Poštovani predsedavajući, uvaženi gospodine ministre, uvaženi predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, o važnosti ovog zakona govori već sama ideja i želja da se jednim domaćinskim i racionalnim gazdovanjem poljoprivrednim zemljištem u državnoj svojini ostvari znatan prihod u budžet Republike Srbije, a naravno u tom kontekstu i lokalnim samoupravama i AP Vojvodini. Zbog značaja ovaj zakon je već pri donošenju 2006. godini u javnoj raspravi izazvao dosta polemika i nedoumica. Evo, sada je pred nama Predlog zakona koji u dobrom delu, uvažavajući primenu njegovu i onim što se u toku primene pokazalo kao određeni nedostatak, a naravno i ono što je bilo dobro, pokušava u dobrom delu i SPS-JS, poslanički klub, smatra ovim predlogom o izmenama i dopunama zakona, uspeva postići.
Moj stav u tom delu i mišljenje je jedino konstatacija da se u trenutku donošenja ovog zakona određeni nedostaci i problemi koje će izazvati primena ovog zakona nisu se mogle uočiti. Mislim da nisu u potpunosti tačni. Moja iskustva u tom delu, pogotovo u srednjem Banatu, odakle i dolazim, govore da su već u toku javne rasprave uočeni određeni nedostaci i u tom trenutku predlagane određene izmene zakona. Nažalost, u tom trenutku nije bilo dovoljno razumevanja od strane predlagača i volje.

Koristiću vreme poslaničke grupe. Naravno, već tada se uvidelo da pravo preče kupovine nije na adekvatan način utvrđeno. Poljoprivrednici sa teritorije na kojoj imaju prebivalište, na teritoriji opštine gde se nalazi državno zemljište, neće biti u prilici da odole određenom pritisku, takođe i pravna lica.
Sa žaljenjem moram da konstatujem da se to desilo u dobrom delu opština u Vojvodini i da neke zadruge su dovedene u jedan nepovoljan položaj i nemogućnost funkcionisanja.
Sve ono što je zakonodavac, ovog puta i predlagač, predvideo, a tiče se i mogućnosti zakupnine i učestvovanja u licitaciji, cenim takođe da je dobro. Naravno, naš je stav da je ipak opredeljenje zakonodavca bilo dobro da se jedan deo poslova, pogotovo javna licitacija i po tom osnovu prihoda ipak utvrdi i ostane u domenu lokalnim samouprava. Ceneći to obrazloženje samog predlagača da opštine najbolje znaju svoje potrebe i da u jednoj toj komunikaciji sa poljoprivrednim proizvođačem, lokalnim katastrom i svim drugim činiocima u tom postupku mogu na najbolji način da sprovedu čitav taj postupak.
Upravo, u tom smislu je poslanički klub SPS-JS i podneo nekoliko amandmana, četiri amandmana tačnije na članove 19, 23, 24. i 27. Koristeći ovo vreme koje pripada poslaničkom klubu, govoriću ukratko o sva četiri amandmana, pošto se radi o vrlo specifičnim stvarima i neću se više javljati po osnovu drugih amandmana.
Pre svega, želim da kažem i da se zahvalim ministru i Ministarstvu, odnosno predlagaču koji je u nekom smislu sva četiri ova amandmana prihvatio. Suština ovog amandmana, koji smo podneli kolega Petronijević i ja, na član 19. jeste upravo u tome da se obezbedi mogućnost da opštine obavljaju taj deo posla i da na osnovu godišnjeg programa, koji izrađuju, sami sprovode javno nadmetanje. Ono što je najvažnije, jeste da i tako ostvare određena sredstva koja na najbolji način mogu da iskoriste za razvoj poljoprivrede u svojim opštinama, naravno uz kontrolu ministarstva.
Želim da kažem da je taj član usvojen, amandman kolege koji je faktički identičan, s tim što smo kolega Petronijević i ja faktički samo predvideli brisanje stava 3. i 4. koji ovo omogućuju, a kolega čiji je amandman prihvaćen, faktički je predložio član iza tog člana, bez tog člana 3. i 4. U istom smeru ide i član 27. na koji smo podneli amandman, koji u tom smislu ponovo potvrđuje i obezbeđuje prihod jedinicama lokalne samouprave koje treba da ga utroše za finansiranje radova na osnovu godišnjeg programa zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta.
Ono što je ovde simptomatično i što želim takođe da kažem, koristeći ovo vreme, podneli smo amandman na član 23. stav 2, gde na identičan način na koji je amandman usvojen kolege Željka Brestovačkog zamenjujemo reči „daje se“ rečima „može se“, na koji način se obezbeđuje da lokalne samouprave se opredele u ovom smislu na koji način će sprovesti postupak javne nabavke, a u smislu da obezbede mogućnost i favorizuju svoje poljoprivredne proizvođače, odnosno način na koji bi najbolje mogli da ostvare, odnosno izdaju u zakup poljoprivredno zemljište po najpovoljnijim uslovima, odnosno po najvećim cenama, da bi ostvarili i najveći prihod.
Podneli smo i amandman na član 24. Vrlo kratko – on se tiče prava prečeg zakupa i tiče se novog člana 64a. Takođe je sličan amandman prihvaćen od kolege, a on se tiče, u stavu 1, u smislu da pravo prečeg zakupa imaju pravna i fizička lica, dakle, dodali smo „pravna“ koja nisu bila umetnuta, koja vlasnici objekata zauzimaju držanjem životinja i koje se bave uzgojem i držanjem životinja, proizvodnjom hrane za životinje, i to jedan hektar po uslovnom grlu, neumatičenom, obzirom da je svega 20% umatičeno i s tim u vezi treba uvažiti realnost koja postoji na terenu.
U ovom delu smo predložili, pored ovoga, da se doda i novi stav 3. koji bi glasio da se odredbe stava 1. ovog člana odnose i na fizička lica koja su upisana u registar poljoprivrednih gazdinstava i imaju svojstvo osiguranika poljoprivrednika kod Fonda PIO Republike Srbije, uvažavajući da je ta odredba predviđena za pravo učešća u javnom nadmetanju, a takođe smatramo i to celishodnim rešenjem radi lakše kontrole, ali i zbog nekih prava koja bi se na ovaj način mogla ostvariti.
Ceneći sve ovo, zahvalni smo Ministarstvu koje je podržalo ove amandmane i uz ove izmene podržavamo Predlog zakona. Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, uvaženi gospodine ministre, predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, zadovoljstvo je kada se iz ponuđenog obrazloženja sa obiljem analitičkih i pregledno prikazanih podataka koje je predlagač dostavio u prilogu Predloga zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima može zaključiti o jednom temeljnom i stručnom pristupu u izradi predloga zakona.
Podaci da je od 1991. godine u saobraćaju na putevima u Srbiji bez KiM poginulo nešto više od 17.000 ljudi, te da u poslednjih nekoliko godina broj povređenih najmlađih učesnika u saobraćaju, do 14 godina, u saobraćajnim nezgodama ima trend povećanja, što svakako zabrinjava svakog roditelja u Srbiji, te materijalna šteta koja bi nepreduzimanjem ikakvih mera u 2012. godini dostigla celih četiri milijarde dinara, deluju zaista zabrinjavajuće i upozoravaju da je potrebno ponuditi nove odgovore, nova rešenja kako bi se značajno poboljšala bezbednost saobraćaja na putevima u Srbiji.
Dobro je što je predlagač uvažio navedene probleme i negativne trendove, pratio savremena rešenja u oblasti upravljanja bezbednošću saobraćaja i koristeći iskustva iz ove oblasti iz drugih zemalja sa sličnim početnim pozicijama, pre svega Litvanije, Češke i Slovenije, sproveo jednu opsežnu stručnu raspravu, u kojoj su ponuđena nova rešenja, ali koja je i pokazala da ovaj zakon nije ni policijski, da nije ni političko pitanje, već da ima opšti značaj za društvo.
S takvim pristupom je MUP Republike Srbije, u saradnji sa Ministarstvom za infrastrukturu i JP "Putevi Srbije", predložilo izuzetno dobar zakon, sa osnovnim ciljem preventivnog delovanja na sve korisnike, uz nekoliko vrlo značajnih novina.
U kratkom obraćanju ih ne mogu sve pomenuti, ali želeo bih da pomenem one, po meni, najvažnije, a koje se naslanjaju na ključne faktore koji najčešće izazivaju smrtni ishod, a to su, pre svega, svima nama vozačima i učesnicima u saobraćaju potpuno jasni – brzina, vožnja pod dejstvom alkohola, nevezivanje pojasa i nenošenje kacige.
U tom smislu, uvodi se posebno ograničenje brzine, a pre svega smanjenje opšteg ograničenja u naselju sa 60 na 50 kilometara na čas, što je predviđeno u članu 43. Mislim da je to vrlo dobro rešenje, pogotovo ako se ima u vidu podatak da oko 70% poginulih nastrada u naseljenim mestima.
Predlaže se i donja granica dozvoljene koncentracije alkohola u organizmu kod vozača od 0,3 promila, koja je do sada bila 0,5 promila, čime se značajno smanjuje rizik od saobraćajne nesreće. Verovatno bi se većina nas vozača složila da ta donja granica bude i nula promila, kao što je u nekim zemljama u okruženju, ali je predlagač, uvažavajući realnost i prilagodljivost, možda ovo predvideo kao neku prelaznu meru. Uz zabranu prevoza lica koje je nesposobno da upravlja svojim postupcima pod uticajem alkohola na prednjem sedištu (član 31), dodatno će biti smanjen rizik od saobraćajne nesreće.
Što se tiče faktora nevezivanja pojasa, predviđa se upotreba sigurnosnog pojasa na svim sedištima u članu 30, a naravno da se predviđa i obaveza vozača motocikla, mopeda, tricikla i četvorocikla da nose zaštitnu kacigu, čime je uvažen i ovaj četvrti faktor, kao značajan za smrtni ishod, nenošenje kacige.
Od drugih novina, želeo bih da istaknem uvođenje probne vozačke dozvole za lica koja navrše 17 godina i koja važi do punoletstva pod nadzorom punoletnog lica u vozilu od najmanje pet godina iskustva i nekim drugim uslovima koji se predviđaju u članu 182. Cenim da je ova novina važna pre svega zato što podaci govore da se najviše nezgoda dešava vozačima u prvoj godini vozačkog staža. Na ovaj način će biti i taj dodatni problem prevaziđen.
Potrebno je, ovde je često diskutovana novina za sve vozače, nešto reći i o sistemu uvođenja kaznenih poena, kao rezultata dobre prakse u mnogim zemljama i u zemljama EU. Ovo je poseban i svojevrstan sistem praćenja ponašanja vozača samim saznanjem da nakon skupljenih 18 poena vozač može ostati bez vozačke dozvole i može pokazati da se ili bahato ponašao ili da nije dovoljno obučen i mora ponovo to da učini. Cenim da će to biti dovoljno rigorozno i da nakon sedmog neće ići u osvajanje osmog ili nakon 15. u osvajanje 18. poena.
Predložena rešenja uticaće na opštu mobilizaciju našeg društva u pogledu povećanja svesti svih o značaju bezbednosti saobraćaja i tu svi mi, kao učesnici u saobraćaju, treba da doprinesemo, pre svega, svojim ponašanjem i doslednim sprovođenjem zakona od strane svih subjekata, jer samo na taj način mogu se postići odgovarajući ciljevi, ali bih želeo da apelujem kako na učesnike, tako i na one koji su zaduženi za kontrolu njegovog sprovođenja, da u tome budu dosledni. Na taj način biće dostižan glavni cilj, da se do 2012. godine smanji broj poginulih za 50% , a već u prvoj godini za 10%, te da se ostvare i procene o povraćaju uloženih sredstava u bezbednost saobraćaja u višestrukom obimu.
Zbog svega navedenog, poslanici SPS-JS smatraju Predlog zakona o bezbednosti saobraćaja izuzetno dobrim i značajnim za sve građane Republike Srbije i svojim glasovima podržaće ovaj predlog zakona. Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, iako su predmet načelne objedinjene rasprave zakon o elektronskoj trgovini i Predlog zakona o opštoj bezbednosti proizvoda, ipak ću u svom kratkom obraćanju isključivo govoriti, pre svega, o Predlogu zakona o opštoj bezbednosti proizvoda, i to ne sa stručnim opservacijama, iz tog ugla, jer sebe smatram osobom koja nije dovoljno kompetentna da na taj način govori, već pre svega, kao osoba potrošač i roditelj.
Jer ovaj predlog zakona to zaslužuje, pre svega, zbog cilj koji ima, a to je visok nivo zaštite zdravlja i bezbednosti potrošača i drugih korisnika koji proizvode upotrebljavaju, pre svega, sa ciljem i na način da se svima nama obezbedi stavljanje na tržište isključivo bezbednih proizvoda, koji uključuju i razrađuju u tom smislu pojavu novih rizika karakterističnih za savremene uslove života i privređivanja.
Uz činjenicu da se ovim predlogom zakona otklanjaju i pravne praznine u pogledu bezbednosti proizvoda, jer će se ovaj predlog zakona, odnosno njegove odredbe primenjivati na sve proizvode, čija bezbednost nije uređena poslednjim zakonom.
Naravno, ovde već sada se postavlja i jedno sasvim razumno i logično pitanje, zašto Srbija do sada nije imala ovakav zakon? Naravno da tu postoji više razloga.
Treba reći da je svakako i zbog same ideje zakona imanentan interes i lobiranje određenih interesnih grupa.
Želeo bih samo da kažem da je naravno dobro što su resorno ministarstvo i Vlada prevazišli sve te vrste problema i mogućih pritisaka interesnih grupa, domaćih proizvođačkih i uvozničkih lobija, kojima svakako nije odgovaralo sređivanje tržišta i na taj način obezbeđivanje nemogućnosti da profitiraju raznorazni uvoznici i svetski proizvođači, koji nisu znali gde da plasiraju proizvode sumnjive bezbednosti.
Naravno da nije odgovaralo i sprečavanje nelojalne konkurencije onima koji su snižavali cene na uštrb bezbednosti proizvoda i naravno da će takvi, donošenjem ovog zakona, biti izbačeni sa tržišta.
Nije im odgovaralo ni ono što će se postići ovim zakonom, pre svega, obezbeđivanje pravne sigurnosti svim učesnicima na tržištu, jer će se sada propisati pravila igre, detaljno postupanje, obaveza kako proizvođača, tako i distributera, u pogledu stavljanja na tržište isključivo bezbednih proizvoda i kontinuirano praćenje bezbednosnih svojstava i rizika.
Naravno, bez ovog zakona i odredbi ovog zakona, gubitak je bio i jeste isključivo na strani potrošača.
I naravno ovde svima nama za nauk treba da budu određena dešavanja i želeo bih da ih navedem, iz ne tako davne prošlosti, rekao bih, incidenata koji još više, svakako, učvršćuju stav o potrebi podrške svih nas Predlogu ovog zakona.
Prisetimo se svi jednog ekstremnog primera, rakije – zozovače, koja je usmrtila nekoliko konzumenata koji su posegnuli za jeftinim užitkom i ovde se već vidi dobar primer onoga o čemu sam malopre govorio, primer niske cene na uštrb bezbednosti koja je bila, nažalost, fatalna po ljude, od kojih sam neke lično poznavao.
Zatim, kao roditelji, prisetimo se i skore pojave dečijih igračaka sa opasnim hemijskim supstancama i svakako mogućnosti dečije igre sa opasnim i dalekosežnim posledicama, koliko smo bili ogorčeni i zabrinuti, pa i nekih sumnjivih kozmetičkih proizvoda itd.
Zbog toga mislim, i moj cenjeni kolega je o tome govorio kao ovlašćeni predstavnik, da ovde treba sada obratiti pažnju na član 29. koji propisuje da ovaj zakon stupa na snagu osam dana od dana objavljivanja, u Službenom glasniku, a počinje sa primenom po isteku šest meseci od dana stupanja na snagu.
Dugo smo čekali na ovaj zakon. Videli posledice koje su bile usled njegovog nepostojanja, ono što će ovaj zakon doneti i zbog toga, zaista, smatram opravdanim apel poslaničkog kluba Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija, da se još uvek pokuša razmotriti skraćivanje ovog roka.
Na kraju, želeo bih da kažem da, naravno, ono što je uvek bitno, jeste kontrola koja će imati zaista važan i značajan položaj, i tu bih želeo da naznačim potrebu dosledne primene člana 21. Predloga zakona, u kome je propisana dužnost saradnje nadležnih organa u sprovođenju nadzora nad primenom odredbi ovog zakona.
Želim da apelujem da se on u potpunosti i ostvari, uz potpuno zadovoljstvo što je u kaznenim odredbama stavljanje na tržište opasnih ili obmanjujućih proizvoda dobilo tretman privrednog prestupa, sa zaprećenom kaznom od 300 hiljada, odnosno 500 hiljada do tri miliona dinara, što će svakako u ovoj oblasti, koja reguliše ovako osetljivu materiju, imati efekta i doprineti boljoj primeni zakona u praksi, a na taj način i boljoj zaštiti potrošača u tom slučaju.
Naravno da, uvažavajući navedeno, smatram Predlog zakona izuzetno važnim i značajnim, sa jasno preciziranim ciljevima i predlozima odredbi čijim će se sprovođenjem u praksi ti ciljevi i ostvariti i zbog toga će poslanici SPS-JS podržati Predlog ovog zakona.

Poštovano predsedništvo, uvažena gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, Poslanička grupa SPS-JS podnela je niz amandmana sa željom da postojeća dobra rešenja iskazana do sada u praksi pokušamo da implementiramo i u ovaj novi zakonski predlog, a i nekim dodatnim predlozima, ukoliko je to moguće, da poboljšamo ovaj predlog zakona o privrednim komorama.
Amandman u članu 2. je gotovo identičan sa predlogom Poslaničkog kluba Manjina koji je obrazlagala moja koleginica Elvira i on u suštini ima ideju da se pokuša ponovo implementirati zakonsko rešenje koje je bilo do 2001. godine u smislu da opštine Ada, Kanjiža i Senta ponovo budu vraćene prirodnoj vezi sa Suboticom, jer se takva odrednica desila posle 2001. godine mimo iskazanog interesa privrednika iz ovih opština i oni su tada priključeni komori u Kikindi.
S obzirom na to da su vezani, dakle, i teritorijalno, a i svoja prava ostvaruju pred sudom u Subotici, smatramo da bi to bio jedan logičan sled zakonskog rešenja, uostalom, višedecenijska iskustva u tom smislu idu i u tom pravcu. Ovakvim jednim zakonskim rešenjem praktično prekinuti su mnogi privredni putevi i saradnja privrede u ovom regionu. Iz tog razloga smatramo ovaj predlog amandmana dobrim i predlažemo da se usvoji. Zahvaljujem.

Poštovano predsedništvo, uvažena gospođo ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, SPS-JS, podnela je amandman na član 5. u kome se u članu 9. stav 1, 2. i 3. reč „su“ zamenjuje rečima „mogu biti“, što u suštini predstavlja mogućnost da se zadrži predloženo rešenje dobrovoljno članstvo u privrednim komorama Srbije i privrednim komorama autonomnih pokrajina Vojvodine i KiM, ali se na ovaj način obezbeđuje obavezno članstvo u regionalnim komorama i Komori grada Beograda.
Naime, uvažavamo potpuno činjenice koje govore o poteškoćama i nedovoljno efikasnom funkcionisanju privrednih komora i situaciji da članovi, dakle, članarine isključivo shvataju čistim troškom i ne osećaju dovoljnu dobrobit i korist od članstva.
Ali, smatramo da ovo institucionalno rešenje nije razlog za takav način funkcionisanja privrednih komora i da rešenje treba tražiti u nekim drugim vidovima poboljšanja rada privrednih komora. Pre svega, mislimo da je ovo jedno dobro zakonsko rešenje koje je potvrđeno i u praksi sa dobrim rezultatima u mnogim državama, i najrazvijenijim, pa, evo, sam je i primer i nama vrlo bliska i susedna država Austrija koja nam može po mnogo čemu biti i uzor.
Na ovaj način bi se zaista obezbedilo da privredne komore i Privredna komora grada Beograda postanu značajan partner u svim relevantnim činiocima ove oblasti, da budu sposobne da na stručan i kompetentan način lobiraju za razvoj privrede u Republici Srbiji da se na najbolji način iskoriste dobra iskustva.
Smatramo da će na ovaj način znatno biti poboljšan ovaj zakonski predlog.

Poštovani predsedavajući, uvažena gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, za  Poslanički klub SPS-JS od posebnog je značaja i interesa kakva će biti politika Republike Srbije u domenu zapošljavanja, odnosno zaštite u slučaju nezaposlenosti, te je stoga sa posebnom i dužnom pažnjom pristupila analizi i Predlogu ovog zakona o zapošljavanju i zaštiti od slučaja nezaposlenosti.

U tom smislu podneli smo određeni broj amandmana u cilju i sa željom da građani Republike Srbije dobiju jedan socijalno izbalansiran, moderan i efikasan zakon o zapošljavanju i o osiguranju za slučaj nezaposlenosti, pre svega iz razloga što, zaista, to treba reći, pokazatelji u ovom domenu u poslednjih nekoliko godina ne deluju ohrabrujuće jer je stopa nezaposlenosti u Srbiji oko 20% i u poređenju sa nekim zemljama u regionu znatno veća, ali i u odnosu na neke manja.

Takođe, stopa zaposlenosti u Republici Srbiji je mala i kreće se u rasponu od 50-52% u poslednjih nekoliko godina aktivnog stanovništva, što na primer u odnosu na Sloveniju koja ima 75% predstavlja znatno manji nivo.

Uz to, ako pogledamo i strukturu nezaposlenih, koja je vrlo nepovoljna, jer u njoj se nalazi veliki broj mladih i veliki broj trajno nezaposlenih, a kada se govori o strukturi zaposlenih možemo reći da je nepovoljna, jer je zaista mali broj zaposlenih u privredi, privrednim delatnostima, a moguće je sagledati to i sa nivoa i u odnosu na nivoe regiona, tako da u tom domenu postoje velike regionalne razlike u smislu kretanja na jugu Srbije i, recimo, Beograda. Kada pogledamo i polnu strukturu, možemo u tom pogledu sagledati tu određene specifičnosti u pojedinim regionima gde je stopa nezaposlenosti žena vrlo značajna.

U tom smislu, radi se zaista o jednoj vrlo kompleksnoj i značajnoj problematici i možda ovi efekti krize deluju obeshrabrujuće, ali mislim da ipak treba razmišljati na način da ukoliko i danas možda nema posla ne znači da ga već koliko sutra neće biti i mislim da se Srbija u tom smislu treba vrlo dobro pripremati i investirati u budućnost. Treba poći od nekoliko pitanja prilikom usvajanja ovog zakonskog projekta, pre svega šta se želi postići, kojim sredstvima i koje će institucije to sprovoditi.

Želim da kažem da je i sam predlagač u obrazloženju naveo nekoliko razloga za donošenje ovog zakona, a upravo je to i tema amandmana na član 28. koji je podnela Poslanička grupa SPS-JS, jeste podsticanje aktivnijeg uključivanja pokrajina i lokalnih samouprava u sprovođenje aktivne politike zapošljavanja. Upravo predlog člana 28. ostavlja mogućnost fakultativnog osnivanja lokalnih i pokrajinskih saveta za zapošljavanje. Naš predlog u amandmanu ide u pravcu da donošenje saveta na lokalnom i pokrajinskom nivou treba da bude obavezno.

Naš amandman glasi da se u članu 28. u stavu 1. i u stavu 3. reč “može“ briše, što omogućava ovu opciju. Zbog čega? Zaista, iskustvo u Srbiji pokazuje da određeni broj opština, pre svega onih koje spadaju u krug nerazvijenih još uvek nemaju ove savete, a da jedan veliki broj ima savete za zapošljavanje koji postoje samo na papiru i faktički ne deluju.

Dobra je opcija da oni postoje fakultativno i da postoje određeni stimulansi za njihovo osnivanje, pre svega zato što teritorijalne autonomije i lokalne samouprave mogu ostvariti i određena sredstva za sufinansiranje, ali samo u slučaju da imaju osnovane lokalne, odnosno pokrajinske savete i da obezbede bar 50% sredstava za sufinansiranje sa opcijom da i nerazvijene opštine, što zaista smatramo da je dobro rešenje, mogu da ostvare određena sredstva, iako ne obezbede potrebnih 50%, što će za njih stimulativno delovati.

Potpuno je jasno da je problematika zapošljavanja i zaštita za slučaj nezaposlenosti vrlo bitno pitanje i mislimo da nije potrebno ostavljati lokalnim samoupravama da cene da li je to bitno ili nebitno pitanje, to je pitanje od državnog interesa i treba omogućiti da se članom 28. uvede obavezno osnivanje lokalnih i pokrajinskih saveta. Dakle, ako se želi postići efekat, vidimo i određena obezbeđena sredstva, za koja je uslov da postoje formirani saveti lokalnih samouprava i u pokrajinama, onda ne vidimo razlog zašto bi u tom smislu ostavili mogućnost da oni budu fakultativni. Mi smatramo da oni treba da budu obavezni.

Žao mi je i delom su nerazumljiva određena obrazloženja Vlade za odbijanje naših amandmana. Cenim da još uvek postoji vreme da se nakon ovih argumenata koje su izneli poslanici SPS-JS Vlada, uvažavajući ih još u ovom vremenu koje je preostalo, prihvati određene amandmane. Naravno da SPS-JS, odnosno poslanici, ne traže nikakav alibi pred građanima, nego želimo da ovim, cenim, konstruktivnim amandmanima omogućimo da građani Republike Srbije, kao što sam već rekao, dobiju jedan moderan socijalno izbalansiran i efikasan zakon o zapošljavanju i o osiguranju za slučaj nezaposlenosti. Naravno da je to u interesu svih nas. Stoga bih pozvao predstavnike Vlade da još jednom razmotre naše predloge i sve poslanike da podrže amandmane SPS-JS. Zahvaljujem. (Aplauz.)

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, postaviću dva vrlo konkretna pitanja, a tiču se funkcionisanja i rada lokalne samouprave Apatin, kojom već dugi niz godina uspešno rukovodi dr Živorad-Žika Smiljanić, tj. određenih problema koje je potrebno rešiti i prevazići, kako bi se poboljšali uslovi života u Apatinu.

Pre svega, grad Apatin dugi niz godina nema uslovnu i adekvatnu tržnicu, odnosno pijacu. Postojeća pijaca nalazi se pored vrlo frekventnog regionalnog puta, pa em što nije uslovno, ne zadovoljava određene standarde, nego predstavlja jednu vrstu opasnosti po bezbednost.

Inspekcija je u više navrata nalagala opštini Apatin da određene nepravilnosti ukloni, odnosno da iznađe rešenje za novu tržnicu, odnosno pijacu. Opština Apatin, razmatrajući tu opciju, nije bila u mogućnosti, zbog nedostatka finansijskih sredstava, da reši taj problem na adekvatan način. Uvažavajući tu činjenicu, utvrdila je jedan koncept javnog privatnog partnerstva, sa željom da zajedno s potencijalnim investitorom realizuje izgradnju nove tržnice na zemljištu koje je u državnoj svojini.

U tom smislu, opština Apatin se više puta obratila Direkciji za imovinu. Nakon izvršene procene, utvrđeno je da taj partnerski odnos, a procenu je izvršio Zavod za sudska veštačenja iz Novog Sada, treba da bude u odnosu 88% potencijalni investitori – 12% opština Apatin, s tim što bi jednim takvim novim tržnim centrom u potpunosti bio rešen taj problem.

Stoga se opština Apatin, 10. decembra 2007. godine, u skladu s odredbama Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije, obratila i zatražila saglasnost od Direkcije za imovinu Republike Srbije o pribavljanju imovine u državnu svojinu, odnosno za objekat tržnog centra u Apatinu koji bi se gradio sufinansiranjem.

Do sada znamo da je Direkcija za imovinu zatražila mišljenje od resornih ministarstava za lokalnu samoupravu, za finansije, za prostorno planiranje, od Republičkog javnog pravobranioca.

Ovog puta pitam – da li su, i kada, nadležna ministarstva za lokalnu samoupravu, finansije i prostorno planiranje, odnosno Republički javni pravobranilac, dostavili to mišljenje Direkciji za imovinu, odnosno kada će Direkcija za imovinu, shodno i u skladu sa članom 8. Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije, da da traženu saglasnost opštini Apatin, kako bi se ova investicija realizovala, odnosno izbegla realna opasnost da investitor odustane od realizacije ove investicije u opštini Apatin? To je bilo prvo pitanje.

Drugo pitanje bih uputio Republičkom javnom pravobraniocu. Tiče se, takođe, jednog ugovora koji je zaključila opština Apatin.

Opština Apatin se obratila, svojim dopisom, 18. novembra 2005. godine, s molbom da Javni pravobranilac interveniše i ospori poravnanje koje su zaključili SO Apatin i Trnka Jana sa Bleda, po kojem se opština Apatin odriče prava na žalbu na rešenje o denacionalizaciji hotela „Triglav“ na Bledu.

Po tom poravnanju, opština Apatin je, kao protivuslugu, odnosno naknadu od bivšeg sopstvenika, Trnke Jane, dobila 140.000 maraka, a Trnka Jana hotel „Triglav“, sa 104 ležaja u 52 dvokrevetne sobe s kupatilima, na površini od 3.400 metara kvadratnih na vrlo atraktivnim obalama jezera.

Iako je članom 8. stav 1. tačka 8. Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije propisano da se ugovori i pravni poslovi koji su zaključeni suprotno odredbama člana 8. ništavni, nažalost, do sada se Republički javni pravobranilac nije oglasio i nije izvestio opštinu Apatin da li je nešto preuzeo po tom pitanju, pošto je očigledno da se radi o nesrazmernoj naknadi i mogućnosti da ovaj ugovor bude ništav. Kako je titular hotela „Triglav“ Republika Srbija, ona je pravno legitimisana da štiti interese Republike Srbije.

Opština Apatin je podnela određene krivične prijave…

(Predsednik: Vreme.)

Pitam i zahtevam da se Republički javni pravobranilac oglasi o ovom predmetu.

Poštovano predsedništvo, uvaženi zameniče predsednik Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, usvajanje i primena odredaba Predloga zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju, Predloga zakona o standardizaciji i Predloga zakona o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanju usaglašenosti, koje su i vremenski usklađene, kao i Predloga zakona o turizmu, predstavljaće bitan preduslov za što brže pristupanje Svetskoj trgovinskoj organizaciji, a o značaju članstva u STO smo čuli u uvodnom izlaganju gospodina potpredsednika Vlade. Takođe, daće značajan doprinos harmonizaciji našeg zakonodavstava u ovoj oblasti sa zakonodavstvom EU kroz preuzimanje međunarodnih i evropskih standarda. Što je najbitnije, taj proces nije sam sebi cilj, već ujedno predstavlja osnov za realan napredak za ove veoma značajne oblasti za Republiku Srbiju.
Predlogom zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju predlažu se pojedina rešenja kojima se preciznije definišu određeni termini i procedure. Pre svega, stvaraju se zakonske pretpostavke da Vlada Republike Srbije svojim aktivnostima u godinama pred nama i znatno povoljnijim ekonomsko-razvojnim ambijentom značajno doprinese poboljšanju izvoza i prilivu preko potrebnih stranih ulaganja u Republiku Srbiju, jer se Predlogom zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju u članu 42. daje ovlašćenje Vladi Republike Srbije da, u cilju promocije izvoza i stranih ulaganja u Republici Srbiji, osnuje agenciju za strana ulaganja i promociju izvoza, sa ciljem obavljanja stručnih poslova: ukazivanje na komparativne prednosti Republike Srbije u osnovnim ciljnim sektorima; pružanje stručne pomoći privrednim subjektima u razvoju njihovih izvoznih mogućnosti; predlaganje mera i aktivnosti za unapređenje imidža i brendiranja Republike Srbije; predstavljanje poslovnih mogućnosti; pružanje pomoći stranim ulagačima i dr.
Sadašnji trenutak, sa izraženim elementima krize, svakako na najbolji način razotkriva određeni broj agencija u raznim oblastima koje nisu našle svoje utemeljenje i čije postojanje hitno treba preispitati, ali Poslanički klub SPS-JS smatra da to nije razlog i opravdanje za eventualni zaključak da agenciju u ovom trenutku nije potrebno podržati. Naprotiv, za oblast promocije izvoza i stranih ulaganja zbog njihovog značaja treba podržati agenciju odgovarajuće organizacione i kadrovske strukture. U tom slučaju, uvereni smo da je moguće obezbediti poboljšanje izvoznih potencijala, bolji priliv investicija u Republiku Srbiju i na taj način otvaranje preko potrebnih novih radnih mesta.
Važeća rešenja, u smislu definisanja spoljnotrgovinskog poslovanja, zasnivaju se na tzv. teritorijalnom principu. Zbog čega? Zbog svoje prirode pojedine usluge koje su pružane na teritoriji Republike Srbije nisu mogle da dobiju odgovarajući tretman.
S tim u vezi, u članu 1. stav 2. pristupa se izmeni definicije spoljnotrgovinskog poslovanja i propisuje da se takvom vrstom poslovanja smatra spoljnotrgovinski promet roba i usluga i obavljanje privrednih delatnosti stranog lica u Republici Srbiji i domaćeg lica u drugoj državi ili carinskoj teritoriji. Na taj način se prevazilazi ova nepreciznost.
Mogućnost uvođenja automatskih dozvola i procedura za njihovo izdavanje nije predviđena sadašnjim rešenjima, pa je članom 21. propisana mogućnost izdavanja dozvole, isprave za uvoz ili izvoz ili tranzit pojedine robe, automatski, na zahtev podnosioca, u slučajevima kada je uz zahtev za njeno izdavanje podneta propisana dokumentacija. To je značajna novina.
Predloženim rešenjima u članovima 12 – 16. prevazilazi se neprecizna formulacija koja je upućivala na nekakve mere ograničenja trgovine. Reč je o merama koje se donose na osnovu ovog zakona, a dozvoljene su samo u slučajevima kada je to neophodno za postizanje ciljeva predviđenih ovim zakonom i izričito propisano zakonom. Stepen, obim i trajanje mera srazmerni su njihovoj svrsi, što je propisano članom 12. Predloga zakona.
Uz odredbe člana 13. stav 1, kojima se predviđa da mera koja se uvodi u skladu sa ovim zakonom ne sme da ima za cilj ili posledicu narušavanje slobode trgovine i konkurentnosti učesnika u određenom spoljnotrgovinskom poslu, dodatno se utvrđuje opredeljenje predlagača u tom smislu.
Naravno da svaka ozbiljna država u svetu sa posebnom pažnjom prati tokove u trgovini i teži da eventualne poremećaje uoči i preduzme određene zaštitne mere u cilju njihovog otklanjanja. Ova materija regulisana je članovima 29 – 39. Predloga zakona. U njima je obezbeđen pravni osnov za sprovođenje antidampinških, kompenzatornih, mera zaštite od prekomernog uvoza i mera za zaštitu ravnoteže platnog bilansa. Procedura za primenu istih regulisana je podzakonskim aktima za svaku meru pojedinačno.
Mere uvodi Vlada Republike Srbije, na predlog ministarstva, i po okončanju postupka ispitivanja koje sprovodi ministarstvo, u slučajevima nedvosmislenog utvrđivanja kumulativnih uslova za njihovo uvođenje predviđenih za svaku meru ponaosob u članovima 31, 33, 34. i 35. Predloga zakona.
Predložena rešenja su racionalna, obezbeđuju efikasno otklanjanje eventualnih poremećaja u trgovini i u skladu su sa relevantnim sporazumima Svetske trgovinske organizacije.
Što se tiče odredaba Predloga zakona o standardizaciji, moglo bi se reći da one možda i ne odstupaju značajnije od dosadašnjih rešenja u važećem zakonu, ali ipak smatram da je neophodno spomenuti nekoliko bitnih, dobrih novina kao što su, pre svega, mogućnost da Vlada Republike svojom odlukom (predviđeno u članu 6. Predloga zakona) osnuje institut za standardizaciju Srbije kao nacionalno telo za standardizaciju, pri čemu je sada institut ustanova (dakle, ne više organ državne uprave), što su iskustva iz drugih zemalja u regionu sa istim strateškim ciljevima.
To će stvoriti pretpostavke da institut u narednom periodu dobije status punopravnog člana u evropskim organizacijama za standardizaciju.
Zatim, kao osnova za donošenje srpskih standarda koriste se, po pravilu, međunarodni standardi i srodni dokumenti, čime se daje prednost međunarodnim standardima u odnosu na regionalne standarde kao osnovi za donošenje nacionalnih standarda.
Srpski standardi i srodni dokumenti se označavaju skraćenicom koja počinje oznakom SRPS, u skladu sa pravilima instituta, a prema odredbi u članu 16. stav 1. Predloga zakona srpski standardi se sada objavljuju u štampanom, ali i u elektronskom obliku.
Kao što je već rečeno, predloženo je rešenje u članu 17. gde je primena srpskih standarda i srodnih dokumenata dobrovoljna, a samo je izuzetno obavezna primena u slučaju kada se tehnički propis ekskluzivno poziva na srpski standard.
Naravno da dosadašnja regulativa iz oblasti Predloga zakona o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanju usaglašenosti utvrđena na nivou državne zajednice Srbija i Crna Gora nije adekvatna za ostvarivanje ciljeva Republike Srbije i sigurno je da će se predloženim odredbama novog zakona obezbediti uređivanje tržišta, što je jedan od osnovnih uslova pristupanja EU, na način da se na tržište Republike Srbije u promet stavljaju samo proizvodi koji su usaglašeni sa jasno i precizno propisanim tehničkim zahtevima.
To će obezbediti zadovoljavajući nivo zaštite života i zdravlja ljudi, zaštitu životne sredine, životinja i biljaka, kao i imovine, i zbog toga ga, bez ambicije da se u načelnoj raspravi bavim detaljnijim obrazlaganjem predloženih odredaba, smatram neophodnim i dobrim.
Predlog zakona o turizmu po treći put ulazi u skupštinsku proceduru, sa predlozima rešenja koja su predmet rasprave u stručnoj javnosti već izvesno vreme, što je svakako proizvelo da ovaj predlog zakona, uz određena preuzeta važeća rešenja koja su se pokazala u praksi kao dobra, predloži i nekoliko novih rešenja, uvažavajući činjenicu da turizam ne poznaje granice, da je neophodno koristiti iskustva nama konkurentnih zemalja, ali i zadržati prepoznatljivost i autentičnost bogatstva novih oblika turističke ponude Republike Srbije.
Samo uvažavanjem takvog koncepta moguće je značajne turističke potencijale Republike Srbije u potpunosti staviti u funkciju ekonomskog razvoja, pogotovo u novonastalim uslovima krize i pripreme za znatno povoljnije uslove razvoja turizma u budućnosti.
Kao jedno od načela za uređenje odnosa u oblasti turizma istaknut je partnerski odnos privatnog i javnog sektora i civilnog društva kod planiranja, oblikovanja i plasmana turističkog proizvoda na tržištu, u članu 2. stav 1. tačka 6). Ali, kada je reč o državi i njenoj ulozi, smatram da je neophodno naglasiti da izražene isključive preduzetničke ambicije države u ovom trenutku možda i ne bi dale najbolje rezultate, a da bi država kroz stvaranje dobrog pravnog okvira i stvaranje ambijenta i preduslova, kroz izgradnju i razvijanje moderne infrastrukture ili opšte bezbednosti, na primer, podigla nivo atraktivnosti za investiranje u turističku ponudu Republike Srbije i na taj način bi je učinila atraktivnijom i poželjnijom turističkom destinacijom. Smatram da bi država takvim svojim aktivnostima u ovim okolnostima dala najveći i najbolji podsticaj razvoju turizma Republike Srbije.
Registar turizma vodi Agencija za privredne registre, što je propisano članom 111. Ta materija se izmešta iz ministarstva, usled čega će se evidentno obezbediti brži i efikasniji postupak registracije, jer se sada i u članu 42. Predloga zakona propisuje, na primer, da se turistička agencija registruje u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata i ovim zakonom.
Predlogom zakona preciznije se definišu odredbe koje se tiču uslova za kvalitetnije pružanje usluga, kao i obezbeđivanje veće zaštite korisnika turističkih usluga. Tako, kada je reč o turističkim agencijama, potrebno je reći da su nešto jasnije precizirani uslovi poslovanja, jer se propisuje posebno organizovani poslovni prostor koji zadovoljava tehničke uslove (član 49. stav 1), kao i potrebna kvalifikovana kadrovska struktura, odnosno najmanje jedno zaposleno lice sa punim radnim vremenom u sedištu, i to kod organizatora putovanja sa višom stručnom spremom, a kod posrednika sa srednjom stručnom spremom, uz skraćenje trajne licence na tri godine, što je u skladu sa evropskim tendencijama.
Značajna i interesantna novost je da se ponovo predlaže obaveznost agencije da angažuje turističkog pratioca. Na taj način će se izbeći situacije o kojima često slušamo, pogotovo u špicevima sezone, da o turistima brinu samo vozači, što im svakako nije posao, ili neko drugo nestručno lice. Uz uvođenje polise osiguranja od odgovornosti iz delatnosti, čime se na mnogo bolji način obezbeđuje šteta koja se prouzrokuje putniku neispunjenjem obaveza, odnosno neobezbeđivanjem nužnog smeštaja, ishrane ili povratka putnika, što je predviđeno članom 53. Predloga zakona, apsolutno se predupređuju neželjene i neprijatne situacije i istovremeno obezbeđuju korisnici usluga.
Procedura za proglašenje turističkog prostora uređena je članovima od 14. do 16. Bitno je reći da je sastavni deo predloga za proglašenje studija opravdanosti i izveštaj o izvršenom javnom uvidu, čime se ostvaruje mogućnost da se o predlogu izjasni lokalna samouprava na čijoj teritoriji se nalazi turistički prostor.
Treba dalje istaći da je u članu 99. Predloga zakona značajno proširen krug lica koja su oslobođena od plaćanja boravišne takse, uz odredbu u stavu 4. istog člana da lokalna samouprava može svojom odlukom da proširi krug lica oslobođenih od plaćanja ove naknade, pre svega za učenike i bolesna lica, što će svakako stimulativno delovati na ciljne grupacije. Ali, smatram da ovu odredbu treba da prati i pojačana aktivnost inspekcije na terenu i rad u skladu sa zakonom, u cilju suzbijanja i primene kaznenih mera za neprijavljene i sve one koji svoju delatnost ne obavljaju u skladu sa zakonom, čime bi se svakako obezbedio zadovoljavajući priliv prihoda od boravišne takse budžetima lokalnih samouprava. Potrebno je istaći i uvođenje obaveze plaćanja penala za korišćenje prioritetne turističke destinacije koju će plaćati vlasnici i korisnici ugostiteljskih objekata za smeštaj neodgovarajuće namene, čiji će prihod biti prihod budžeta Republike Srbije i iznosiće, kao što smo čuli, dva miliona evra.
Ovaj predlog zakona ima ambiciju da odstrani određene deklarativne norme koje nisu našle svoje uporište u praksi i proizvele određene efekte, poput, na primer, kongresnog turizma ili, u Predlogu zakona u proceduri, lovnog turizma. Ideja je potpuno korektna, ali isključivanje lovno-turističke delatnosti iz Predloga zakona svakako nije imalo uporište iz više razloga, te želim da kažem da je Poslanički klub SPS-JS, prihvatajući inicijativu i predloge više zainteresovanih subjekata, stručne javnosti, ljudi iz sveta lova, predložio i podržao amandmane kojima se u članu 1. Predloga zakona uređuje i lovno-turistička delatnost, a posle člana 87. predviđa novo poglavlje VII Lovno-turistička oblast, koja se reguliše novim članovima od 87a do 87đ, uz predviđene kaznene odredbe za neprimenjivanje odredaba koje regulišu ovu oblast.
Mogućnosti i potencijali lovišta Srbije su dokazani, a svima su nam bliska vremena kada su naša lovišta bila jedna od najatraktivnijih u Evropi. U Srbiji egzistira oko 100.000 lovaca i oko 1.000 pratećih raspoloživih objekata, a samo Autonomna pokrajina Vojvodina raspolaže sa 2.152.635 hektara lovnih površina i sa 91 ustanovljenim lovištem.
Ali, lovni turizam je posebno osetljiva grana i svaki propust je ogroman rizik da se poremeti ravnoteža i time nanese daleko veća šteta od koristi. Zato samo stručno i organizovano gazdovanje raspoloživim resursom može obezbediti značajnije prihode, pre svega od pratećih usluga, kako pansionskih, tako i vanpansionskih, te da se i u ovom sektoru stvore uslove za nova radna mesta.
Izražavam zadovoljstvo što su predstavnici predlagača imali razumevanja za argumentaciju, kao i većina članova Odbora za trgovinu i turizam, te su ovi amandmani Poslaničkog kluba SPS-JS postali sastavni deo Predloga zakona o turizmu.
Uvažavajući navedenu argumentaciju predloženih zakonskih rešenja poslanici SPS-JS podržaće u načelu ovaj set predloga zakona. Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, uvažena gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, danom početka primene Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, od 1. januara 2003. godine ustanovljena je jedna svojevrsna vododelnica u odnosu na ranija vremena, a pre svega u odnosu na ulogu i nadležnosti poreske uprave u Republici.
Novim Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji postavljen je čvrst pravni osnov za sasvim novu ulogu poreske uprave kao jedinog poreskog organa u Republici.
Ranije, da podsetim, SDK i ZOP vršili su eks ante kontrolu javnih prihoda, poreza i doprinosa koji se plaćaju po odbitku i na taj način činili svojevrstan sistem dvojne poreske administracije, što je svakako u novonastalim savremenim tržišnim uslovima otežavalo upravljanje fiskalnom politikom Republike Srbije. Zbog toga je bilo neophodno, a Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji je to i uspeo, objediniti celokupnu aktivnost u postupku utvrđivanja naplate i kontrole poreza i drugih javnih prihoda pod okrilje jednog organa uprave, poreske uprave.
Porez predstavlja najznačajniji oblik javnih prihoda u savremenim državama, pa tako naravno i u Republici Srbiji. Već sama ta činjenica dovoljno potvrđuje značaj poreske uprave, ali i zaposlenih u njoj, a samim tim i Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji koji uređuje ovu materiju, a koji je predmet današnje načelne rasprave.
Baš kao što je početkom primene Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ustanovljena vododelnica u smislu uloge i nadležnosti, a samim tim, i značaja poreske uprave u našem društvu, predloženim rešenjima, pre svega u članu 24. kojim se dodaju novi članovi 169a do 169c Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Predlagač, čini se, želi ovog puta da ustanovi još jednu vododelnicu, ovoga puta u odnosu na dosadašnji radno-pravni status zaposlenih u poreskoj upravi, koji dugo očekuju ovakvu vrstu promene, i tu materiju detaljno uredi ovim predlogom zakona i značajno poboljša status zaposlenih u poreskoj upravi, ustanovljavajući, kako predlagač navodi u obrazloženju, sistem plata kao osnovni motivacioni faktor zaposlenih, uz jasno preciziranu proceduru i mogućnosti za napredovanje u službi, mogu reći sasvim opravdano, što potvrđuju podaci o zaradama od nekih dvadesetak hiljada za zaposlene sa srednjom stručnom spremom i samo koju hiljadu više za one sa visokom spremom, a tek nešto preko 45 hiljada za zaposlene sa visokom stručnom spremom, uz permanentan odliv kadrova i uz sve složenije poslove i povećanje odgovornosti.
Ne bih se složio sa stavom da su samo u pogledu odliva kadrova sa visokom stručnom spremom ugroženi ili najugroženiji Beograd i veliki gradovi. To se mora imati u vidu. U manjim opštinama, pre svega, sve je manje i manje visokoobrazovanih, pogotovo mladih ljudi, a sve je izraženiji proces migracije iz manjih sredina ka većim i gradovima, koji tada u tom pogledu sigurno imaju mogućnost selekcije i izbora.
Na prvi pogled moglo bi se reći da će izdvajanje većih sredstava za poboljšanje materijalnog položaja, odnosno zarada zaposlenih u poreskoj upravi proizvesti skupu poresku administraciju i uvećanje troškova poreskog postupka. To samo tako može da izgleda, poznato je i egzaktno dokazano da se zaista režijski troškovi sa smanjenjem broja poreskih obveznika povećavaju i sa tim veće probleme imaju manje države kao što je Republika Srbija. Naravno, u tom smislu se preduzimaju razne mere.
Ono što je sasvim sigurno i dokazano jeste da poreska uprava koja je neefikasna, spora, prilikom utvrđivanja poreza i drugih prihoda naplate, a pogotovo ako to slabo kontroliše, proizvodi značajno veće troškove i ti troškovi se značajno povećavaju.
Takođe, stvaranjem jednog dobrog profesionalnog poreznika sa znanjem i pravnih i ekonomskih nauka i jednim iskustvom, koje se stiče samo radom u poreskoj upravi, jeste dug i skup proces i da bi ponovnim stvaranjem iznova stalno došlo do jedne neefikasne i neefektivne poreske uprave i takav bi proces mnogo više koštao nego da izvršimo potrebnu motivaciju zaposlenih, pre svega putem zarade, a naravno i da se obezbede potrebni uslovi za rad.
U tom smislu bih želeo da pozovem i resorno ministarstvo i nadležne u poreskoj upravi da, pre svega, u cilju značajnog poboljšanja rada i efikasnosti preduzmu sve mere u smislu objedinjavanja poreskog knjigovodstva, odnosno kartica poreskih obveznika koji se vode u ovom trenutku dvojno na tzv. DIS sistemu i sistemu Instituta "Mihajlo Pupin".
Na taj način bi se značajno ubrzao i olakšao operativniji rad. Usaglašavanje traje već nekoliko godina unazad i potrebno je taj proces, po meni, što pre okončati.
Koja su to rešenja povodom radno-pravnog statusa zaposlenih u poreskoj upravi predložena članom 24. odnosno u novim čl. 169a do 169c, koja bih izdvojio kao sasvim korektna i precizna, a njihovom primenom će se postići efekat kadrovske konsolidacije poreske uprave i potreban broj izgrađenih poreznika u svakom trenutku, pre svega način popunjavanja izvršilačkih radnih mesta na neodređeno vreme.
Predloženo je, po pravilu, da se vrši putem javnog konkursa, a mogu i preuzimanjem državnih službenika iz drugog državnog organa, član 169a, uz novinu da se zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme može zasnovati najduže do 12 meseci umesto dosadašnjih, po meni lošijeg rešenja, do šest meseci.
Procedura je detaljno propisana i čini iskorak u odnosu na komplikovano zasnivanje radnog odnosa uređenog do sada Zakonom o državnim službenicima i nameštenicima.
Zvanje poreskih službenika uređeno je odredbama člana 169j do 169o sa ciljem razvrstavanja u dve osnovne grupe, zvanje o osnovnim funkcijama i predviđa se 14, dakle, u funkcijama utvrđivanja naplate i kontrole i zvanje o ostalim funkcijama, predviđeno ih je 11, uz precizno navedenih šest uslova za sticanje višeg zvanja i dva uslova za gubitak zvanja, predviđena članom 169m.
Ovde treba svakako spomenuti kao dobra rešenja u članu 169nj stav 4. da poreskom službeniku čiji se rad u poslednje dve godine oceni ocenom nezadovoljiva prestaje radni odnos, kao i u članu 169o u stavu 3. kojim je predviđeno da se u poreskoj upravi vanredno može napredovati samo jednom, čime se pojačava svakako efekat objektivnosti u tom postupku.
Centralna rešenja i ona koja sigurno najviše interesuju u ovom trenutku zaposlene u poreskoj upravi, kao što sam rekao, dugo ih očekuju, predlažu se u čl. 169p do 169u, a odnose se na budući način određivanja osnovne plate koja će se prema Predlogu u članu 169p stav. 1. i stav 2. sastojati od osnovice koje utvrđuje Vlada, osnovnog i dodatnog koeficijenta u rasponu od 20 do 50% od osnovnog koeficijenta, u zavisnosti od znanja, posebnih uslova rada, odgovornosti itd.
U stavu 7, istog člana, propisano je da će visinu osnovnog i dodatnog koeficijenta platne grupe i platne razrede urediti ministar, a nadam se na način i uz korišćenje zakonskih mogućnosti koje će zaista biti stimulativne i značajno doprineti poboljšanju materijalnog položaja zaposlenih u poreskoj upravi.
Kada su u pitanju zaposleni, želim da istaknem i odredbe predviđene članom 169f koje jasno preciziraju poslove nespojive sa službenom dužnošću i novu obavezu poreskog službenika da pod materijalnom i krivičnom odgovornošću da pismenu izjavu o podacima koji su od značaja za utvrđivanje postojanja sukoba interesa u radu, stav 5, kao i odredbe propisane članom 169c, kojima se predviđa da se poreskom službeniku za teže povrede dužnosti iz radnog odnosa može izreći disciplinska mera premeštaja na radno mesto u neposredno nižem zvanju u trajanju od šest meseci do dve godine – mišljenja sam da će predložena rešenja značajno doprineti disciplinovanijem i odgovornijem radu svih zaposlenih u poreskoj upravi.
Naravno da su dosadašnja upravna i sudska praksa, koje su se razvile u primeni Zakona o poreskom postupku i o poreskoj administraciji, pokazale i potrebu za razjašnjenjem i preciziranjem određenih odredbi i ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i o poreskoj administraciji upravo nudi određena rešenja u tom smislu.
Pre svega, vrlo značajan postupak unakrsne procene poreske osnovice utvrđene u članu 59. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, inače specifičan za porez na dohodak fizičkih lica, treba da predstavlja moćno oružje u rukama poreske uprave za utvrđivanje neprijavljenog dohotka u postupku kontrole, ali u prethodnom periodu ipak nije opravdao očekivanja.
Između ostalog, jedan od bitnih parametara u postupku kontrole vrednosti imovine na kraju kalendarske godine nije bilo moguće utvrditi na potpuno činjenično validan način, jer sredstva koja je poreski obveznik upotrebio za kupovinu imovine na ime trećih lica u kalendarskoj godini nisu mogla biti uključena u njegovu imovinu sa stanjem na dan 31.12. kalendarske godine, te je sasvim jasno kako su se poreski obveznici ponašali, bolje reći snalazili.
Predlogom rešenja u članu 6. ovog predloga zakona ova se nepreciznost prevazilazi i omogućuje poreskoj upravi da primenom ovog instituta ponovo dobije moćno oružje u postupku utvrđivanja neprijavljenog prihoda.
Ono što će svakako pospešiti postupak naplate jeste to da će prema odredbama u članu 2. Predloga zakona poreski obveznik moći da izmiri dospele obaveze po drugom osnovu, putem preknjižavanja više ili pogrešno uplaćenog poreza, a što do sada nije bilo moguće. Na ovaj način povećavaju se prava poreskih obveznika u poreskoj postupku.
Na samom kraju, pored drugih, istakao bih odredbe plana 10. Predloga zakona kojim se prevazilazi evidentno uočena opstrukcija u praksi prilikom prinudne naplate pokretnih stvari i basnoslovno licitiranje koje se nakon toga ne plaća, a proces naplate usporava i koči. To više neće biti moguće jer se propisuje da prilikom prodaje pokretnih stvari čija pojedinačna vrednost prelazi 200 hiljada dinara mogu učestvovati samo lica koja polažu depozit u visini od 10% od procenjene vrednosti i u slučaju da kupac pokretnih stvari u roku od osam dana od dana kada mu je dostavljen zapisnik o prodaji pokretnih stvari ne uplati iznos za koji mu je pokretna stvar prodata, prodaja se oglašava nevažećom u odnosu na tog kupca, a kupac gubi pravo da povraćaj položenog depozita i ne može biti ponuđač u postupku prodaje te stvari u daljem postupku.
Poslanički klub SPS-JS smatra da su predložena rešenja za izmene i dopune Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji neophodna i dobra, pogotovo u delu poboljšanja radno-pravnog statusa zaposlenih u poreskoj upravi i zbog toga u načelu podržava predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskoj postupku i o poreskoj administraciji. Zahvaljujem. (Aplauz.)

Poštovano predsedništvo, uvažena gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, pre svega, kada je reč o amandmanu na član 19, želim da kažem da je usko povezan sa amandmanom na član 18. koji je podnela poslanička grupa SPS-Jedinstvena Srbija. Iskoristiću priliku da budem, uslovno rečeno, efikasan, da obrazlažući ovaj amandman na član 19. povežem i sa tim amandmanom na član 18, po kome se mi nismo javljali.
Akcize ili trošarine su vid specijalnog poreza na potrošnju, odavno poznatu u teoriji, i one su zaista, pre svega, jednostavan vid oporezivanja i obezbeđuju državi sigurne i stabilne prihode. Zbog toga su i vrlo popularne kod poreske uprave, ali zbog toga i nije slučajno da se država često opredeljuje da na ovaj način ubira dodatna sredstva, ovoga puta i naša država, sa ciljem da se nadomesti određeni manjak prihoda u budžetu.
Mi svakako podržavamo opredeljenje Vlade da se ostvarivanjem na ovaj način određenog dodatnog prihoda ostvari dovoljno prihoda u budžetu da bi se realizovali ciljevi koji su planirani budžetom.
Između ostalog, akcizama se dosta često i destimuliše određena potrošnja, ovoga puta može da bude pokušaj kod alkohola ili recimo duvanskih prerađevina. Takođe može da se vrši i preraspodela dohotka kroz oporezivanje luksuznih proizvoda, što ovde može da se desi, uslovno rečeno. Takođe, i pokrivanje nekih javnih troškova, kao što je to slučaj sa zdravstvenim troškovima.
Što se tiče obrazloženja za ove poteze koje predlaže Vlada, utvrđivanje akcizne politike do 2012. godine svakako može da bude dobro obrazloženje, jer ono obezbeđuje i garantuje određenu stabilnost na tržištu. Međutim, ono što je predloženo u članu 18. i članu 19, a i obrazloženje koje kaže da se ta postojeća struktura akcizne politike u ovom slučaju menja, sa ciljem da se povećaju specifične akcize na uštrb i smanjenja proporcionalnih stopa, dakle, da se te nominalne stope povećaju, a tzv. advaloren smanje.
Po meni i po našem poslaničkom klubu u tom slučaju se potpuno jasno vidi i aktivira u teoriji poznat fenomen regresivnog efekta akciza, jer na ovaj način zaista dolazimo u situaciju, konkretno ću ovde to objasniti, pošto se tiče cigareta, i pokazati da se na taj način srazmerno više poreski opterećuju jeftiniji proizvodi od proizvoda u ovom slučaju cigareta iste vrste, ali sa višim cenama.
Naravno da specifična stopa, primera radi, od 10 dinara na paklicu cigareta od 60 je, dakle, povećanje od 20%, a na cigarete od 100 dinara je nekih 10%. Naravno, kako jeftinije proizvode, u svakom slučaju i ovo, konzumiraju šire kategorije stanovništva, koja su po pravilu i siromašnija i sa slabijim ekonomskim potencijalom, u tom slučaju oni nose srazmerno i veći teret ubiranja dodatnih prihoda.
S tim u vezi, mi smo iz tog razloga, uviđajući ovaj fenomen, predložili amandman na član 18. i 19, pokušavajući da ovaj problem razrešimo na taj način što predlažemo da se smanje specifične stope, a da ad valorem proporcionalne stope u članu 19. povećamo i na taj način postignemo isti efekat koji se u Predlogu zakona želi, dakle, zadržavajući potreban prihod od akciza za budžet, ali na način da taj teret dodatnog ubiranja akciza snose i ekonomski jače kategorije, odnosno oni koji kupuju skuplje cigarete.
S tim u vezi, mi smo predložili da umesto 11,00 dinara plaća se 8,92 dinara, umesto 16,00 dinara 13,32 dinara, umesto 20,00 dinara 14,20 dinara i umesto 24,00 dinara po paklici 14,97 dinara, što bi u ovom smislu izazvalo određeno smanjenje i praktično bi naš predlog bio na nivou dosadašnjih specifičnih stopa akciza.
U članu 19. naš predlog je da te proporcionalne stope, odnosno ad valorem oporezivanje bude na način da do 31. decembra 2009. godine stopa bude 38%, do 31. decembra 2010. 39%, 31. decembra 2011. godine 40% i od 1. januara do kraja 2012. godine 42%.
Dakle, na taj način se postiže efekat da, primera radi, na cigarete koje koštaju 80,00 dinara, ukoliko bi se usvojila oba ova amandmana koja su povezana, ostvario bi se dodatni prihod i država bi dobila i ubrala 0,32 dinara više po paklici, a na cigarete od 125 dinara, primera radi, za 1,67 dinara više po paklici u odnosu na rešenje koje je Vlada ponudila.
Inače, Vlada je predložila i ponudila u članu 19. da ta proporcionalna stopa bude jedinstveno 35%.
Jasno je da se usvajanjem ovog našeg amandmana, kupovinom skupljih cigareta ovaj iznos se više povećava i na taj način teret dodatnog ubiranja koji se želi postići prenosi se srazmerno više na one potrošače koji konzumiraju skuplje cigarete, naravno pod pretpostavkom da oni imaju i veću ekonomsku snagu i potencijal.
Smatramo zaista da su ova dva amandmana dobra, da ne zadiru u suštinu politike i rešenja Vlade po pitanju akciza, ali zaista ovaj jedan regresivni efekat akciza vrlo dobro rešava. Stoga predlažemo da se ovi amandmani prihvate.

Poštovana predsednice, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, smatramo da prilikom izmene i dopune Zakona o akcizama, kada se definiše nova struktura akcizne politike za period do 2012. godine, treba da pokušamo da u izmenama i dopunama predložimo novo poglavlje u Zakonu o akcizama.
Upravo ovim amandmanom, odnosno predlogom da se posle člana 24. Predloga zakona uvede novi član i novo poglavlje, u smislu da se reguliše obračunavanje i plaćanje posebne naknade za budžetski fond, inače, u ovom trenutku osnovanog Zakonom o duvanu.
Naravno, fond i sredstva su bitna, i ubiranju ovih sredstava, jer se upotrebljavaju za realizaciju preventivnih programa za sprečavanje bolesti koje su povezane sa konzumiranjem duvanskih proizvoda. Taj tzv. pušački dinar u ovom trenutku je regulisan ovim zakonom.
Jedan od ciljeva uvođenja akciza i akcizne politike jeste i praktično pokrivanje određenih javnih troškova, u ovom slučaju zdravstvenih .
Naravno, da je na ovaj način i ovako regulisana po svojoj prirodi ova posebna naknada, iako destiniran prihod, po svojoj suštini akciza i smatramo da ju je mesto u Zakonu o akcizama, i da će se praktično na taj način izvršiti brže, jednostavnije i efikasnije ubiranje ovih sredstava.
To nije nešto što je novo, nije nešto što je nepoznato i u teoriji. Podsetiću samo da je svojevremeno i nekada postojala posebna republička taksa na duvanske prerađevine i alkoholna pića, koja je bila uvedena radi obezbeđenja nedostajućih sredstava za isplatu penzija. Naravno, i tada po svojoj suštini je ta taksa u stvari predstavljala akcizu. Ovde vidimo jednu određenu paralelu.
Naravno da u našem amandmanu, vodeći računa i o efektu o kome sam govorio u prethodnim amandmanima koje smo podneli, dakle o regresivnom efektu, ovde predlažemo i različite iznose koji bi se uplaćivali u ovaj fond za ove namene, radi se o nominalnim, specifičnim stopama.
Naš predlog ide u pravcu da se do iznosa najpopularnije cenovne kategorije cigareta, uključujući i tu kategoriju najpopularnijih, plaća iznos u visini od dva dinara po paklici, za cigarete koje su u kategoriji cigareta do 50% veće od iznosa najpopularnije cenovne kategorije u visini od četiri dinara po paklici i za cigarete koje su u kategoriji cigareta preko 50% veće od iznosa najpopularnije cenovne kategorije plaćanje je u visini od 20 dinara po paklici.
Na ovaj način bi se ubralo znatno više sredstava nego do sada za ove vrlo humane namene, dakle, radi preventivnog delovanja protiv bolesti zavisnosti od duvana. Takođe, u ovom predlogu vodili smo računa da ubiranje tih sredstava ide više na teret srazmerno jačoj ekonomskoj populaciji, dakle onima koji konzumiraju znatno skuplje cigarete.
U ovom trenutku ta taksa je u iznosu od jedan dinar za sve vrste cigareta. Smatramo da je ovo mnogo bolje i praktičnije rešenje.
Obzirom da su i naredni amandmani u setu ovog predloga, iskoristio bih priliku i ne bi se više javljali povodom narednih amandmana, da samo ukratko kažem da su praktično logičan sled ovog amandmana i obezbeđuju uglavnom da se i ovaj deo realizuje na način da se predlaže ubiranje u rokovima i na način kao što se to radi i kod akciza. Naravno da predviđamo i stavljamo u isti režim kaznenih odredbi kao i akcize.
Predlažemo da se prvo usklađivanje takse amandmanom na član 29. vrši u januaru 2010. godine i poslednjim amandmanom, da bi sve ovo imalo svoju logiku, predlažemo da danom stupanja na snagu ovih amandmana prestane odredba člana 70. Zakona o duvanu. Predlažem da se ovaj čitav set zakona usvoji, jer zaista ima humanu namenu i mislim da bi se na ovaj način postigli mnogo bolji rezultati u smislu preventivne borbe protiv bolesti zavisnosti od duvana.

Poštovana predsednice, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, budžet Republike Srbije za 2009. godinu predstavlja izraz politike koju Vlada Republike Srbije namerava da sprovede u toku 2009. godine, a u ovom trenutku i pokušaj iznalaženja najboljeg mogućeg odgovora naše države na negativne posledice aktuelne svetske finansijske krize, a čije za sada još potpuno nejasne i nepredvidive posledice za našu privredu i ekonomiju, prema procenama, tek treba očekivati u prvom tromesečju ove godine.
Poslanici SPS-JS podržali su Vladin predlog budžeta za 2009. godinu, jer smatramo da je Vlada Republike Srbije pre svega učinila maksimalan napor da učini uštede na svim aproprijacijama i nivoima gde je to bilo moguće, kao i da plate zaposlenih koje se finansiraju iz budžeta i javnu potrošnju svede na racionalnu meru, da je u datim uslovima dovoljno socijalno i pravedno izbalansiran budžet, da kroz potenciranje velikih kapitalnih projekata, poput koridora 10, želi da pomogne razvoju privrede i otvaranju nekoliko hiljada novih radnih mesta, ostavlja na snazi Vladinu uredbu o jednokratnom povećanju penzija od 10% i obezbeđuje početak jednokatne primene Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU i na taj način potpuno i jasno izražava opredeljenost za što brži napredak ka konačnom cilju - punopravnom članstvu Republike Srbije u EU.
Naravno, u toku načelne rasprave o budžetu za 2009. godinu većina poslanika u svojim diskusijama ostvarivost ciljeva budžeta i njegovo izvršenje u toku 2009. godine posmatrali su i kroz neophodnost usvajanja seta zakona koji su u načelnoj raspravi danas pred nama, i to: Predlog zakona o dopunama Zakona o carinskoj tarifi, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama, Predlog zakona o privremenom izuzimanju od oporezivanja poreza na dohodak građana od određenih vrsta prihoda i predlozi zakona o izmenama i dopunama zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje i penzijsko-invalidsko osiguranje.
Potpuno je jasno da se usvajanjem ovog seta zakona obezbeđuje odgovarajuće punjenje, odnosno prihodovanje budžeta i stvaraju pretpostavke da se sprovedu u delo prethodno navedeni ciljevi politike Vlade Republike Srbije kroz budžet za 2009. godinu. Zbog toga će poslanički klub SPS-JS u načelu podržati predloženi set zakona.
Šta oni, najkraće, predviđaju i svojim rešenjima omogućavaju? Predlog zakona o dopunama Zakona o carinskoj tarifi usko je povezan sa početkom jednostrane primene Prelaznog trgovinskog sporazuma i predlaže rešenja koja se odnose na početak primene stopa carine, u skladu sa prelaznim trgovinskim sporazumom o trgovini i trgovinskim pitanjima između evropske zajednice i Republike Srbije i precizira u članu 1. da se na uvoz robe, poreklom iz zemalja sa kojima Republika Srbija ima zaključene sporazume o slobodnoj trgovini, primenjuju stope carine predviđene tim sporazumom.
Uz sve to, sasvim realno, na primer, predlaže se smanjenje stope carine sa dosadašnjih 15% na 5% za mobilne i fiksne telefone, čija proizvodnja, praktično, i ne postoji kod nas, te za putničke automobile sa 20% na 12,5%, sa ciljem da u 2009. godini carinska stopa na uvoz automobila iz EU dostigne nivo od 10%, u skladu sa dinamikom sniženja, predviđenom Prelaznim sporazumom o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice i Republike Srbije. Usled toga je i budžetom planiran smanjeni prihod negde oko 27% u 2009. godini u odnosu na 2008. godinu.
Predlog zakona o privremenom izuzimanju od oporezivanja porezom na dohodak građana određenih vrsta prihoda, ima za cilj stvaranje uslova za ublažavanje efekata svetske finansijske krize na Republiku Srbiju, pre svega kroz rešenja koja su članom 1. predviđena i gde se predlaže privremeno izuzimanje od oporezivanja poreza na dohodak građana prihoda po osnovu kamate na devizne, štedne i druge uloge građana, prihod od kapitalnog dobitka po osnovu prometa, uz naknadu hartija od vrednosti i udela u imovini pravnih lica, i to za period od dana stupanja na snagu ovog zakona do 31. decembra 2009. godine.
Smatram da je ovo dobar predlog rešenja, da ga treba podržati i da on čini samo jedan od segmenata celovitog odgovora Vlade Republike Srbije na negativne efekte predstojeće krize u domenu funkcionisanja bankarskog sektora, deviznog tržišta i tržišta kapitala.
Takođe, Predlogom ovog zakona predlaže se očuvanje jednog kontinuiteta poreske politike od 2004. godine, izuzimanje od oporezivanja prihoda od poljoprivrede i šumarstva na katastarski prihod za 2008. i 2009. godinu, što je svakako dobro i biće sigurno, u uslovima predstojeće krize, određeno rasterećenje poljoprivrednih proizvođača i mogućnost za možda nova ulaganja u proizvodnju.
U istom kontekstu je i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu, čiji predlozi rešenja idu u pravcu podsticanja razvoja tržišta kapitala, zbog čega se predlaže izuzimanje prenosa, uz naknadu hartija od vrednosti i udela u pravnom licu, iz predmeta oporezivanja poreza na prenos apsolutnih prava, a takođe predlaže isti tretman za prenos bez naknade, dakle nasleđe i poklon, izuzimanje od oporezivanja poreza na nasleđe i poklon.
Uz ovaj osnovni cilj, rekao bih poentu ovog zakona, predloženo je i niz vrlo dobrih odredbi kojima se preciziraju određeni pojmovi i rešenja u ovom zakonu, a izdvojio bih preciziranje izvorne nadležnosti lokalnih samouprava za utvrđivanje poreza na imovinu, ukidanje poreskog kredita za stan u kojem obveznik ne stanuje, što treba da poveća prihod opštinskim budžetima, te poresko oslobođenje na prava na nepokretnostima, koja su u poslovnim knjigama obveznika isključivo evidentirani za dalju prodaju i druge odredbe.
Predlozi zakona o izmenama i dopunama zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje i penzijsko-invalidsko osiguranje jesu, pre svega, zakoni kojima se omogućuje sprovođenje Vladine Uredbe o vanrednom povećanju penzija. Smatram da je ta uredba dosta doprinela da se, koliko-toliko, ublaže efekti ove krize na primanja penzionera.
Na kraju, ali i ne po svom značaju u ovom setu zakona, jesu Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, čiji predlozi određenih rešenja treba, pre svega, da doprinesu boljem prihodovanju budžeta Republike Srbije za 2009. godinu i na neki način nadomeste određeni gubitak prihoda za 2009. godinu, usled početka jednostrane primene Prelaznog trgovinskog sporazuma i, kao što sam rekao, pre svega pada prihoda, recimo, po osnovu carina od 27,7%.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama, odnosno predložena rešenja idu u pravcu propisivanja republičkih administrativnih taksa za spise i radnje republičkih organa koji su bili u nadležnosti državne zajednice SCG, kao što su, npr. konzularne takse i druge, i izmena visine taksene obaveze za pojedine spise i radnje u cilju usaglašavanja, jer se radi prevashodno o spisima i radnjama koje su bile u nadležnosti SCG, a za koje taksa nije usklađivana od 2001. godine.
Svakako da je to neophodno i potrebno učiniti, i na taj način obezbediti određeni dodatni prihod po tom osnovu u budžet Republike Srbije za 2009. godinu. Takođe, ovim zakonom, mislim da je to dobro rešenje, pokušava se izvršiti jedno usavršavanje plaćanja obaveza, npr. elektronskim putem, i ujedno se brišu odredbe o mogućnosti plaćanja administrativne takse taksenim markama.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, pre svega, treba reći da je budžetom za 2009. godinu predviđeno povećanje prihoda po osnovu akciza od 14,2% u odnosu na očekivani prihod u 2008. godini. U tom smislu i uvažavajući predlog promena akcizne politike, u smislu povećanja akciza, pre svega na derivate nafte, tako je članom 3. predviđeno za sve vrste motornog benzina sa 27,5 dinara na 42,5 dinara, za dizel gorivo sa 16,66 na 26, tečni naftni gas, za pivo sa devet dinara po litri na 15 dinara po litri, takođe i na cigarete iz uvoza i na cigarete proizvedene u zemlji, povećanje specifične stope akcize.
Akcize ili trošarine jesu popularni specifični porezi kod poreske uprave na potrošnju tačno određenih proizvoda, jer su one jednostavne i obezbeđuju državi sigurne i stabilne prihode. Ciljevi po osnovu akciza mogu da budu destimulisanje određene potrošnje, npr. na alkohol i duvan, i moguće je da se jedan od ovih ciljeva i želi postići, preraspodela dohotka oporezivanjem luksuznih proizvoda ili pokrivanje javnih troškova, npr. zdravstvenih troškova.
Nesporno je obrazloženje da se utvrđivanjem akcizne strukture na cigarete do 2012. godine svim učesnicima na tržištu garantuje stabilnost, ali izmena postojećeg sistema oporezivanja cigareta akcizom, u smislu povećanja specifične akcize i smanjenja proporcionalne stope akcize, aktivira u punom smislu tzv. regresivni efekat akcize, zbog čega one i nisu omiljene kod obveznika, uostalom kao i svi drugi porezi, jer su zbog akciza jeftiniji proizvodi srazmerno više poreski opterećeni od proizvoda iste vrste sa višim cenama.
Naravno, kako jeftinije proizvode, u ovom slučaju cigarete, logično koriste šire kategorije potrošača, odnosno stanovnika, sa slabijom poreskom i ekonomskom snagom, to u ovom slučaju nose srazmerno veći teret oporezivanja.
Želim da kažem ovom prilikom da je SPS-JS podnela određene amandmane, pre svega u smislu da bi se taj efekat ublažio, kako bi se taj teret uvećanja srazmerno prevalio na ekonomski jaču populaciju potrošača koji konzumiraju skuplje cigarete, što je sasvim realno, a takođe smatramo da je ovim zakonom neophodno, mi smo ove izmene predložili u čl. 18. i 19, znatno većim iznosima, a vodeći računa o prethodno navedenim efektima, urediti obračunavanje i plaćanje posebne naknade za budžetski fond radi realizacije preventivnih programa za sprečavanje bolesti koje su povezane sa konzumiranjem duvanskih proizvoda, a inače utvrđenih Zakonom o duvanu.
Iako trenutno destiniran prihod, ova posebna naknada, može se reći, po svojoj prirodi predstavlja akcizu po svim parametrima i stoga mislim da je sasvim pragmatično da svoje mesto nađe u Zakonu o akcizama i tu smo predložili novo poglavlje i novi član 24a.
No o svemu ovome detaljnije ćemo govoriti u raspravi u pojedinostima i poslanički klub SPS-JS, nakon podrške ovom setu zakona u načelu, pokušaće da u toj raspravi da svoj doprinos kako bi usvojili najbolja rešenja. Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, uvažena gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, funkcija budžeta je politička, ekonomska, stabilizaciona, vezana je za ciljeve koje država planira da ostvari u svom jednogodišnjem delovanju.
Takođe, moguće je reći da je budžet politički program Vlade koju Vlada kontroliše.
Upravo, između ostalog, zbog toga je neophodno usvojiti, odnosno podržati Predlog budžeta za 2009. godinu kako bi se Vladin program i ciljevi počeli ostvarivati već početkom 2009. godine, pogotovo u uslovima očekivanja efekata svetske finansijske krize na ekonomiju Srbije, pre svega kroz pad cena akcija na berzi, usporen izvoz, industrijsku proizvodnju, smanjene kredite.
Naravno, uvek prilikom kreiranja Predloga budžeta jedan broj korisnika ostaje i bude nezadovoljan jer kada se pođe od predloga planova korisnika i analiza tih zahteva, po pravilu se utvrdi da je potrebno i po nekoliko puta više prihoda od raspoloživih da bi se svi oni realizovali. To je implicirao i ovaj Predlog budžeta i zbog toga je bilo potrebno utvrditi prioritetne oblasti finansiranja, što je Vlada i učinila i ovaj predlog zaista predstavlja, može se reći, i izraz trenutnih mogućnosti u uslovima negativnih efekata svetske finansijske krize, odnosno pokušaj definisanja najboljeg odgovora Vlade na predstojeće izazove u 2009. godini.
U najužem smislu osnovne odrednice ovog Predloga budžeta za 2009. godinu, preko kojih se i mogu sagledati određeni prioriteti Vladine politike u 2009. godini, bile bi pre svega da on nastoji da bude relativno skroman i štedljiv, jer je predloženi obim budžetskih sredstava utvrđen u iznosu od 698,8 milijardi dinara na prihodnoj strani, sa nominalnim uvećanjem za 10 % u odnosu na procene prihoda u 2008. godini, i rashodima od 748,8 milijardi dinara, što obezbeđuje deficit u iznosu od oko 50 milijardi dinara ili 1,5 % bruto društvenog proizvoda, što je znatno manje u odnosu na 2008. godinu i kreće se, što je veoma značajno, u okvirima dogovora aranžmana sa MMF, takođe, uz realno planirani, korigovani, rast bruto društvenog proizvoda u 2009. godini, na oko tri, i sa optimističkih možda tri i po procenta i očekivanom projekcijom kretanja stope rasta inflacije do osam procenata.
Na taj način plan budžeta za 2009. godinu u potpunosti uvažava i potvrđuje dogovor sa MMF koji predviđa povlačenje 520 miliona dolara kredita, što dodatno pojačava našu finansijsku poziciju u 2009. godini i predstavlja jasnu poruku svima, pogotovo potencijalnim stranim investitorima o mogućem zadovoljavajućem stepenu stabilnosti naše države u 2009. godine, odnosno, pre svega značajan signal da se u Srbiji vodi dobra ekonomska politika u uslovima svetske finansijske krize.
Planiranim sredstvima budžeta definisana je striktna politika zarada za oko 560 hiljada zaposlenih koji plate primaju iz budžeta, u smislu da mogu u 2009. godini da rastu do nivoa rasta stope inflacije od 8 %, uz smanjenje subvencija za 15 % i idejom da se boljom kontrolom sredstava i korisnika sredstava obezbedi ipak zadovoljavajući iznos subvencija u 2009. godini.
Planiranim transfernim sredstvima obezbeđeno je da na snazi ostane jednokratno povećanje penzija od 10% i da se na taj način koliko-toliko ublaže efekti finansijske krize i tranzicije za oko milion i 630 hiljada penzionera u Srbiji. Predlog budžeta za 2009. godinu uvažava odluku državnog rukovodstava o početku jednostrane primene Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU, od 1. januara 2009. godine.
S tim u vezi, korigovana je projekcija prihoda od carina i predviđeno je smanjenje carina na uvoz industrijskih i poljoprivrednih proizvoda od 27,7% u odnosu na projektovane prihode u 2008. godini. S druge strane, prihodi od akciza su planirani u iznosu od 116,8 milijardi dinara, što predstavlja povećanje od 14,2% u odnosu na očekivani prihod u 2008. godini i pokušajem da se sa promenjenom akciznom politikom nadomesti oko 15 milijardi dinara na prihodnoj strani.
Takođe, značajan deo prihoda u 2009. godini činiće, takođe, dividende koje će javna preduzeća uplatiti u budžet u iznosu od 12,9 milijardi dinara, uz opasku da verovatno u ovom delu prihoda postoji sigurno još unutrašnjih rezervi i da naša javna preduzeća mogu još značajnije doprineti boljem prihodovanju budžeta, naravno, i uz konkretnije mere Vlade u tom pravcu.
Stvorene su pretpostavke da kapitalni projekti od nacionalnog interesa koji obezbeđuju nova zapošljavanja budu i jesu Vladin prioritet, kao npr. ''Koridor 10''. Ohrabruje izjava resornog ministra, gospodina Mrkonjića, da je zadovoljan planiranim sredstvima, kao i da je plan da se do kraja 2011. godine pusti u saobraćaj drumski deo ''Koridora 10'' koji predstavlja značajan podsticaj investicionoj potrošnji i direktno utiče na privlačenje stranih investicija. Procene govore da će za izgradnju trase ''Koridora 10'' biti angažovano nekoliko desetina hiljada radnika, a u tom smislu deo sredstava obezbeđuje se iz sredstava Nacionalnog investicionog plana, kao i kredita iz Svetske banke, Evropske banke za obnovu i razvoj i Evropske investicione banke.
Ukratko, trud i opredeljenje Vlade da se u Predlogu budžeta naprave značajne uštede na aproprijacijama gde je to bilo moguće, moguće je sagledati iz uporednog pregleda u odnosu na 2008. i 2009. godinu i indeksom 2009/2008.
Želeo bih samo neke stavke da pomenem, a neke su u prethodnim diskusijama već bile pomenute. Na primer, nagrade, bonusi i ostali posebni rashodi gde su smanjenja oko 2,7 milijardi, indeks 15,8, zgrade i građevinski objekti 6 milijardi smanjenje, 56,9 indeks, mašine i oprema oko 3 milijarde i indeks 77,4. Takođe, subvencije javnim i finansijskim preduzećima i organizacijama, dotacije nevladinim organizacijama, troškovi putovanja, usluge po ugovoru, tekuće popravke, održavanje materijala, sve sa indeksom u rasponu od 80 do 97.
S druge strane planirano je uvećanje i pronašlo se sredstava za određene aproprijacije kao što su npr. naknada za socijalnu zaštitu iz budžeta sa indeksom 106, to jest uvećanje za neke 4 milijarde dinara, a za potrebe boračke zaštite, zaštite porodice i dece i socijalno ugrožene kategorije stanovništva. Takođe, za 78 hiljada đaka prvaka u školskoj 2009/10 godini opredeljeno je 170 miliona dinara u resornom Ministarstvu prosvete, što će sigurno predstavljati značajnu pomoć porodičnim budžetima roditeljima đaka prvaka.
Spomenute su u prethodnim diskusijama naknade štete za povrede ili štetu nastalu usred elementarnih nepogoda. Možda nije dovoljno, ali je ove godine planirano 300 miliona dinara za razliku od prošle gde je bilo 20 miliona dinara, što je značajan podatak, a takođe, i značajno povećanje za rad Kancelarije za održivi razvoj, što svakako ide u prilog rešenjima Vlade.
Potpuno svestan da je analizu ovog predloga budžeta moguće kritički sagledati, analizirati iz sasvim drugačijeg ugla u odnosu na ugao koji sam ja imao u svojoj kratkoj diskusiji, ipak smatram da je ovaj predlog budžeta neophodno i potrebno usvojiti.
Poslanici SPS-JS podržaće Vladin Predlog budžeta, jer se iz njega nedvosmisleno može zaključiti da je Vlada učinila maksimalan napor u datim okolnostima da izvrši uštede i racionalizaciju na svim nivoima i aproprijacijama gde je to bilo moguće, dobrim delom visoku javnu potrošnju stavi pod kontrolu, pokuša da oživi privredu kroz jasnu podršku krupnim kapitalnim projektima, kao i da pošalje jasnu poruku svima da se Republika Srbija opredelila da što pre postane punopravan član EU kroz podršku primeni Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU od 1.01. 2009. godine. Zahvaljujem.

Poštovano predsedništvo, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima nudi svega devet članova, dakle, relativno je kratak, što a priori ne znači da nije potreban jedan temeljan osvrt i duža rasprava.
Moja ambicija je, pre svega, da vrlo kratko i jasno iskažem stav Poslaničkog kluba SPS-JS, stav o tome zbog čega ćemo glasati za Predlog ovog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima.
Pre svega, glasaćemo, jer smo ubeđeni da Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima nudi rešenja koja imaju za suštinski cilj, pre svega, da preduprede eventualnu moguću krizu rada državnih organa zbog trenutno predviđenih aktuelnih rešenja u Zakonu o državnim službenicima.
Smatramo da takva rešenja nemaju, zaista, nikakvu drugu poruku, ni Vlade, ni resornog ministarstva, u smislu stvaranja partijske države, ili neke vrste partijske podobnosti, ili nekih poruka, već da je to sasvim čisto, pragmatično rešenje, izazvano činjenicom da je prethodna vlada izgubila svoj mandat, odnosno ovlašćenje, u martu ove godine i da je sasvim logično da se produži rok do 31. 12. 2009. godine u smislu raspisivanja javnih konkursa, takođe, i za prestanak mandata postavljenim licima, čija radna mesta, praktično, u ovom trenutku postaju položaji. To je učinjeno u članu 5. Na taj način se obezbeđuje postupak sprovođenja u skladu s novim propisima i, kažem, sprečava mogući eventualni zastoj u radu pojedinih državnih organa.
Takođe, s obzirom na to da su određene dileme oko primene člana 127. Zakona o visokom obrazovanju razrešene davanjem autentičnog tumačenja Narodne skupštine, po tom članu 127, st. 1. i 2. tog zakona, stvorene su pretpostavke za usklađivanje uslova za obavljanje određenih poslova u organima državne uprave, kada se kao uslov predviđa visoko, odnosno više obrazovanje, a smatramo i to pragmatičnim rešenjem. Ovde je bilo dovoljno reči o tome.
Ukoliko se tome dodaju predložena rešenja u članu 4, gde se obezbeđuju određene nadležnosti službi za upravljanje kadrovima, koje, pored jednog uopštenog stručnog usavršavanja, posebnu pažnju treba da posvete organizovanju stručnog usavršavanja zaposlenih u oblasti borbe protiv korupcije, obezbeđuje se sprovođenje određenih preporuka grupe država za borbu protiv korupcije u Savetu Evrope, što je, takođe, dobro.
Osim toga, članom 1. ovog predloga zakona stvorena je zakonska pretpostavka za razrešenje državnih službenika sa položaja ako organ ili telo nadležno za postavljanje državnih službenika prihvati javnu preporuku Zaštitnika građana za njegovo razrešenje.
Ukratko, iz navedenih razloga, stav Poslaničkog kluba SPS-JS jeste da ćemo u danu za glasanje dati svoj glas ovim predlozima rešenja, dakle, izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima.