Poštovano predsedništvo, uvažena gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, velika svetska finansijska kriza ne može i neće zaobići Republiku Srbiju i to je sada potpuno jasno, iako je ovo bila dilema i predmet žive rasprave pre samo nekoliko nedelja u ovom parlamentu i stručnoj javnosti.
Ono što je u ovom trenutku izraženo kao osnovna odlika krize jeste da je ovo pre svega kriza poverenja, što je dalje uticalo na krizu likvidnosti i tražnje, i napokon, padom prodaje u mnogim zemljama, ali ne i svega.
Naime, možda je simbolična slika i pokazatelj ove krize primer da je čuveno Marksovo delo "Kapital", prema najnovijim podacima, u Nemačkoj prodato u desetostruko većem tiražu nego prethodnih godina, u kome se ponovo traže odgovori na mnoga suštinska pitanja i to je svakako dokaz da se radi o krizi poverenja u temeljne vrednosti.
Stoga postoji potreba procene mogućnosti nastupanja tzv. fenomena psihologije masa, kada praktično prestaje racionalno rasuđivanje i kada se, gotovo bez ikakvih ekonomskih kriterijuma, prodaje sve ili povlače svi depoziti, kako bi se izvukao kakav-takav novac, što sve dovodi i vodi daljem produbljivanju krize.
Ona najpoznatija dovela je do sloma svetskih finansija i u prošlom veku ostavila 26 miliona ljudi bez posla. Potrebno je tih činjenica se prisećati s dužnom pažnjom, kako bi se iz grešaka počinjenih u prošlosti izvukli potrebni zaključci i predupredio mogući najgori scenario.
Ipak, građani Srbije nemaju razloga za paniku i brigu, jer pokazatelji govore, pre svega, da se ova svetska finansijska kriza nikako ne može uporediti po potencijalu sa tom najpoznatijom krizom koja je, praktično, dovela do sloma finansija, a sa druge strane, naša država, odnosno Vlada Republike Srbije ne drži glavu u pesku i u trenucima kada svet potresa finansijska kriza traži i nudi rešenja unapred, s ciljem da se predupredi mogući potres i loši scenariji. A činjenica je i to da je Srbija trenutno država u kojoj, kada štediša hoće da podigne novac iz banke, isti dobije u punom iznosu.
Procene govore da bi posredni efekti svetske finansijske krize u Srbiji bili, pre svega, smanjenje stranih direktnih investicija i kredita. U tom smislu, neophodno je već sada tražiti sveobuhvatno, a ne pojedinačna rešenja, što bi, pre svega, značilo određeno suzbijanje javne potrošnje, tj. da je neophodno da potrošnja raste sporije od privrednog rasta, koji će, uzgred, prema najavama premijera, sa očekivanih 7% u ovoj godini , u narednoj pasti na 4%, a možda i nešto ispod toga, u zavisnosti od težine spoljnih okolnosti.
Vlada je koliko juče najavila preduzimanje takvih mera, nakon okončanja razgovora sa MMF. Paralelno odmah, potrebno je i određeno prekomponovanje javnih rashoda u korist kapitalnih investicija, što znači ulaganje u budućnost, kao što je, recimo, izuzetno značajna investicija Koridor 10, za čiju će realizaciju, prema najavama resornog ministra, gospodina Mrkonjića, u naredne četiri godine biti izdvojeno četiri milijarde evra.
Svakako da je jačanje bankarskog sistema Srbije jedan od elemenata odgovora Vlade Republike Srbije na nepovoljna svetska finansijska kretanja i da se povratak povučenih uloga i potpunog poverenja građana u naš bankarski sistem rešava merama koje jačaju poverenje u sistem, a to su, svakako, predloženi zakoni iz te oblasti: zakon o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita, zakon o izmeni i dopuni Zakona o Agenciji za osiguranje depozita i zakon o izmenama i dopunama Zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društva za osiguranje.
Osnovni razlozi za donošenje predloženih zakona potpuno su jasni, a kako ih je i sam predlagač u obrazloženju naveo, pre svega su psihološkim faktorima izazvane potrebe obezbeđenja sigurnosti ulagača i prilagođavanje sistemu osiguranja depozita u zemljama u okruženju i zemljama EU, s ciljem povećanja spremnosti našeg sistema da odgovori u situaciji eventualnog nastanka vrlo nepovoljnog scenarija.
Na osnovu toga, potpuno su logična i dobra rešenja u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita. Prvo, da se proširi sistem osiguranja depozita, pored do sada predviđenih fizičkih lica i na depozite preduzetnika, malih i srednjih pravnih lica; drugo, da se poveća iznos osiguranog depozita sa dosadašnjih 3.000 evra na 50.000 evra, sa predviđenom mogućnošću, u članu 4. ovog zakona, da Vlada Republike Srbije, u cilju finansijske stabilnosti, poveća osigurani iznos utvrđen ovim zakonom, a na osnovu prethodno pribavljenog mišljenja NBS.
Na ovaj način, pokrivenost deponenata, usled aktuelne strukture štednje u Srbiji, bila bi čak nešto preko 99% i značila bi siguran efekat u smislu podizanja poverenja u naš bankarski sistem.
Naravno, druga dva predloga zakona nude rešenja sa istim ciljem, a delom se želi postići usaglašavanje sa drugim zakonima koji uređuju ovu oblast, a posebno sa zakonom kojim se uređuje osiguranje depozita i zakonom koji se uređuju banke.
Pre svega, predložena rešenja idu u pravcu i imaju nameru da se finansijski sistem Republike Srbije učini što stabilnijim i omogući Vladi Republike Srbije da efikasno i pravovremeno reaguje u uslovima prisutne finansijske krize, uz koordinaciju sa NBS.
Pa se tako članom 1. predloženog zakona o izmeni i dopuni Zakona o Agenciji za osiguranje depozita ovlašćuje Agencija da primenjuje mere, kao što su da pokriva potencijalne gubitke, preuzima, kupuje i stiče lošu aktivu i upravlja tom aktivom i prema bankama u kojima Republika Srbija nije akcionar, što znači prema svim bankama.
To je jasna poruka svim deponentima, građanima koji prilikom donošenja odluke, bar ogromnoj većini, o deponovanju novca u banku nisu razlikovali da li se radi o banci u kojoj je Republika Srbija akcionar ili banci sa nekom drugom vlasničkom strukturom, a u smislu bezbednosti njihovih deponovanih uloga, što je apsolutno dobro i u duhu cilja ovog seta zakona.
Upravo povodom ovog rešenja, a u cilju njegove što bolje sprovodljivosti, a nadajući se lično da do njegove potpune primene neće nikada doći, želim da izrazim određene dileme i pitanja, sa željom da ih predlagač odmah i što jasnije obrazloži, i to: koji organ, institucija, kada i kojim aktom utvrđuje koje banke svojim poslovanjem ugrožavaju finansijsku stabilnost, odnosno koji stepen ugroženosti treba da bude da bi se primenila predložena odredba u članu 1, kojom se Agenciji za osiguranje depozita omogućava kupovina, u ime i za račun Republike Srbije, akcija banaka koje svojim poslovanjem ugrožavaju finansijsku stabilnost?
Naravno, koliki je iznos potrebnih, odnosno raspoloživih sredstava iz kojih će se realizovati eventualna kupovina akcija, u ime i za račun Republike Srbije, bez kojih, složićete se, ova odredba biće samo na papiru i potpuno nesprovodljiva u trenucima kada se steknu uslovi u praksi za njenu primenu?
Uz sve to biće potrebno potpuno saglasje predloženih mera od strane NBS i namera i viđenja problema od strane Vlade Republike Srbije, jer samo tako je moguć efekat pravovremenog i efikasnog delovanja, kao i Agencija, potpuno stručno i kadrovski spremna da odgovori obavezama u datim uslovima nastanka izrazito nepovoljnog scenarija.
Smatram da je o ovim temama neophodno imati jasan stav već u ovom trenutku, ako se želi postići potpun efekat ovog seta zakona i na taj način otkloniti sve eventualne nedoumice o namerama predlagača.
Pogotovo što se predloženim odredbama trećeg zakona u setu, a o izmenama i dopunama Zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje, dodatno ima cilj da se doprinese daljem jačanju poverenja u bankarski sistem kroz izjednačavanje deponenata banke u stečaju i banke u likvidaciji u pogledu prava na isplatu osiguranog depozita, što do sada nije bio slučaj, a propisano je članom 4. Predloga zakona.
Pored toga se u članu 26. zakona uvodi i obaveza likvidacionog upravnika, u postupku prinudne likvidacije banaka, kao i u postupku dobrovoljne likvidacije banaka, da u rokovima utvrđenim zakonom kojim se uređuje osiguranje depozita, pre isplate drugih poverilaca bez obaveze podnošenja prijave potraživanja od strane deponenata osiguranih u smislu zakona kojim se uređuje osiguranje depozita, organizuje naplatu tih depozita na teret likvidacione mase.
Shvatajući sa punom ozbiljnošću značaj i neophodnost ponuđenih rešenja predviđenih odredbama ovog seta zakona, u uslovima aktuelnih problema na finansijskom tržištu i potrebe jačanja poverenja u bankarski sistem Srbije, kao i spremnosti Vlade Republike Srbije da već sada unapred da odgovore na eventualne moguće probleme i pitanja iz oblasti funkcionisanja finansijskog tržišta Srbije u budućnosti, poslanički klub SPS-JS glasaće za predloženi set zakona u načelu.

Poštovano predsedništvo, uvažena gospođo ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, u teoriji o porezima poznat je tzv. princip ''stabilnosti poreskog sistema'' koji nalaže da bez velike potrebe ne treba pribegavati čestim poreskim reformama, jer poslovni svet želi stabilnost režima poreza u smislu planiranja svojih poslovnih poteza, otuda i čuvena maksima – stari porezi su bolji od novih. Predlogom ova dva zakona, koja su predmet rasprave, predlažu se parcijalne mere u smislu olakšica, a sa stanovišta dužine trajanja tih olakšica one su privremene, idu u pravcu pružanja finansijskih olakšica u uslovima nepovoljnih okolnosti određenog broja obveznika doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje, kao i kamata na dospele obaveze po osnovu određenih poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje do 31.12.2007. godine.
Potpuno je opravdano zakonskom regulativom omogućiti, a da se stabilnost poreskog sistema ne naruši, da se osiguranicima koji nisu redovno uplaćivali doprinose za obavezno zdravstveno osiguranje stvore uslovi za ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, da se stvore uslovi da osiguranici, odnosno poslodavci, započnu sa uplatom tekućih obaveza po osnovu doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje, odnosno ukoliko ispune zakonom propisane uslove otpis duga u celini, odnosno kamate u određenom procentualnom iznosu, da se privredni subjekti na taj način rasterete određenih obaveza iz prethodnog perioda i stvore uslovi za bolju privrednu aktivnost istih.
Dakle, predložena zakonska rešenja su dobra i opravdana, sa jasno i precizno određenim ciljevima i, po mom mišljenju, pošto se radi o parcijalnim i privremenim rešenjima, teško je ili, blago rečeno, neprecizno, tvrditi da se u neravnopravan položaj dovode određeni privredni subjekti, odnosno obveznici koji su izmirili svoje obaveze, dakle, koji su bili u mogućnosti da izmire svoje obaveze, jer na kraju krajeva oni su i po tom osnovu koristili svoja prava, imali overene zdravstvene knjižice i koristili prava, za razliku od onih ostalih koji su i ciljna grupa ovog zakona, koji nisu bili iz raznoraznih mogućnosti u prilici da plate svoje obaveze, pa na osnovu toga nisu mogli ni da koriste određena prava.
S obzirom na ograničenost vremena još samo dve sugestije. To se, pre svega, odnosi na poljoprivredne osiguranike. Nadam se da će rasprava u pojedinostima pokazati da bi za te osiguranike, po mom mišljenju, trebalo omogućiti pokretanje postupka za otpis duga po osnovu doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje po službenoj dužnosti od strane poreske uprave, jer se radi o populaciji koja pretežno živi u seoskim sredinama, često su nedovoljno i nepotpuno informisani o postojećim zakonskim rešenjima vezanim za njih. U suprotnom, ubeđen sam da se ne bi postigao pravi efekat što se tiče ovih osiguranika, a imali bi značajno dodatne troškove izazvane ostvarivanjem predloženih prava.
Još samo jedna sugestija. Želeo bih i nadam se da resorno ministarstvo ''Vodama Vojvodine'', po uzoru na ovaj zakon, dakle, o otpisu kamate, može preporučiti da se enormno visoke kamate na naknade za odvodnjavanje, takođe, reše i otpišu po ovom sličnom osnovu, jer poljoprivrednici plaćaju velike obaveze po ovom osnovu i za njih bi bila to značajna olakšica.
Uz ove dve sugestije smatram da su ovo dobra zakonska rešenja i treba ih usvojiti. Zahvaljujem. (Aplauz.)

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, uvažena gospođo ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, definisani prioriteti nove Vlade do kraja 2008. godine, pre svega u smislu ubrzanja izgradnje infrastrukture i finansijskih podsticaja za strateške investicije, poboljšanje položaja penzionera i socijalno ugroženih kategorija stanovništva, kao i značajna podrška razvoju poljoprivrede, predstavljaju osnovni okvir za Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2008. godinu i predloženi rebalans budžeta za 2008. godinu, u stvari je izraz težnje i nastojanja da se ti prioriteti realizuju.
Deo prioriteta je već formalizovan i to kroz uredbu o vanrednom povećanju penzija, ugovorom sa Fijatom, ugovorom sa izvođačima radova na infrastrukturnim objektima, te uredbom o uslovima i načinu korišćenja sredstava za regresiranje repromaterijala za proizvodnju ratarskih i povrtarskih kultura u 2008. godini. Mere u smislu podizanja kapaciteta poreske administracije, pojačane mere kontrole u naplati poreskih obaveza, informaciono povezivanje službi daju rezultate. Struktura naših poreskih prihoda budžeta kreće se i razvija u skladu sa tendencijama i praksom u EU, u kojoj najznačajniji poreski prihod budžeta čini PDV, porez na dodatu vrednost, sa projektovanim nivoom učešća od 48,5%, odnosno oko 315 milijardi 600 miliona dinara.
Uz povoljno kretanje određenih makroekonomskih pokazatelja o kojima je i gospođa ministarka govorila, te kretanja prihoda budžeta za period januar-avgust 2008. godine, sve to omogućava određenu stabilnost i održivost fiskalnog sistema Republike Srbije i trenutno realno planirano povećavanje budžetskih prihoda za 1,6% u odnosu na prvobitni plan, odnosno u iznosu od 650 milijardi i174 miliona dinara.
Neophodno je, shodno tome, izvršiti usklađivanje izdataka, a ovim predlogom rebalansa budžeta za 2008. godinu Vlada je utvrdila ključne prioritete budžetske potrošnje u iznosu od 695,9 milijardi dinara. Pre svega, rebalansom budžeta za 2008. godinu planirana su dodatna sredstva za penzije u iznosu od 12 milijardi i 658 miliona dinara, za realizaciju uredbe Vlade o vanrednom povećanju penzija za 10% od isplate za oktobar 2008. godine. Planirano je povećanje sredstava za socijalno osiguranje i socijalnu zaštitu od nepunih milijardu i 500 miliona dinara, koja se odnose na naknade za socijalnu zaštitu iz budžeta, pre svega, radi obezbeđivanja dodatnih sredstava za naknade porodiljama, zbog povećanja broja porodilja, što je odličan pokazatelj, kao i naknade korisnicima materijalnog obezbeđenja porodice, tuđe nege i pomoći, naknade hraniteljicama, i u Predlogu rebalansa budžeta za 2008. godinu ta sredstva sada zahvataju negde oko 9,2% rashoda ukupnih i iznose 68 milijardi i 119 miliona dinara.
Na ovaj način, Vlada Republike Srbije dokazuje da je socijalno odgovorna i spremna da se brine o svakom građaninu države Srbije, kao i da značajno u narednom periodu poboljša status i standard penzionera, od kojih su mnogi dospeli pod udar dugogodišnje i nedovoljne brige i nerazumevanja društva za njihov materijalni položaj i socijalni status.
Za subvencije u poljoprivredi planirana su dodatna sredstva u iznosu od nepunih 7 milijardi dinara u cilju sprovođenja već donetih propisa iz ove oblasti, a pre svega za regresiranje repromaterijala, za proizvodnju ratarskih i povrtarskih kultura u 2008. godini, podršku nekomercijalnim poljoprivrednim gazdinstvima, genetskom unapređenju mlečnog govedarstva, regresiranju mlečnog stočarstva, osiguranju životinja, useva i plodova, kao i u oblasti zdravstvene zaštite životinja i bezbednosti hrane životinjskog porekla.
Dame i gospodo narodni poslanici, potpuno je jasno da poljoprivreda predstavlja strateški veoma značajnu privrednu granu, i ujedno najveći razvojni potencijal Republike Srbije u budućnosti.
Svakako da se izdvajanjem dodatnih sredstava Vlada Republike Srbije jasno opredelila u tom smislu, kao i da želi u budućnosti da podigne nivo konkurentnosti i efikasnosti poljoprivrednog sektora, obezbedi kvalitetnu i bezbednu hranu namenjenu domaćoj potrošnji i izvozu, te očuva životnu sredinu od štetnih uticaja poljoprivrednih tehnoloških postupaka i tako na najbolji mogući način pruži, između ostalog, punu podršku održivom razvoju sela i ravnomernom regionalnom razvoju Republike Srbije.
Za realizaciju projekata saobraćajnica od nacionalnog značaja, i to obilaznice oko Beograda, deonice Dobanovci-Bubanj potok i izgradnju autoputa na deonicama Niš-Dimitrovgrad i Leskovac-Preševo, planirani su Predlogom rebalansa budžeta za 2008. godinu dodatna sredstva od dve milijarde i 300 miliona dinara, kao i dodatna sredstva u iznosu od milijardu i 970 miliona dinara za još jedan projekat od nacionalnog značaja, a to je realizacija ugovora o zajedničkom ulaganju sa Fijatom, a sredstva se opredeljuju na ime osnivačkog uloga.
Pomenuti projekti i izdvajanje dodatnih sredstava ovim rebalansom potvrđuju odlučnost Vlade u nameri da pokrene dugo očekivane kapitalne projekte, koji će sigurno obezbediti rast zaposlenosti i standarda stanovništva i stvoriti preduslove za dinamičan privredni rast. Naravno, da bi se planirani prioriteti Vlade Republike Srbije i ciljevi u potpunosti ostvarili biće izazova, a pre svega biće u narednom periodu neophodna pojačana kontrola rashoda, kao i jasan kurs u pravcu promene strukture javne potrošnje ka većem učešću javnih investicija, kao što su Koridor 10. Na taj način bi se sigurno suspendovao eventualni efekat na opšti rast cena.
Svakako spremnost da se uvećani budžetski deficit sa planiranih 40,95 na 45,78 milijardi dinara pokrije iz dva realna izvora, i to akumuliranih privatizacionih prihoda iz prethodnih godina i akumuliranog suficita iz penzionog fonda samostalnih delatnosti, dodatno isključuje takvu mogućnost i scenario i siguran sam da je to izbor i opredeljenje resornog ministarstva i Vlade.
Svakako da je ograničena raspoloživa sredstva, realna sredstva predviđena ovim rebalansom budžeta Republike Srbije za 2008. godinu, moguće i na drugačiji način opredeliti nego što je u ovom predlogu, a pogotovo, uvažavajući nespornu činjenicu da su potrebe mnogostruko veće od mogućnosti raspoloživih realnih sredstava.
No, obzirom da se ovim predlogom rebalansa budžeta za 2008. godinu ostvaruju prioriteti o kojima sam govorio, a koje poslanički klub SPS-JS smatra najznačajnijim i vidi kao realizaciju svojih predizbornih obećanja građanima Republike Srbije, uvereni smo da je ovaj predlog rebalansa budžeta za 2008. godinu dobar i mi ćemo za njega glasati. Zahvaljujem.

Poštovano predsedništvo, uvažena ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, čitav set zakona koji je predmet rasprave, neosporno, predstavlja značajan iskorak u uređenju države Srbije, iskorak ka njenom putu ka EU. Ipak, predmet mog izlaganja biće isključivo, po meni, najznačajniji – Predlog zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, s posebnim osvrtom na fenomen sukoba interesa pri vršenju javne funkcije, fenomen koji je regulisan čl. 28-39. Predloga zakona, fenomen koji još od obnavljanja višepartijskog političkog sistema u Republici Srbiji predstavlja predmet velikog interesovanja, a često je i predmet rasprava koje se vode u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Svakako da veliko interesovanje za taj fenomen proističe iz ogromne opasnosti koju sukob interesa nosi i težine posledica koje prouzrokuje državi i građanima. Nažalost, samo mali broj građana i javnosti ima jasnu sliku šta, zapravo, predstavlja fenomen sukoba interesa.
Dodatni problem u razumevanju ovog fenomena predstavlja i činjenica da je u pravnom sistemu Republike Srbije poseban zakon koji reguliše materiju sukoba interesa prvi put donet tek 2004. godine, odnosno da do tada nije bilo pravnih normi koje bi na sveobuhvatan način određivale šta je sukob interesa.
Ono što je posebno interesantno i čega smo svi bili svedoci u prethodnom periodu, jeste činjenica da mnogi ljudi koje je Zakon o sprečavanju sukoba interesa odredio kao funkcionere, i pored svega, nisu bili svesni da se on na njih odnosi, ili su ignorisali svoje obaveze. Pokazatelji govore da je to posebno bilo izraženo u slučajevima funkcionera na lokalnom nivou, iako je moguće pretpostaviti da na tom nivou ima najmanje razloga da se nešto krije.
Sukob interesa podrazumeva postojanje različitih interesa, ali među svim slučajevima sukoba interesa koji postoje, za primenu zakona je relevantno samo postojanje sukoba između javnog, koji podrazumeva zalaganje za ostvarivanje opšte koristi, i privatnog interesa. Dakle, to je svaka situacija u kojoj državni funkcioner, kome je povereno vršenje javnih ovlašćenja, daje prednost ostvarenju vlastitih ili tuđih privatnih interesa na uštrb ostvarenja javnog interesa, kako je i članom 28. Predloga zakona propisano.
Sukob interesa nije isto što i korupcija, ali su očigledne dve činjenice. Sukob interesa prethodi korupciji i u svakom obliku korupcije postoji sukob interesa, dok sukob interesa ne podrazumeva neminovno postojanje korupcije.
Dakle, sukob interesa može predstavljati prethodnicu korupcije i olakšati da do nje dođe i zato se gotovo sve države sveta, barem formalno, ako ne i suštinski, bore protiv te pojave. Naročito su štetne i opasne posledice sukoba interesa po države koje se nalaze u tranziciji, jer mogu ugroziti izgradnju ekonomski prosperitetnog društva, političke slobode, socijalnu i pravnu sigurnost.
Upravo zbog toga, neophodno je doneti jedan ovakav zakon, kao i niz drugih mera preventivne i represivne prirode, kako bi se sukob interesa iskorenio u Republici Srbiji, ili, bar, smanjio do nivoa koji ne ugrožava funkcionisanje države.
Praksa većine država u tzv. tranzicionom procesu je posedovanje posebnih zakona o sprečavanju sukoba interesa, što je slučaj bio u Rumuniji, Estoniji, Letoniji, za razliku od država sa stabilnim demokratskim institucijama, u kojima, po pravilu, nije neophodno posebnim zakonima naglašavati potrebu za borbom protiv te štetne pojave, pošto se kod građana tih država stvorila društvena klima, svest nepovoljna za one koji bi se odlučili da protivzakonito deluju u situaciji sukoba interesa.
Zbog toga, donošenje zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije predstavlja ohrabrujuću činjenicu za sve građane i dokaz da je država Srbija rešila da se obračuna s onima koji su spremni da javna ovlašćenja vrše ne u opštem, već u privatnom interesu, i na taj način spreči ogromne štete državi i svim njenim građanima.
Naravno da se donošenjem ovakvog zakona trasira put ka stvaranju povoljne društvene klime i svesti za borbu protiv korupcije i drugih štetnih pojava u društvu, a ujedno ispunjavamo neophodni uslov u procesu pridruživanja EU.
Predlog zakona je potpuno precizan i jasno navodi radnje koje predstavljaju nedopušteno ponašanje, kao i sankcije, odnosno kaznene odredbe predviđene čl. 73-77, što, u svakom slučaju, olakšava onima na koje se zakon odnosi da lakše sagledaju svoje obaveze i prava i na taj način u potpunosti primenjuju odredbe ovog zakona.
Očekujem da će organi Agencije, Odbor i direktor, propisani članom 6. Predloga zakona, biti predloženi i izabrani u rokovima predviđenim članom 80, odnosno što pre, kako bi na adekvatan način zaživela primena ovog zakona, pre svega, nadležnosti Agencije u veoma bitnom segmentu prevencije korupcije i u nadziranju sprovođenja strategije za borbu protiv korupcije, propisane članovima 63. do 68. Predloga zakona, kao i veoma bitan proces izrade plana integriteta, čija je sadržina propisana članovima 59. do 62. Predloga zakona, a koji, u suštini, predstavlja mere pravne i praktične prirode kojima se sprečavaju i otklanjaju mogućnosti za nastanak i razvoj korupcije.
Ovim predlogom zakona, u članu 29. stav 1, kaže se – funkcioner može da vrši samo jednu javnu funkciju, čime se na najbolji način promoviše princip jedan funkcioner – jedna funkcija, jer pitanje kumulacije funkcija je više pitanje efikasnosti, zato što postoji veliki broj javnih funkcija i poslova koje nikako nije moguće obavljati dovoljno efikasno ako ih isto lice vrši.
Nadajmo se da će u skorije vreme vršenje jedne funkcije predstavljati pravilo u Srbiji i u potpunosti doprineti da se javni poslovi obavljaju kvalitetnije i efikasnije, od čega će imati koristi svi građani Republike Srbije.
Ono čemu se posebno nadam i priželjkujem jeste da ovakav zakon, nakon usvajanja u Parlamentu i, naravno, uz prihvatanje određenih amandmana koje će poslanici SPS-a podneti, a kojima se bliže preciziraju pojedine odredbe Predloga zakona, bez zadiranja u suštinu i duh zakona, dobiti opštu podršku našeg društva, doživeti doslednu primenu u praksi i na taj način dovesti Srbiju i sve njene građane u stadijum kada će moralna osoba za javnost biti daleko najdelotvornija sankcija, a tek tada ćemo moći reći da smo uspeli, odnosno da smo napravili veliki pomak u borbi protiv korupcije.
Zahvaljujem.

Poštovano predsedništvo, poštovana ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, potpuno je jasno da se radi o ugovorima i sporazumima o realizaciji projekata od vitalnog značaja za državu Srbiju, sve njene građane, iz domena poljoprivrede, infrastrukture, ravnomernog regionalnog razvoja, zdravstva, zaštite čovekove sredine, i zbog toga ih u potpunosti treba podržati. Siguran sam da će i realizacija ovih projekata biti prvi korak u uspešnoj realizaciji SSP-a kada bude ratifikovan i stupio na snagu.
Nemam ambiciju da obrazlažem svih 11 projekata, ali želim da apostrofiram i dam značaj pre svega projektima za revitalizaciju poljoprivrede u tranziciji i projektu rehabilitacije sistema za odvodnjavanje i navodnjavanje, pre svega zbog područja na koja se ovi projekti fokusiraju i ciljeva koje žele postići. Razlog je jednostavan, jer dolazim iz opštine Žitište, iz Srednjebanatskog okruga gde je poljoprivreda osnovna delatnost, delatnost koja predstavlja gotovo jedini izvor prihoda za građane i privredne subjekte. Takođe, opštine Žitište i Sečanj imale su iskustva sa poplavama 2005. godine.
Poljoprivreda je najosetljivija oblast, a predstavlja i ključ ekonomskog oporavka Srbije, pa zbog toga postoji dodatni značaj ovih projekata. Naravno, projekti reforme poljoprivrede u tranziciji predstavljaju put da se podigne nivo konkurentnosti poljoprivrede, zatim da se intenzivira poljoprivredna proizvodnja i na taj način afirmiše ruralni razvoj i omogući opstanak mladih ljudi, da se prekine, dakle, jedan lanac negativne migracije i na taj način obezbedi da se najvitalniji deo stanovništva bavi poljoprivredom, a na taj način, ubeđen sam, ostvariće se borba i protiv bele kuge.
Što se tiče projekta sistema za odvodnjavanje i navodnjavanje, zaista smatram da su sredstva koja ulažemo u ovom trenutku značajno manja, jer onog momenta kada nastupe neželjene posledice i velike štete u prilici smo da ulažemo velika i enormna sredstva radi zaštite imovine i useva.
U tom smislu, na ovaj način idemo u susret događajima da bismo sprečili štete i zaštitili pre svega ljudske živote, a i useve. Mogu da vam kažem, recimo, da su kod nas u opštini usevi pretrpeli štetu ne samo 2005. godine, nego i u narednim godinama nisu dali očekivane rezultate.
S tim u vezi želim da kažem da ova dva projekta imaju zaista veliki značaj za ruralna područja, nerazvijene opštine i pogranične opštine, ali smatram da oni neće biti dovoljni da ova područja dožive jedan potpuni preporod i ekonomski prosperitet. Bila bi potrebna jedna stručna analiza koja bi pokazala da u smislu rešavanja ovih problema postoji dovoljno prostora da se jednom stimulativnom fiskalnom politikom pomogne razvoj svih ovih područja.
S tim u vezi, o tome ću naredni put, nekom drugom prilikom, a sve ove projekte u potpunosti podržavam, u smislu zaduženja naše države. Hvala.