debate koje ne doprinose rešenju trenutnog problema.
Prve signale nužnosti jednog ovakvog zakonskog rešenja imali smo još na samom početku svetske ekonomske krize 2008. godine, odnosno 2009. godine i nažalost tada je taj zakon povučen iz procedure. Možda bi danas problemi sa kojima se suočavamo bili znatno manji.
S druge strane, u međuvremenu, ako pogledamo uporedna rešenja u određenim zemljama u okruženju i u svetu, možemo iz toga zaključiti da su ona vrlo različita i da nema univerzalnog dobrog rešenja koje bi mogli prepisati, ali već i ta sama praksa upućuje nas na nužnost jednog ovakvog predloga zakona. On je svakako apsolutno, u ovoj situaciji kod nas iznuđen, jer ga upravo donosimo u trenutku kada je neophodno zaštiti novce svih deponenata u "Novoj Agrobanci". Uostalom, to je i sam predlagač izneo.
Međutim, ono što želim da kažem, da zbog ovakve situacije i zbog ovakvog načina rešenja, zaista poslanici SPS ne mogu biti zadovoljni, niti ja lično mogu biti srećan što sam na ovakav način rešavaju problemi u finansijskom sistemu, odnosno bankarskom sistemu Republike Srbije.
Mislim da je za svaku pohvalu pristup Vlade Republike Srbije, jer je ovaj zakon pre svega rezultat jedne odlučne reakcije Vlade Republike Srbije na čelu sa premijerom, gospodinom Dačićem i resornim ministarstvom. Oni su očigledno izvukli najbolje moguće pouke iz prethodnog perioda, jer treba reći da bilo kakva vrsta oklevanja ili neodlučnosti u ovoj situaciji može skupo da košta sve građane Republike Srbije, a naravno i finansijski sistem u Republici Srbiji.
Ovo nije slučajno, verujem da niko ne može da ospori, da u prvim mesecima rada ova vlada je potpuno iskazala dominantnu karakteristiku da se odlučno, pravovremeno i bez kompromisno hvata u koštac sa svim problemima u svim oblastima života u Republici Srbiji. U situaciji kada "Nova Agrobanka" mesečno gubi oko dva miliona evra i ima svega nešto više od 10 miliona evra gotovine, apsolutno je jasno da je hitno potrebno nešto preduzeti, doneti adekvatne mere u smislu stabilizacije finansijskog sistema i na taj način očuvati poverenje svih, pre svega građana i privrede u bankarski sistem. Ono što iza toga sledi jeste pre svega da svi oni deponenti u "Novoj Agrobanci", koliko već u ponedeljak imati priliku da raspolažu svojim novcima.
Upravo predlogom ovog posebnog zakona koji se uvodi u pravni sistem Republike Srbije, Vlada Republike Srbije čini ključni korak ka uspostavljanju jednog sistemskog načina za stabilizaciju bankarskog sistema, kroz stvaranje pravnog okvira za sprovođenje krajnjih i održivih rešenja u budućnosti.
Sasvim je simptomatično da u nedelji štednje, 250 miliona osiguranih depozita i negde oko 111 miliona ne osiguranih depozita, bi bili ugroženi u koliko ne bi Vlada Republike Srbije na ovaj način hitno reagovala predloženim zakonom. Postojeći pravni okvir do sada je omogućavao minimalne intervencije države u bankarskom sektoru, takva je bila procena 2009. godine pa u nazad, neku vrstu kratkoročnih rešenja urgentnih problema. Sada smo svedoci da to svakako nije bilo dovoljno.
Predložena rešenja u ovom zakonu su podložna kritici i možda bi mogla biti formulisana u nekom drugom obliku ili nešto drugačijoj formi. Postoji amandmani koji su podneti i SPS je spremna da u raspravi u pojedinostima učestvuje i da pokušamo da doradimo ovaj Predlog zakona. Treba imati na umu hitnost koja je izazvana pre svega činjenicom i oklevanjem prethodnih institucija i organa, odnosno oklevanje ljudskog faktora kada je u pitanju "Nova Agrobanka" i situacija kada imamo preko 80% kreditnog portfolija koji je ne naplativ. Takođe, da je u tu banku veliki deo imovine unet kao precenjen i kao ne adekvatan, iziskuje da se zaista brzo reaguje. Iziskuje i da se istraga, odnosno da nadležni organi do kraja utvrde i procesuiraju sve one koji su odgovorni za ovakvu situaciju u "Novoj Agrobanci".
Ovaj zakon svakako, u koliko bude usvojen, obezbediće jedan transparentan i jasan pravni okvir da Poštanska štedionica, kao jedna stabilnija državna banka, na jedan potpuno jasan i transparentan način, preuzme deo imovine i obaveza od "Nove Agrobanke", deo zaposlenih, deo filijala odnosno ekspozitura. Po svemu sudeći ona će nakon ovog procesa biti na tržištu kao zdravija i stabilnija institucija i po svemu sudeći, kao takva će sama po sebi doprineti stabilnosti finansijskog sistema Republike Srbije i dominantno doprineti poverenju svih građana u bankarski sistem. Više puta je danas ponovljeno da je poverenje jedan od osnovnih preduslova za dobro bankarstvo.

Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, uvažavajući specifičnost situacije, a i želim da dam konstruktivan prilog daljoj raspravi, zaključiću moju prethodnu diskusiju, koja je vanrednom situacijom prekinuta, sa još jednom konstatacijom da poslanički klub SPS zaista ceni odredbu u članu 2. Predloga zakona, koja propisuje da NBS mora da da pozitivno mišljenje da bi ceo proces preuzimanja, odnosno čitav mehanizam koji propisuje ovaj predlog zakona profunkcionisao.
Zbog toga, zaista smatram da moramo imati poverenje u institucije, da moramo graditi njihov autoritet, pogotovo takve institucije kao što je NBS i da je ona zaista garant da i danas delom izrečene sumnje da može doći do zloupotrebe u primeni ovog zakona. Mislim da će ona prva brana biti kao jedina institucija za kontrolu funkcionisanja bankarskog sistema. Zbog toga još jednom apelujem da budemo politički odgovorni, kada su u pitanju ovako osetljiva i hitna rešenja u oblasti finansijskog sektora. Ona zaista predstavljaju jednu refleksiju realnog stanja u Republici Srbiji i treba izbegavati takvu vrstu diskusija u uslovima kada je rizik od nepoverenja zaista potrebno svesti na najmanju moguću meru i bar i poslanici ne smemo i u javnosti svojim nastupima raspirivati bilo kakvu vrstu panike i nepoverenja građana, već podržati napore i odlučnu reakciju Vlade Republike Srbije i na taj način poslati poruku svim građanima, svim privrednicima, da zaista mogu imati poverenja u bankarski sistem, odnosno celokupni finansijski sistem Republike Srbije.
Da zaključim, poslanički klub SPS smatra da je ovaj predlog zakona zaista nužno i iznuđeno rešenje, ali da ovakva jedna odlučna reakcija Vlade zaslužuje podršku. Apelujemo da svi zajedno doprinesemo jačanju integriteta institucija države Republike Srbije, jer je to najbolji način da svi građani, privrednici, investitori imaju zaista poverenje u bankarski i finansijski sistem Republike Srbije. Zbog toga će poslanički klub SPS ovaj predlog zakona u načelu podržati. Zahvaljujem.

Poštovano predsedništvo, uvažena gospođo Tabaković, dame i gospodo narodni poslanici, u uslovima zaista razornih efekata svetske ekonomske krize, mnogi teorijski i ekonomski postulati su potpuno uzdrmani, podložni preispitivanju, urušeni, a pre svega, evo svedoci smo da i jedan preovlađujući koncept neoliberalne ekonomije doživljava svoj potpuni krah.
Usled toga, veliki broj zemalja u svetu kreira specifične odgovore i rešenja, jer je potpuno jasno da nema univerzalnog rešenja za ovaj oblik svetske ekonomske krize. U takvim okvirima treba i Republika Srbija da kreira svoja rešenja, uvažavajući specifičnosti našeg društveno-ekonomskog sistema i razvoja. U prethodna dva dana smo o tome raspravljali, suočavamo se sa jednim jasnim problemom. Progresija javnog duga, koji je od nivoa 29,2% bruto društvenog proizvoda 2008. godine, narastao na 45,1% bruto društvenog proizvoda 2011, a evo neke prognoze kažu da na kraju ove godine može da dostigne i čitavih 60% bruto društvenog proizvoda uz permanentan rast budžetskog deficita koji može da bude i jedan zamajac ponovnog rasta javnog duga. Stoga cenim da su i mere o kojima smo raspravljali uz rebalans budžeta bile usmerene ka rešavanju ovih problema.
Jedan od najvećih problema u Republici Srbiji jeste velika stopa nezaposlenosti i niska prosečna zarada, jedna od najnižih u regionu. Zbog toga su potpuno razumljive i dobre poruke premijera Dačića upućene privrednicima – ne otpuštajte radnike, isplaćujte plate i plaćajte državi porez. Mere o kojima govorimo, čini mi se, su na pragu ovakvog jednog rešenja i ovakve jedne politike.
Naravno, najvažnije pitanje je kakav put ćemo izabrati, kakvu ekonomsku politiku ćemo voditi. Socijalistička partija Srbije nikada nije bila za teorijsku ekonomsku politiku, politiku koja nije sprovodljiva u praksi. Mi smo za socijalno održivu ekonomsku politiku, politika koja može da bude plod dogovora poslodavaca, sindikata i Vlade. Tako koncipirana politika može jedino da donese dobrobit građanima. Tako jednu vrstu socijalno održive politike vidim u merama, pre svega, koje se tiču povraćaja poreza na dodatu vrednost bebama, jednokratne pomoći penzionerima, dakle jednoj specifično socijalno ugroženoj kategoriji stanovništva, zadržavanju najniže stope PDV kada su u pitanju hrana i proizvodi koje koriste najširi slojevi stanovništva i to kroz meru ne zamrzavanja plata i penzija. To svakako pokazuje jednu opredeljenost da nova Vlada Republike Srbije na čelu sa Ivicom Dačićem vodi jednu socijalnu održivu ekonomsku politiku.
Takva politika u samom startu i svetlo na tunelu koje možemo da vidimo 2013. godine može jedino da da rezultate koji su Srbiji potrebni. Pre svega u vidu rasta bruto društvenog proizvoda, od danas vrlo visokih i nezamislivih možda za nas. Uveren sam uskoro i to na nivou od pet do šest procenata bruto društvenog proizvoda i to su stope rasta koje nama mogu obezbediti ekonomski prosperitet, bolju zaposlenost, bolje zarade za sve naše građane.
Ključni izazov da bi se ovakva politika koncipirala i sprovela u delo biće pre svega, postizanje makroekonomske stabilnosti, odnosno održivosti cena, pitanje inflacije i kursa i naravno biće potrebno da nam na ruku ide i rasplet ekonomske situacija u EU.
Zbog toga je po meni potrebno iskoristi ovo vreme i spremiti se da Srbija u budućem periodu iskoristi svoju šansu, pre svega, kroz dalje jačanje državnih institucija, preciziranje odgovornosti i na taj način stvaranja zaista povoljnog ambijenta u Srbiji.
Narodna banka Srbije je ključna institucija za ostvarivanje makroekonomske stabilnosti, za održavanje cena, a pretpostavka za sve to je ne zadiranje u samostalnost i nezavisnost Narodne banke Srbije, svakako njeno jačanje. Želim da pozdravim i u tom smislu jačanje nadzorne uloge parlamenta, što svakako može da bude novi kvalitet u radu Narodne banke Srbije.
Poslanici Socijalističke partije Srbije su apsolutno protiv nenamenskog trošenja državnog novca, narušavanje vladavine prava i u javnosti pominjanih, najavljivanih ili mogućih nelegalnih smena u državnim institucijama. Naprotiv, mi smo za jasno propisane procedure i takođe protiv bilo kakvih pritisaka, takozvanih tajkuna, poslovnih ljudi, a sa ciljem trošenja deviznih rezervi u sprovođenju nekakvih njihovih projekata.
Uvereni smo u stručnost, kompetentnost i doslednost gospođe Tabaković, uvereni smo u njen program, predloge koje je iznela danas za svoje saradnike, odnosno viceguvernere. Smatramo da će na taj način uspeti da na najbolji mogući način vodi Narodnu banku Srbije i ispravi sve ove ciljeve o kojima sam govorio i zbog toga ćemo podržati predlog viceguvernera Narodne banke Srbije.
Kada je u pitanju Savet DRI, karakteristično za prethodni period jeste pre svega jedan kontinuitet u poboljšanju kvaliteta rada i rezultata DRI. Čini mi se da je jedan od kandidata na sednici Odbora za finansije upravo rekao tu ključnu rečenicu – da se uvek može bolje nešto učiniti, ali da je prava stvar merljivosti nekih rezultata upravo u tome da se ogleda kontinuitet i poboljšanje u radu. Upravo mislim da je 2008. godine, u ovom periodu napravljen značajan pomak u kvalitetu rada, u broju revidiranih subjekata, naravno kao i u obimu revidiranih subjekata.
Treba da se podsetimo prvog izveštaja o reviziji budžeta Republike Srbije, dakle samo državnog novca ili budžeta Republike Srbije, ne i svih drugih onih subjekata koji bi trebalo biti podložni po zakonu. Tada smo imali izveštaj koji je obuhvatao svega negde između 27 i 28% novčanih tokova toga budžeta i Izveštaj koji je glasio da ustvari nema mišljenja, odnosno da je bez mišljenja o valjanosti javnih finansija, uvažavajući dakle i objektivne i subjektivne uslove koji su bili u tom trenutku.
Nakon toga i nakon jednog kontinuiteta, koji je druga karakteristika, bio je karakterističan rast podrške radu DRI svih nadležnih institucija, a pre svega Narodne skupštine Republike Srbije i Odbora za finansije, u kome sam lično učestvovao i SPS je u svakom pogledu podržavala razvoj, rad i rezultate DRI. Oni su rezultirali pre svega jednom kadrovskom i materijalnom ojačanošću DRI, što je bio jedan preduslov da mi u Srbiji sada imamo jednu zaista respektabilnu DRI, veći broj revidiranih subjekata, veći obim zahvata prilikom revizije i, s toga, već konkretne i određene rezultate. Naravno, bio je bitan i pravni okvir, izvršili smo izmene Zakona o DRI, koje su stvorile preduslove za izmene drugih akata, statuta i svega onoga što je potrebno za rad DRI.
Nema sumnje, Srbiji je potrebna pravda, jednakost pred zakonom i građani žele da znaju kako se troši svaki dinar iz budžeta, da oni koji se neodgovorno i bahato ponašaju, kradu muku naroda, moraju da odgovaraju pred nadležnim institucijama Republike Srbije. U tom smislu socijalisti svakako očekuju pun doprinos DRI u narednom periodu, a čuli smo i na samoj sednici, ovde u raspravi, da je određenih rezultata već bilo. Dakle, oko 6,5 milijardi dinara je vraćeno u budžet i niz prekršajnih i krivičnih postupaka je pokrenuto. Nažalost, kao što je rekao i sam predsednik DRI, realizacija, odnosno postupanje po tim prijavama nije verovatno na zadovoljavajućem nivou, i to je jedan od problema sa kojima će se i u budućem radu DRI baviti.
Ono što je dobro jeste da su danas svi svesni postojanja DRI i izvesnosti da će biti revidirani pre ili kasnije. U samom startu mnogi nisu bili zadovoljni rezultatima rada i načinom informisanja, međutim, to je bio samo prvi izveštaj. Slede, naravno, u nizu naredni, koji su mnogo bolji, koji su obimniji i sa većim brojem subjekata. Zbog toga nam je i potreban što je veći obuhvat subjekata prilikom revizije, jer jedino na taj način se možemo kredibilno uveriti u stanje naših državnih, odnosno javnih finansija. Naravno, kroz savetodavnu ulogu, koja se često marginalizuje kada se govori o DRI, neophodna je na njihov predlog ili sugestiju izmeniti određena zakonska rešenja, koja verovatno učestvujući u radu i kroz samu praksu DRI na najbolji mogući način uviđa slabosti, ali na osnovu toga može da definiše i bolje zakonske predloge, na koji način bi se u kratkoročnom roku značajno unapredilo stanje naših javnih finansija.
Naravno, očekujem da DRI i dalje nastavi i mislim da do sada broj faktički funkcionisanja interne kontrole, interne revizije u svim onim subjektima koje je zakonodavac predvideo nije bilo na zadovoljavajućem nivou, a smatram da interna kontrola, kao jedan sistem propisanih procedura načina kako se odvijaju novčani tokovi u jednom subjektu, i interna revizija koja to treba "post festum" da prekontroliše, ali i u nekom smislu služi kao baza eksternoj reviziji, pre svega predstavlja jednu preventivu za eventualno nenamensko trošenje sredstava i bilo kakvu zloupotrebu.
Očekujem da DRI napravi jedan pomak, pre svega ka kontrolama svrsishodnosti, što znači da nije dovoljno samo nekada prekontrolisati da li je neka pozicija namenski potrošena u skladu sa zakonom, već bi bilo potrebno i utvrditi šta je rezultat utroška tih sredstava, kakva je korist, dakle, jedan novi kvalitet u radu DRI. Biće još problema, pre svega oko osposobljavanja kadrova, a možda i nekih prostorija koje treba da budu na raspolaganju DRI, ali mislim da su to sve problemi koji mogu u hodu da se rešavaju. Dakle, mnogo poslova za sve institucije Republike Srbije na unapređenju javnih finansija, a posebno DRI. Očekujemo u tom smislu da će ovaj kontinuitet jednog uspona u kvalitetu rada, koji postoji od 2008. godine, biti nastavljen i u narednom periodu.
U tom smislu smatram da ima prostora za poboljšanje rada i saradnje DRI sa svim relevantnim institucijama, a pre svega uvažavajući dosadašnje rezultate u radu DRI, na čijem čelu je bio gospodin Sretenović. Ocenjujem da smo imali dobru saradnju. Mi smo na Odboru za finansije razmatrali kandidate za Savet DRI, razgovarali u stvari i oni su nas uverili u svoju stručnost. Uverili su nas u svoje ambicije kada je u pitanja rad u DRI. Ukazali su nam na svoje vizije rada u DRI i lista je pred svim narodnim poslanicima. Želim da kažem da se vizija budućeg rada DRI predloženog kandidata za predsednika i članove saveta u dobrom delu poklapa i sa vizijom, željama i planovima koje sam izneo kao predstavnik SPS-a i zbog toga ćemo mi u načelu podržati ovaj predlog predsednika i članova Saveta DRI. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, uvažena gospođo ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poslanički klub SPS podržaće u načelu sve predloge zakona koji su predmet objedinjene rasprave danas, ali zbog specifičnosti situacije, ja ću svoju diskusiju fokusirati isključivo na izmene i dopune seta poreskih zakona koji su deo mera Vlade za stabilizaciju javnih finansija.
Potpuno je jasno da se Republika Srbija suočila sa izuzetno teškom finansijskom situacijom koja zahteva odlučne mere fiskalne politike. U tom smislu, Vlada je hitno reagovala i usvojila paket mera za stabilizaciju javnih finansija. Jedan deo tih mera je i danas na dnevnom redu, jedan deo će biti sutra na dnevnom redu.
Predložene mere u zavisnosti od načina i efekata koji će se sprovesti, ja bih ocenio kao rigorozne, ambiciozne, socijalno odgovorne, u jednom dobrom delu i nepopularne. Kada kažem rigorozne, mislim pre svega u pogledu eliminisanja nepotrebnih troškova države i birokratije. Ambiciozne su u delu jer pokušavaju i predviđaju i planiraju da budžetski deficit gotovo prepolove sa sadašnjih 7% na 4, odnosno tri i po u 2013. godini. Socijalno odgovorne su u pogledu zaštite najugroženijih slojeva stanovništva i obezbeđuju određenu podršku poljoprivredi i privredi. I na kraju, nepopularne su, pogotovo ovaj set poreskih zakona, jer predstavlja reakciju na prihodnoj strani a to, nažalost, nije moguće bez povećanja poreskih stopa i naravno da su to nepopularne mere, ali, u jednom delu iznuđene. Treba reći da je vreme za takve poteze i vreme kada još uvek možemo da povučemo takve poteze.
Cilj plana paketa mera je svakako da se zaustavi vrtoglavi rast budžetskog deficita i javnog duga i, kao što sam rekao, pre svega, obaranje budžetskog deficita sa 7,1% bruto društvenog proizvoda odnosno negde na nivou 235 milijarde dinara na prihvatljiv od 4% bruto društvenog proizvoda, odnosno, uz određeni novi paket mera, verovatno sa novim budžetom za 2013. godinu, i na tih 3,5% bruto društvenog proizvoda, što je i predlog Fiskalnog saveta, i sa nekom pouzdanom verovatnoćom da će se na taj način obezbediti zaustavljanje rasta javnog duga.
Uveren sam da haosa nema i da ga neće biti u javnim finansijama. Neće ga biti jer Vlada reaguje. Verovatno da nije predvidela ovaj paket mera i reagovala, možda bi bilo haosa, ali, na sreću, haosa neće biti.
U ovom trenutku treba reći da se sada pokazuje da, kada smo Zakonom o budžetskom sistemu predviđali određena fiskalna pravila, znali smo da ona nisu dovoljno dobra garancija da će se svi parametri javnih finansija kretati u okvirima fiskalnih pravila, ali je bilo jasno da ona zaista mogu da postavljaju jednu određenu smernicu, jedan cilj kome treba težiti, a danas vidimo da one predstavljaju i sidro koje jednostavno vuče i javnost i mere Vlade RS da se kreće u okvirima fiskalnih parametara.
Predlog izmena i dopuna poreskih zakona i reakcija na prihodnoj strani, radi se o povećanju poreskih stopa i treba otvoreno reći – niko ne može biti srećan, ne može se reći da je dobro, jer nije kada se povećavaju poreske stope, ali, kao što sam rekao, u ovom trenutku nije moguće na drugačiji način popuniti budžet, odnosno ostvariti veće prihode. U neku ruku, to je iznuđena mera. Zbog toga imamo povećanje poreske stope poreza na dodatu vrednost sa 18% na 20%, što nas svrstava u jednu veću grupu zemalja, poput Slovenije, Velike Britanije i Francuske, a čuli smo i od samog ministra da jedan broj zemalja zaista ima enormno veću stopu, ali, jedan deo enormno manju. Mislim da je u ovom trenutku to potpuno prihvatljivo jer je, opet kažem – iznuđen potez.
Sa druge strane, dolazi do povećanja akciza kada su u pitanju dizel gorivo, TNG i cigarete. Naravno, akcize su specijalni potrošni porez i one su najomiljenije i najpopularnije kada treba ubrati nove prihode, najsigurnije, jer, radi se o proizvodima koji se ne mogu supstituisati. Dobre su jednim delom što mogu da predstavljaju oporezivanje luksuznih proizvoda, a luksuzne proizvode kupuje prosečno bogatije stanovništvo i u tom smislu taj efekat je delom prevaljen na bogatije slojeve stanovništva. Porez na dohodak građana dovodi do povećanja dividende i prihod od kamate sa 10 do 15% i porez na dobit preduzeća sa 10 na 12%.
Ove mere treba da izazovu zaista nove prihode i treba reći da su oni realni, kao što će i proizvesti da se u 2012. godini ostvari novih 16,7 milijardi prihoda, a u 2013. godini 56,4 milijarde dinara.
Ono što je bitno i što treba reći, to je da je ovo realna procena ostvarivanja dodatnih prihoda i ovi navedeni rezultati su dostižni. Sama ocena Fiskalnog saveta je da su izmene i dopune ovih poreskih zakona u skladu sa dobrom poreskom praksom i da će proizvesti željene i planirane efekte. Tako kažem, a to piše i u izveštaju Fiskalnog saveta, ali u skraćenom izveštaju.
Danas nije na dnevnom redu rebalans budžeta. Mišljenje fiskalnog saveta o rebalansu budžeta verovatno će biti predmet rasprave sutra.
Detaljnija analiza svakako iziskuje mnogo vremena i jednu znatno stručniju raspravu, kada su u pitanju izmene poreskih zakona kojima se reaguje pre svega na prihodnoj strani. U tom smislu, kada je o tome reč, zaista nije moguće a da se ne govori i da se zaobiđe Poreska uprava i rad Poreske uprave koja, po mom mišljenju, po mišljenju SPS, zaista zavređuje jedan status, i u materijalnom i u kadrovskom i u organizacionom smislu, jer je to ustanova preko koje država ubira prihode. U ovom slučaju, mi očekujemo i dodatna ovlašćenja i tražimo pojačan rad Poreske uprave.
Zaista želim da apelujem i iskoristio sam prisustvo na sednici Odbora za finansije da pokrenem pitanje statusa Poreske uprave i u svetlu ukidanja sopstvenih prihoda, raspisivanja konkursa, pre svega sa željom, ako hoćete i da uporedimo rad Poreske uprave i sa nekim drugim nezavisnim institucijama, poput DRI za koju se poslanički klub SPS više puta zalagao i izražavao podršku. Mislim da je potpuno opravdano da se u tim uslovima znatno više povede računa o materijalnom statusu Poreske uprave. Ima u Poreskoj upravi dovoljno stručnih ljudi, ali, naravno, bolji materijalni položaj, kadrovsko bolje organizovanje, dovelo bi do boljeg rada Poreske uprave, više stručnjaka, i to bi se vrlo brzo osetilo na prihodnoj strani budžeta.
Uostalom, poreske utaje su vrlo značajne u Srbiji. Mi imamo sivo i crno tržište i dobro je što se ovoga puta poreskim zakonima, a intencija je i same Vlade, da Poreska uprava značajno poradi na tzv. unakrsnoj proveri prihoda imovine i to je zaista jedan potreban proces u kom su potrebni visoko stručni, odgovorni, moralni i dobro nagrađeni ljudi u Poreskoj upravi, kako bi taj proces mogli sprovesti. Ostvarili bi se dodatni prihodi, ali, ja sam uveren, sprovela bi se i pravda u Srbiji, da konačno svi budu jednaki pred zakonom.
Naravno, izmenama zakona, kada su u pitanju PDV pred Poreskom upravom su i novi izazovi, u tom smislu što PDV, koji se ne naplati u roku od šest meseci, moraće Poreska uprava odmah da interveniše. To će biti dodatni poslovi na kojima će se morati angažovati i ljudi, a i sama poreska uprava.
Srbija je zemlja sa niskim natalitetom i pored uticaja niske stope nataliteta na demokratski razvitak, ona deluje posredno i na ekonomski razvoj, i na ekonomske faktore, ali i na socijalni razvoj, jer smanjenje aktivno radnog stanovništva svakako utiče na ekonomski razvoj cele zemlje. Zadovoljstvo mi je što je jedan od osnovnih i prvih ciljeva istaknutih u ekspozeu premijera Dačića, da se jasnije i bolje definiše demokratska politika i zaustavi odumiranje nacije, danas predlozima dobija jedan od značajnih stimulansa, pre svega u smislu kada je u pitanju bebi oprema i mogućnost refakcije i povrađaja poreza na dodatu vrednost.
Želim da kažem, da je to zaista politika i SPS i da smo mi od 2004. godine raznim modalitetima pokušavali i da se oslobodi bebi oprema 2006, 2007, 2009. godine. Bili smo dovoljno uporni i evo dočekali smo epilog da ovaj nešto drugi modalitet koji smo mi predlagali, ali dovešće do istih efekata da se izvrši povraćaj poreza na dodatu vrednost kada je u pitanju mleko, kolica, kašice i sva druga oprema, neophodna za bebe.
Naravno da je poreskom politikom moguće i značajnije podržati porodice sa većim brojem dece i mi zaista u tom smislu očekujemo da i taj novčani stimulans je u Srbiji, cenim, veoma značajan i sa psihološkog aspekta za te porodice, ali naravno i sa materijalnog stanovišta.
Izmene i dopune seta poreskih zakona, kao što sam rekao, dominantno su izvršene sa ciljem ubiranja dodatnih prihoda, dakle, fiskalni karakter, ali u jednom svom delu oni su imali za cilj jednostavniji sistem ubiranja i određene olakšice za poreske obveznike.
Pomenuo bih određene, pre svega, kada je u pitanju obračunavanje zatezne kamate, prelazi se sa konforne metode na metod prostog internog računa od 100. Zatim, produženje roka sa 12 na 24 meseca na koje se može izvršiti odlaganje plaćanja i smanjenje stupe kamata za mala i srednja preduzeća. Od 1. januara uvodi se mogućnost da PDV plate tek kad robu naplate, a tu mogućnost moći će da iskoriste sva preduzeća čiji je godišnji promet do 50 miliona dinara, a do sada je to bilo na fakturisanu realizaciju, a produženi su i određeni rokovi za podnošenje poreske prijave.
Cenzus za obavezan ulazak u PDV sistem se podiže sa sadašnjih četiri na osam miliona dinara, što će mnogima omogućiti da biraju između PDV sistema i paušalnog oporezivanja, što nimalo nije beznačajno, jer sam PDV je jedan složeni poreski oblik koji zahteva mnogo dokumentacije, složene procedure i svakako to određenim poreskim obveznicima može predstavljati problem.
Takođe, predviđa se povećanje iznosa PDV poljoprivrednicima sa sadašnjih 5% na 8% i uvodi se obaveza da se novac uplaćuje direktno na račun poljoprivrednika, čime će se izbeći određene mogućnosti poreske utaje i zloupotreba, a značajna novina je takođe da se uvode penali za državu ukoliko se kasni sa povraćajem PDV. Potpuno jedna logična i realna odluka.
Sa druge strane, postoji i jedan određeni set mera i odluka kojima se na jedan određeni način uvodi red u javne finansije, a o njima je već bilo reči. Ministar je pročitao preko stotinu parafiskalnih nameta koji se ukidaju i taksi i to je svakako preduslov za jedan jednostavniji i jeftiniji ambijent za poslovanje.
Predmet rasprave će biti jedan drugi zakon sutra, a to je Zakon o budžetskom sistemu, ali prosto je nemoguće, svi govornici su o tome govorili, zaobići ga i u ovom trenutku, a on predviđa ukidanje sopstvenih prihoda korisnika budžetskih sredstava. Naravno, da se na taj način želi postići bolja kontrola trošenja javnih sredstava i stvara se prostor ukoliko se boljim planiranjem tih sredstava u narednom periodu mogu i ostvariti određene uštede. Neće više biti plaćanja takse za dokumenat koji izdaje drugi državni organ, što je potpuno i apsolutno logično.
Vlada jasno sa predloženim merama izražava i nameru da zaštiti određene slojeve stanovništva kojima je najteže u krizi. Treba zbog toga reći da neće biti zamrzavanja plata i penzija, iako je bilo takvih predloga u javnosti, i od strane stručne javnosti. Dobro je što je Fiskalni savet u neku ruku rekao da je ova mera i za njih prihvatljiva i dobra i da umesto zamrzavanja plata i penzija imaćemo njihov rast koji će biti usklađen sa realnim mogućnostima budžeta od 2%, dakle u oktobru, i 2% u aprilu sledeće godine, da bi se od oktobra sledeće godine njihova indeksacija nastavila u skladu sa fiskalnim pravilima.
Neko kaže da je to zaista malo, možda i nedovoljno, ali smatram da je bolje i ovo, nego da su zamrznute, a ovo je sve, kao što sam rekao, u skladu sa mogućnostima i trenutnim potencijalom budžeta Republike Srbije. Za preko pola miliona najugroženijih penzionera, čija su mesečna primanja ispod 15.000 dinara, Vlada je obezbedila posebnu pomoć u iznosu od 16.000 dinara, godišnje, čija je prva rata isplaćena danas, kao što smo čuli. Radi se o vrlo osetljivoj socijalnoj kategoriji čija su to jedina primanja.
S druge strane, ova mera, od strane nekih političkih stranaka trpi određene kritike. Međutim, ovakva praksa postoji u gradu Beogradu i to vrlo dobra. Na ovaj način se ukida jedna diskriminacija između penzionera u Beogradu i Srbiji. Razgovarao sam sa nekim penzionerima, neko misli da je to zaista malo, ali tim ljudima koji primaju do 15.000 dinara zaista svaki dinar je vrlo vredan, makar i da plate struju, režiju i sve ostalo. Njihova je procena da to će to zaista biti značajna pomoć za njih. To naravno košta državu. Mi smatramo da država to treba da plati. To su živi ljudi, nisu brojke sa kojima se može manipulisati.
Naravno, PDV je porez koji je prilično nepravičan i on jednako opterećuje sve potrošače bez obzira na standard. SPS je zadovoljna što je ova niža stopa ostala na nivou od 8% i gde je obuhvaćena pre svega hrana i oni proizvodi koji su socijalno veoma značajni, dakle, proizvodi koje kupuju najsiromašniji slojevi stanovništva i na taj način se različitim skalama stope u stvari dobija neka progresivnost ovog PDV, a svakako očuvanjem ove niže stope na ovom nivou, mogućnost da hrana i one najosnovnije namirnice ne poskupe.
Na kraju, rekao sam da ocena ovih mera zaista može da bude, da su one i rigorozne, ambiciozne i hrabre svakako jesu, jer su tek sa novim budžetom i novim merama pred nama mogućnost da ostvarimo sve ove ciljeve i prepolovljavanje budžetskog deficita, ali one zaista jesu neprijatne i teške kada su u pitanju reakcije na prihodnoj strani. Ali, smatram i poslanički klub SPS misli da one već u 2013. godini omogućavaju da ugledamo svetlo na kraju tunela, stabilizaciju javnih finansija. Uz moju želju i obavezu, svakako svih nas, ali i Vlade Republike Srbije da iz ove cele situacije, onoga svega što se dešavalo do sada izvučemo određene pouke, da ne ponavljamo greške.
Naravno SPS poziva sve da napravimo jedan potreban politički konsenzus kada je u pitanju jedno ovako važno državno pitanje, kao što su javne finansije, a nova Vlada Republike Srbije, kao jedan kompaktan tim, na čelu sa premijerom Ivicom Dačićem, uveren sam daće pun doprinos i uspeti u namerama.
U tome uveravaju svakako i rezultati koji su postignuti već u ovih prvih 45 dana, i ako za ostale vlade se ostavlja i rok od 100 dana, ova vlada već odlično i prve dobre rezultate u vrlo kratkom roku iskazuje.
Zbog svega navedenog, Socijalistička partija Srbije, poslanički klub podržaće u načelu predloge zakona, koji su danas na dnevnom redu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajuća.
Reklamiram povredu Poslovnika, člana 107, mada je bilo i člana 106, dakle, vi ste upozorili govornika. Govornik na sednici Narodne skupštine dužan je da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine. naime, prethodni govornik je izneo određene neistine i dezinformacije.
Oterali ste za 45 dana MMF. Misija MMF je u januaru mesecu ove godine izašla. Tada smo imali nemušta objašnjenja bivšeg premijera i ministra finansija da to MMF nije učinio, da je u nekom prelaznom statusu. Imali smo jednu široku raspravu na Odboru za finansije i jednostavno je to istina. Ova vlada za 45 dana ni slučajno nije oterala Misiju MMF, već ta nemušta objašnjenja. Pravimo distancu sa EU, navodno premijer Dačić i ova vlada. Pa, jedna od prvih poseta premijera Dačića je bila Briselu gde je jasno istaknuta podrška radu vlade, njenom proevropskom opredeljenju i intenciji Vlade i premijera da u interesu Republike Srbije se ispune uslovi. Jedino nemamo te pokretne ciljeve sa željom da zaista i dobijemo što pre datum za otpočinjanje pregovora. Pre će biti da ponovo ta nemušta objašnjenja o faktičkom i stvarnom stanju javnih finansija Republike Srbije, sumnjive privatizacije u kojima su očigledno učestvovali pripadnici određenih političkih stranaka udaljavaju EU i Srbiju od EU, a ne ova Vlada, koja u prvih 45 dana, jedina vlada se na ovaj način proziva, u svim demokratskim društvima je to neki period od 100 dana. Premijer je rekao da neće biti zamrzavanja plata i penzija, u tom smislu oko stezanja kaiša i toga nema. Vlada je kompaktna, na čijem je čelu Ivica Dačić, i naravno da sa jednom ovakvom neargumentovanom kritikom, neistinama, u ovom trenutku Vlada nema ni ozbiljnu alternativu.

Uvažena predsednice, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, članom 16. stav 4. Zakona o javnom dugu propisano je da se garancije Republike Srbije daju u formi zakona. Mi smatramo da je ta odredba dobra, jer ona pre svega obezbeđuje raspravu u parlamentu i javni uvid u zaduživanje Republike Srbije, što je svakako dobro i korisno za sve građane Republike Srbije.
Socijalistička partija Srbije – Jedinstvena Srbija smatraju da je zaduživanje za kapitalne investicije, ulaganje u realni sektor, u proizvodnju, zatim za refinansiranje nekih obaveza koje su mnogo nepovoljnije u odnosu na one koje možemo ostvariti, smatramo prihvatljivim, jer se njima pre svega stvaraju i preduslovi da se iz sopstvenih prihoda u budućem periodu ti krediti vraćaju i zbog toga želimo da podržimo u načelu sve predloge zakona o davanju garanciju i potvrđivanju ugovora i sporazuma koji su predmet ove načelne rasprave, a ima ih 13.
Pre svega želim nešto više da kažem o Predlogu zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist grupe banaka, poslovnih banaka "Socite General" "Unicredit Banke" "Erste Banke" i "AIK Banke" po zaduženju AD "Galenike". Moje kolege će u nastavku rasprave nešto više govoriti o drugim predlozima zakona koji su predmet ove načelne rasprave.
Bitan preduslov za davanje ove garancije po zaduženju AD "Galenike" navedenim poslovnim bankama pre svega je predviđeno davanje ove garancije u Zakonu o budžetu Republike Srbije za finansiranje kratkoročnih obaveza do 70 miliona evra, što znači da je prilikom rasprave o budžetu vođena rasprava i o ovoj temi i da se parlament već o tome u neku ruku izjasnio.
Akcionarsko društvo "Galenika" kao jedini domaći proizvođač lekova svakako da ima veoma značajno mesto u sistemu zdravstva jer od rada "Galenike" zavisi i normalno snabdevanje našeg tržišta lekovima koje bi, prema nekim predviđanjima, moglo da obuhvati i 50% potreba naših tržišta.
Zbog toga je to trenutno jedna od najvažnijih tema, odnosno pitanja u našem zdravstvu, o čemu se više puta javno izjasnio i sam resorni ministar zdravstva gospodin Stanković.
Naravno bi da neka vrsta neplaniranog poremećaja ili velikog problema u radu "Galenike" bio veliki problem i nije teško pretpostaviti da bi najveći gubitnici i jedini gubitnici krajnji bili pacijenti koji bi bili u opasnosti da ostanu bez lekova ili sa lekovima uz veoma visoke i neprihvatljive cene.
Zbog toga mislim da treba reći i nekoliko stvari, kada je u pitanju rad "Galenike", i to da je u toku prošle godine "Galenika" proizvela 22 deficitarna leka, kao na primer, jedan od njih je "heparin", koji naravno uvek mora biti prisutan u bolnicama za bubrežne bolesnike i evo, na ovom primeru se možemo uveriti koliki bi problem bio za ove teške bolesnike.
Poslujući gotovo tri kvartala bez bilo kakve vrste kredita i zaduživanja, "Galenika" je dobavljačima izmirila dug od 2,5 miliona evra, uspela je da napravi reprogram u pregovorima sa 18 banaka, čime je obezbeđena u toku godine redovna isplata zarada za preko 2.000 zaposlenih u "Galenici" i sproveden povoljan socijalni program.
Međutim, "Galenika" se suočava i sa ozbiljnim poteškoćama, pre svega u vidu nenaplaćenih potraživanja, pre svega od veledrogerija, koja su negde u junu mesecu prošle godine iznosila oko 115 miliona evra, da bi se nekom vrstom osmišljenog pristupa naplati taj dug sveo na nekih 85 miliona evra, ali su naravno oni još uvek značajni i nisu samo problem "Galenike", jer je to jedan krug u kome se nalazi država Republika Srbija prema veledrogerijama, preko fondova i naravno da se o tome mora voditi računa.
S druge strane, treba reći da će se sredstvima ovog kredita u iznosu 70 miliona dinara izvršiti refinansiranje kratkoročnih obaveza od 40 miliona evra, koja su po znatno nepovoljnijim uslovima u odnosu na aranžman koji je predviđen ovim zaduživanje AD "Galenike" sa grupom poslovnih banaka, i na taj način te kamate koje su bile, dakle, za ove kratkoročne obaveze od 40 miliona evra, kretale su se negde u rasponu od 28%, 35, 36 i 40%, a ovaj aranžman kreditni, o kome mi danas govorimo, nakon sprovedenog postupka javnih nabavki za finansijske usluge, predviđa grejs period od dve godine sa rokom vraćanja od pet godina, fiksnu kamatu, nominalnu kamatnu stopu, koja je varijabilna uz tromesečni euroribor plus fiksna kamata marža koja iznosi 6,95%, naknada za odobrenje kredita od 0,25% ukupnog iznosa kredita, potvrđuje da je ovaj aranžman znatno povoljniji od ovoga kojim će se refinansirati ove kratkoročne obaveze.
Nema sumnje da će ovaj aranžman obezbediti pre svega pun kapacitet proizvodnje našeg domaćeg proizvođača lekova, što će u srednjem roku obezbediti snabdevenost tržišta domaćim lekovima po najpovoljnijim uslovima. AD "Galenika" će pored refinansiranja ovih nepovoljnih kratkoročnih obaveza izmiriti hitne obaveze prema inostranim i domaćim dobavljačima i na taj način, ubeđeni smo, stvoriće preduslove da iz budućih prihoda u narednih sedam godina vrati ova sredstva.
Zbog toga, pre svega što će u krajnjoj instanci na dobitku biti pre svega pacijenti, poslanički klub SPS izražava potpunu podršku ovom predlogu zakona, kao i ostalim zakonima koji su predmet ove načelne rasprave, o kojima će moje kolege govoriti u nastavku rasprave. Zahvaljujem.

Poštovano predsedništvo, uvaženi predsedniče Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, analizom budžeta iz različitih uglova i aspekata, moguće ga je svakako kritikovati i u tom smislu predlagati drugačiji raspored sredstava od Predloga zakona o budžetu. To se već činilo i u načelnoj raspravi, a evo u tom tonu je i današnja rasprava u pojedinostima.
Poslanički klub SPS-JS izražava podršku Predlogu zakona o budžetu za 2012. godinu, jer smatramo da je on odraz realnosti u kojoj se privreda Srbije nalazi suočena sa otežanim ostvarivanjem prihoda, novim najavama poteškoća usled aktuelne ekonomske krize, poteškoća u zemljama koje su naši najznačajniji partneri.
Naravno, u tom smislu i potreban i mogući manevar za kreiranje ekonomske politike kroz ovaj budžet.
Međutim, poslanički klub SPS, analizirajući, pre svega, član 7. Predloga zakona, u smislu koji tretira kabinet potpredsednika Vlade, potpredsednika koji je podneo ostavku, a smatrajući da taj deo iznosa sredstava od nekih 43,6 miliona dinara može biti na adekvatniji način preraspodeljen, predložili smo da se deo sredstava, negde oko 3,6 miliona dinara, opredeli za rad sa mladim i talentovanim učenicima, smatrajući da se ta sredstva na ovaj način mogu najbolje iskoristiti i da su to deca koja predstavljaju budućnost Srbije i da bilo koji iznos opredeljenih sredstava ovim planom, a on je na nivou od 18 miliona dinara, nikada nisu dovoljna i da ih nikada nije dovoljno. S tim u vezi, ovaj predlog uvećanja značio bi nekih 20% što svakako nije zanemarljivo.
Preostali deo sredstava, uvažavajući ono što je planirano za 2012. godinu, predložili smo da se usmeri prema ustanovama studentskog standarda odnosno za redovno plaćanje, ishranu i smeštaj.
Ono što je planirano u narednoj godini, prema mojim informacijama, jeste da se značajno i uvećavaju smeštajni kapaciteti u određenim studentskim domovima, poput "Patrisa", u Beogradu, za 250, "Mike Mitrovića" za 160 i u Novom Sadu za 300.
Uvažavajući i predložena sredstva lako se može uvideti da ovaj iznos sredstava pokriva negde ove obaveze do septembra meseca 2012. godine. Smatramo i naša je želja da ovaj iznos od 40 miliona dinara se preusmeri za ove potrebe i na taj način obezbedi servisiranje ovih potreba do kraja 2012. godine.
Nadam se da će Vlada još jednom razmotriti ovaj predlog našeg amandmana i najozbiljnije prihvatiti ove naše argumente i na kraju prihvatiti ovaj amandman. Zahvaljujem.