Poštovana predsednice, uvažena gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, SPS-JS podržaće Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Srpske banke, a.d. Beograd za obaveze JP "Jugoimport-SDPR'', pre svega iz razloga što je ovaj predlog zakona u funkciji realizacije jednog veoma značajnog izvoznog posla naše namenske industrije.
Mi smatramo da je jedan takav posao primer kako Srbija može da realizuje svoje razvojne šanse i razvojne potencijale. Srbija je, to je potpuno jasno i svi relevantni ekonomisti kažu, izašla iz jednog perioda kada je imala značajan priliv i prihod po osnovu sredstava od privatizacije, takođe, po osnovu donacije, ali i velike i visoke javne potrošnje. Nažalost, u ovom periodu značajno je smanjen priliv stranog kapitala, potpuno jasno da su to dejstva svetske ekonomske krize.
U tim uslovima se Vlada Republike Srbije mora opredeliti da vodi ekonomsku politiku koja je i socijalno održiva i u tom smislu SPS-JS daju punu podršku Vladi Republike Srbije, koja, evo i prema uvodnom izlaganju gospođe ministarke, već ima politiku koja predstavlja novi model rasta po osnovnim određenim pokazateljima, ali mi želimo da i ti pokazatelji zaista budu u funkciji realnog poboljšanja standarda svih građana Republike Srbije. I, naravno da je, usled ovih faktora koje sam izneo, neophodno da Republika Srbija pre svega poradi na povećanju konkurentnosti svoje privrede, što nimalo neće biti lak posao u narednom periodu, predstavljaće značajan izazov za Vladu Republike Srbije, a, takođe, i povećanje izvoza, što ovaj posao u najboljem smislu i predstavlja. I to je, po nama, jedini mogući način da Republike Srbija i realno ostvari poboljšanje životnog standarda svih građana Republike Srbije, jer se jedino na taj način mogu obezbediti značajnije realne stope rasta bruto društvenog proizvoda, koje će se svakako odraziti na bolji život svih građana Republike Srbije.
Ovaj zakon pre svega treba, kao što smo čuli, da uredi preuzimanje obaveze Republike Srbije kao garanta za izmirivanje obaveza "Jugoimport-SDPR'' i svakako ga treba podržati, jer opredeljenje i rad Ministarstva odbrane i Javnog preduzeća, u okviru svojih nadležnosti, da pronađe nova tržišta i realizuje vojnu opremu i naoružanje po modelu da se obnove veze sa bivšim partnerima i SFRJ i drugih država, a i tržišta koje predstavljaju potencijal po osnovu kupovne moći, jeste jedan dobar primer kako Republika Srbija može da realizuje svoje potencijale i dobar primer kako se treba ponašati u svim drugim segmentima koji predstavljaju jednu vrstu komparativne prednosti Republike Srbije.
Treba istaći da se radi o poslu koji je mnogostruko uvećan u odnosu na iznose ostvarene u nekom prethodnom periodu i svakako da SPS-JS želi da podrži ovakav način rada, ovakav način predstavljanja Republike Srbije u domenu namenske industrije. I želimo da u tom smislu podržimo ovaj zakon koji će svakako realizovati jedan značajan izvozni posao za Republiku Srbiju. Zahvaljujem. (Aplauz)

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo ministarka, poslanički klub SPS – JS, u načelu je podržao predlog zakona o budžetu Republike Srbije sa pratećim poreskim i finansijskim zakonima, pre svega zbog okvira u kome se radio ovaj budžet, a naravno i zbog osnovnih odredbi i smernica ekonomske politike Vlade Republike Srbije za 2011. godinu, koje su prihvatljive za naš poslanički klub, a tiču se težnje Vlade Republike Srbije da poštuje fiskalna pravila koja smo ustrojili izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, dakle, postojeći ciljani deficit za 2011. godinu na nivou od 4,1% BDP ili 120,5 milijardi dinara.

Za nas su jako bitna izdvajanja za socijalno najugroženije kategorije, čistih 90 milijardi dinara, što potvrđuje našu težnju i želju da svaka ekonomska politika mora biti socijalno održiva i na kratak i dug rok i to je jedina moguća

ekonomska politika, svaka druga vrsta vođenja ekonomske politike bi bila neka vrsta

teorijske i nesprovodljive ekonomske politike. Kada su u pitanju bili poreski i finansijski zakoni, još tada u načelnoj raspravi rekli smo da mi želimo i podržavamo korenite izmene poreskog sistema sa željom da podataka koji govori da se u Republici Srbiji poreske utaje kreću na nivou od 30% BDP, a da u razvijenijim državama su te utaje negde na nivou 15% BDP.

Znači, da ova vrsta izmena poreskih zakona, pre svega, ima isključivo fiskalni cilj i ubiranje dodatnih prihoda koji nedostaju u budžetu usled ukidanja poreza na upotrebu mobilnih telefona, zatim određenih poreskih podsticaja i olakšica. To u suštini ne predstavlja korenitu poresku reformu i onu koju mi smatramo da bi bila potrebna Republici Srbiji. Naprotiv smatramo da treba iskazati značajnu materijalnu tehničku podršku radu Poreske uprave, a takođe poraditi na izmenama Zakona o porezu na dohodak građana, gde postoji siva zona, gde postoji zarade koje se kreću u okvirima koji se ne oporezuju. To bi svakako bio način da se značajno pospeši punjenje budžeta Republike Srbije.

Tada smo rekli i sada mislimo da je su nedostajuće prihode trebalo obezbediti putem, pre svega, akciza, jer su akcize najstariji porezi na potrošnju, trošarina, to su porezi specijalni koji se odnose na posebne proizvode koji se supstituišu. Mala je poreska erozija i u tom smislu ne predstavlja značajan udar pojedine slojeve stanovništva vezano, pre svega, za njihove ekonomske potencijale. Iz tog razloga, mi smo predložili jedan amandman koji se, pre svega, tiče utvrđivanjem akciza na derivate nafte. Mi smo predvideli da se članom 1. Zakona o akcizama na derivate nafte, akciza se plaća u sledećim iznosima i to: na sve vrste motornih benzina iz tačke 2. ovog stava 45 dinara, motorne benzine evro BNB 98 i evro Premijum BNB 95 – 49, 5 dinara, sve vrste dizel goriva izuzev dizel goriva iz tačke 4. ovog stava 35 dinara, evro dizel 37 dinara, ostale derivate nafte koji se dobijaju od frakcije nafte koje imaju raspon destilacije do 380 stepeni celzijusa 53,34 dinara i tečni naftni gas za pogon motornih vozila 17,95 dinara.

Šta se postiže sa ovim amandmanom? Sa ovim amandmanom, pre svega, i ovim predviđenim iznosima plaćanje akciza na derivate nafte, obezbediće se dodatnih 2,3 milijarde dinara u odnosu na one projektovane 73 milijarde u budžetu 2011. godine. Dakle, na ovaj način putem akciza mislimo da je potrebno obezbediti dodatne prihode i popuniti budžet. Pre svega, ideja je bila i u tom pravcu da se iznosi akciza na derivate nafte, odnosno derivate nafte uzimaju u obzir i relativne cene proizvoda u okruženju, konkurentnost na domaćem tržištu i liberalizaciju uvoznog tržišta. Iznos akciza na derivate nafte u tačkama koje sam pomenuo, ima ih pet, dakle na motorne benzine, evro BNB 98 i ostale derivate nafte, utvrđeno u iznosu usklađenim za procenjenu stopu rasta cena na malo, odnosno inflaciju 10,6%.

Takođe, poslednja promena direktive u minimalnim iznosima akcize koja je izvršena 2008. godine, propisuje izmene minimalnih akciza za bezolovni benzin i dizel gorivo. Članice EU imaju obavezu da do 1. januara 2015. godine se prilagode ovoj izmeni. Budući da to prilagođavanje u tom smislu kojoj direktivi treba da bude postupno, mi cenimo da na ovaj način utvrđenim akcizama se omogućuje da to prilagođavanje bude postupno sa mnogo manjih koraka i na jedan drastičan način. To je, pre svega, jedan put da se ovim povećanjem napravi jedan korak ka posebnom usklađivanju sa pravilima EU.

Takođe, što smatramo bitnim jeste sporiji rast iznosa akciza na ostale dizele, dakle, sve vrste dizel goriva izuzev dizel goriva iz tačke 4. ovog člana. Smatramo da pravdamo činjenicom da oni pretežno koriste se kao pogon poljoprivrednih i ostalih mašina. Imaju karakter proizvodnog inputa. Sasvim je opravdano da porast ovih akciza bude niži u odnosu na ostali iznos akciza. Smatrajući da je ovim celishodnijim rešenjem i predlogom da se nakon predloženih ukidanja određenih, pre svega, PDV dodatni prihodi na ovaj način mogu obezbediti, predlažemo Vladi Republike Srbije da ovaj amandman koji smo dodatno izmenili u

postupku usvoji, a takođe, pozivam i sve narodne poslanike da podrže ovaj amandman. Hvala.

Poštovano predsedništvo, uvažena gospođo ministar, dame i gospodo narodni poslanici, poslanički klub SPS-JS podržaće u načelu Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2011. godinu sa predlogom odluka za finansijske izveštaje, takođe i set poreskih i finansijskih zakona i izmene i dopune Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju.
Iskoristiću priliku da iznesem nekoliko stavova i opštih ocena našeg poslaničkog kluba, kada je u pitanju budžet Republike Srbije i prateći poreski zakoni.
Budžet Republike Srbije je osnovni dokument ekonomske politike za 2011. godinu i osnovna je smernica na očuvanju makroekonomske stabilnosti, povećanju uposlenosti, održivom privrednom razvoju i ravnomernom regionalnom razvoju. To su svakako smernice koje zaslužuju podršku našeg poslaničkog kluba.
Pripremu i donošenje budžeta Republike Srbije treba posmatrati u datom ambijentu i sa šireg političkog aspekta i, pre svega, da je ovo prvi budžet Republike Srbije koji usvajamo nakon izmena i dopuna Zakona o budžetskom sistemu, kojim su predviđena ustrojena fiskalna pravila, odnosno fiskalna ograničenja, opšta i posebna, zatim, trenutak je kada je aktivan kreditni aranžman sa MMF, treba uvažiti fiskalni kapacitet naše države, naravno, potrebe budžetskih korisnika koji su uvek maksimalistički i sa stavom da svi zaslužuju prioritet, takođe i zakonske obaveze koje u dobrom delu ograničavaju diskrecione rashode, odnosno diskrecionu mogućnost Vlade da sa njima deluje.
Krećući se u tim okvirima, Vlada i Ministarstvo finansija nisu imali nimalo lak zadatak da kreiraju budžet Republike Srbije. Međutim, naša poslanička grupa ceni da ga je ipak uspešno okončala i ocenjujući ga kao takvog da on predstavlja jednu realnu refleksiju trenutnog ekonomskog stanja Republike Srbije u uslovima kada su još uvek prisutni razarajući elementi svetske ekonomske krize i kada još uvek treba tražiti odgovore na nove izazove.
Takođe je ovaj budžet izraz opredeljenja Vlade da vodi odgovornije javne finansije na srednji rok i naravno odgovornije ponašanje kada je u pitanju novac svih građana Republike Srbije. Smatramo dobrim što je Vlada usaglasila sva fiskalna ograničenja. Takođe i visinu javnog duga i deficita sa MMF, jer taj aranžman nudi određenu makroekonomsku stabilnost. Takođe je i garant kredibiliteta javnih finansija Republike Srbije.
Uvođenjem fiskalnih pravila, opštih i posebnih, Vlada Republike Srbije se opredelila da razmišlja i deluje na srednji rok. Fiskalna pravila i samo uvođenje fiskalnih pravila nažalost ne garantuje i bolje finansije.
Međutim, iskustvo mnogih razvijenih zemalja ide u prilog toj činjenici i treba očekivati da će takav razvoj događaja biti i u Republici Srbiji. Koliki značaj ovim fiskalnim pravilima pridaju neke države govori podatak da je recimo Nemačka ustavom definisala svoja fiskalna pravila.
Prvi korak u tom smislu je načinjen i mi u uslovima kada se javni dug Republike Srbije opasno približava, dakle na nivou 39%, onom koji je projektovan fiskalnim pravilima. Apsolutno podržavamo čvrsto opredeljenje Vlade Republike Srbije da se ciljani deficit u 2011. godini ustroji i ostvari na nivou od 4,1% od BDP, a naravno na srednji rok se, dakle, uskladi sa opštim fiskalnim pravilom na nivou od 1%.
U predlogu budžeta vidimo da je planiran deficit na nivou od 120,5 milijardi dinara, što praktično znači da je on u nominalnom iznosu isti kao i u prethodnoj godini i zadovoljava ovaj kriterijum.
Svakako da ovaj proces koji u stvari predstavlja izmenu strukture javne potrošnje, odnosno smanjenje tekućih rashoda nije nimalo lak i da se ovo prilagođavanje mora dosledno sprovoditi u narednom periodu.
Sledstveno tome zaista smatramo opravdanim izmene i dopune Zakona o budžetskom sistemu, gde se ovom prilikom uvidelo da je neophodno odrediti posebna fiskalna pravila o ostvarenju opštih fiskalnih pravila koja su ipak temeljna i kojima treba težiti, tako da pravila koja su se odnosila na usklađivanje plata i penzija takođe mislimo da su dobra i podržavamo ih.
Okvir budžeta o kome govorimo je takav da su i prihodi i rashodi uvećani za 65 milijardi dinara u odnosu na prethodnu godinu i kreću se u rasponu ukupnih prihoda od 724,4 milijarde i rashoda od 844,9 milijardi, što daje taj deficit od 120,5 milijardi dinara.
Želeo bih da prokomentarišem i iznesem stavove povodom nekih planiranih rashoda u ovom budžetu na osnovu kojih se može videti opredeljenje odnosno okvir u kome se kretala Vlada Republike Srbije kada je predložila ovakav budžet.
Ukupni rashodi su negde na nivou od 845 milijardi dinara i predstavljaju izraz definisane politike Vlade Republike Srbije o kojoj sam govorio u prethodnom periodu i to se odnosi na meru odmrzavanja plata i penzija u javnom sektoru posle dve godine i za te namene su opredeljena sredstva u iznosu od 15,6% ukupnih rashoda i predviđena dinamika prema nekom planu usklađivanja plata u decembru koje će se ostvariti nominalno u januaru na nivou od 2%, a kasnije ta povećanja će pratiti indeks potrošačkih cena i jednu polovinu realnog rasta BDP u prethodnoj godini.
U prethodnoj polemici bilo dosta rasprave o tome. Neophodno je obezbediti potrebna sredstva Fondu za PIO kako bi se nesmetano vršile isplate penzija. Nažalost, to je posledica ne samo svega ovoga što smo čuli nego i nedovoljnog i slabog ostvarivanja prihoda po osnovu doprinosa i za te svrhe su predviđena izdvajanja od 274,2 milijarde dinara.
Smatramo da svaka ekonomska politika, pa i ova ekonomska politika Vlade mora biti socijalno održiva i na kratak i na dugi rok. Svaka druga ekonomska politika je teorijska, nesprovodiva i s tim u vezi apsolutno želimo da istaknemo i podržimo izdvajanje čistih 90 milijardi za socijalno najugroženije grupe stanovništva, dakle, za dečiju zaštitu, boračko-invalidsku zaštitu, učenički i studentski standard, izbegla i raseljena lica.
Svakako posledica jedne ovakve odluke jeste i zamrzavanje subvencija na postojećem stanju kapitalnih izdataka i mislim da na ovaj način vlada šalje jedan izraz želje da ovaj budžet bude socijalno održiv.
Ono o čemu je ovde bilo već reči, možemo reći da je Vlada Republike Srbije prepoznala apele lokalnih samouprava i da ovo od rebalansa koji smo usvojili pre mesec dana ili pre nekoliko meseci zaista predstavlja jedan kontinuitet i težnju Vlade Republike Srbije da dostigne potreban nivo transfera lokalnim samoupravama, kako bi se izbegle eventualne poteškoće u funkcionisanju lokalnih samouprava u Republici Srbiji.
Rebalansom budžeta su bila dodatna sredstva od milijardu dinara opredeljena, a ovim budžetom se predviđa oko 32 milijarde dinara, što je povećanje u odnosu na 2010. godinu oko 25%. Naravno, to još nije onaj nivo koji bi bio u punom kapacitetu, ali uveren sam da će ovakvim razvojem i ovakvim načinom sagledavanja prioriteta Vlada Republike Srbije već u narednoj godini dostići potpuno potrebna transferna sredstva za lokalne samouprave.
Naravno, dobrim delom su povećana izdvajanja i za obrazovanje, negde preko 5%. Takođe i za nauku. Smatramo da su to oblasti ključne i da su prioriteti u ovoj državi. Nažalost, Ministarstvo za nauku je na sednici Odbora za nauku tražilo nešto veća sredstva, međutim, uvažavajući ove okvire u kojima se krećemo i potrebnu respektivnost u tom domenu mislim da je ovo maksimum koji je Vlada uspela da postigne i da će značiti značajnu podršku nauci u Republici Srbiji.
Takođe, želim da kažem, do sada to niko nije napomenuo, a na sednici Odbora za finansije je spomenuto, ne znam da li je bilo reči na nekim drugim odborima, ovaj budžet je specifičan i po tome što se prvi put planiralo u uslovima realizacije finansijske ekonomije Narodne skupštine Republike Srbije, gde je u potpunosti ispoštovana procedura predviđena Zakonom o Narodnoj skupštini.
Želim da se zahvalim resornoj ministarki, a naravno i rukovodstvu parlamenta koje je dobrim obrazloženjem predloga budžeta uspelo da plan koji je predvideo i Administrativni odbor potpuno bude prihvaćen i ugrađen u ovaj budžet, dakle na nivou od 1,9 milijardi, što je za nekih 200 miliona dinara više od onog okvira koje je ponudilo Ministarstvo finansija.
Dobro obrazloženje govori da naš parlament predviđa nekoliko aktivnosti koje do sada nisu bile, a to je mogućnost uvođenja elektronskog parlamenta, potreba da se sale u kojima se glasa na odborima potpuno opreme, a to nisu samo želje parlamenta, to su i odredbe novog Poslovnika koje u tu svrhu predviđaju način funkcionisanja našeg parlamenta.
Ovaj budžet izdvajanjem preko tri i po puta više sredstava u odnosu na prethodnu godinu za rad Državne revizorske institucije ponovo jasno pokazuje opredeljenje Vlade da želi da DRI funkcioniše u punom kapacitetu, da svojim radom doprinese boljim javnim finansijama u Republici Srbiji i zakonitom trošenju svakog dinara građana Republike Srbije i da zaista nema nameru niti bilo šta želi da krije.
Kada su u pitanju prihodi budžeta RS, neki parametri govore da je projekcija rasta BDP za 2011. godinu moguća na nivou 3%, veća stopa rasta izvoza u odnosu na uvoz od 14,2% i 6,2% i ciljana inflacija, koja je ovde bila stvar polemike, na nivou 4,5%, prateći poreski zakoni i izmene omogućile su da se planiraju nešto veći prihodi u odnosu na prethodnu godinu, skoro 10%, u iznosu od 724,4 milijarde.
Dobro je i što je za pohvalu ukidanje poreza na upotrebu i korišćenje mobilnih telefona. Dobro je što smo ovog puta dobili i jedan pregled efekata primene poreskih podsticaja, recimo poreza na dobit, to je procena poreske uprave, da je po osnovu zapošljavanja invalida, otvaranja novih pravnih lica, zapošljavanja određenog broja radnika na neodređeno vreme, ostvaren taj poreski efekat u 20,8 milijardi dinara. To su sredstva kojih se Republika Srbija, odnosno Vlada RS odrekla u korist ovih podsticaja.
Svesni smo da ova sredstva, ali i ovih oko šest milijardi, ako se ne varam, ubranih sredstava od poreza na upotrebu i korišćenje mobilnih telefona je neophodno negde na nekoj drugoj strani nadoknaditi i ubrati. Izmene ovog zakona nažalost su isključivo fiskalnog karaktera, imaju isključivo fiskalni cilj. Više puta sam koristio raspravu i u plenumu i na odborima da podržim ministarku finansija u njenoj želji da izvrši temeljnu reformu poreskog sistema u RS.
Ovog puta, pre svega pozivam da se da jasna podrška poreskoj administraciji. Onaj podatak koji ste vi izneli više puta jasno ide u prilog tome da su poreske utaje u RS u odnosu na razvijene države značajno veće i da u tom smislu treba shvatiti ove izmene pre svega kao fiskalne, ali prava temeljna poreska reforma i drugih poreskih oblika, pre svega poreza na dohodak građana, treba da usledi kako bi se smanjile poreske utaje u RS.
S tim u vezi, ne bih detaljnije izlagao neke predloge ovih zakona, ali želim da kažem da su akcize jedan od najstarijih poreza tzv. trošarine i prvi oblik oporezivanja potrošnje i da su vrlo izdašne, popularne i da imaju malu poresku evaziju i da se oporezuju određeni proizvodi, oni koji se ne mogu supstituisati.
Zbog takvih svojstava ovim izmenama predloga o akcizama predviđen je dodatni prihod oko tri milijarde dinara. Jedan deo se predviđa da se nadomesti oko milion i po dinara u izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost. Moje mišljenje i stav je da ovaj fiskalni efekat i fiskalni cilj izmena poreskih zakona je mogao mnogo bolje i mnogo više da se zahvati putem akciza i da bi ovi efekti o kojima smo razgovarali gotovo bili eliminisani.
Često se čula diskusija i u plenumu i na odborima kada je u pitanju Zakon o porezu na imovinu, odnosno ubiranje poreza na imovinu na nivou lokalnih samouprava, sećam se kada je ta ideja zaživela i kada smo govorili na Stalnoj konferenciji gradova i opština da je osnovna ideja bila da je to pre svega stoprocentni prihod opština, da su opštine te koje su zainteresovane da se on dobro ubere, da su opštine te koje dobro poznaju svoj teren i da će se efekat naplate tog poreza značajno popraviti.
Sada čujemo dosta kritika da mnogi objekti nisu oporezovani, da neki plaćaju a neki ne plaćaju. Drugog rešenja nema. Pozivam poresku administraciju u opština da izađu na teren, da izađu u svoja mesta i angažuju dodatne ljude, popišu imovinu koja nije prijavljena, popune poreske prijave i na taj način značajno poprave i samu naplatu ovog poreza i dobro popune budžet svojih lokalnih samouprava.
Na kraju bih želeo da kažem da se nadam i očekujem, pored predloga za reformu poreskog sistema i nekih preporuka oko naplate poreza, da je dobro što je i ovog puta ovaj predlog budžeta na nivou pet ministarstava zadržan kao programski, ali i svakako se nadam i očekujem da će Vlada RS od naredne godine slediti trend u razvijenim državama i težiti ka programskom budžetu, koji osim tog troškovnog i funkcionalnog dela prati konkretne programe i projekte koje treba ostvariti, a nakon utroška može da izmeri ono što je ostvareno. To znači sa određenim sredstvima šta je sagrađeno, kakva se svrha postigla, kakav cilj, odnosno koliko je recimo kilometara puta izgrađeno.
Obzirom da su predmet ove rasprave i predlog tri odluke finansijskih planova, oni su u skladu sa budžetskim projekcijama i odgovarajućim fiskalnim pravilima i svakako su za nas prihvatljivi.
Na kraju, kada bih zaključio želim da kažem da ovaj budžet predstavlja prvi korak i temelj za budući proces jačanja fiskalne odgovornosti, odnosno jednog srednjoročnog planiranja finansija u RS. Dobro je što je usaglašen bitnim parametrima sa MMF, a obzirom da su i dodatna sredstva izdvojena za socijalnu zaštitu smatramo da je u ovom trenutku potrebno i dovoljno socijalno održiv i zbog svega toga poslanički klub SPS-JS u načelu podržava ovaj predlog zakona.

Poštovano predsedništvo, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, na početku želim da kažem da će poslanički klub SPS - JS u načelu podržati sve predloge zakona koji su predmet današnje načelne rasprave, a ima ih 25, kao što smo čuli.
Moja želja je da određeni akcenat stavim na Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade RS i Vlade CG o saradnji u zaštiti od prirodnih i drugih katastrofa. Sledeća tri predloga zakona koja se tiču sporazuma o naučnoj i tehnološkoj saradnji sa SAD, Vladom Republike Austrije i Republikom Italijom.
Kada je u pitanju Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade RS i Vlade CG o saradnji u zaštiti od prirodnih i drugih katastrofa, mislim da je potrebno pre svega reći šta u suštini znači taj sporazum i šta je predmet i cilj tog sporazuma.
Pre svega, predmet tog sporazuma je uređivanje uslova za dobrovoljno pružanje pomoći u slučajevima katastrofa i velikih nesreća, i to se odnosi pre svega na poplave, zemljotrese, požare, zagađivanje životne sredine, radioloških opasnosti i drugih industrijskih katastrofa, zatim o međusobnom obaveštavanju o opasnostima, međusobnoj pomoći pri zaštiti i spasavanju i otklanjanju posledica katastrofa, obrazovanju i osposobljavanju pripadnika službi koje će učestvovati u spasavanju, razmene naučnih i tehničkih podataka, a naravno i saradnji pri razvoju i proizvodnji opreme za zaštitu i spasavanje.
Kada je cilj sporazuma u pitanju, on je usmeren u pravcu da se u skladu sa raspoloživim mogućnostima uzajamno obe ugovorne strane, Srbija i Vlada Crne Gore, pomažu u slučajevima katastrofe.
Želeo bih da apostrofiram jedan član, mada ovaj sporazum u daljem toku prilično precizno definiše procedure o realizaciji svih ovih predmeta ugovora i cilja, to je član 23, koji govori o imenovanju stalne i mešovite komisije koja će biti zadužena za sprovođenje ovog sporazuma i koja ima obavezu da se najmanje jednom u toku godine sastaje, što svakako predstavlja osnov i okvir da ovaj sporazum faktički i u praksi zaživi.
Koliki je značaj ovog sporazuma, želeo bih da iskažem kroz ono što se dešavalo u Banatu na početku ove decenije, 2000. godine i 2005. godine, a svima je poznato da su to bile poplave 2005. godine u naseljenim mestima Jaša Tomić i Međa, godine 2000. u naseljenim mestima Boka, Šurjan, Konak, a sličan scenario se desio 1966. godine.
Kod sebe imam jedno svedočanstvo o tome koje je zapisao inženjer Nikola Bugarski, koji je bio vođa odbrane od poplave u naseljenom mestu Međa i on je vrlo sveobuhvatno predstavio jedno svedočanstvo u periodu od 20. aprila 2005. godine do 5. maja 2005. godine u svemu onome što se u tom trenutku dešavalo u naseljenom mestu Međa.
Mislim da je to jako dobro, jer čini mi se da smo ponekad skloni da prepustimo zaboravu određena dešavanja i da nam se negativna iskustva ponavljaju i da izvučemo potrebne pouke. Da je to tako govori u prilog to da smo imali gotovo tri identična scenarija u Banatu, kao što sam rekao, 1966, 2000. i 2005. godine. O čemu se radi?
Godine 2005. potrebno je reći da bedemi na reci Tamiš i drugim rekama u Republici Srbiji nisu popustili. To se desilo na teritoriji države Rumunije i prodor vode se desio na desnom tamiškom nasipu, na dva mesta, u dužini od 160 metara i 200 metara i zbog nizvodnog položaja naše teritorije, nižih kvota, voda je preko granice prodrla na našu teritoriju i sa nekim negativnim scenarijom pretila da ugrozi par naseljenih mesta i negde oko 55 hiljada hektara zemlje.
Prioritetni zadatak je bio sprečiti takav prodor u dubinu teritorije i mogu da kažem da smo u tim trenucima imali veliku borbu i sa vodom i sa vremenom, u tim trenucima, iskazujući određene slabosti, pre svega u sferi organizacije i nepoznavanja tačnih nadležnosti svih onih koji treba da učestvuju u tom procesu odbrane od poplava.
Suština cele priče je da reka Tamiš predstavlja međudržavni tok i da se odbrana od poplava mora voditi usaglašeno i da je jedino tako moguće trajno u međudržavnoj saradnji sa Rumunijom rešiti problem ponavljanja poplava i izazivanja velikih šteta.
Koliko je ova tema aktuelna, govore u prilog činjenice i ove katastrofe koje su se desile, dakle, pomenute poplave u Loznici i Prijepolju, ali i u samoj Crnoj Gori, zatim, zemljotres u Kraljevu. Želim da iz ovog ugla i na ovaj način apelujem o bitnosti ove teme, o bitnosti da ova vlada prepoznaje ovaj problem na ovaj način.
Da bi se na ovaj način i pristupilo rešavanju problema, u samom ovom izveštaju i u samom ovom pregledu dešavanja, želim da kažem da smo mi tada, odnosno, inženjer Bugarski i ljudi koji su sa njim vodili odbranu Međe i tada, evo, 28. aprila 2005. godine, zahvaljujući tome što je najviši državni vrh bio često prisutan u Međi i mnogo doprineo u odbrani i nakon toga obnavljanju, upoznali i sam državni vrh sa tom potrebom da se taj scenario više ne ponovi i da dugogodišnji problem od poplava na Tamišu sa rumunskom stranom do tada nije bio rešen.
Pošto je Tamiš međudržavni tok, rešavanje odbrane od poplava mora se vršiti usaglašeno. Želim da verujem da taj problem i još jedan ovaj apel svakako ubeđuje našu Vladu, naše Ministarstvo unutrašnjih poslova, sektor za vanredne situacije da se ova vrsta saradnje mora uspostaviti sa Rumunijom i da se moraju izraditi usaglašene studije i projekti, da se mora izvršiti rekonstrukcija postojećeg sistema odbrane na teritorijama obe države i da se taj problem nikako ne sme zapostaviti, kao što je to bivalo u nekim prethodnim vremenima.
Nažalost, epilog cele te priče je bilo da je u Međi samo, a poznato je da je i u Jaši Tomiću takođe bilo velikih šteta, palo je nekih 65 kuća, 66 je bilo potrebno rekonstruisati. Šteta u poljoprivredi je bila na nivou od 113 miliona dinara, ali ono što je najvažnije, niko od stanovnika nije povređen, a nije bilo ni uginuća stoke. Moram da se zahvalim i svim drugim organima koji su učestvovali u organizovanju, ali naravno da su stanovnici Međe podneli najveći teret i da je osećaj solidarnosti koji je tada bio prisutan kao i danas, doprineo umnogome da ta šteta ne bude i veća.
Međutim, ostaju otvorena pitanja još uvek. Nažalost, ni sami stručnjaci nauka ne mogu da reše, jer oni kažu da se neki bedemi prave na sto godina i da sa jednim procentom rizika, kada se dese veliki vodostaji, ni oni ne mogu da izdrže. Taj problem, dakle, međudržavne saradnje, mislim da mora da ima visok stepen odgovornosti naše Vlade.
Koliki je značaj ovog međusobnog obaveštavanja i regionalnih saradnji, mislim da smo svi mi bili svedoci, pre nekoliko meseci, čuvene havarije u Mađarskoj i crvenog mulja koji je takođe pretio da se rekom Tisom ulije kod nas i značajno zagadi reku Tisu i ugrozi našu životnu sredinu. To je svakako još jedan dokaz koji ide u prilog tezi da je ova regionalna i međudržavna saradnja, u smislu zaštite stanovnika i borbe protiv havarije, preko potrebna.
Svakako da SPS - JS podržava aktivnost MUP-a i sektora za vanredne situacije, u želji da sklapanjem ovakvih sporazuma i podrškom da postigne dobru saradnju u regionu na taj način, da na najbolji način zaštiti svoje stanovništvo i građane. Ceneći posvećenost ministarstva i samog ministra unutrašnjih poslova, Ivicu Dačića, koji je bio u prilici da prošle ili pretprošle godine poseti Jašu Tomić, govori o tome da je na jedan ozbiljan način shvaćen ovaj problem.
Na ovaj način sam svakako izneo samo neke štete koje su nastale u naseljenom mestu Međa. One se dešavaju i danas, nažalost, u Srbiji. Ovakvim pristupom sigurno bi se postigle veće uštede u finansijskim i novčanim sredstvima.
Kada su u pitanju sporazumi o naučno-tehnološkoj saradnji sa Italijom, SAD i Vladom Republike Srbije, u tom kontekstu bih pre svega želeo da izrazim jednu podršku poslanika SPS - JS jednoj inicijativi koja je raspravljana u petak na Odboru za nauku i tehnološki razvoj. Ona ide u pravcu jedne želje da se narednim budžetom RS izrazi prioritet u smislu značajne podrške razvoju nauke i naučno-tehnološkog razvoja.
Svakako smatram da Republika Srbija nema neke velike izvore nafte, gasa i drugih prirodnih bogatstava, ali ima teritoriju na jednom dobrom mestu, ima dobar geografski položaj, naravno, ima stanovništvo i vrlo sposobne mlade i talentovane naučnike.
S tim u vezi želim da kažem da ovi sporazumi svakako idu u prilog toj inicijativi i potrebi da se budžet, koji je bio, za 2010. godinu za razvoj nauke i tehnološki razvoj, na nivou od 9 milijardi, svakako u 2011. godini mora projektovati na jednom značajno većem nivou. Želja je da to bude na nivo od 14.5 milijardi, sa jednim značajnim projektovanim uvećanjem od 60%.
Međutim, ukoliko imamo u vidu činjenicu da bi to značilo novih 4.000 istraživača, od toga 1.700 mladih istraživača i mogućnost da se oni u RS iskažu i da ne idu iz naše države u druge razvijene države, nakon toga, u suštini, imamo jedan izvoz koji nema cenu, ostvaruju svoje stručne i svake druge kvalitete.
Još jednom kažem, želja nam je da Ministarstvo finansija i svi oni koji učestvuju u kreiranju narednog budžeta, naravno i narodi poslanici, da podržimo jednu ovakvu inicijativu koju podržava i Odbor za nauku.
Imali smo prilike da se suočimo i sa jednim pismom koje je upućeno predsedniku Republike, predsedniku Vlade i predsedniku Skupštine od strane SANU, Nacionalnog saveta za naučni i tehnološki razvoj, Zajednice instituta Srbije i Konferencije univerziteta Srbije. Dakle, sve respektabilne institucije. S tim u vezi želimo posebno da akcentiramo i podržimo predloge Sporazuma o naučnom i tehnološkom razvoju.
Na kraju, govorio sam o ova četiri predloga zakona. u suštini, SPS - JS podržava sve predloge zakona koji su predmet današnje načelne rasprave.

Poštovana predsednice, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, SPS, shvatajući značaj efikasnog funkcionisanja državne uprave za svaku državu, smatra i zalaže se da državna uprava mora biti efikasna, debirokratizovana, departizovana i jeftina, jednako s tim takođe stručna, vrlo racionalno organizovana, kompetentna i odgovorna.
Smatramo da sve reforme i modernizacije državne uprave moraju ići u pravcu stručnog osposobljavanja državnih službenika, koji će na taj način i u takvom statusu nepristrasno primenjivati zakon i voditi postupak. Naravno, treba da budu otvoreni i dostupni građanima, a samo takva državna uprava će se dovoljno osnažiti i pripremiti da država Srbija uđe u punopravno članstvo EU.
Ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnoj upravi ima svega tri člana, ali on zaista predstavlja uvod u vrlo bitne i značajne promene u državnoj upravi, odnosno jedan proces koji počinje, pre svega od stvaranja matične evidencije i smatramo da u ovaj proces zaista treba svom snagom ulagati, jer će on dovesti do toga da se u punom obimu olakša položaj stranaka u postupku u Republici Srbiji i da izbegnemo situacije u kojima smo, nažalost, svi bili nekada pre, nekada kasnije, da kada se obratimo bilo kom ili određenom državnom organu sa nekim zahtevom, budemo u situaciji da dobijemo veliki spisak potrebnih dokumenata, uverenja, potvrda i da često budemo u iskušenju da, ukoliko i to nije jako bitno i značajno, da i odustanemo.
Naravno, to je cilj i želja svih građana i ovaj proces u tom smislu i počinje sa ovim predlogom zakona i on, kao što smo već čuli, obavezuje organ državne uprave da po službenoj dužnosti vrši uvid i pribavlja sve dostupne podatke od drugih organa, koji po zakonima vode evidenciju o tim podacima. Tu se misli na lokalne samouprave, subjekte autonomije i sve druge organe koji vode takvu evidenciju.
Nažalost, u ovom trenutku mi razgovaramo samo o dostupnim podacima i dokumentima. Svakako da je ideja i želja, i SPS podržava takvu ideju, da taj krug podataka koji će biti u opticaju, kojima će raspolagati državni organi, bude što širi i što obimniji.
Ovaj zakon, takođe, na ovaj način, u dobrom delu, stimuliše i primenu informacionih tehnologija u državnoj upravi i nema sumnje da će dovesti do toga da se u punom obimu poboljša položaj stranaka u narednom periodu, jer će se skratiti to vreme za pribavljanje potrebnih podataka, dakle, izopštiće se i ta fizička udaljenost. Naravno, ostvariće se i određene uštede u vremenu, a to je dobar put da se svaki vid birokratije u negativnom smislu izopšti iz funkcionisanja državne uprave.
Smatrajući da je to proces koji treba da zaživi, koji treba da u dogledno vreme postigne svoje pune rezultate, a pre svega jednu efikasniju i jeftiniju državnu upravu koja će biti servis svim građanima i dostupna svim strankama u postupku, a da će se na taj način u punom obimu spremiti i ojačati naše institucije za punopravno članstvo u EU, SPS i JS podržaće ovaj zakon u načelu.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, Socijalistička partija Srbije i Jedinstvena Srbija u načelu su podržale Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu, ceneći potrebu da se rebalansom budžeta pre svega ostvari jedna refleksija predmetno-ekonomske situacije i da se u uslovima svetske ekonomske krize javna potrošnja svede u prihvatljivu meru.
Naravno, podržali smo i predviđene mere štednje, mere zamrzavanja koje ostaju i dalje na snazi ovim rebalansom budžeta, ali ono što je za nas bilo najbitnije, opredeljujuće, jeste, pre svega jedna odrednica ovog rebalansa u smislu njegove sociorazvojne kategorije i izdvajanja koja su opredeljena za zaštitu socijalno najugroženijih, za dečiju zaštitu, za nas su vrlo bitna i značajna u ovim uslovima, i uslov da se ovim rebalansom obezbedi nesmetano i redovno isplaćivanje penzija, kao i jednokratne pomoći.
Prepoznali smo opredeljenje Vlade da podrži i napore Ministarstva unutrašnjih poslova, pre svega pripadnike koji su požrtvovanim radom često i svoje živote izlagali riziku u borbi protiv korupcije i kriminala i naravno da želimo da podržimo rebalans koji opredeljuje dodatnih milijardu dinara kako bi se pospešio materijalno položaj i standard pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova.
Svakako mi smo svesni da ovaj rebalans budžeta nije ono što može da zadovolji sve potrebe, ali u ovoj objektivnoj situaciji on to pokušava i na najbolji način možda i čini.
Ono što smo mi pokušali i našim amandmanima predložili Vladi, nagovestili smo i u načelnoj raspravi, i svi govornici Socijalističke partije Srbije pre svega su istakli da ono sa čim se mi nismo složili odmah, jeste da ne možemo predviđena sredstva od 890 miliona dinara dodatnih za obrazovanje smatrati da su to sredstva sa kojim možemo zaključiti da je obrazovanje na ovaj način iskazano kao prioritet.
Ceneći značaj i u duhu dobre rasprave mi smo u tom smislu povukli amandman kojim smo tražili dodatna sredstva za Ministarstvo prosvete, odnosno za obrazovanje, ali nismo uvereni i dalje ostajemo pri stavu da su ta sredstva nedovoljna.
Pre svega, u ovako malom obimu sredstava su nedovoljna za investiranje, ali svakako i ovaj deo dovodi u pitanje normalno funkcionisanje Ministarstva prosvete. Naravno da obrazovanje treba da bude prioritet i vrlo značajna oblast u našem društvu i treba mnogo više sredstava izdvojiti kako bi se investiralo i u objekte, i usavršavanje, i u studentski standard, i u materijalni položaj ljudi koji rade u obrazovanju. To sve u ovom trenutku čini nam se nije na zadovoljavajućem nivou.
Nadam se da će Ministarstvo finansija shvatiti dobru nameru i želju poslanika Socijalističke partije Srbije i Jedinstvene Srbije da konstruktivnim predlozima ukažu na potrebu da se u obrazovanje što više uloži, a da će svakako iznaći napor da Ministarstvu prosvete obezbedi potrebna sredstva za krajnje praktično funkcionisanje u 2010. godini, jer u ovom slučaju potrebno je obezbediti sredstva i za plate i za otpremnine, i to je jednostavno domen praktičnog već funkcionisanja.
Očekujem da Ministarstvo finansija u kontaktu i sa nadležnim Ministarstvom prosvete iznađe način i mogućnost da Ministarstvo prosvete do kraja 2010. godine može da funkcioniše i obavi sve ono što je želelo i planiralo u toku 2010. godine, a Socijalistička partija Srbije i Jedinstvena Srbija svakako će podržati Predlog rebalansa budžeta, u nadi da će ovim konstruktivnim predlozima doprineti da on bude još bolji i da saradnja u narednom periodu bude još bolja. Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, uvažena gospođo ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2010. godinu i finansijskih izveštaja za 2010. godinu Republičkog fonda za PIO i  Nacionalne službe za zapošljavanje se svakako odlikuje politika i mere Vlade u oblasti javnog bilansa Republike Srbije. On nesumnjivo predstavlja refleksiju trenutne ekonomske situacije u kojoj se nalazi naša država, ali takođe i objektivne negativne okolnosti prouzrokovane svetskom ekonomskom krizom.

Naša država je suočena s realnim problemima u funkcionisanju privrede, koji se direktno odražavaju na budžete Republike Srbije, pokrajine, gradova i opština. Logično je da se najpre rebalansom budžeta mora reagovati u cilju prilagođavanja obima javne potrošnje novonastaloj situaciji, koju, kao što sam već rekao, dodatno razorno usložnjava dejstvo elemenata svetske ekonomske krize.

Kada je u pitanju rebalans i kada se menjaju prethodno bilansirana sredstva, uvek se može prigovarati iz više razloga, pa tako i ovom rebalansu, iako i ovaj rebalans u suštini ne predstavlja statistički značajno odstupanje od planiranog budžeta za 2010. godinu. Neke zamerke bi se, u prvom redu, mogle ticati okvira ovog rebalansa budžeta, a to su prihodi na nivou od 660 milijardi i rashodi na nivou od 780 milijardi dinara, što proizvodi deficit od 120 milijardi, koji je u ovom trenutku veći za nekih 13 milijardi dinara.

Međutim, potrebno je reći da je ovaj deficit u neku ruku i očekivan i usaglašen sa MMF-om i on se kreće u okvirima dogovora od nekih 4,8% bruto društvenog proizvoda i naravno da očekujem da sa primenom fiskalnih pravila koja smo usvojili i ugradili u Zakon o budžetskom sistemu ovaj deficit i dalje bude pod kontrolom i dinamikom predviđenih fiskalnim pravilima dovede na jedan prihvatljiv nivo.

Naravno, ukoliko smo politički odgovorni ljudi, moramo biti svesni situacije u kojoj se država nalazi, ali da konstatujemo svakako i neke makroekonomske pokazatelje koji su u ovom trenutku povoljniji u odnosu na makroekonomski pokazatelj u trenutku kada se usvajao budžet Republike Srbije za 2010. godinu.

Tu pre svega treba istaći da je posle jednog perioda recesije u 2009. godini i značajnog pada od nešto više preko 3% bruto društvenog proizvoda, zabeležen oporavak, i on se kretao u prvom polugodištu negde na nivou od 1,2%, a do kraja godine će, kao što smo čuli i kao što se očekuje, iznositi nekih 1,5%, što svakako u odnosu na zemlje u regionu čini značajan rezultat i on nije plod slučajnosti, već jednog osmišljenog rada i mera koje je Vlada Republike Srbije donela i sprovodila tokom 2009. godine.

Naravno, tu treba spomenuti i zabeležen rast izvoza robe od 21,1% i nešto sporiji rast uvoza robe, što je proizvelo da je spoljnotrgovinski deficit smanjen za 4%.

Međutim, moramo ipak biti obazrivi i imati u vidu neke podatke koji su svakako pomalo i zabrinjavajući i nadam se da će ih Vlada shvatiti najozbiljnije u 2011. godini i u narednom periodu preduzeti određene korake i mere kako bi se oni sanirali. Tu pre svega, svima nam je jasno, najveći problem predstavlja povećanje broja nezaposlenih lica, što je svakako rezultat svetske krize, nedovoljnog oporavka privrede, ali, naravno, i nedostatka investicija.

Kao još jedan ozbiljniji problem, koji nas prati i čeka na kraju godine, jeste iskakanje inflacije iz predviđenog i dogovorenog okvira od plus-minus 6%, koja će na kraju godine biti 10%, što svakako iziskuje određenu reakciju Vlade Republike Srbije, Narodne banke Srbije, i mi očekujemo od Vlade da fiskalna politika bude usmerena na smanjenje javne potrošnje i štednju kod svih budžetskih korisnika, što znači da se i mere zamrzavanja koje smo imali potvrđuju ovim rebalansom, ali da će kao osnovni prioritet imati, kada je u pitanju monetarna politika, održavanje stabilnosti cena.

Uvažavajući sve do sada izneto, a u okviru svojih nadležnosti, Vlada Republike Srbije je rebalansom budžeta bila prinuđena, logično, da pre svega odredi određene prioritete u okvirima koji su mogući i koji daju fiskalni prostor, i rebalans budžeta je svakako polazište Vlade u cilju prilagođavanja ukupne javne potrošnje u aktuelnoj situaciji i privredi Republike Srbije i ekonomskom stanju stanovništva, poreskih obveznika Republike Srbije.

Kada govorimo o prioritetima, jasno je i već je više puta ponovljeno u toku načelne rasprave, glavni prioritet ovog rebalansa budžeta Republike Srbije jeste socijalna zaštita, za koju je izdvojeno oko 5,3 milijardi dinara dodatnih sredstava, i ona su usmerena za dečiju zaštitu, boračku i invalidsku zaštitu, socijalnu pomoć najugroženijem delu stanovništva i, ako uzmemo u obzir sve ono što sam do sada rekao, to je i logično opredeljenje Vlade. Naravno, izdvojena su i dodatna sredstva u iznosu od sedam milijardi dinara za redovnu isplatu penzija i jednokratnu pomoć penzionerima, što svakako i predstavlja jednu od ključnih odrednica ovog rebalansa budžeta.

Izuzetno je važna tema za državu i naše građane funkcionisanje javnih finansija u izmenjenim uslovima na lokalnom nivou jer su sredstva sada raspoloživa u mnogo manjem obimu i smanjenje sredstava je svakako izraženije u pogledu posledica po ostvarivanje nekih ustavnih i zakonskih funkcija koje su nadležnost lokalnih organa. Iz tog razloga je svakako obaveza Vlade da konstantno prati funkcionisanje javnih finansija na lokalu i s tim u vezi je i razumljiva odluka da se ovim rebalansom obezbede dodatna sredstva u iznosu od jedne milijarde, po principu da se 500 miliona dinara izdvaja svim opštinama, a drugih 500 miliona dinara opštinama sa niskim budžetskim prihodima.

Naravno, mi očekujemo da će i nakon reakcija lokalnih samouprava, Stalne konferencije gradova i opština, a pre svega velikog broja predsednika opština, Vlada Republike svojim aktom realno sagledati tu diskrepancu koja postoji u razvijenosti određenih opština i što realnije raspodeliti ovih drugih 500 miliona dinara koji se odnose na najnerazvijenije opštine i da će tu zaista imati jedan prihvatljiv kriterijum. S obzirom na to da ovih dana bar ja nisam imao dodatnih reakcija od mnogih predsednika opština, moguće je očekivati da će se ovim sredstvima i prevazići određeni problemi koji su postojali u opštinama zbog smanjenja transfernih sredstava.

Na ovom mestu bih želeo da iskoristim priliku, a poslanički klub SPS–JS je to već nekoliko puta iznosio, čini mi se da smo to učinili i prilikom usvajanja rebalansa budžeta za 2009. godinu, s obzirom da je situacija u lokalnim samoupravama takva da ovi smanjeni budžeti, uz smanjena transferna sredstva, ne dozvoljavaju i ne omogućavaju prostor za investiranje u lokalnim samoupravama, mi smatramo i predlažemo Vladi da ozbiljno razmisli o mogućnosti stimulisanja i izdavanja municipalnih obveznica od strane opština, što je jedan od načina da se aktiviraju moguća raspoloživa sredstva domaćih investitora, koja bi bila inicijalna sredstva, kako bi opštine mogle da investiraju u izgradnju vodovoda, toplovoda, obdaništa i druge investicije za koje u ovom trenutku opštine nemaju dovoljna sredstva.

Naravno, uz odgovarajuću zakonsku regulativu, ali je tu sada svakako jedan od nedostataka to što dosad nisu usvojene izmene zakona o finansiranju opština kojima bi trebalo da se vrati imovina opštinama. Po meni, Vlada bi trebalo da prevaziđe taj proceduralni nedostatak i iznađe način da malo hrabrije uđe u ovu mogućnost da se obezbede dodatna sredstva za finansiranje u opštinama i da bude garant budućim investitorima. Praksa u razvijenim državama pokazuje da se mnoge infrastrukturne investicije realizuju angažovanjem kapitala od osiguravajućih društava, pa zašto se tako nešto ne bi realizovalo i u Republici Srbiji.

Kada je u pitanju obrazovanje, vi ste, gospođo ministarko, rekli da je za obrazovanje predviđeno nešto više sredstava i da je obrazovanje dobilo veći prostor. Dodatnih 890 miliona dinara jesu određena potrebna sredstva, ali želim da kažem, i moje kolege će o tome opširnije u raspravi o pojedinostima govoriti, da nas ta sredstva ne uveravaju da je obrazovanje u svakom slučaju apostrofirano kao prioritet u ovom rebalansu i mi zaista smatramo da sa ovim sredstvima Ministarstvo obrazovanja neće biti u prilici da izvrši neke svoje osnovne obaveze, pre svega isplate zarada osnovnom, srednjem i visokom obrazovanju, zatim neka pitanja u domenu studentskog standarda i po pitanju otpremnina.

Čini mi se da bi moglo da bude određenih problema u funkcionisanju ovog ministarstva i zbog toga smo podneli amandman. Nadam se da ćete imati razumevanja i da ćete u dogovoru sa poslaničkim klubom, ali i u dodatnim konsultacijama sa Ministarstvom obrazovanja iznaći način da se obezbedi još dodatnih sredstava za ovo ministarstvo i na taj način obezbedi normalno funkcionisanje. Pored ovoga, imaćemo još tri amandmana, ali o tome će kolege govoriti više u raspravi o pojedinostima.

Kada su u pitanju dodatna sredstva od 650 miliona dinara predviđena za premiranje mleka, odluka je razumljiva jer su građani suočeni s problemom snabdevanja mlekom. Ta odredba o dodatnih 650 miliona dinara svakako je dobra, ona će pospešiti nešto u samom početku, međutim, u poljoprivredu treba ulagati i treba iskoristiti neka pozitivna iskustva i dobru praksu iz zemalja u okruženju, pre svega Hrvatske, gde je to premiranje na vrlo dobar način urađeno

Vlada svakako treba da vodi računa i o tome da u svetu trenutno postoji trend povećanja cena ratarskih proizvoda i da usled toga postoji mogućnost prelivanja tih visokih cena i da premiranjem mleka treba obezbediti realan input stočarstvu kako se sve to ne bi prelilo na cenu mleka, a ceh na kraju platio krajnji potrošač kroz visoku cenu ili jednostavno kroz nemogućnost da to mleko kupuje. Zbog toga očekujemo da će poljoprivreda zavrediti pažnju i u nju svakako treba ulagati.

Cenimo opredeljenje Vlade da, prepoznajući dobar rad Ministarstva unutrašnjih poslova i veliku aktivnost u suzbijanju korupcije i kriminala i gotovo svakodnevni rad pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova, koji često obavljajući svoje poslove izlažu opasnosti i svoje živote, izdvoji dodatna sredstva od jedne milijarde, od kojih će se isplatiti pomoć policijskim službenicima u iznosu od deset hiljada dinara. Oni su to svakako i zaslužili.

Na samom kraju želim još jednom da naglasim to što smo više puta mi iz poslaničkog kluba SPS–JS naglašavali, da se i u ovom rebalansu mogu naći tragovi u izvorima prihoda, pre svega kada su poreski prihodi u pitanju, osnova da se ozbiljno preduzmu određene aktivnosti i koraci kako bi se Poreska uprava dodatno materijalno i u svakom pogledu osnažila i mogla uhvatiti u koštac sa velikim poreskim utajama koje postoje u Republici Srbiji, a podaci govore da one iznose negde oko 30% BDP-a, za razliku od 15% BDP-a u razvijenim zemljama.

U prilog ovoj činjenici možda je jedan od indikatora i smanjenje prihoda po osnovu poreza na dohodak građana. Mi smatramo da borba protiv poreske utaje uvek zaslužuje pažnju i da je za nju uvek vreme, a želimo i da ta ideja o kojoj ste i vi govorili, gospođo ministarko, o mogućnosti reforme poreskog sistema, ukoliko je ona potrebna, treba da bude stalno u žiži i da se razmatra, kako bismo u određenom trenutku imali i kvalitetnu poresku reformu.

Raspravu u vezi sa rebalansom budžeta uvek je moguće politizovati, ali je evidentno da je Vlada Republike Srbije, u okviru raspoloživih mogućnosti, u ovom predlogu iskazala nameru da očuva makroekonomsku stabilnost i stvori uslove za približavanje javne potrošnje realnijim mogućnostima privrede i stanovništva i, naravno, u krajnjem ishodu, obezbedi osnovne uslove za funkcionisanje državnih i drugih organa koji su budžetski korisnici.

Zbog toga mislim da ovaj rebalans budžeta može da ima ocenu da je socijalno investiciono izbalansiran. Naravno, i ova četiri finansijska zakona u vezi sa rebalansom koja za cilj imaju brzo reagovanje Vlade, jačanje poverenja u bankarski sistem i očuvanje finansijske stabilnosti, zavređuju pažnju, i poslanički klub SPS će u načelu i u Danu za glasanje glasati za sve ove predloge. Zahvaljujem na pažnji.

Poštovana predsedavajuća, uvažena gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, predlog člana 20. kojim se menja član 60. postojećeg Zakona o turizmu bio je predmet rasprave na sednici Odbora, uz učešće određenog broja stručnjaka iz ove oblasti. S obzirom i na ovu raspravu danas u pojedinostima, povodom ovog člana, pokazala se sasvim opravdanim i u jednom delu korisnim.
Vlada je, čini mi se, izvukla određene zaključke i pokušala da svojim amandmanom, odnosno i danas amandmanima Odbora za trgovinu i turizam, na jedan određeni način, reši konstatovane primedbe povodom predloga ovog člana 20.
Međutim, ipak smatram da je ovaj amandman, koji je podneo poslanički klub SPS-JS, čiji sam potpisnik, sada konkretnije i bolje rešenje u odnosu na ono ponuđeno i koje je amandmanima korigovano. Ja sam to u raspravi na sednici Odbora za trgovinu i turizam danas rekao.
Mogu da prihvatim što je Vlada izvukla zaključke i pokušala da poboljša ovaj član, ali ne mogu da se u potpunosti složim i da prihvatim obrazloženje Vlade kojim odbija moj amandman, da on u velikoj meri nije različit od rešenja koje će ponuditi svojim amandmanom Vlada.
Ako je to tako, i sada predlažem Vladi da prihvati ovaj moj amandman, ako u velikoj meri nije različit. Zbog čega? Suština je ipak različita, jer suština našeg amandmana je da se u ravnopravan položaj stave sve zdravstvene ustanove koje se bave prevencijom, lečenjem i rehabilitacijom, ti RH centri, bez obzira na oblik vlasništva. U predloženom amandmanu to je jasno iskazano u stavu 2, gde nema naznake da ta obaveza za dobijanje odobrenja postoji i za budžetske korisnike.
Govorim o ovom delu, a već je spominjana Vrnjačka banja, Banja Koviljača, Sokobanja, Bujanovačka banja, Sijerinska banja itd. Kod njih postoji negde oko pet, pet i po hiljada ležajeva koji se nalaze na tržištu i oni nisu u mreži zdravstvenog osiguranja. Na njih se odnose predložene odredbe ovog člana, a i predložene odredbe amandmana koji je danas usvojio Odbor za trgovinu i turizam.
Zahtev i ono što se čini opravdanim jeste da sve ove ustanove žele da rade i posluju na tržištu i sa ovim raspoloživim kapacitetima pod istim uslovima, kao i drugi centri, bez obzira na strukturu vlasništva. Ovde se budžetski korisnici ovim predlogom zakona, ali i predlogom amandmana Odbora, stavljaju u drugačiju poziciju.
To su logični zahtevi i ovaj amandman koji smo mi predložili takvu jednu mogućnost obezbeđuje, za razliku, kažem još jednom, od amandmana i Odbora, a i predloga Vlade, koji u svom stavu 2. izričito kaže da ako su subjekti budžetski korisnici, za pružanje usluga smeštaja i ishrane trećim licima dužni su da pribave odobrenje ministra.
To odobrenje se u prvobitnoj verziji odnosilo na period do godinu dana. Uvažene su sve primedbe iz više uglova koje su iznete da je to zaista nedovoljan rok, jer on ne nudi ni mogućnost planiranja, ni jednu vrstu kontinuiteta u radu. Mi smatramo, i u mom amandmanu se navodi, da to odobrenje treba, koje bi se davalo svima, za ove namene da važi sa rokom najmanje do tri godine, a možda i više. Mislimo da bi se na taj način zaista omogućio jedan kontinuitet u radu i mogućnost planiranja na duži rok rada ovih ustanova.
Ako se stvari tako zaista postave i jesu, opravdano postoji pitanje koji su to dodatni uslovi koje će Vlada bliže propisati, a za koje će i budžetski korisnici morati dobiti to odobrenje sa rokom do tri godine? Da li postoji mogućnost da ti uslovi budu toliko rigorozni da se neće moći ispuniti, odnosno da će dovesti u pitanje mogućnost dobrog poslovanja ovih rehabilitacionih centara?
Svakako se nadam da će Vlada još uvek razmisliti, pokušati da iznađe način da prihvati ovaj amandman poslaničkog kluba SPS-JS, ali da u svakom slučaju neće posegnuti za nekim dodatnim uslovima koji mogu dovesti do toga da ovi centri budu u problemu sa svojim poslovanjem, jer su oni pre svega, mnogi od njih, motori razvoja turizma u mnogim banjama. Zaista nema razloga da se ovi raspoloživi kapaciteti ne stave u funkciju razvoja turizma.
Ovaj amandman nudi takvu jednu mogućnost i siguran sam da bi on obezbedio rad ovih ustanova u punom kapacitetu, a naravno i u pogledu neke buduće privatizacije, da te ustanove, čiji je vlasnik država koja treba da se stara o njima, imaju bolju vrednost i u kasnijem periodu i država ostvari korist kroz bolju vrednost samih tih institucija.

Poštovana predsedavajuća, mogu li znati koliko naša grupa ima vremena, koliko je preostalo vremena?
(Predsedavajuća: Poslanička grupa SPS ima pet minuta i 30 sekundi. Izvolite.)
Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, suština deklaracije koja je danas predmet rasprave jeste da ona osuđuje zločine učinjene nad pripadnicima srpskog naroda i građanima Republike Srbije. Siguran sam da je to neosporno. Zbog toga želim da kažem da takvu jednu deklaraciju, takvu jednu formulaciju zaslužuju mnogobrojne nevine žrtve, pripadnici srpskog naroda i građani Republike Srbije, ali zaslužuje i ovaj parlament.
Zbog toga nikako ne mogu da se složim sa diskusijama koje su se prevashodno čule u prepodnevnoj raspravi, da ta suština nije dovoljna, da je nepotpuna, da je nepotrebna i da tobože ne postoji neka vrsta atmosfere da bi se takva jedna deklaracija donela. Naprotiv, evo i današnja rasprava u parlamentu pokazuje zaista jednu potrebnu atmosferu da bi se jednom ovakvom deklaracijom iskazala suština. Mogu da se složim i razumem rasprave i dileme oko forme u kojoj je izrečena ova suština.
S tim u vezi želim da kažem da je i poslanička grupa SPS – JS podnela amandman kojim se predlaže da se u preambuli deklaracije alineja 2. izvrši izmena. Radi se dakle o alineji u kojoj se izražava privrženost duhu i normama mnogobrojnih međunarodnih institucija koje su donele potrebne deklaracije, konvencije i protokole. Mi ovim amandmanom, pored usklađivanja sa zvaničnim nazivima međunarodnih institucija i akata, uvodimo i pominjemo institucije koje su faktički osnovane ad hok zbog procesuiranja velikih i najvećih krivičnih dela, odnosno zločina.
Sa nadom da ovaj amandman preciznije definiše ovu alineju, pozivam predlagača i sve narodne poslanike da podrže ovaj amandman. Deklaracija ne može da ispiše istoriju. Nažalost, ne može da je ulepša, ni promeni. Ne može ni da vrati mnogobrojne nevine žrtve.
Pozivanjem i podrškom svim potrebnim institucijama da se zločinci privedu pravdi, da se svi zločini otkriju, da svi zločinci imaju jednak tretman i da svi drugi parlamenti u okruženju, odnosno svi drugi parlamenti koji se bave ovom materijom i sa prostora SFRJ, opredele po ovom pitanju i takođe osude ove zločine, mogu se stvoriti pretpostavke da se iz onog najstrašnijeg što se desilo, iz velikih žrtava srpskog naroda i građana Republike Srbije koji su podneti izvuku određene pouke, a greške ne ponove. Naravno, da se traganjem za mirnim rešenjima stvore preduslovi za bolju budućnost svih.
S tim u vezi, svakako kao svedoci opasnosti zaborava nekih prethodnih zločina iz prošlosti, ova deklaracija nameće svima nama obavezu čuvanja trajnog sećanja na žrtve srpskog naroda i građana Republike Srbije, dakle, počinjenih s kraja 90-tih godina prošlog veka u Republici Hrvatskoj, BiH, na Kosovu i Metohiji i NATO bombardovanju.
Dakle, ostavlja u obavezi da se trajno njih sećamo i da neprestano, takođe, podsećamo i međunarodnu zajednicu na stravične zločine. S tim u vezi, pozivam sve poslanike da ovu deklaraciju podrže. Poslanički klub SPS-JS će svakako podržati.

Poštovano predsedništvo, uvažena gospođo ministar, dame i gospodo narodni poslanici, kad govorimo o potrebi, razlozima i iskustvima iz oblasti javnih finansija za donošenje zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu treba, pre svega, reći da se radi o zakonu sistemske prirode, koji je povezan sa svetskom tekućom praksom.
Praktično predstavlja sličan odgovor u više od 80 zemalja na moguću opciju i situaciju, da se interesi političara na vlasti često ne podudaraju sa interesima celokupnog društva, odnosno fokusiraju se na kratak rok dok su na vlasti i nakon toga postoji realna opasnost da takav način pogleda proizvede zanemarivanje dugoročnih efekata i ispostavi račun budućim generacijama u vidu visokog javnog duga.
S tim u vezi, ima dosta primera u Evropi i svetu kako se prevazilazi ovaj mogući problem. Jedan od tih je dobar primer Norveške, koja zaista raspolaže velikim bogatstvom, pre svega prirodnim u vidu nafte. Kod njih je ustrojena jedna vrsta budžetskog planiranja po sistemu međugeneracijskog računovodstva, što obezbeđuje čuvanje tog bogatstva, u smislu, pre svega, samoinvestiranja i čuvanja za neke buduće generacije.
Praksa i iskustvo u ovim zemljama pokazuje da se uvođenjem fiskalnih pravila dobija kvalitetnija fiskalna politika i naravno, u krajnjem ishodu, veća vrednost više dobra za uloženi novac. Predložene odredbe ovog zakona svakako će imati pozitivan uticaj na makroekonomsku konkurentnost Srbije za odgovorniju fiskalnu politiku i ciljani nivo zaduženosti, što je svakako jedna od determinanti konkurentnosti Republike Srbije. Ako je podatak da smo trenutno 96. od 139 zemalja u tom pogledu, a treba težiti nekom mestu između 60. i 70. Svakako da je donošenje ovog zakona preduslov za to.
Naravno da ovi razlozi potrebe i iskustva idu u prilog donošenju ovog zakona i siguran sam da ne ostavljaju mnogo prostora za polemiku i sučeljavanje stavova, a svakako ne ostavljaju prostor mogućoj kritici da bi primena odredbe ovog zakona mogla proizvesti neke negativne posledice. Naprotiv, samo dobrobit i korist Republike Srbije.
Kad govorimo o uticaju na ambijent za vođenje javnih finansija u Republici Srbiji, pre svega želim da kažem da je 2008. godine u mandatu ove vlade, može se reći, on značajno promenjen, pre svega jer je svetlost dana ugledao prvi izveštaj o završnom računu budžeta Republike Srbije od strane Državne revizorske institucije.
O njemu se dosta raspravljalo. Naravno da radom DRI i posle tog izveštaja, stvaraju se izveštaji da se svaki dinar iz budžeta Republike Srbije namenski koristi. Želim da istaknem i doslednu borbu, na čelu sa Ministarstvom unutrašnjih poslova i svih državnih organa, protiv korupcije i protiv svih vidova korupcije i kriminala, a naročito u ovoj oblasti. Rezultati su svakodnevni i vidljivi i vidi se da više nema niti povlašćenih i da su svi pred zakonom izjednačeni.
Postoji jedan permanentan rad o kome se i u ovom domu neprestano priča, na uspostavljanju interne kontrole i interne revizije. Nju tretira i ovaj zakon. Smatram da je vrlo bitno da se taj domen uspostavi u svim onim institucijama, jer je to zakonom predviđeno. Suštinska interna kontrola i interna revizija biće preduslov da se već u samom startu otklone moguće nepravilnosti i stvori uslov da se svaki dinar troši u namene za koje je predviđen.
Naravno da ovo sve predstavlja jedan novi ambijent za javne finansije u Republici Srbiji i verovatno da ostavlja prostor za polemiku, a da se uvek može više i može uvek bolje i sam tako smatram.
S tim u vezi, želim da kažem da možda jedan od budućih koraka jeste i reforma poreskog sistema. Ne treba zanemariti podatke koji govore da se poreske utaje u razvijenim državama EU i uopšte razvijenim državama kreću do nivoa 10 do 15 procenata bruto društvenog proizvoda, a da neki podaci kod nas govore da se te poreske utaje kreću i do 30%BDP. Uvek je vreme da se te poreske utaje smanje i jedan od načina je poreska reforma.
Utaje u sistemu PDV su male, ali zato su poznate mogućnosti kod utaje poreza na dohodak građana, gde postoji tzv. i siva i crna zona. Smatram da treba krenuti u reformu poreskog sistema. Treba podržati poresku upravu, i organizaciono, i tehnički, i kadrovski osavremeniti je i naravno da u tom domenu svakako leži i određena rezerva za značajno povećanje prihoda u budžetu Republike Srbije.
Predlog ovog zakona svakako čini novi korak u kreiranju ambijenta za vođenje javnih finansija Republike Srbije, jer on obezbeđuje vođenje ozbiljne i socijalno odgovorne ekonomske politike, obezbeđuje mnogo pouzdanije srednjoročno planiranje javne potrošnje. To je vrlo bitno za Srbiju, sa ovim problemom se već duže vreme susretala.
Naravno, odredbe ovog zakona će omogućiti vođenje anticiklične fiskalne politike, što će značiti da u godinama rasta i napretka treba štedeti za neka buduća vremena. Poznato je da mi takav slučaj nismo imali od 2006. do 2008. godine. Odredbe ovog zakona će omogućiti brže prilagođavanje uslovima i standardima EU, pre svega kada govorimo o iznosu fiskalnog deficita i javnog duga u odnosu na BDP.
Kada sve ovo imamo u vidu, želim da kažem da će poslanici SPS-JS u načelu podržati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu. Želeo bih nekoliko odredbi da pomenem i prokomentarišem.
Podržavamo ga pre svega jer ovaj zakon u svom članu 27a predviđa da je za sprovođenje fiskalne politike odgovorna Vlada, dakle u skladu sa principima i pravilima i procedurama koje se utvrđuju ovim zakonom.
Ovaj zakon utvrđuje i fiskalni okvir, uvodi potrebna dokumenta, a svakako, ono što je bitno, uvodi fiskalna pravila, pre svega, pravila koja obuhvataju budžet Republike Srbije, lokalne vlasti, vanbudžetske fondove, fondove socijalnog osiguranja i neke druge netržišne i neprofitne institucije koje kontroliše država.
Ta pravila su opšta i posebna i već je o njima bilo reči. Moguće je polemisati da li su ona realna i dostižna. S obzirom na stručnu javnost, na ono što smo mogli da čujemo i početkom godine na eminentnom skupu ekonomista na Kopaoniku, većina se slaže da je taj ciljani deficit od 1% i dug od 45% u bruto društvenom proizvodu dostižan.
Slažem se da je dobro da se radi o fluktuirajućoj politici, odnosno ciljanom načinu dostizanja tog deficita i da omogućava da kada imamo rast taj deficit se ne smanjuje, odnosno da ostvarujemo suficit, a kada država ima određene probleme da se taj deficit na taj način i ne smanjuje.
Kada je reč o posebnim pravilima, ona pre svega idu u pravcu smanjenja fiskalnog deficita u odnosu na bruto društveni proizvod, sa težnjom da se on najvećim delom ostvari preko smanjenja tekućih javnih rashoda. sa ciljem da se i struktura javne potrošnje promeni u pravcu smanjenja tekućih rashoda i povećanja javnih investicija.
Ta promena strukture javne potrošnje je vrlo značajna i možemo videti u poslednje dve godine da su zaista kapitalni infrastrukturni projekti omogućili državi Srbiji da povuče značajna sredstva iz međunarodnih fondova, odnosno pokazalo se da ti projekti, koji su izvesno vreme bili neaktivirani do dolaska ove vlade i aktuelnog ministra Mrkonjića, stvaraju prostor za jedan novi početak, za jedan novi razvoj Republike Srbije i da su oni visoko profitabilni, odnosno da je međunarodna zajednica, odnosno kreditne institucije i banke spremne da finansiraju takvu vrstu projekata.
Ova posebna fiskalna pravila su usmerena još i na omogućavanje cilja da do 2015. godine učešće penzija u bruto društvenom proizvodu iznosi 10%, a plata u javnom sektoru 8%.
Takođe, smatram da je ovaj cilj vrlo realan i dostižan. Kada se tiče predloga u smislu usklađivanja visine učešća izdataka za penzije, naš poslanički klub imaće jedan amandman u tom smislu, ne želeći da pomeri ciljano učešće u BDP, ali mogući način usklađivanja da bi se postigao i ovaj cilj. O tome će nešto više govoriti kolega Petronijević.
Smatram da se predložene odredbe ovog zakona odnose na sve nivoe vlasti, iako je u raspravi bilo nekih drugih predloga, jer se na ovaj način vrši jedna pravična disperzija na sve nivoe vlasti, jer je ovo zaista preko potrebno i ne lako prilagođavanje javnih finansija Republike Srbije.
U tom smislu smatram dobrim predlogom da fiskalni deficit budžeta lokalnih samouprava ne sme biti veći u tekućoj godini od 10% u odnosu na njene prihode u toj godini, s tim što je predviđeno odredbom da je moguće izmeniti taj ciljani deficit budžeta lokalne samouprave na zahtev ministru, ali isključivo ukoliko se taj deficit odnosi na realizaciju javnih investicija.
Mislim da je to jako dobro rešenje. To najbolje znaju ljudi koji su radili u lokalnoj samoupravi. Ono što je ohrabrujuće, evo i podaci koje smo čuli na Odboru na finansije od predstavnika Ministarstva finansija, jeste da se većina lokalnih samouprava uklapa negde u ovaj predviđeni princip, da 22 opštine probijaju ovaj deficit, ali da većina njih ta sredstva uglavnom koristi za realizaciju javnih investicija.
Naravno, za sve ovo, o tome je bilo reči, predviđene su izuzetne okolnosti u kojima se može odstupiti od ovih pravila i principa, uz obavezan izveštaj Narodnoj skupštini Republike Srbije zbog čega je to učinjeno. Ovde ih ne bi pominjao.
Želeo bih još da se osvrnem na fiskalni savet koji se ovim zakonom uvodi. Ovakav savet i ovakav institut postoji u većini zemalja koje imaju ovakva rešenja. Imaju ga, na primer, Švedska i Mađarska. Velika Britanija ima kancelariju za budžetsku odgovornost i obzirom da i u javnosti mnogi protežu pitanje nadležnosti fiskalnog saveta, praksa pokazuje da u većini zemalja fiskalni savet ne preuzima i direktno ne uslovljava nadležnosti vlade i po pitanju predlaganja budžeta i njegove realizacije, jer bi to u nekom smislu značilo oduzimanje ovlašćenja Vladi da sprovede ekonomsku politiku za koju je dobila legitimitet na izborima.
U tom smislu i ovo rešenje prati ta savremena rešenja i predviđa se da fiskalni savet bude nezavisan državni organ koji će biti odgovoran Narodnoj skupštini Republike Srbije i smatram da je to takođe dobro i bolje rešenje od onog koje je nuđeno u raspravi, kao dilema da možda fiskalni savet bude u okviru DRI, pre svega zbog nadležnosti jedne i druge institucije, a naravno i ciljeva koji se žele postići.
DRI već funkcioniše, utvrđuje namensko trošenje sredstava. Nadamo se da će u punom kapacitetu raditi u narednom periodu, a fiskalni savet treba da bude nezavisan i da daje jednu nezavisnu analizu fiskalne politike.
Kada je reč o predlaganju, i o članovima i mogućnosti da fiskalni savet ne sprovede ovu svoju funkciju u punom kapacitetu, pre svega zbog načina predlaganja, želim da kažem da član 92v sasvim precizno predviđa koji su to uslovi da bi neko mogao biti predložen, izabran za člana fiskalnog saveta.
To se kaže u stavu 2 – odgovarajuću magistarsku, master ili doktorsku diplomu iz oblasti ekonomskih nauka, objavljuje naučne radove iz oblasti makroekonomije, fiskalne politike itd. Za predsednika u stavu 2. je predviđeno da ima najmanje pet godina iskustva u obavljanju rukovodećih poslova.
Naravno, ovakav profil ljudi sa ovakvim stručnim kvalifikacijama, sa ovakvim radnim iskustvom, mislim da je dovoljan garant da im obezbedi kvalitetan, stručan i nezavisan rad, bez obzira na to ko ih predlagao. Siguran sam da su takvi ljudi spremni da ne podlegnu bilo kakvoj vrsti pritiska, i od onih koji predlažu i od onih koji ih biraju.
Pored toga, kada je u pitanju fiskalni savet, naravno da je bitno da taj savet ima pun kredibilitet i kapacitet. Mislim da će se ovakvim načinom izbora i predlaganja članova to postići, ali naravno da će biti dobra stvar i prednosti u tome što su fiskalna pravila kojima će se savet rukovoditi vrlo precizno definisana.
Ona se mogu i stručno braniti i to je preduslov da se izbegne bilo kakva vrsta politizacije, i da takav rad i takav nastup fiskalnog saveta će omogućiti jačanje njegovog kredibiliteta, a takav fiskalni savet, naravno kada bude davao svoje mišljenje, podnosio svoje izveštaje, savete, imaće značajan uticaj na sve u Republici Srbiji i značajan uticaj na kreiranje javnosti u izbegavanju bilo kakve vrste populizma u fiskalnoj politici Republike Srbije.
Na kraju, želeo bih da kažem da i ova pažljiva čitanja i usklađivanja određenih odredbi dosadašnjih zakona su doprinela da se pojave neka nova rešenja. Mislim da su ona takođe dobra. Želeo bih još da istaknem da je predviđeno rešenje u smislu obezbeđivanja nekakve fleksibilnosti u izvršenju budžeta u članu 61. vrlo dobro i da jednostavno prilikom planiranja budžeta nije moguće predvideti u potpunosti kako će se vršiti realizacija pojedinih aproprijacija, a naravno i predvideti neke nepredviđene okolnosti.
Ukoliko dođe do nekih problema u izvršenju određenih aproprijacija odnosno nemogućnosti izvršenja u toku godine, a da se ne ugrožavaju neki prioriteti budžeta, ovom odredbom je predviđeno da se ta aproprijacija može iskoristiti i uneti u budžetsku rezervu, što će svakako omogućiti da se one realizuju za neke druge namene koje nisu bile predviđene u budžetu i Republike Srbije i lokalnih samouprava. Mislim da će to značajno doprineti mogućnoj dobroj realizaciji svih budžeta.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, nema sumnje da je Predlog zakona o trgovini veoma značajan zakon jer praktično predstavlja krovni zakon koji uređuje promet roba i usluga na jedan opšti način.
Sigurno da je on uslovljen, odnosno njegovo predlaganje i usvajanje, nekim prevaziđenim odredbama zakona iz ove materije iz poslednje decenije prošlog veka i početka decenije ovog veka, a naravno i pojavom novih načina i uslova trgovanja i ovim zakonom se oni faktički regulišu.
Naravno, ceo proces predlaganja zakona se koristi da se i usklade pravila za obavljanje trgovine sa pravilima u EU.
Predlagač zakona je postavio sebi jedan sasvim logičan cilj, dakle, stabilno i snabdeveno tržište uz što manje mešanje države. Logičan je cilj jer preterano mešanje države često može negativno da se odrazi na razvoj zdrave konkurencije, a u takvim uslovima je moguće od tržišnih subjekata da se vodi konkurencija putem visokih cena, osrednjom uslugom, nižim obrtom kapitala.
U uslovima zdrave konkurencije ona se mora voditi sa što nižom cenom, boljom uslugom, a naravno to je najbolja kombinacija za potrošače. Ako pogledamo kako se konkurencija održavala pre svega u sferi maloprodaje, u kojoj se i kreće veliki broj potrošača, ona uglavnom pokazuje i govori da su maloprodajne mreže morale biti inventivne, da osmišljavaju nove načine trgovine, bolju uslugu i to je svakako imalo odraz na kvalitet i zadovoljstvo potrošača.
Na tragu takvih nekih rešenja, predviđenih sa određenom merom, a koja kreiraju jedan takav stimulativan ambijent za razvoj zdrave konkurencije, apostrofirao bih neka rešenja. To su pre svega načela koja govore o tome da se trgovina obavlja slobodno na tržištu i da su zabranjena ograničenja slobode trgovine, osim onih koja su predviđena u zakonu, odnosno koja su suprotna zakonu i da su, naravno, svi trgovci ravnopravni na tržištu, odnosno imaju jednak pravni tretman.
Uz odredbu da je obrazovanje cena na tržištu slobodno, osim određenih ograničenja, jasno se govori o kreiranju ambijenta povoljnog za razvoj zdrave konkurencije. Postoje i neke odredbe sa možda nekim suprotnim predznakom, ali rekao bih na istom fonu i one se tiču određenih odredbi, dakle ograničenja ili obaveza.
Pre svega, kada su u pitanju trgovinski formati, jedan novi oblik regulisanja trgovine, koji faktički već postoji na našem tržištu, za njih se predviđa, za formate koji poseduju preko dve hiljade kvadratnih metara bruto skladišnog prostora, izrada studija uticaja na strukturu tržišta i to, naravno, ocene pozitivnog uticaja, što će svakako doprineti mogućnosti neke vrste dogovaranja ovih trgovinskih formata i ostvarivanja monopolskog položaja na tržištu, ali i na osnovu te studije ravnomerniji raspored ovog oblika trgovine na tržištu i bolju pokrivenost trgovinskom ponudom.
Ovaj zakon vrlo precizno reguliše i način mešanja Vlade i precizira u članu 46. da je ono moguće samo u uslovima značajnijeg poremećaja tržišta, odnosno u uslovima kada dolazi do ugrožavanja života i zdravlja ljudi i ograničava ga vremenski na period od godinu dana.
Jasne odredbe zakona o zabrani nelojalne konkurencije, odnosno radnje uperene na štetu drugih konkurenata u trenutku kada se krši kodeks ponašanja neke običajne norme, zatim zabrana nedozvoljene špekulacije i radnji koje izazivaju značajne poremećaje na tržištu po pitanju ponude, tražnje ili cena i apostrofiranje zabrane zaključivanja privrednih ugovora o prometu, te zabrana piramidalne trgovine kojom se kupcima omogućava kupovina robe ili usluga samo od lanaca, odnosno trgovaca koji su uključeni u taj lanac preprodaje uz određene uslove, jesu svakako odredbe sa nekim suprotnim predznakom, ali idu u pravcu kreiranja povoljnog ambijenta za razvoj konkurencije.
Dakle, imajući u vidu pre svega ove odredbe, može se reći da on sa pravom merom korespondira sa savremenim rešenjima poznatim u EU i on će svakako doprineti boljem uređenju tržišta i razvoju zdrave konkurencije, što će sigurno biti i poziv novim investitorima, a svakako kandiduje državu kao onog činioca koji u tržišnoj demokratiji treba pre svega da obezbedi ambijent, a ne kao neefikasnu državu. To će pre svega biti ključni razlog zbog čega će poslanici SPS – JS u načelu podržati ovaj predlog zakona.
Predlog zakona uvodi i savremenu klasifikaciju trgovine, trgovinske formate, te i posebne tržišne institucije, poput robne berze sajma, aukcijske kuće i javnog nadmetanja, pijace i veletržnice.
Što se tiče pijace, želeo bih da kažem da je on svakako vrlo značajan i popularan oblik trgovine i verovatno ga i svi mi ovde prisutni često koristimo, pre svega iz navike, a i sa idejom i uverenjem da se na pijacama prodaju i nude sveži proizvodi. To je možda i jedna trgovina koja je svojevrsni tržišni barometar gde se cene formiraju bez ikakvih ograničenja.
Odredbe člana 25. su zaista dobre i precizno definišu ovaj oblik trgovine. Međutim, realno gledajući stanje u Republici Srbiji i u pojedinim delovima, a pre svega u nerazvijenim opštinama, pa čak i srednje razvijenim opštinama u Republici Srbiji, može se videti da deo ovih odredbi svakako nije u ovom trenutku sprovodljiv i da bez neke značajne podrške i jednog osmišljenog programa svih relevantnih institucija, pa i nadležnog ministarstva, verovatno će se kršiti ove odredbe zakona.
Pre svega, smatram da su one dobre i da im treba ići u susret, a dobar primer je možda način na koji se rešava ovaj problem u nedostatku finansijskih sredstava. Primer je javno-privatno partnerstva koje je u opštini Apatin uspešno sprovedeno. Doduše, trebalo je više od dve godine da bi se dobile potrebne saglasnosti i konačno od Direkcije za imovinu i potrebnih ministarstava. Možda u tome i leži ključ načina rešenja ovog problema, ali svakako bi i ovo pitanje javno-privatnog partnerstva trebalo razmotriti.
Zakonodavac se opredelio da reformiše inspekcijski nadzor i značajna novina je da se deo inspekcijskih poslova poverava lokalnoj samoupravi, pre svega u delu trgovine koja se sprovodi van prodajnog objekta i to su kiosci, tezge, što je svakako dobro.
U principu to i predstavlja neku sliku, spoljnu sliku rada lokalne samouprave. Mi smo svedoci da često naši građani, posmatrajući tu vrstu problema na našim ulicama, ne shvataju nadležnosti lokalne samouprave ili republičkih organa, a oni se često nalaze pod istim krovom lokalne samouprave i vrše određen pritisak na lokalnu samoupravu da se ti problemi reše.
Na ovaj način i decentralizacijom nadzora lokalne samouprave će dobiti ingerencije u tom delu i nadam se, i pored poveravanja, i potrebna finansijska sredstava i logističku podršku da taj inspekcijski nadzor u potpunosti i profunkcioniše.
Kada je reč o kontroli, želeo bih da napomenem još jedan praktični problem, čiji smo svedoci često, a i ja nekoliko puta, a vezano je i sa članom 44. Predloga zakona, koji definiše prodajne podsticaje, dakle, prodaju robe i usluga sa određenim popustima, pratećim poklonima i nekim drugim vrstama podsticaja.
Ovde postoji, takođe predviđeno u članu 44. stav 3. kada je zabranjeno nuđenje takvih trgovinskih podsticaja, dakle, u uslovima kada nije obezbeđena potrebna količina ili način obezbeđivanja robe ili usluge koja je sa tim podsticajima i što jasno pokazuje da u toj situaciji trgovac navodi na kupovinu neke druge robe po mnogo višim cenama, što svakako proizvodi jedan loš utisak kod kupaca, a naravno i one koji na pravi način koriste ove odredbe dovode u jedan nepovoljan položaj i pokazuje jedan loš imidž. Smatram da bi zaista trebalo i tržišna inspekcija da se pozabavi ovim problemom.

Poštovana predsednice, uvaženi guverneru, dame i gospodo narodni poslanici, efekti velike svetske ekonomske krize bili su takvi da su i mnoge teorijske i ekonomske postulate potpuno uzdrmali, urušili, tako da trenutno veliki broj zemalja u svetu kreira specifične odgovore na izazove svetske ekonomske krize, jer, jednostavno, ne postoji jedan univerzalni odgovor na te efekte.
Upravo u kontekstu teme, a čini mi se i ideje i namere predlagača Zakona o Narodnoj banci Srbije u odnosu sa kreatorima ekonomske politike, želim da navedem određene pokazatelje koji govore upravo o rezultatima preduzetih mera od strane Vlade Republike Srbije krajem 2008, u toku 2009. i 2010. godine. Naravno, postoje pokazatelji u 2009. godini koji ohrabruju, kao i pokazatelji koji pokazuju određene poteškoće, probleme kojima se treba baviti i, naravno, ključne izazove koji će se nalaziti pred kreatorima ekonomske politike u budućem periodu.
Republika Srbija je u 2009. godini imala pad bruto društvenog proizvoda od minus 2,8%, ali ono što jeste dobro jeste da je on bio znatno niži od projektovanog i da je kada poredimo sa zemljama u okruženju mnogo bolji u odnosu na te zemlje, sem Makedonije. Inflacija je bila na nivou od 6,6%, takođe, na nižem nivou od projektovanog, štednja je porasla za nekih 26%, što je bilo dobro za stabilnost finansijskog sektora, a i rezerve su porasle i evo, po trenutno aktuelnim podacima, one su na dovoljnom nivou da mogu da se zadovolje njene namene.
Kada govorimo i o projekciji rasta bruto društvenog proizvoda za našu zemlju, oni govore da bi i naš oporavak trebalo da bude nešto brži u odnosu na zemlje u regionu. On je po projekcijama bio nešto između 1,5 i 2% a sada poslednja projekcija govori da će to biti 1,5%, a evo, i najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku govore da je izvoz u aprilu 2010. godine bio za 28% veći u odnosu na isti mesec prethodne godine, što pokazuje jedan dobar trend.
Veliki problem je bio i ostao velika stopa nezaposlenosti i prosečna neto zarada, koja je, takođe nešto niža u odnosu na region. Ono što je potpuno jasno svima, a čini mi se da se i svi ekonomski stručnjaci u tome slažu, da bi i Republika Srbija i svi njeni građani osetili boljitak, nama neće biti dovoljne stope rasta u iznosima od 1,5 do 2%, već rast bruto društvenog proizvoda na nivoima od 5 do 6%, i to u jednom kontinuiranom periodu i, naravno, ekonomska politika koja mora da bude socijalno održiva, politika koja nije teorijska nego, jednostavno, primenjiva. Želeo bih da kreatori, odnosno Vlada Republike Srbije vodi računa o tome i da ne prenebregne uzrečicu čuvenog Kejnsa – da smo na dugi rok svi mrtvi.
Ključni izazov da bi se ovakva politika koncipirala i sprovela u delo biće, pre svega, postizanje makroekonomske stabilnosti, pitanje inflacije i kursa i naravno, ono zbog čega sam želeo i da iznesem sve ove podatke i da napravim uvod – da bi se to sve postiglo, biće potrebno raditi na daljem jačanju državnih institucija, njene odgovornosti i na taj način stvaranja povoljnog ambijenta u državi Srbiji.
Upravo iz tog razloga, a zbog namere i ideje predlagača zakona o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Srbije, Poslanički klub SPS-JS smatra da ovaj predlog zakona ide u tom pravcu jačanja jedne veoma bitne državne institucije i u načelu ćemo podržati ovaj predlog zakona.
Obrazloženje samog predlagača je bilo dosta detaljno i želim da pomenem samo nekoliko tema, a one se, pre svega, svakako tiču pitanja jačanja samostalnosti i nezavisnosti u svim ovim delovima o kojima je i guverner govorio, zatim, definisanju i preciznom definisanju ciljeva Narodne banke Srbije u odnosu sa Vladom Republike Srbije, načinu finansiranja, tako da ovaj zakon, kao što smo i čuli, afirmiše opšteprihvaćena međunarodna pravila finansijskog prava, gde Narodnoj banci Srbije, odborima, članovima odbora, Vlada, drugi organi ne mogu da daju savete, niti oni da traže određene savete, a uz to da Narodna banka Srbije ima sopstvene prihode, kao i imovinu, svakako da se pojačava samostalnost i nezavisnost Narodne banke Srbije, što je, kako i empirijska istraživanja pokazuju, preduslov da i Narodna banka Srbije na najbolji mogući način ostvari prvi i osnovni cilj – postizanje i održavanje stabilnosti cena.
Naravno da, čini mi se, i drugi komplementarni cilj, dakle, postizanje stabilnosti finansijskog sistema, nije moguće odvojiti sa ovim prvim, ali je zato moguće jasno i precizno definisati odnos Narodne banke Srbije i njenih organa sa organima vlasti, u tom smislu da Narodna banka Srbije svakako sarađuje, uz uslov da nikako ne ugrožava ove svoje osnovne postavljene ciljeve i da nije isključena iz procesa sprovođenja državne ekonomske politike, uvažavajući tržišne uslove.
Smatram jako bitnim, o čemu je i guverner govorio, izričitu odredbu o zabrani monetarnog finansiranja organa vlasti na svim nivoima ili u bilo kom obliku, ona ide u prilog i tome da istraživanja govore i to je već pomenuto, u tom smislu mogu i da dovedu i do određene fiskalne nestabilnosti, odnosno do određenih poreskih utaja.
Želim da kažem da podaci, takođe, govore da u Republici Srbiji imamo i do 30% bruto društvenog proizvoda utaja poreza, dok je neki standard u visokorazvijenim zemljama oko 15%. Naravno da se, uvažavajući ovu odredbu, na ovaj način indirektno utiče na smanjenje poreske utaje, odnosno na pojačanje fiskalne discipline. Ali, uvažavajući ovaj podatak, smatram, svakako, potrebnim da se i poreska uprava kao institucija ojača, uz preko potrebne i najavljene izmene poreskog sistema i poreskog zakonodavstva, uvažavajući činjenicu da se kod poreza na dobiti mogu izvršiti najmanje utaje i to podaci govore, dok kod poreza na dohodak, na primer, te utaje su vrlo moguće i danas su na značajnom nivou. Očekujemo da i najave Ministarstva finansija u tom pravcu uskoro budu sprovedene u delo.
Naravno, najavljen zakon o uvođenju fiskalnih pravila svakako će pojačati naše institucionalno okruženje i mislim da je trenutak da se zakonom ustroje fiskalna pravila, jer i podaci već govore da projektovani deficit od 4% može da dođe čak i na 5%, da mi zakonom o fiskalnim pravilima treba da definišemo i odnos i plata i javne investicije. Taj zakon bi trebalo da reši jedan gorući problem u Republici Srbiji – smanjenje javne potrošnje. Smatram da bez jednog takvog zakona srednjoročno u Republici Srbiji biće problema da se ta javna potrošnja dovede na potreban nivo, a iskustva mnogih država pokazuju da se sa takvim zakonom srednjoročno dobija jako dobro planiranje javne potrošnje, a to je, sasvim izvesno, trenutno i problem u Republici Srbiji.
Što se tiče organa NBS, postoje određene promene, umesto Monetarnog odbora, Izvršni odbor NBS, kome su proširena određena ovlašćenja, prihvatajući deo dosadašnjih ovlašćenja guvernera. Smatramo dobrim što je proces operacionalizovan, način rada, odlučivanja. Ono što je jako bitno, taj izvršni odbor će moći bolje da funkcioniše i samim tim utvrđuje monetarnu i deviznu politiku. Guverner, kao organ, i dalje će rukovoditi poslovanjem NBS, organizovati rad. Ono što se u ovom delu čini, usklađuje se sa ustavnim odredbama način izbora guvernera, u ovom slučaju na predlog predsednika Republike, većinom glasova vrši se njegov izbor u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Mislimo da je dobro, što je i sam guverner istakao, da su odredbe oko sukoba interesa precizno i detaljno definisane i one se prenose na sve, i funkcionere i zaposle u NBS, uključujući i viceguvernere.
Što se tiče Saveta guvernera, njemu se pojačavaju ingerencije po pitanju nadzora nad poslovanjem NBS. Članovi Saveta biraju se, kako je predviđeno ovim zakonom o izmenama i dopunama Zakona o NBS, na predlog Odbora za finansije. Želeo bih ukratko, možda, da polemišem sa nekim javnim napisima koji su postojali u štampi ili sa nekim iznesenim stavovima, pre svega, da bi to telo moglo da bude političkog karaktera i da donosi političke odluke, crpeći ih upravo iz procesa izbora članova Saveta. Ne mogu da se složim da ćemo na taj način i ovim predviđenim izborom dobiti kandidate u Savetu guvernera, samo političare i politički opredeljene. Pre svega, postoji ovde jedna dobra odredba koja obezbeđuje da minimum jedan član Saveta bude čovek sa deset godina radnog iskustva na poslovima finansija i revizije, što je svakako ograničavajući faktor i pospešuje stručni kapacitet ovog tela.
S druge strane, sama tvrdnja da će se Odbor za finansije rukovoditi političkim ciljevima, mislim da ne stoji, jer je do sada Odbor za finansije bio nadležni odbor koji je predlagao i samog guvernera, pa nismo dobijali u tom smislu guvernera koji je bio samo politička ličnost i sprovodio političke odluke, tako da smatram da dobrim delom te primedbe ne stoje. A, s obzirom na to da se odluka o režimu kursa izmešta iz ingerencija Izvršnog odbora, takođe, mislim da ne stoji da je moguće proizvesti određene probleme, jer režim kursa utvrđuje Savet, na osnovu predloga Izvršnog odbora, koji utvrđuje politiku kursa, tako da predlog režima mora biti u skladu sa politikom kursa, nije moguće drugačije, a naravno i uz saglasnost Vlade Republike Srbije. Mislim da u ovom delu svakako ne stoje primedbe tog tipa.
Smanjivanje broja viceguvernera, takođe, mislim da je dobro i da će dovesti do ekonomičnijeg, operacionalnijeg rada i samog Izvršnog odbora i same NBS. Naravno da ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o NBS i još veliki broj odredbi zaslužuje pažnju, no ceneći samu temu moje diskusije i značaj jačanja uopšte institucija države Republike Srbije, u smislu stvaranja povoljnog okruženja, zavređuje ovaj deo pažnje.
Na kraju, želim još jednom da ponovim da će Poslanički klub SPS-JS u načelu podržati zakon o izmenama i dopunama Zakona o NBS. Zahvaljujem. (Aplauz)

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, može se reći da je rasprava koja je bila u načelu i danas u pojedinostima dobrim delom vanstranačka i da predstavlja izraz podrške radu Državne revizorske institucije. Naravno da zabrinutost koja se izražava zbog činjenice da je Srbija među poslednjim državama gde je državna revizorska institucija počela da radi i koje su dobile izveštaj o završnom računu delom bledi pred tom činjenicom i ohrabrenjem da je ovo prva Vlada Republike Srbije koja je učinila sve da DRI profunkcioniše, a pristupom problemima koje je sama DRI istakla potpuno dokazuje da je apsolutno zainteresovana i da želi da da svaku vrstu podrške radu Državne revizorske institucije.
Naravno da značaj DRI u sistemu državnih organa, koji je ovde više puta istican, prouzrokuje i činjenicu da se Republika Srbija mora u kontinuitetu baviti radom DRI i činiti da se on svakako pospešuje, i organizaciono i u smislu ovlašćenja i u smislu ojačavanja njene nezavisnosti, jer činjenica da ovakve institucije u okruženju i u EU postoje više desetina godina ide u prilog tome.
U načelnoj raspravi sam to rekao a i ovoga puta želim da ponovim, uvažavajući raspravu koja danas teče, da je bilo i drugih predloga da se u ovom trenutku Zakon o DRI izmeni. Pre svega, bila je inicijativa da se članovima Saveta produži mandat, sa idejom jačanja nezavisnosti u odnosu na narodne poslanike, odnosno Vladu, odnosno da taj mandat bude čak i devet godina, na osnovu iskustava u nekim drugim državama.
Međutim, cilj i osnovna ideja koja se ovih dana predloženim izmenama želi postići jeste da se pre svega neutrališe prvo ograničenje koje je izneto u izveštaju, a to je nedostatak državnih revizora. Hitnost proističe u tom smislu da mi... Koliko sam shvatio, svi smo se složili da želimo da imamo rad DRI u punom kapacitetu i da izveštaj o završnom računu budžeta Republike Srbije za 2009. godinu bude mišljenje u potpunosti, a ne izraz, kao u ovom slučaju koji smo imali, dakle, da se faktički ne izražava mišljenje.
Naravno, ta osnovna ideja, kao inicijativa koja je potekla iz same DRI, iskazana je činjenicom da konkurs koji je Državna revizorska institucija više puta raspisivala nije dao rezultate, činjenicom da su zarade zaista bile male i da nisu mogle da motivišu ljude sa posebnim sposobnostima, znanjem da rade taj posao. One su bile: za državnog revizora 50.715 i za ovlašćenog državnog revizora 63.554 dinara. To je zaista iznos koji je znatno iznad onoga što postoji na tržištu Republike Srbije za revizore ovog kvaliteta.
Ideja je da se ovlašćeni državni revizor i državni revizori stimulišu na način da se stave u rang državnih službenika, u prvu i drugu grupu, sa koeficijentima 9 i 8, s tim što predlog ide u smeru da bazična osnovica bude zarada ovlašćenog državnog revizora sa koeficijentom devet, koja bi uz osnovicu od 16.049 dinara iznosila 144.411 dinara. Namerno spominjem ove iznose jer sam shvatio više puta da se u javnosti uglavnom govori o osnovicama, koeficijentima i uopštenim stvarima, a da se cifre koje predstavljaju zaradu uopšte ne iznose i u tom smislu stvorena je mala pometnja. Dakle, ta bazična zarada je i osnovica od koje se dalje grade osnovne zarade predsednika Saveta, članova Saveta, vrhovnog državnog revizora.
Dakle, zarada državnih revizora u iznosu od 128.000, dakle, revizora koji faktički treba da urade kontrolu, sada je po ovom predlogu zakona vrlo stimulativna i vrlo konkurentna na tržištu ljudi obučenih da obavljaju ovaj posao. Za zaradu predsednika Saveta, kada se uzme osnovica ovlašćenog državnog revizora, Predlogom zakona je predviđeno uvećanje od 30% i ona bi po tom predlogu iznosila 177.773 dinara. Zarada člana Saveta bi bila 90% procenata od te zarade, dakle 168.996, i vrhovnog državnog revizora - 152.096 dinara.
Naravno da zarade državnog revizora i ovlašćenih državnih revizora uopšte nisu bile predmet spora ni u jednom trenutku, ni na Odboru za finansije, nijednog poslanika, nijedne poslaničke grupe, odnosno političke partije. Predmet rasprave su bile zarade koje polaze od ove osnovice i prvog predloga, o kojem je ovde bilo reči, da se zarada predsednika Saveta uveća za 100%, dakle, da bude duplo veća od plate vrhovnog državnog revizora, dakle, 288.000 dinara.
Poslanički klub SPS-JS je smatrao da je takav iznos zarade neprimeren, odnosno nije spojiv sa trenutnom ekonomskom situacijom u Republici Srbiji. On je možda uporediv sa predsednicima saveta državnih revizorskih institucija u zemljama u okruženju i možda će jednog dana i biti u RS, voleo bih da bude, jer ćemo tada imati DRI u punom kapacitetu, ali u ovom trenutku nismo želeli da podržimo takav predlog jer smo smatrali da on nije primeren.
Uvažavajući tu činjenicu i sled ideje zakona i hijerarhiju koja treba da se uspostavi, a ceneći trenutnu ekonomsku situaciju i potencijal naše države, predlog je bio da se ta zarada uveća za 30%, što bi zaista dalo jednu pristojnu zaradu u ovom trenutku. Činjenica da se ta zarada zadržava u procentima od 90%, kao što sam rekao, omogućiće da se hijerarhija u tom nizu i nivou zarada zadrži. Neki drugi predlog, niže zarade, narušio bi tu hijerarhiju i nismo želeli takav predlog, a cenim da smo na ovaj način, sa ovom pristojnom zaradom, uspostavili i tu ideju i trend da se, iako je Ministarstvo finansija odobrilo dodatnih 25 miliona dinara, ovim predlogom zakona uštedi i nekoliko miliona dinara.
Naravno da je Državna revizorska institucija vrlo značajna. Želim da kažem da njena nezavisnost neće biti izazvana samo materijalnim položajem, koji mi želimo da popravimo. Naprotiv, više puta smo čuli predsednika DRI i same državne revizore da su i ovoga puta potpuno nezavisno, bez pritisaka obavili taj posao, što znači da i ta vrsta materijalnog položaja i zarade nije opredeljujući faktor u tom smislu da DRI zadrži potrebnu nezavisnost. To ne znači da, prateći rad u DRI u kontinuitetu i mogućim izmenama i dopunama ovog zakona u nekom narednom periodu i drugih zakona koje očekujemo, da DRI, kada profunkcioniše u punom kapacitetu, prokomentariše, predloži ono što bi bilo u interesu boljeg rada same Državne revizorske institucije...
Ceneći upravo sve ovo što sam izrekao smatram da je predlog optimalno rešenje. Predlagač je, rukovodeći se ovim idejama, bez ikakve namere da se sa nečim licitira ili pogađa, utvrdio u ovom trenutku dobar predlog, koji će omogućiti rad Državne revizorske institucije u punom kapacitetu, sa željom da i u narednom periodu ona ima potpunu podršku i Odbora za finansije, a nadam se i Narodne skupštine.
Dakle, ovo je bila inicijativa. Dobro je što se na ovaj način raspravlja i u plenumu i na sednicama Odbora za finansije; naravno, Narodna skupština je ta koja će dati svoju konačnu reč i podržati ili ovaj predlog u osnovnom tekstu ili nešto drugo. Smatram da je ovaj osnovni predlog optimalan u ovom trenutku i da ga treba podržati. Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, rasprava očigledno pokazuje podršku radu DRI, ali su načini i putevi, kada je ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o DRI u pitanju, malo drugačiji.
Moje drugo javljanje danas proizvela je pre svega diskusija gospodina Krasića koji je, želim da kažem, ruku na srce, svojim predsedavanjem i inicijativom dosta doprineo da se danas na ovaj način raspravlja i da ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o DRI uopšte dospe na dnevni red. Ali, on je rekao ključnu stvar i ogolio potpuno, do kraja, ideju ovog zakona, a to je da DRI treba da dođe u poziciju da može uspešno da sprovede konkurs za izbor državnih revizora i ovlašćenih državnih revizora. Zakon tu ideju i inicijativu DRI sledi.
Ta zarada koja je utvrđena u prvom trenutku ostala je kao neprikosnoveni predlog u svim diskusijama, među svim političkim strankama, svim narodnim poslanicima. Naravno, ta zarada, koja je sada predviđena u iznosima od 128.000 i 144.000... Ako hoćete da kažem u procentima, uvećanje za državne revizore iznosi 153%, a za ovlašćenje državne revizore 127%.
Druge zarade i plate... Kao što je rekao i gospodin Krasić, radi se o ljudima čije zarade i materijalni položaj nisu bili glavni okidač za ovaj zakon, čija su radna mesta popunjena. Ideja ovog zakona uvažava činjenicu da je zarada ovlašćenog državnog revizora bazična zarada za utvrđivanje i zarade predsednika Saveta.
Ono što jeste ovde bitno reći, dakle, radi se o jednom čoveku, ali ne u tom smislu da je njegova zarada samo njegovo pitanje. Zarada predsednika Saveta DRI iziskuje i zarade članova Saveta, zatim vrhovnog državnog revizora i sekretara DRI. Ukoliko se uvećava zarada predsednika Saveta DRI, uvećavaju se zarade, shodno hijerarhiji koja je uspostavljena, i članovima Saveta i vrhovnom državnom revizoru i sekretaru DRI. Za to je potrebno izdvojiti dodatna sredstva. Dakle, tačno je da je jedan čovek u pitanju, ali ne samo zarada jednog čoveka, nego i drugih.
Mi smo imali zahteve da ta zarada, osnovna zarada državnog revizora bude uvećana za 100%, ali imali smo i predloga da ona bude uvećana i za 20%.
Ono što je bitno ovde reći (i to je ideja u ovom drugom delu Predloga zakona) jeste da ovaj iznos od 20% uvećanja osnovne zarade ovlašćenog državnog revizora proizvodi, ustrojenom hijerarhijom sleda zarada, da bi zarada vrhovnog državnog revizora bila manja u odnosu na zaradu ovlašćenog državnog revizora, što svakako nije spojivo, jer je vrhovni državni revizor nadređen i ima širi opseg i složenost poslova i zavređuje da ima veću zaradu od ovlašćenog državnog revizora.
Naravno, ceneći ideju u tom delu, da u ovoj situaciji ekonomske krize rukovodeći se zaradama koje postoje utvrdimo uvećanje zarade, dakle, da utvrdimo zaradu predsednika Saveta uvećanjem zarade ovlašćenog državnog revizora u optimalnom procentu, najnižem, a koji obezbeđuje pristojnu zaradu u iznosu od 187.000 dinara... Podsetiću vas, to je oko 100% uvećanja zarade.
Na ovaj način, i dodatnim uvećavanjem zarade i predlozima koje ovde postoje proizveli bismo u hijerarhiji uvećanje zarada. Ne radi se ni o kakvoj vrsti licitacije, nego o logičnom sledu ideje predlagača zakona u ovom delu da se omogući rad onih koji rade na terenu, državnih revizora, ovlašćenih državnih revizora. Uz uvažavanje hijerarhije, uvećavaju se zarade optimalno, na najnižem mogućem nivou koji može da podnese trenutni budžet i Republika Srbija, a obezbeđuje se pristojna zarada u ovim uslovima. Verujte mi, kada se saopšti da ona iznosi 187.000 dinara, to zaista izgleda kao sasvim pristojna i respektabilna zarada.
Ako bismo razgovarali o nekim parametrima i usklađenosti zarada u državnim organima, možda bi bilo mesta da raspravljamo o nekim odnosima i zaradama, i predsednika Skupštine, potpredsednika, pa i nas narodnih poslanika, ali pre svega predsednika Skupštine, jer su zarade u DRI bile vezane za zaradu predsednika Skupštine i potpredsednika. U tom smislu, naravno da se u jednom delu može ogledati ad hok rešenje ovog zakona i možda neutemeljenje u nekim jasnim parametrima.
S druge strane, treba da bude jasno, zbog ovakvog pristupa i hitnosti izmena ovog zakona, da je opredeljenje Vlade i vladajuće većine da obezbedi maksimalne uslove za rad DRI, jer je to jedan od uslova da Republika Srbija dobije javne finansije, da može da se utvrdi utrošak svakog dinara građana Republike Srbije. To je, naravno, interes i izraz želje ove vlade i vladajuće većine, i potreba, a ne samo jedan od uslova u evropskim integracijama naše države.
Očekujem da će Narodna skupština Republike Srbije uvažiti ovu ideju jer je ovo optimalno rešenje, po meni. Naravno, u danu za glasanje vrhovni, onaj ko odlučuje jeste većina, odnosno biće onako kako bude odlučila Narodna skupština Republike Srbije, ali svakako ćemo dobiti pomak u radu Državne revizorske institucije. Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, uvaženi potpredsedniče Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je objedinjena rasprava o sedam predloga zakona o potvrđivanju finansijskih ugovora, ugovora o donaciji, sporazuma, konvencija i memoranduma. Želeo bih da ukratko, iznoseći stav SPS - JS, prokomentarišem neke od ovih predloga.
Mislim da je u kontekstu Predloga zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora (Istraživanje i razvoj u javnom sektoru) između Republike Srbije i Evropske investicione banke potrebno reći da je Srbija u poslednjih dvadesetak godina prošla kroz jedan buran period promena u političkom i ekonomskom sistemu, dakle, da je praktično došlo do promene društveno-ekonomskog sistema. Srbija prolazi kroz jedan težak proces tranzicije, koji je veoma bolan, koji proizvodi mnoge probleme, među kojima su pre svega slaba konkurentnost naše proizvodnje na svetskom tržištu i porast nezaposlenosti i siromaštva. U takvoj situaciji, nažalost, najproduktivniji deo naše nacije ne može da se zaposli, ali možda je još veći problem to što visokoobrazovani odlaze iz zemlje.
Naravno, ukoliko bi se ovakav proces produžio, pretila bi realna opasnost da uđemo u još veći problem u odnosu na okruženje, postanemo možda i potpuno nezainteresovan ili, što je najgore, usporimo naš put ulaska u EU.
Evropska investiciona banka je finansijska institucija koja odobrava kredite po najpovoljnijim mogućim uslovima, pre svega za unapređenje i modernizaciju saobraćajne infrastrukture, zatim energetske infrastrukture, kao i razvoj malih i srednjih preduzeća. Vlada Republike Srbije je ušla u pregovore sa ovom bankom radi zaključenja ugovora o kreditu za više projekata.
Mislim da je posebno važan Finansijski ugovor (Istraživanje i razvoj u javnom sektoru), koji je zaključen u Beogradu 4. marta ove godine. Ugovorom je predviđena realizacija projekta i aktivnosti revitalizacije i modernizacije istraživačkih centara, osnivanje novog naučnoistraživačkog centra, izgradnja smeštajnih kapaciteta za studente i mlade naučne radnike i modernizacija univerzitetske računarske mreže. Ukupna vrednost projekta iznosi 420.000.000 evra, od čega je planirano da se iznos od 200.000.000 evra obezbedi putem kredita banke, dok će preostali deo sredstava obezbediti Republika Srbija iz sopstvenih sredstava ili iz drugih aranžmana.
Plan je da se kredit potroši za adaptaciju postojećih zgrada i laboratorija u Srbiji; za Istraživačku stanicu „Petnica“ i kampus Matematičke gimnazije; za program ljudskih resursa, sa ciljem da se privuče oko 1400 srpskih naučnika koji trenutno rade u inostranstvu; za Centar za promociju nauke u Beogradu; za nove stambene zgrade za mlade istraživače u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu i za izgradnju tehnoloških parkova u ovim gradovima.
Kredit je pod povoljnim uslovima, sa grejs periodom od šest godina.
Ono što je bitno, suštinskom realizacijom ovog projekta očekujemo brži razvoj nauke u oblasti modernizacije proizvodnje, čime bi svakako bila povećana konkurentnost naše robe za plasman na svetskom tržištu. Na ovaj način, očekujemo stvaranje nove proizvodnje i veći stepen iskorišćavanja postojećih kapaciteta, što bi iziskivalo mogućnost zapošljavanja novih kadrova, pre svega mladih ljudi. Mislimo da će se otvaranjem novih laboratorija, istraživačkih centara, modernizacijom računarske opreme stvoriti preduslovi da jedan broj naših visokoobrazovanih kadrova koji su trenutno u svetu i rasejanju nađe interes da se vrati u RS i da pun doprinos izvlačenju iz ove zaostalosti, u nekom smislu, i siromaštva koje je izazvano trenutnom ekonomskom krizom.
Kada je u pitanju finansijski ugovor o donaciji, vezano za olakšice za infrastrukturne projekte za lokalni okvir, u okviru IPA 2008 programa između Evropske investicione banke, Republike Srbije i grada Beograda, počinje realizacija koncepta Evropske zajednice i cilja uravnoteženog i skladnog razvoja zajedničkog tržišta, posebno u delovima tržišta koji su nedovoljno razvijeni, u zemljama koje imaju perspektivu ulaska u Evropsku zajednicu.
Evropska zajednica preko Evropske investicione banke daje zajmove i garancije na neprofitnoj osnovi i takođe plasira sredstva koja se pribavljaju na tržištu kapitala po najpovoljnijim mogućim uslovima, odnosno vrši finansiranje investicionih programa uz učešće strukturnih fondova i drugih finansijskih instrumenata EU. Radi se o svojevrsnom pretpristupnom fondu radi pripreme zemlje za ulazak u EU.
Konkretnim finansijskim ugovorom predviđeno je da nam Evropska investiciona banka odobri kredit u iznosu od devedeset miliona evra radi sprovođenja programa rekonstrukcije tramvajskih šina i mreže glavnih saobraćajnica u Beogradu, kao i modernizacije daljinskog sistema upravljanja saobraćajem i obnove tramvajskih vozila. Od ukupnog iznosa sredstava iznos od šest miliona evra stavlja se na raspolaganje gradu Beogradu kao korisniku sredstava donacije.
Ovaj ugovor je zaključen 3. marta 2010. godine, s tim što je precizirano da se donacija realizuje do kraja 2015. godine. Iz ugovora se može videti da je jasna procedura i način korišćenja ove donacije i potpuno je jasno da ulazimo u fazu kada ćemo sve više koristiti sredstva iz pretpristupnih fondova EU i gde će se svako korišćenje rigorozno kontrolisati.
Smatram da je veoma važno naglasiti da je potrebno da država sačini organizaciju potpunog praćenja kontrole i utrošaka ovako dobijenih sredstava.
Pregovori u okviru Svetske trgovinske organizacije, potpisivanje SSP-a sa Evropskom unijom stvorili su i nameću potrebu za potpisivanjem ugovora o ekonomskoj saradnji Republike Srbije i država članica EFTA. S obzirom na to da su države članice EFTA, a to su Norveška, Švajcarska, Island i Lihtenštajn, na teritoriji Evrope, a očekujemo ulazak u EU, potpisivanje sporazuma o slobodnoj trgovini sa državama EFTA ima ogroman ekonomski i politički značaj za Srbiju. Time bismo zonu slobodne trgovine Srbije proširili na celu Evropu.
S druge strane, sa mnogim državama članicama EFTA Srbija razvija spoljnotrgovinsku delatnost. Države članice EFTA, posebno Švajcarska i Norveška, uveliko investiraju u Srbiju, tako da je Norveška treći investitor u Srbiji jer je otkupila „Mobtel“ za 1,5 milijardi evra.
Pored toga, još nekoliko velikih firmi su realizovale investicije u Srbiji u oblasti proizvodnje opreme i mašina, kao i kartonske ambalaže. Švajcarska zauzima takođe visoko mesto na listi najvećih investitora u Srbiji kupovinom cementare u Popovcu, kupovinom većinskog paketa akcija leskovačkog „Zdravlja“ i drugih, a sigurno je da će potpisivanjem sporazuma doći do proširenja saradnje.
Potpisani sporazumi o slobodnoj trgovini su po uslovima izjednačeni sa sporazumima sa EU, tako da je dosta pojednostavljena procedura u dokumentacionom delu, uz potpuno carinsko oslobađanje robe koju Srbija izvozi i postepeno skidanje carina (po godinama) robi koju Srbija iz mnogih zemalja uvozi.
Predlogom zakona o potvrđivanju Konvencije o priznavanju evropskih patenata regulisan je nadnacionalni sistem normi i postupak priznavanja evropskih patenata. Patenti priznati od strane Evropskog zavoda za patente važe na teritoriji svih zemalja potpisnica Konvencije o evropskom patentu. Do ovog trenutka Konvenciju je potpisalo 36 evropskih zemalja.
Potvrđivanjem Konvencije o evropskom patentu Srbija ispunjava obavezu proisteklu iz SSP, kao i obavezu iz CEFTA sporazuma. Predlog zakona dosta transparentno reguliše postupak prijave patenata na nacionalnom i evropskom nivou, njihovo odobravanje, odnosno priznavanje i uslove pod kojima se patent realizuje. Do detalja je regulisana procedura rešavanja sporova, uplata taksi, jezik prijavljivanja patenata i organizacija komisije i Zavoda za patente.
Svojim internim zakonodavstvom RS ima veoma dobro razrađen sistem suštinskog ispitivanja tokom kojeg se ustanovljava da li je pronalazak nov i da li poseduje sve karakteristike za industrijsku primenu, što olakšava brži pristup Evropskom zavodu za patente.
Jedinstvenom procedurom prijavljivanja i priznavanja patenata obezbeđuje se efikasan sistem zaštite prava intelektualne svojine, pojednostavljuje se procedura za brže priznavanje predmetnog patenta na teritorijama svih članica potpisnica Konvencije o evropskom patentu i omogućava se brza industrijska primena i inovacija odobrena od Evropskog zavoda za patente.
Veoma su slični razlozi za usvajanje zakona o potvrđivanju Singapurskog sporazuma o žigovnom pravu.
Kada je reč o Predlogu zakona o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju o institucionalnom okviru Inicijative za prevenciju i spremnost u slučaju katastrofa za region jugoistočne Evrope, želim da podsetim da je Memorandum o saradnji i delovanju u slučaju katastrofa potpisan u Sarajevu aprila 2009. godine, tako da je Srbija jedanaesta članica, pored svih zemalja u okruženju.
Osnovna intencija Predloga zakona je da ojača kapacitet organizacije koja se bavi upravljanjem u slučaju katastrofa, da se aktivnosti organizacije zakonski uokvire kako bi se unapredila bilateralna i multilateralna saradnja zemalja u regionu, posebno u razmeni informacija. Predlog zakona takođe predviđa dinamiku održavanja sastanaka, način finansiranja i razmenu informacija.
Sporazum između Vlade Republike Srbije i Republike Hrvatske potpisan je u Beogradu u oktobru 2009. godine. Srbija raspolaže značajnim plovnim putevima na rekama Savi, Dunavu, Tisi, Velikoj Moravi i kanalu Dunav - Tisa - Dunav. Zapravo, kroz Srbiju prolazi veoma značajan Koridor 7, koji može da donese značajne prihode u transportu. Neregulisani odnosi u ovoj oblasti, posebno u delu carinskih formalnosti, naplate taksi i održavanja plovnih vozila, činili su ozbiljnu smetnju u obavljanju efikasnog prevoza. Naravno, sporazumom su sva sporna pitanja regulisana u skladu sa međunarodnim pravilima.
Dame i gospodo, u skladu sa navedenim, Poslanička grupa SPS - JS će u načelu podržati sve predloge zakona. Zahvaljujem.