Ne, vi se ne držite budžeta, odnosno rebalansa za ovu godinu, nego nas podsećate na 2006. i 2007. godinu, pa se stoga vratite na temu.

Reč ima Aleksandar Vučić.

Hvala. Janko Veselinović, po povreda Poslovnika? Izvolite.

Ne slažem s vama da sam tolerisala da moj šef kako ste vi rekli govori. Ministar Dinkić je govorio u skladu sa Poslovnikom, u skladu sa članom 96. Imao je pravo da govori neograničeno, i upravo je tako bilo. Znači, nije se radilo o toleranciji nego o poštovanju Poslovnika.
Reč ima Aleksandar Vučić. Izvolite.

Izvinjavam, gospodin Marković povreda Poslovnika.

Borislav Stefanović. Izvolite.

Dame i gospodo, u svom obraćanju u okviru zajedničkog načelnog pretresa o 24 zakona pred nama, ministar koji jedini od svih pozvanih obrazlaže zakone, rekao je zbir ovih zakona prvi korak. Jeste prvi korak, ali u nazad i oprečno prvi korak u nazad koji će u većini svojih mera imati odloženo dejstvo, za šest meseci, devet meseci ili godinu dana.
Nemam nikakvih teškoća da na predlog Vlade koju podržavam ili ne podržavam kažem šta mislim o merama koje se podržavaju, ali imam teškoća da mi se saopštava nešto smatrajući da nemamo nikakve informacije o tome šta su parafiskalni nameti, šta su obaveze prema EU i kako funkcioniše lokalna samouprava.
To je ovde nama predstavljeno, skoro ću citirati ministra, da lokalna samouprava kojoj je zakonom dodeljen višak sredstava, ne ume da upravlja tim sredstvima, pa će on tražiti da se dostavi na pregled Ministarstvu finansija šta oni rade. Zatim, da se traži od lokalne samouprave da objasni ministarstvu sve vrste prihoda. Slušajući sve to što ministar ima kao komentar i pitam kako možete da zagovarate decentralizaciju ako nemate poverenja da ljudi koji na izborima dobijaju pravo da upravljaju lokalnim samoupravama, znaju da upravljaju finansijama? To se graniči sa uvredom što je izrečeno o lokalnim samoupravama, ponavljam bez obzira da li je u pitanju lokalna samouprava gde poznajem ljude iz svoje stranke ili bilo koja druga lokalna samouprava. Dakle, malo pažljivije sa javnom rečju, ne bi bilo zgoreg bez obzira na to šta se misli.
Kada je o javnoj reči reč, takođe je jasno šta će se koristiti kao metod da bi se prikrila činjenica da su 24 zakona, koja se predlažu, korak u nazad i da skoro svi imaju odloženo dejstvo. Šta će se koristiti kao metod kada se pita koliko košta administriranje vraćanja PDV, šta će se koristiti kao metod kada se pita zašto u članu 12. ministar samostalno određuje sve ono što smatra da treba da određuje? Šta će se koristiti za svako pitanje koje se tiče svakog od pojedinačnih predloga zakona ili izmena i dopuna zakona?
Politički folklor će se koristiti. Navika, loša, da se političkim klevetama, učešćem u kampanjama beščašća u javnosti, iznošenjem neistina, mi politički aktivni i svi ostali zabave onim što se političkim beščašćem u javnosti stvori. Toga smo svedoci i nije prvi put. Da ne bude nikakve zabune, oduvek sam bila protiv kampanja političkog beščašća, klevetanja, bez obzira ko bio žrtva, a ko sa radošću učestvuje u takvim kampanjama.
Malopre smo imali prilike da svedočimo kako se na vrlo jednostavan način rastoči šta je neistina, a šta su činjenice u piramidi političke kampanje klevetanja i laži oko samo jednog narodnog poslanika, Olivera Dulića i tako bi moglo o svakom. Razlog zašto spominjem ovaj politički folklor jeste što on zadovoljava sakrivanje pitanja i činjenica o mnogim od ovih zakona, ali od tri zakona ne može da vam pokrije problem koji se javlja predlaganjem i verovatnim glasanjem o tri zakona. Zakon o hemikalijama, Zakon o Fondu zaštite životne sredine i Zakon o jonizujućem zračenju i nuklearnoj sigurnosti.
Ova tri predloga zakona osim što su nam predata u predlogu gde je, gruba reč, ali nedovoljno dobro data izjava usklađenosti sa EU. Na prvoj strani je prepisano ono što je deo izjave usklađenosti kada smo zakon donosili, a na drugoj izmena zakona bez toga da li je u skladu sa direktivama iz poglavlja 27, koje ako sam dobro razumela, niko u ovoj sali nema ništa protiv da nastavimo sa evropskim integracijama.
Ova tri zakona, Zakon o hemikalijama unet je sa ukidanjem Agencije za hemikalije bez ukidanja pratećih zakona, stvara vrlo ozbiljan problem za funkcionisanje a važnije od toga, ukida pravnu tekovinu iz poglavlja 27, koji se tiče zaštite životne sredine. Obara ono što je dogovoreno sa EU kada je zakon donošen i raspravljan i najvažnije od svega ostavlja otvoreno pitanje zašto to radite ako ste za EU? Ako hoćete da koketirate sa vladavinom prava koja se stiče i gradi učestvujući u evropskim integracijama, koketirajte, ali onda nemojte da očekujete od nas da vas ne pitamo što ne unesete u skupštinu Srbije Rezoluciju o pridruživanju EU, da je stavimo van snage. Pretpostavljam da ima bar jedna poslanička grupa koja bi ipak volela da se o tome razgovara.
Ne možete političkim folklorom da zabavite ljude iz EU koji vode računa o poglavlju 27, kao što ne možete da ih zabavite poglavljima 23. i 24. To je dobra vest. Od prvobitnih priča o tome šta će biti sa dosadašnjom reformom pravosuđa, stiglo se na to što treba da bude, da se isprave greške, jer grešaka je bilo. Ali, za ova tri zakona, pogotovo Zakon o jonizujućem zračenju i nuklearnoj sigurnosti i Zakon o Agenciji o hemikalijama, su zakoni koje ako imamo znanja o tome šta su naše obaveze pred EU, danas moraju biti povučeni iz procedure. Danas. Da to bude poruka vladajuće većine, da je privržena evropskim integracijama.
Ako ih ostavljate u proceduri, onda ostavljate nama prostor da kažemo da nije politički folklor kampanje koje se vode protiv narodnih poslanika ili bivših ministara, nego je politički folklor koketirati sa pravilima sa kojima nema koketiranja.
Kada je reč o Fondu za zaštitu životne sredine, obrazloženje koje smo čuli u razmeni argumenata u dijalogu između narodnog poslanika Olivera Dulića i ministra Mlađana Dinkića, je sledeće – ministar Dinkić, na osnovu njemu datih neistinitih podataka tvrdi da je ministar Dulić zloupotrebljavao i nenamenski trošio novac iz fonda. Narodni poslanik Oliver Dulić mu daje podatke kojima dokazuje da to nije tačno i da, šta god jeste tačno, on jedva čeka da se utvrdi bilo čija tvrdnja o nenamenskom trošenju sredstava.
Šta je zaključak? Ministar Mlađan Dinkić traži ukidanje Fonda za zaštitu životne sredine, zbog – nema poverenja u ministarku. Razlog za to jeste što je kampanja o načinu trošenja fonda, je data kao argument – garant će ova da zloupotrebljava taj novac, nego ćemo sav taj novac da uzmemo u budžet. O svom tom novcu će da odlučuje ministar finansija, jer je nesporna i od uvek svima poznata istina da on nikada ne zloupotrebljava nikakav novac.
To su problemi sa argumentacijom i sa političkim folklorom. Niko ne bi bio srećniji od mene da ste ovde došli sa merama kojima se Fond za zdravstvo i Fond PIO od indirektnih budžetskih korisnika pretvara u direktne, kojima se menja Zakon o trezoru, Zakon o budžetskom sistemu tako da zaista pokažemo zajedničku političku volju za fiskalne reforme. Ovako, nažalost, ostaje samo sumnja da ste zaista privrženi evropskim integracijama. Ako niste, izvolite kažite, mi ćemo se za vladavinu prava i Evropu u Srbiji, boriti i dalje.

 Zahvaljujem, ministre. Sve ste to jako lepo ispričali, ali vas to ništa nisam pitala. Vrlo jasno sam pitala i ticalo se onoga što je u predlozima zakona. No, sada ću samo kratak komentar o kontekstu u kojem donosimo ove zakone, da bih mogla sa vama da podelim procenu o tome zašto odgovarate na pitanja koja vas ne pitam i zašto odgovarate drugim poslanicima, a javite se da meni odgovorite. To samo vi znate.
Dakle, kontekst je da predsednik Vlade u intervjuu "Politici" kaže da on nikad nije vodio MUP, da je to samo tako izgledalo, da ministar odbrane u svom intervjuu govori o tome koji je list tiražan i treba da izlazi, koje novine ne treba da izlaze. Onda, nastavljajući se na taj kontekst, meni je potpuno logično šta ste vi meni u stvari rekli, ne odgovarajući meni, nego mnogima drugima, a to je da će i na osnovu člana 12. izmena Fiskalnog zakona i inače sav novac biti kod vas, jer vi smatrate da treba da zamenite i nezavisne institucije i regulatorna tela i ljude koji brinu o budžetima na drugim nivoima i sve one koji se bave javnim finansijama, da bi se verovatno ustanovilo da to znači mesto de fakto predsednika Vlade.
Tako grčevito braniti stav da jedino vi možete da brinete o pravilnoj raspodeli zelenog dinara, da jedino vi možete da znate da li agencija ili direkcija i pri tome govoriti da je to ušteda, a novac ostaje jednak, i broj ljudi ostaje jednak, predstavlja pokušaj omalovažavanja svih nas koji, kada su u pitanju evropske integracije, ne radimo ništa drugo nego vam iskreno pomažemo i pružamo podršku, ali ne za to da smatrate da ministar finansija mora imati sve u svojim rukama i da i predsednik Vlade i potpredsednik Vlade ima da ga pita šta će da se dešava, a da ministarka, zadužena za zaštitu životne sredine, ne zaslužuje poverenje da raspolaže fondom.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Na vama je na volju, na svima nama za procenu. Hvala vam.

Pitanje koje je pokrenula narodna poslanica Milica Vojić-Marković nakon konsultacije sa kolegom Srđanom Mikovićem nismo uspeli da imamo jasan odgovor, pa ponavljam to pitanje i za predlagača i za narodnu poslanicu za razjašnjenje, jer smatram bitnim da ovde govorimo  i o primeni zakona kako ga vidi bilo ko od nas narodnih poslanika.
Dakle, da li lice koje je sa nekakvim dokumentima, na osnovu propisa o ilegalnom boravku vraćeno u Srbiju, da li to lice ima pravo da u vanparničnom postupku, na osnovu izmena ovih zakona, traži utvrđivanje datuma i mesta svog rođenja sa dva svedoka ili ne?
Meni se nije činilo da ta mogućnost postoji. Međutim, nakon što je koleginica Milica Vojić-Marković obrazložila, prosto smatram da je dobro da u ovoj fazi usvajanja zakona čujemo mišljenje od znalaca, dakle, pravnika, profesionalaca ili od onih koji su tu da tumače predlog svog zakona.
Potpuno razumem potrebu i zalažemo se za usvajanje izmena i dopuna ovog zakona za sva lica bez ikakvih dokumenata, nevidljiva u Srbiji, da na najlakši mogući način dođu do statusa pravno vidljivog lica.
Ono što mi se sada javilo kao pitanje – da li ovaj član otvara mogućnost za nekoga ko poseduje bilo kakva dokumenta da dobija nova dokumenta i upis u matičnu knjigu rođenih, jer meni nije izgledalo pri čitanju ovog zakona. Hvala vam.

Razumela šta ste mi odgovorili, ali vas to nisam pitala. Dakle, pitala sam vas da li na osnovu izmena i dopuna iz ovog zakona ima pravo lice koje je iz bilo kojih osnova, bilo odakle, po pravilima i propisima tamo gde je odakle ušlo u Srbiju. To sam pitala. To što ste vi meni ispričali, nije odgovor na moje pitanje.
Drugo, u opasci o izvodu iz matične knjige rođenih kažete da to nije dovoljno za državljanstvo i da treba dokazati poreklo, citiram. Ne znam da takve odredbe postoje u Zakonu o državljanstvu, no to na stranu.
Dakle, ne mogu jasnije da pitam. Za 6.700 ili 15 hiljada ili 20 hiljada lica ili 30 hiljada lica, koja žive u Srbiji i mahom su pripadnici Romske zajednice ili pripadnici zajednica koje svojim izborom, svojom tradicijom, nažalost, ili već kako god njima na sreću, nemaju nikakva dokumenta, niti znaju kada su se deca rodila, ništa, to sve razumem. Ne pitam to što ste objašnjavali, mada bih i tu imala primedbe, nego da li neko ko nije sada u Srbiji i niko ne zna da li je rođen u Srbiji i negde je i od tog negde, po njihovim propisima, dođe na teritoriju Srbije, da li ima pravo da koristi pravni institut ovog člana zakona? To je moje pitanje koje je pokrenula kao nedoumicu kod mene Milica Vojić-Marković i to smatram da je vredno rasprave, nezavisno od toga da li ima amandmana koji to definišu i da li su odredbe ovog člana dovoljno jasne.

Narodni  poslaniče i ovlašćeni predstavniče predlagača, rado bih skoknula do Prokuplja kad bi tamo bio neko ko predlaže ovaj zakon, ali nema nikoga, nego ste vi predlagač ovog zakona.
Uz sve pokušaje da na jedno jednostavno pitanje prvo ili ne date odgovor, ili neuspešno pokušate sa ad hominem opaskama, niste mi dali odgovor na jednostavno pitanje i moram ga ponoviti. Dakle, da li lice koje trenutno ne živi na teritoriji Srbije nego živi negde, da li na osnovu propisa tog sistema, gde je sad negde, kad je vraćen u Srbiju, da li to lice ima pravo da koristi ovaj pravni institut? Vi meni kažete - ima ili nema.
Drugo, ja sam fizičarka po obrazovanju i znate, ako dve trećine svog vremena potrošite u verbalnoj odbrani siromašnih, formalno neobrazovanih da bi stekli pravni statut vidljivih lica, a onda meni objasnite da ja kao formalno obrazovana fizičarka ne razumem član zakona kojim vi stajete u odbranu siromašnih i neobrazovanih, onda moram da vas pitam dodatno pitanje - kako mislite da će oni razumeti taj član? Ustav i svi zakoni služe tome da budu razumljivi svim ljudima. I vi možete da smatrate da ste prikrili svoju nesigurnost ili neznanje sadržajem odgovora kojim ste uputili meni lično ili DS kojoj pripadam bilo kakve opaske, ali to neće pomoći ljudima za koje ja pitam da li imaju prava ili nemaju prava da koriste ovaj institut.
Ne želim da vam sporim da vi imate pravo na bilo kakav stav o meni lično ili o DS. To je vaše pravo i dokle god izgovarate na pristojan način, to može da bude sasvim zanimljivo za debatu. Ali, to takođe nije tema onoga što ja pitam. Pitanje je pokrenula u raspravi narodna poslanica Milica Vojić-Marković i smatram da je sasvim normalno da bilo ko ko vidi problem koji može da nastane iz nejasne primene zakona to predlagača pita.
Ako vi smatrate da je diskvalifikacija omalovažavanje i pokušaj uvrede nekoga ko postavlja pitanje stil kojim možete da se predstavite kao predlagač, moram da vam kažem da to baš nije stil koji zabavlja bilo koga. Pošto je jednostavno da vam odgovorim, kada me šaljete u Prokuplje, da ponovim, da ima nekog ko predlaže zakon u Prokuplju, rado bih otišla u Prokuplje, kao što rado odlazim u svaki grad i opštinu Srbije da se vidim sa raznim ljudima koji se bave raznim stvarima. Ali, u ovoj sali postoji procedura, a procedura je kultura. Ta procedura vas obavezuje na davanje odgovora na bilo kakva pitanja koja postavlja bilo ko, a tiče se onoga što je vaša ustavna nadležnost, a to je da predlažete zakone i amandmane. To je jednako tako i moja obaveza, kao što je i vaša, da kad mi se učini da je član zakona nejasan ili da je amandman koji se predlaže nejasan, da onda pitam predlagača. Na predlagaču je da svojim odgovorom kaže sve o sebi i o proceduri i o kulturi, ali kad ne kaže ništa o zakonu, onda imamo zajednički problem. Hvala.

 Zahvaljujem.
Pažljivo sam saslušala sadržaj izlaganja i to je jedan lep govor, samo što nema nikakve veze ni samnom ni sa mojim pitanjem. Pošto je procedura kultura, a ja pažljivo slušam šta mi se govori kada mi se obraća onda neću štedeti nekoliko informacija koje valja podeliti, jer sve negde piše, samo sada svi čitamo.
Zakon koji pominjete nije ni u kakvoj vezi sa mojim pitanjem, Zakon o readmisiji. Zakon o readmisiji nije podnela ni jedna poslanička grupa. Podnela ga je Vlada, kao što smo svi mi ovde narodni poslanici. Niko ovde nije Vlada. Imate narodne poslanike koji podržavaju Vladu i narodne poslanike koji ne podržavaju Vladu. To su netačnosti u ophođenju uobičajene u Skupštini koja gradi svoje procedure i pažljivo slušajući vas čula sam samo jednu poruku – nemaš ti prava da pitaš. Vidite, to je rečenica koja ne može da se izgovori u Parlamentu. U Parlamentu svako ima pravo da pita. Na predlagaču je da li će da da odgovor. Na predlagaču je da kaže da li zna ili ne zna odgovor, ali svaki poslanik ima pravo da pita.
Moje pitanje je, još jedanputa, glasilo – da li će ovaj institut moći da koriste, čula sam od predstavnika predlagača da hoće, samo što zavisi kakva će biti procedura u sudu. To je potpuno nebitno za moje pitanje, niti se zakon bavi time šta će se desiti na sudu koji u vanparničnom postupku prihvata da lice traži upis u knjigu državljana, odnosno da traži sa dva svedoka ili na bilo koji drugi način dokaze o svom rođenju. Moje pitanje je bilo sasvim jasno i ni na koji način, ali ni na koji način, nije vezano za Zakon o readmisiji, jer se takvo lice iz mnogo različitih razloga može naći na teritoriji Srbije..
Što se tiče Zakona o readmisiji kada i ako budu izmene i dopune ovog zakona, koje će podneti nadam se Vlada ili poslanička grupa, onda možemo pričati o analizi primene Zakona o readmisiji. To su izveštaji koji su inače dostupni, tako da svima može biti dostupno da li je Zakon o readmisiji kao deo koji je bio posao i Vlade Republike Srbije i Narodne skupštine da bi ušli u režim bez viza sa EU. Ako vi kritikujete taj zakon moguće je da vaša poslanička grupa ima nameru da ukida bezvizni režim. Moguće je. Biću protiv, odmah da vam kažem, jer to je posao poslanika da pročita i slušajući ono što vi pričate. Ako smatrate da taj Zakon o readmisiji nije dobar i da ga treba menjati, ukidati to znači da posledično ono zbog čega je Zakon o readmisiji donošen, a to je bezvizni režim sa zemljama EU, treba ukidati. Teško mogu da poverujem da je to slučaj, ali hajde dobro, sve je moguće.
Na kraju, želim sve nas da podsetim na težinu javno izgovorene reči. Od vas smo čuli dva puta da imate tačne podatke o tome koliko ljudi nema nikakva dokumenta tj. ni izvod iz MKR, a koliko ljudi ima izvod ali nema ličnu kartu. To je podatak koji je sada zvaničan jer je izrečen u Skupštini Srbije. To je podatak koji ja do trenutka dok mi niste saopštili nigde nisam mogla da nađem, da ima 6.000 ljudi bez izvoda iz MKR i da ima još 24.000 ljudi koji imaju izvod, a samo nemaju lične karte. To je podatak koji će moći koristi bilo ko jer je zvanično dat na sednici Narodne skupštine. Upravo zato vrlo pažljivo merim reči kojima se obraćam i predstavnicima predlagača i narodnim poslanicima i pažljivo pratim ono što su pravila i procedure u našim obavezama koje stoje u Poslovniku Narodne skupštine, jer procedura je kultura. Ta procedura podrazumeva da kada narodni poslanik iz bilo kojih razloga ima sumnju, nejasnoću, dvoumljenje oko rešenja o kojem se govori da on ima obavezu, a ne pravo da pita predstavnika predlagača za razjašnjenje. Ako je vaš odgovor da ja nemam pojma i da ne smem da pitam ili da zbog svog obrazovanja ne smem da postavljam pitanja iz neke oblasti onda imamo mnogo veći problem nego što je priroda rešenja koja je data izmenama i dopunama Zakona o vanparničnom postupku.
Ne želim da verujem da je to ozbiljno izrečeno jer želim da verujem da mi svi ovde znamo šta je posao narodnog poslanika. Ovo što ja radim je posao narodnog poslanika. Hvala vam.

Koristim vreme poslaničke grupe. Nemam razloga da repliciram…

Narodni poslanik Neđo Jovanović želi da govori o povredi Poslovnika. Izvolite.
Molim narodne poslanike da konsultuju odredbe Poslovnika Narodne skupštine. Narodni poslanik koji traži da govori o povredi Poslovnika ima pravo prvenstva. Izvolite.

Narodni poslaniče, u obavezi ste da navedete član Poslovnika koji je povređen da bi i vi i ja mogli da poštujemo odredbe Poslovnika, ovako ne mogu da vam odgovorim.
Zahvaljujem.
Nemam obaveze kada vi prekršite Poslovnik i kada dobijete reč, tako da je uredu.
Narodni poslanik Dragan Todorović.
Narodni poslanik Janko Veselinović.
Narodni poslanik Zoran Babić, po povredi Poslovnika, pa narodni poslanik Janko Veselinović.