Jedanaest minuta i 30 sekundi iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Ovim vas obaveštavam da na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč.
Pre zaključivanja načelnog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika na pravo za reč u raspravi u načelu?
Ako neko od vas želi, molim da se prijavite.
Narodni poslanik Miodrag Linta. Izvolite.

Narodni poslaniče, molim vas, tok sednice je da je rasprava u načelu završena. Pravo na reč imaju predsednici poslaničkih grupa, ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa ili samostalni poslanici koji nisu iskoristili svoje pravo iz člana 96. Tako da, u ovom delu sednice, kao član poslaničke grupe ne možete dobiti reč jer niste prijavljeni za reč na spisku narodnih poslanika a rasprava je završena. Zahvaljujem.
Dakle, da li se javlja za reč neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ili neko ko nije iskoristio svoje pravo?
Ako ne, na osnovu člana 98. stav 4. Poslovnika zaključujem zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o izmeni Zakona o javnom beležništvu i Predlogu zakona o dopunama Zakona o vanparničnom postupku.
Ovim za danas završavamo rad, a sednicu nastavljamo sutra, 30. avgusta, u 16,00 časova sednicom postavljanja pitanja narodnih poslanika Vladi Republike Srbije koja, po Poslovniku, traje svakog poslednjeg četvrtka u mesecu od 16,00 do 19,00 časova. Hvala vam.

Dame i gospodo, u nekoliko minuta pokušaću da svojom diskusijom dam doprinos interpretirajući kontekst rasprave kojom danas, na kraju rasprave, biramo guvernera, odnosno guvernerku NBS, Jorgovanku Tabaković.

Taj kontekst je kroz tri šanse koju je imala vladajuća većina, koju je imala vlada republike Srbije i svi oni koji sami sebe smatraju donosiocima odluke o budućim danima, mesecima i godinama u Srbiji. Taj kontekst su tri šanse, od kojih su dve propuštene, a ja se nadam da treća, koju ću napomenuti, neće biti propuštena, jer nije dobro ni za vladajuću većinu ni za Srbiju, ni za vladavinu prava u kojoj, sasvim sam sigurna, svi zajedno želimo da učestvujemo.

Prva propuštena šansa je kada, poneseni izbornom pobedom, pogledate u Zakon o NBS i vidite da nema načina da na zakonit način razrešen bude guverner Dejan Šoškić. Ta šansa se nije smela propustiti. To je vladavina prava. Razumem zašto je ta šansa propuštena. Slasti izbornih pobeda umeju, kakve god da su te izborne pobede, prilično da suze vidik na koji, svi oni koji hoće da upravljaju Srbijom, imaj obavezu da bude najširi mogući vidik. Zato što. Na osnovu zakona koji je na snazi nije mogao da bude smenjen ni razrešen guverner Narodne banke Dejan Šoškić, zato se donela odluka o izmeni i dopuni Zakona.

Onda dolazimo do druge propuštene šanse. Kada je taj zakon ušao u Narodnu skupštinu i ušao u raspravu, narodni poslanici su, raspravljali o njemu, pokušali da opravdaju da ono što ne možeš po jednom zakonu, možeš tako što ćeš doneti drugi zakon.

Onda je guverner Dejan Šoškić podneo ostavku. On je stvorio drugu šansu za vladajuću većinu i za sve one koji smatraju da je samo u njihovim rukama moć da donose odluke o mesecima, danima i godinama koje su pred Srbijom. Ta šansa je bila da se taj i takav zakon povuče iz procedure, da se izabere novi guverner i da se na zakonit način unesu odredbe izmena i dopuna Zakona o NBS i ta šansa je propuštena. To je vladavina prava, ne propuštati šanse.

Pred nama je treća šansa, šansa koja se pruža pred kandidatkinjom za guvernerku NBS, Jorgovankom Tabaković. Nemojte tu šansu propustiti. Nemojte propustiti da sami zakažete sednicu sa aktuelnom temom i da pružite priliku Narodnoj skupštini Republike Srbije, da pružite priliku građanima Srbije da se kroz ta tri sata poslovnički moguće vodi debata o onome što je buduća guvernerka namerna da uradi u instituciji u kojoj ćemo je ovim glasovima narodnih poslanika poslati da brine o monetarnoj politici i da brine o kontroli banaka. Ta šansa je danas pred vama.

Ukoliko tu šansu propustite i ova se sednica završi glasanjem o novom guverneru i samo njenim govorom, ne postoji više nijedna šansa kroz koju ćemo moći da dokažemo da smo zaista privrženi vladavini prava. Neke stvari ćemo onda stvarno morati sve iz početka, sa nadom da ipak ovde postoji iskrena privrženost vladavini prava i da ćemo imati prilike za sednicu kad god bude zakazana, kad god guvernerka bude spremna da tri sata razgovaramo o njenoj viziji rada Narodne banke, o problemima. To je jedino što ostaje da podelim sa vama, nada da, zaista, delimo volju za vladavinom prava. Hvala vam.

 Zahvaljujem.
Dame i gospodo, danas u toku našeg radnog dana predsedniku Narodne skupštine, gospodinu Nebojši Stefanoviću je Dejan Šoškić podneo ostavku. Želela bih da, kao deo svoje diskusije, se zahvalim gospodinu Dejanu Šoškiću za vreme koje je proveo voljom i Narodne skupštine Republike Srbije na poslovima guvernera Narodne banke Srbije.
Ako time započnemo jedan proces samopoštovanja za sve one za koje bar jednom glasamo i onda im se zahvalimo, bez obzira na to na kakav način su prestali da obavljaju svoju javnu funkciju, onda ima nade da će vladavine institucija u Srbiji zaista biti. I Dejan Šoškić, osim što smatram da je obavljao posao guvernera NBS u okolnostima i kontekstu najbolje što je moguće.
Dejan Šoškić nam je svima kao zakonodavnom telu pružio šansu, podnosivši ostavku, rekao je da ne želi političko iznuđivanje i da, ako je njegova ostavka način da se razmisli o lošim odredbama zakona koji je, po Poslovniku, po hitnom postupku, ali zbog sadržaja odredbi prebrzo, zbog izuzimanja sumnje u međunarodnoj i domaćoj javnosti štetno, pružio nam je svima šansu da razmislimo o odredbama koje želimo da vidimo u novom Zakonu o Narodnoj banci Srbije. Pružio nam je šansu za političku mudrost.
Ne ispostavljam ni predloge ni zahteve ni kolegama poslanicima iz vladajuće većine ni nama iz opozicije, samo vas podsećam na kontekst da ne postoji prepreka da se izabere novi guverner Narodne banke Srbije, ali odredbe ovog zakona, ako se ustraje u tome da takve kakve jesu predložene, budu na snazi, biće prepreka da Narodna banka sa dobrom reputacijom zaista radi na međunarodnom i na domaćem tržištu.
Čuli smo da se vrlo teško živi sa visokim kreditima. Upućivali smo poruke ljudima koji su podigli kredite, da će se izborom novog guvernera stanje sa njihovim ratama kreditnim promeniti na bolje. Želim da u tome uspete, kako god završilo predlaganje Zakona o Narodnoj banci Srbije. Iskreno želim da se u tome uspe.
Druga tema koja je bila navođena oko razloga za izmenu i dopunu je odnos nedovoljne kontrole sa bankama. I tu vam od srca želim da uspete i da banke i u Srbiji, kao i što je proces na svetskom bankarskom tržištu, bude takav da banke budu potpuno sužene u prostoru za zloupotrebu bilo čega, ali da bi se to dogodilo ne možete da imate ovakve predloge odredbi Zakona. ne možete predlagati guvernera direktora i direktora guvernera Uprave za nadzor finansija.
Ne možete uvoditi dvoglavost tamo gde mora da bude jedan odgovoran. Ne možete uvoditi Narodnu skupštinu sa definicijom da je kontrola i nadzor Narodne skupštine u tome da Narodna skupština bira i guvernera i vice guvernere, jer će se završiti, i to jeste sumnja i to jeste stvar koju ćemo kontrolisati i to jeste šansa za sve nas da kontrolišemo, da li će guverner, direktor biti iz jedne partije, direktor guverner iz Uprave za nadzor finansija iz druge partije, a viceguverneri ostalih partija.
Dejan Šoškić vam je ostavkom danas pružio šansu da izaberemo guvernera i da razumnu proceduru novih odredbi u Zakonu o Narodnoj banci Srbije uradi ovlašćeni predlagač, po Ustavu, Narodna banka Srbije i samo je na vama da li ćete videti kolika je to šansa, pre svega za one koji tvrde da će izmenama u strukturi Narodne banke Srbije doći do boljeg života građana koji žive pod teškim ratama kredita i da će biti strogo kontrolisanja banaka. Ovakva šansa se ne propušta. Ne sumnjajući u vaš razum, hvala vam na razumevanju.

 Zahvaljujem se. Dame i gospodo, zadovoljstvo je danas i večeras govoriti na sednici Narodne skupštine i ostaviti svoje reči u stenogramu, istovremeno zbog toga što u ime svoje poslaničke grupe želim da obavestim narodne poslanike da smo jedni od predlagača Saše Jankovića za izbor za Zaštitnika građana, ali jednako tako važno i zbog teme o kojoj treba da bude reči tokom ove sednice, kada razgovaramo o razlozima pro et kontra da se bilo ko, u ovom slučaju Saša Janković, izabere ili ponovo izabere za zaštitnika građana, jer se radi o ljudskim pravima i slobodama.
Kada god je tema o ljudskim pravima i slobodama, onda vrlo pažljivo treba meriti svoje reči koje ostaju u stenogramima sednica, za svedoke koji će gledati nas učesnike u kratkom ili u dužem vremenu i po tome ceniti da li smo umeli da budemo ljudi.
Kada kažem da li smo umeli da budemo ljudi, onda mislim pre svega na funkciju Zaštitnika građana, koja mu po zakonu i pripada. To je da, kad bilo ko od nas voljom građana, voljom druge institucije koja nas imenuje ili nas izabere, našim uobičajenim rečnikom rečeno – dobije izliv vlasti u mozak, tako da šteti onima koji ga na poziciji javnih poslova šalju, onda vrlo dugo vremena u evropskim institucijama, a u Srbiji pogotovo, nije bilo nikoga osim institucije Zaštitnika građana da jednako podržan, jednako osporen od svih onih koji izliv vlasti u mozak imaju i od svih onih koji imaju štetu od toga, uradi nešto da bi svima objasnio šta su ljudske slobode i prava i da nemamo moći, dovoljno velike, kojima sme i da se usudi da krši tuđe ljudske slobode i prava.
To se dešava. Naravno, ljudi smo i neprekidno kršenje ljudskih prava, primera loše uprave, umesto dobre, ima u svakom društvu i u svakoj državi, pa tako i u Srbiji.
Zato je ova sednica važna i zato je važno da kada bude gotov izveštaj naravno, nesporno izabranog Saše Jankovića, za sledeću godinu da takođe imamo sednicu u Narodnoj skupštini, kao što smo i imali, da kroz odbore i kroz javna slušanja pažljivo saslušamo zaključke i preporuke Zaštitnika građana i da po tim preporukama postupamo. Prava zaštita slobode i prava počinje kada svi oni koji misle da imaju moć u rukama, razumeju da to ništa nije kobajagi i da ne može samo tako da se kaže, a da nije važno da li će da se uradi i da svaka reč koja se nemarno izgovori, a tako da ugrožava nečija ljudske slobode i prava, bude mnogo skupa reč i u domaćoj, i u međunarodnoj javnosti, a da reč koja je izgovorena ne može da bude povučena, ne vladate više njome.
Tako treba da pazimo i kada reči izgovaramo i kada se tim istim rečima obraćamo drugima koji od nas s pravom traže da obavimo posao za koji smo birani na bilo kom javnom poslu u društvu, i u državi, na bilo kom nivou lokalne vlasti, pokrajinske vlasti, vojvođanske vlasti, gradskih vlasti, Narodne skupštine, ministarstva, svih onih delova državne uprave gde smo obavezni da mislimo na to kakav će komentar imati Zaštitnik građana, Saša Janković, ako bilo ko od onih koji su korisnici usluga državne uprave imaju problem sa nekim ko je na mestu gde ta usluga treba da se pruži.
Zato je važno razgovarati o izboru, i zato je važno imati sednicu sa raspravom o izveštaju Zaštitnika građana. Druga stvar zbog koje je važna ova sednica je što se kroz primer prvog izbora i sadašnjeg reizbora Saše Jankovića može kao paradigma pratiti teškoće, i lepote, i prepreke, i podsticaji u izgradnji institucija u društvu koje se menja, kakva je Srbija.
Prva stvar je, da je institucija Zaštitnika građana i zakon bio jedan od zakona koji je omogućio međupartijsku saradnju. Demokratska stranka Srbije je naravno, i Narodna skupština u sazivu između 2004. i 2008. imala inicijativu sa onima koji su imali vladajuću većinu za tih četiri godine, ali nije bila u tome stvar. Stvar je bila u tome da je postojala svest da o nekim temama možemo da imamo uspeha kao društvo, kao institucija, samo ako bude međupartijske saradnje.
Jedna od takvih tema je Zakon o Zaštitniku građana, drugi je bila Zakon o državnom revizoru, Zakon o sukobu interesa, Rezolucija o pridruživanju Evropskoj uniji. Imala sam sreće pa sam učestvovala u sve jednoj od tema koja je bila predmet međupartijske saradnje.
Šta je dobra vest, od zakona koji nam je omogućio da prvi put biramo Sašu Jankovića? Uklanjanje otvorenog neprijateljstva, koji potiče prvo iz neznanja, a onda podstiče iz nedostatka veština šta znači odlučivati o javnim poslovima, koje mnogi od nas imamo kada dođemo prvi put u institucije, prosto biva lakše uklonjeno, ako treba da se prethodno neprijatelji, prethodno ljudi koji se ne javljaju jedni drugima na hodniku, to nikad nisam mogla da razumem, jednostavno prođe čovek pored tebe i ne kaže dobar dan.
Dakle, od takvog jednog stanja je tema donošenje zakona o Zaštitniku građana omogućila međupartijsku saradnju. Zašto je to važno? Zato što je prvobitna odluka da Zaštitnika građana biramo sa dvotrećinskom većinom, a sa sasvim sigurnom većinom bila prvi put tema da vidimo oko čega mi uopšte možemo da se dogovorimo. Ako ne možemo da se dogovorimo o stanju ljudskih sloboda i prava, a o čemu onda možemo? Ako ne možemo da se dogovorimo o revizoru, žao mi je što Rade Obradović tu, pošto je on zaslužan za taj deo posla, ako ne možemo da se dogovorimo da je zajednička korist da neko kontroliše javne finansije, onda oko čega možemo da se dogovorimo?
Paradigma je zato što je taj proces išao teško, ali je jednom otpočet ipak tekao. Paradigma je i zbog toga što ću podeliti informacije koje imam o tome kako to izgleda kad ste prvi put izabrani za zaštitnika građana, jer sasvim sigurno znam da izgleda tako da neko ko je dobio podršku Narodne skupštine, izađe ne na ovoj adresi, nego na adresi Kralja Milana 14 i počinje ni od čega. Zato je paradigma kojom se menja Srbija, može samo da javi onima za koje zna da će mu biti drago, dobio sam podršku Narodne skupštine, ustanoviću instituciju Zaštitnika građana.
Da je samo taj trenutak, koji je Saša Janković imao u sećanju, za tu instituciju, možda ne bi trebalo da ga spominjem, ali tako je za svaku od institucija koja se prvi put ustanovljava. To je najveći izazov. Za 20 godina će ova skupština, gde ću ja predsedavati kao najstarija narodna poslanica nakon nekih izbora, birati nekog Zaštitnika građana i kada ga pitaju - gde ćeš da ideš, a on kaže – tamo mi je adresa, kad ga pitaju – a šta ćeš da radiš, a on kaže – oduvek se tako radilo. Kazaću mu se – pile moje, nije se tako radilo, nego je Saša Janković to sve počeo ispočetka, pa uradio uz mnogo prepreka. To je dragocenost koju imaju pioniri u institucijama.
Šta je još paradigma kada je u pitanju Zaštitnik građana? Nemogućnost da se zaista dopre i informaciono onoliko široko koliko se želi, ali očigledna volja da se najpre o onome što je nadležnost Zaštitnika građana podeli informacija sa prvim korisnicima i da se stvore kanali komunikacije sa onima koji su izvršna vlast ili na bilo kom nivou javne vlasti. Sa koliko teškoća je to išlo, ja to znam malo, a gospodin Saša Janković sasvim detaljno. Koliko je obeshrabrujuće, s vremena na vreme, bilo kada imate pred sobom prepreku da se nešto desi što je svima logično - ljudska prava zatvorenika. Sasvim logično da Zaštitnik građana prati kako se i da li se poštuju ljudska prava zatvorenika. Svi razumemo da to negde piše, svi smo za da se to radi, međutim prepreke postoje, pa postoje, iz prostog razloga što niko pre toga nije bio u procesu zaštite ljudskih prava zatvorenika.
Prava deteta, proširenja onoga što je staf, što je služba, specijalizovana, podnošenje izveštaja, dijalog sa poslanicima u Narodnoj skupštini, intervencije o amandmanima, u zakonima, odlično predstavljena Srbija u međunarodnim institucijama, nikad sa percepcijom koja bi bila različita od činjenica, nego pokazivanje jednog vrednog lica Srbije u međunarodnim institucijama kada je u pitanju zaštita ljudskih prava. Sasvim sam sigurna, uvek nezadovoljstvo, jer rezultat kada se dan završi i izađete na ulicu, ne može da bude rezultat koji pruža zadovoljstvo da je veliki posao obavljen.
To je ta muka prvih institucija i pionira koji prave institucije, pa bez obzira gde su. Strašno mnogo rade i strašno mnogo rezultata, a nemate utisak da je zaista proces pomeren dovoljno daleko i dovoljno duboko da više ne može natrag. Ovaj izbor je dokaz da je proces bezbedan, kada je u pitanju institucija Zaštitnika građana, i da su prošli svi oni mali i veliki, namerni i ne namerni delovi procesa, od toga da te institucije nema u Ustavu, preko toga da se nema odgovarajućeg prostora, preko toga da se nema sagovornika, preko svih vrsta nesporazuma koji su u ovom mandatu, srećom, iza Saše Jankovića.
Šta bih volela da vidim u sledećih pet godina? Volela bih da vidim sednice Narodne skupštine, gde će se raspravljati o izveštaju Saše Jankovića i gde će Saša Janković, pitate šta ste uradili sa preporukama? Šta ste uradili sa zaključcima koje je Odbor dao i koje imamo ovde. Volela bih da vidim posebne sednice koje su moguće po našem Poslovniku na zahtev bilo koje poslaničke grupe, gde bi se u trosatnom vremenu, uobičajenom obliku kao što su to i poslanička pitanja pretresalo stanje zaštite ljudskih prava i sloboda, svest o tome koliko je to značajno ovde u Narodnoj skupštini. Biće mi drago da kada se odredi dan za glasanje i kada se sa velikom verovatnoćom dogodi to da će najverovatnije sve poslaničke grupe, verovatno onda i svi poslanici, prisutni na danu za glasanje, glasati za izbor što će Saša Janković ovog puta moći da izađe ispred zgrade Narodne skupštine i što će imati kancelariju i telefon i stolicu i sve ono što nije imao pri prvom izboru i što je zajedno sa svojim saradnicama stvorio sam.
Ono što bih volela da vidim strateški je da nam Zaštitnik građana u saradnji sa Narodnom skupštinom predloži kako bi izgledala neka buduća mreža.
S obzirom da institut Zaštitnika građana nije hijerarhijski i da od toga kako će komunicirati Zaštitnik građana, ovde izabran ili vojvođanski Ombudsman, odnosno Zaštitnik građana ili lokalni, da to najpre zavisi od svih vas koje neko sa dobrom procenom birao, da se brinete o tome da ljudima u najmanje mogućoj meri budu kršena ljudska prava.
Dakle, da vidimo u razgovorima da li kroz okrugle stolove, da li kroz slušanja, kako bi izgledala ta mreža, tako da u razgovoru sa vama, kao sa nekim koga mi biramo osetimo da li će u svakom delu Srbije biti nešto što će podrazumevati osnovnih ljudskih građanskih sloboda i prava. Naravno, volela bih da se glasnije i jasnije, u saradnji sa drugim institucijama poverenicima za ravnopravnost razvije tema o ulozi i položaju žene u Srbiji, bez obzira da li su na javnim poslovima, da li su u sektoru diskriminacija, da li su u zdravstvenim diskriminacijama, ali prosto da iskoristimo vaš budući mandat za detaljno gledanje konteksta svake od grupa koje vam se obraća za zaštitu.
Sa zadovoljstvom ću glasati u danu za glasanje i sa istim zadovoljstvom učestovati u svim budućim debatama, prepirkama, raspravama, svemu onom što ćemo zajedno učiniti da bi poštovanje ljudskih prava i sloboda, da bi svest o tome koliko je to bilo važno, bilo zaista ostvareno u Srbiji. Neće vam biti lak posao, ovo je redak slučaj da cela Skupština nema spor o tome da glasa za ili da glasa protiv i to je nekad mnogo teže nego ako se izborite za 126 od 250. Isto tako nemam nikakvu sumnju da među nas 250 nema niko ko će vam direktno praviti prepreku u budućem radu, tako da kad budemo slušali izveštaj 2017. godine da vidimo mnogo belih strana tamo gde su sada problemi u Srbiji. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, sadržaj mog amandmana na član 38. je najlakši za napisati. Glasi – "briše se", a najteži za doneti odluku da se takav amandman napiše. Imam etički problem da podnosite amandmane koji glase "briše se", zbog toga što se time slabo i retko daje poruka o strategiji koju imate kao podnosilac amandmana ili zaista o onome što vidite kao štetno u odredbama. Zašto je ipak ovako teška odluka doneta, a ovako jednostavan amandman napisan? Zato što sam pokušala na svim mestima koja su mi dostupna da dobijem objašnjenja i tumačenja šta znači odredba koja nam je ponuđena. Niko se nije saglasio ni među sobom, a bilo je ljudi koji su mi davali različite odgovore. Kada je to u pitanju, onda smatram da je pitanje pristojnosti obrisati ovaj član zakona.
Šta on proizvodi u praksi? Danas će danom donošenja na snagu stupiti Zakon o ministarstvima. Te će tako na snagu stupiti i ovaj član. Rok trajanja mu je 45 dana. Četrdeset i pet dana ističe 10. septembra. Znači, 10. septembra ćemo imati koji je to spisak ljudi koji nisu imali rezultat. To je najmanja šteta, verovatno, izuzimajući štetu po lične i profesionalne kvalitete za ljude na položaju za koje će biti definisano da nisu imali rezultat i da treba da budu izbačeni iz organa uprave ili bilo kog organa gde su službenici na položaju. To je vrlo jasno pred nama, kao spisak 10. septembra. Ako predstavnici vladajuće većine budu zaboravili da nam dostave koji je to spisak ljudi za koje je bilo koji ministar zaključio da nisu imali rezultat, tražićemo spisak kao i obrazloženja Vlade, jer nam je to osnovni posao.
Drugi problem sa ovom odredbom je što je jednokratna. Svaka Vlada ima mogućnost da u nekom trenutku, bilo koji ministar iz bilo kojih razloga podnese ostavku, bude razrešen ili bilo šta slično. Taj ministar, koji tada bude položio zakletvu i stupio sa istom većinom ili nekom drugom većinom, neće imati mogućnosti da razmatra da li službenici na položaju, državni službenici imaju rezultat ili nemaju rezultat.
Treći problem sa ovom odredbom je na koji period će ministar ili ministarka da se osvrne kada bude procenjivao da li je službenik na položaju, državni službenik ima ili nema rezultat. Da li će proveravati već ocenjene državne službenike, kvartalno, na osnovu Zakona o državnim službenicima, da li će tražiti vanredno ocenjivanje ili će smisliti nešto sasvim drugo?
Recimo, četvrta nedoumica, zbog koje je napisano "briše se", šta ćete sa državnim službenicima koji u ovih 45 dana budu koristili godišnje odmore? Za koji period ćete kazati da oni nemaju rezultat. Za deo koji su proveli na radu ili za neki drugi deo za koji su već ocenjeni.
Potpuno mi je jasno da neke odredbe morate imati u zakonima i da kompromise, koje pravite kada se u koalicionim vladama, morate da pravite. Ali postoje kompromisi koji nikome ne donose dobro i ovaj kompromis je od takve vrste.
Zakon o državnim službenicima je zakon koji se dugo pripremao i bio predmet debata i najveće zasluge za unos u naš pravni sistem ima Vlada Vojislava Koštunice i DSS. Predlozi zakona koji su ulazili u proceduru, bili povlačeni, ali bili predmet detaljne debate o tome šta je to što moramo da uradimo na početku teškog procesa kojim se započinje departizacija i kojima se ljudima garantuje da mogu da rade u svojoj zemlji, u svojoj državnoj upravi tako da im se sluša struka, tako da se ponašaju profesionalno.
Ne verujem da će ova odredba ikome doneti dobra. Kratkoća vremena, kojom je definisana, pokazaće tačno da nije nikome donela dobra. Naša zajednička volja da ne ponovimo kao pozicija greške bivše opozicije i naša zajednička volja da kao vlast ne ponovimo greške bivše vlasti može ovde doneti jednu dobru poruku da ako svi zajedno
hoćemo da vidimo promene u Srbiji, da onda budemo ta promena, i da se odreknemo odredbe koja nikome neće doneti koristi.
Demokratska stranka je od 22 godine višestranačja osam godina imala poverenja da upravlja javnim poslovima, 14 godina nismo. Pokušali smo da nikada ne ponovimo greške dok smo bili opozicija i da ne ponovimo greške kada smo dobijali na upravljanje i na odgovornost javne poslove u Srbiji.
Sada nećemo ponavljati greške koje je činila bivša opozicija. Nema tehničkih igara o karticama, glasanjima, ne prisustvovanju, da se ne govori o dnevnom redu. Ima glasanje i prisustva na danu za glasanje, ima učestvovanja u radu Odbora i to ćemo pokazati i dokazati da smo spremni da učimo od bivše opozicije.
S nadom da će i današnja vladajuća većina umeti da nauči ovo što nam predlaže nije kompromis. Ovo je strast. U politici ako dozvolite da ne umete da kontrolišete sobom, sasvim sigurno, nećete umeti da kontrolišete javnim resursima, nećete dobro umeti da upravljate javnim poslovima.
Uz zahvalnost za vest da je prihvaćen amandman narodnog poslanika Dragana Šutanovca, na kraju bih zamolila da se još jednom razmisli o amandmanu narodne poslanice Milice Delević i amandmanu narodnog poslanika Slobodana Homena. Oba amandmana su na korist, tehničke su vrste. Kroz ove primere da naučimo da prihvatiti amandman nije ni poraz, ni pobeda. Da odbiti amandman nije ni poraz, ni pobeda. Amandmani služe da zajedno rastumačimo šta je značenje odredbe koja će menjati živote nekih ljudi, mnogih ljudi ili svih ljudi u Srbiji. Tako zajedno gradimo odgovornost.
Sa nadom da ćemo ipak svi zajedno odustati od odredbe 38, a da ćemo kao ministri, ko god da su, uspeti da napravimo tim u koji ćemo imati poverenja i sa željom da odredba 38. bude u smislu izgradnje poverenja, zahvaljujem vam se na pažnji.

Dame i gospodo, drugi amandman danas u raspravi u pojedinostima na predloge zakona koji je sadržaj najlakše napisati a najteže odlučiti da se takav sadržaj amandmana preda u proceduru. Dakle, član 1. se briše.
Zašto to smatram najtežim za odlučivanje? Zato što verujem da amandmanski proces ima za cilj da sagleda tačno kako će odredba na koju želite da podnesete amandman da bude primenjena na koga će da proizvede posledice, na koji način će te posledice biti proizvedene i sve ono što znači delovanje primene zakona jednom donetog u Narodnoj skupštini.
Odluka da se ovaj član briše je doneta zato što ja ne umem da napišem bolje od onoga kako je predloženo a smatram da tako kako je predloženo ne bi trebalo da bude.
Da li je ili nije moj predlog ili predlog predlagača u skladu sa Ustavom i zakonom ostaje za interpretacije.
Ono što ne ostaje za interpretacije a što se moglo dobiti kao informacija, nadam se da ću biti demantovana u informaciji koja je kružila i među poslaničkim grupama i u Narodnoj skupštini u javnosti da će jedan ministar, jedan potpredsednik Vlade biti imenovan za generalnog sekretara. To nije dobro. Nije dobro zato što je ministar o kome je reč ili potpredsednik Vlade o kojem je reč, ako bude potpredsednik Vlade istovremeno i lider jedne političke stranke.
To neće proizvesti dobre posledice ni po koga. Ne sumnjam ovim ni u stručnost, ni u pravo lica o kome se govori da bude ni budući, ni sadašnji predsednik političke stranke, ni izabrani ministar, ni potpredsednik Vlade, ako bude potpredsednik Vlade, ali smatram da gledajući kroz posledice takvog jednog procesa donošenja odluka nije dobro ni po koga. Prvo, nije dobro po tog ministra.
Sa druge strane, razlog zašto da napišem da se briše je takođe u javnosti da je ministar MUP-a koji je trenutno ministar i potpredsednik Vlade imao ozbiljne primedbe na dosadašnji način kako se u skladu sa Zakonom o predsedniku republike imenovao, odnosno ko je bio na mestu, čijom odredbom Zakonom o osnovnom uređenju se menja.
Dakle, osnovna primedba je bila da ministar MUP-a nije bio informisan o raznim stvarima koje su se dogovarale na ovom telu, da nije znao za razne događaje o kojima su se donosile odluke na ovom telu, pa onda ne vidim kako će sada da zna. Tako da dvostruki negativni otisak ove neopozive odluke da izvršna vlast u obliku ministra, politička vlast u obliku predsednika jedne stranke bude isključivo nadležna za službe bezbednosti neće doneti dobre posledice.
Nemam nade će ovaj amandman biti usvojen, ali imam obavezu da branim ono što su osnovne slobode i prava dostignute kada je u pitanju civilna kontrola službe bezbednosti u Republici Srbiji.
Pozdravljajući na kraju ovog obraćanja, odluku da se učini zaista presedan kakav nije viđen u parlamentima i da vladajuća većina svojom odlukom, jedan izuzetno važan odbor za buduće četiri godine, i dalje u Srbiji, Odbor za evropske integracije vodi predstavnica opozicione političke stranke, Milica Delević, iz DS, dakle to jeste hrabar potez. Volela bih da tu hrabrost vidimo kod vladajuće većine i na odbrani ovih osnovnih sloboda i prava. Pogotovo što je pred nama izbor i odlučivanje o još dve komisije. Komisije za izvršenje krivičnih sankcija i Komisije koja po Rezoluciji 1325 usvojena u ovoj skupštini treba da da Izveštaj Savetu bezbednosti UN o stanju službi bezbednosti u Srbiji. Nadam se istoj hrabrosti kao kada je u pitanju Odbor za evropske integracije i u odlučivanju o tome ko će činiti sastav ovih dveju komisija čiji nas izbor čeka pre ili kasnije. Zahvaljuje.

Pet minuta i 25 sekundi iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Molim narodne poslanike da poštuju član 106. i da se drže teme dnevnog reda. Ako smatraju da imaju nešto jako važno da saopšte, neka to organizuju sa ministrom van teme sednice, a da se ne priklone zloupotrebi procedure i zloupotrebi Poslovnika Narodne skupštine.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Dejan Mirović. Izvolite.

Iskorišćeno je dva minuta i 15 sekundi od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Jeremić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Dejan Mirović. Izvolite

Iskorišćen je minut i 45 sekundi od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podnela narodna poslanica Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta.

 Iskorišćeno je minut i 30 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Molim sve narodne poslanike koji učestvuju u raspravi da se ne rugaju proceduri i da poštuju odredbe Poslovnika Narodne skupštine. ono što važi za jednog, važi za sve. Član koji nas obavezuje tokom rasprave u pojedinostima je da govorimo o amandmanu.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Dejan Mirović. Izvolite.

Iskorišćeno dva minuta od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Boris Aleksić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Ovim smo završili pretres o svim amandmanima.
Pitam predsednika Vlade da li želi reč? (Da.)
Ministar Žarko Obradović ima reč.

Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima, a pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.

Prelazimo na drugu taku dnevnog reda pretresa u pojedinostima – PREDLOG ZAKONA O DAVANjU GARANCIJE REPUBLIKE SRBIJE U KORIST KOMERCIJALNE BANKE A.D. BEOGRAD PO ZADUŽENjU AKCIONARSKOG DRUŠTVA ZA VAZDUŠNI SAOBRAĆAJ "JAT AIRWAYS" A.D. BEOGRAD.

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Zoran Krasić, Dragan Stevanović, Lidija Dimitrijević, Milorad Buha, Vladan Jeremić, zajedno narodni poslanici Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković, Zoran Antić, Veroljub Arsić, Zoran Babić, Igor Bečić, Jelena Budimirović, Stefan Zankov, Oto Kišmarton, Milan Knežević, Saša Maksimović, Zoran Mašić, Predrag Mijatović, Ljiljana Miladinović, Borislav Pelević, Mileta Poskurica, Gojko Radić, Mićo Rogović, Vučeta Tošković, Dragan Čolić i Dragan Šormaz.

Primili ste mišljenje Vlade o podnetim amandmanima, a pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 1. amandman su, u istovetnom tekstu, podneli narodni poslanik Zoran Krasić i grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbiji.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 2. amandman su, u istovetnom tekstu, podneli narodni poslanici Dragan Stevanović i grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.

Narodni poslanik Dragan Stevanović ima reč. Izvolite.

Narodni poslaniče, ne mogu da vam dozvolim zbog toga što onda bilo ko ima pravo da kaže da dozvoljavam da se krši Poslovnik. Ne možete da kršite Poslovnik.

Prva tačka, rasprava u pojedinostima, je zaključena. Druga tačka, ako treba da vam pročitam kako se zove druga tačka i šta je tema dnevnog reda, na raspolaganju sam vam. Vaš amandman, ako treba da vam pročitam, glasi – briše se, a podnet je na član druge tačke dnevnog reda.

Ili ćete govoriti o drugoj tački dnevnog reda ili ću ja morati da vas odredbama Poslovnika, koji mene obavezuju da poštujem Poslovnik, na to podsećam.

Dakle, druga tačka dnevnog reda.

Narodni poslaniče, sada radite. Ovo je druga tačka dnevnog reda. Zahvaljujem.

Da li još neko želi reč?

Ministre, izvolite.

(Dragan Stevanović, s mesta: Nisam se odjavio.)

Narodni poslaniče, niste namerno sebe isključili, niste namerno pomešali koja je tačka dnevnog reda u pitanju, ali namerno nastavljate da kršite Poslovnik. Molim vas o amandmanu.

Ministar se javio u svakom u slučaju. Izvolite.