Zahvaljujem.
Povredili ste grubo i nezabeleženo do sada na sednicama Narodne skupštine član 27, a u svezi sa čl. 106. i 107. Narodni poslanik, ukoliko ste slušali, od 22 minuta, 18 minuta nije proizborio ni jednu reč o dnevnom redu. Savet REM-a nema veze sa štampanim medijima. Osamnaest minuta smo slušali izveštaje o tome šta se dešava u štampi pisanoj. Savet REM-a govori o elektronskim medijima. Elektronski mediji nemaju veze sa 18 minuta nastupa narodnog poslanika.
Imali ste obavezu da ga upozorite da je to omalovažavanje i ruganje svima nama, a i vama kao predsedavajućem. Nije vaš lični izbor da iz ličnih razloga, bilo koje vrste, ne primenjujete Poslovnik i dopuštate da narodni poslanik 18 minuta ne govori o dnevnom redu.
Prvih sedam minuta od tih 18, nažalost, je najstrašnije kršenje dostojanstva ove Narodne skupštine, jer ste dopustili da se usput, ovlaš i ko zna po kakvim preporukama sedam minuta ovde govori o normalizaciji Beograda i Prištine, o tekstovima i o svim ogromnim teškoćama koje imaju predstavnici Srbije u Beogradu da se zaista primeni normalizacija u Prištini. To da vam Kosovo bude pod razno sedam minuta samo da kažem, ja nemam dovoljno reči da opišem kolika je to sramota, osim što je sramota da 18 minuta slušamo tekstove iz štampe na sednici na kojoj govorimo o elektronskim medijima. Ako vi ne znate razliku, onda predsedavajući mora da zna razliku i da prestane da vređa dostojanstvo Narodne skupštine.

Ponovo vređate Poslovnik, zato što ste u obavezi da mi date obrazloženje zašto ste pustili da se ovde o Kosovu priča pod razno i 18 minuta bez dnevnog reda.

  Ne želim, ne postoji glasanje…

  Zahvaljujem.
Zakon o elektronskim medijima, čiji je deo naravno i nadležnosti REM-a, kao i procedura izbora članova REM-a, nema ni jednog jedinog člana koji se tiče štampanih medija. Internet nije deo Zakona o elektronskim medijima. Nije čak ni deo Zakona o informisanju i medijima.
Žalosno je što ovde u našoj sali ima ljudi koji se usuđuju da javno kažu da to ne znaju. O čemu je zakon o kome raspravljamo? Isključivo o elektronskim medijima, ne odnosi se na internet. Ne možete da pozovete nikoga na odgovornost po ovom zakonu za bilo šta objavljeno na internetu.
Dakle, REM nema nadležnost nad internetom, kao što je žalosno jako da u ovoj sali slušamo da se Zakon o elektronskim medijima ne odnosi na privatne medije. Neosetljiv je na vlasničku strukturu medija.
Iste odredbe koje važe za Javni servis važi i za bilo koji privatni medij. Zajednička je to žalost i šteta, ali je neuporedivo sa činjenicom da se ima ne znam da kažem kakve vrste deficita, da se informacije o pregovorima sa Prištinom o svim teškim odlukama koje su donošene 2015, 2013, 2011, 2009. godine ovde govori usput i tek toliko da se ponovi u par minuta. To je sramota. Hvala.

Zahvaljujem.
Trinaestog marta 2015. godine sedam ljudi je izgubilo život u spasilačkoj misiji helikopter, koji se završio tragedijom i rušenjem letilice u blizini aerodroma „Nikola Tesla“ u Beogradu.
Zašto anketni odbor? Zato da se utvrdi odgovornost i sve okolnosti koje su dovele i do odlučivanja o spasilačkoj misiji, a onda i do tragičnog kraja i nestanka sedam ljudi.
Dve komisije Vojske Srbije i, kako sada ovih dana saznajemo, nikad zaista početa tužilačka istraga o ovom slučaju, sadržaj ovog izveštaja, dovoljan su razlog da kad ih pročitamo vidimo da nam je neophodan anketni odbor sastavljen od po jednog narodnog poslanika iz svake poslaničke grupe, koji bi utvrdio ko je obavestio bivšeg ministra odbrane Bratislava Gašića da je potrebno pokrenuti spasilačku misiju.
Ko ga je obavestio? Tog podatka nigde nema. Pokušano je da se sakrije i ko je od zamenika tužilaca, i kako, i dokle, vodio istragu. Nažalost, sada svedočimo da kada jednom počnete da se rugate vladavini prava, onda tome nema kraja, a šteta je zajednička uvek.
Dakle, ko ga je obavestio? Od koga je dobio informaciju? Po izveštajima znamo da nije poštovana pisana subordinacija, da je ministar Gašić naredbe o pokretanju spasilačke misije dao usmeno.
Oktobra 2015. godine dva generala Vojske Srbije, generali Bandić i Živak, kažnjeni su disciplinskim merama. Verovatno bi bili kažnjeni i marta 2015. godine da su odbili usmene naredbe ministra, jer svi znaju da je takva vrsta naredbe morala biti pismena. Zašto dva čestita vojnika ne mogu da imaju pravo na vladavinu prava? Zašto smo morali da ćutimo na stranice ispunjene beščašćem, klevetanjem i sramoćenjem Omera Mehića, objašnjavanjem da je uzrok helikopterske nesreće u tome što je bio pijan?
Ja ne znam koliki moralni deficit morate da imate pa da pristanete na takvu kampanju i na takve poruke - koristi ovo, tako smo se dogovorili. Ne mogu ni da zamislim da li takvi ljudi mirno spavaju. Verovatno mirno spavaju. Verovatno im ništa ne fali, ali mislim da niko od nas nema prava da mirno spava, a da se ne donese zajednička odluka o tome da se utvrde sve okolnosti.
Ko je obavestio ministra Gašića? Odakle mu informacija da je bebi bilo gde potrebna pomoć? Ko je menjao plan leta? Da li je bilo komunikacije privatnim telekomunikacionim uređajima u helikopteru? Dok to ne utvrdimo neće biti dobro ni za koga. Hvala vam.

  Zahvaljujem.
Nema teksta bez konteksta, te ću ja mojih pet minuta u raspravi o prvom izboru sudija na osnovu predloga VSS i zamenika javnih tužilaca na osnovu predloga Državnog veća tužilaca posvetiti kontekstu u kojem se ovaj izbor odbija, ne samo institucionom okviru, vašim nadležnostima i našim obavezama, kada je izbor u pitanju.
Ovo su prvi kandidati u sudstvu i tužilaštvu koji se biraju nakon otvaranja Poglavlja 23. Ja sa žaljenjem moram da konstatujem da to niko nije primetio. Tako da, ostaje nam da verujemo pod A - niko nema pojma šta je Poglavlje 23, pod B - baš nas briga šta je u Poglavlju 23. Ni jedno, ni drugo, ni pod A, ni pod B, neće valjati, pre svega po ljude koje ste nam predložili danas da budu izabrani.
Kada su mnogi na rečima izražavali radost zbog uspeha, nespornog, Srbije, da otvori Poglavlje 23, ja sam ih pitala – čemu se vi radujete? I malo ko je znao da mi odgovori. Ja mislim da vi predlagači znate tačno šta je posao koji nas sve zajedno čeka u pregovaranju o Poglavlju 23, a ljude koji se sada prvi put biraju je takođe važno upoznati šta je to što nas čeka i u izmenama zakona, za koje vi niste nadležni, nego Ministarstvo pravde, ali u praksi.
Samo da dam jedan primer koji je pomenuo kolega Marko Đurišić. Neće moći bez odgovornosti da imamo izabranog sudiju ili zamenika tužioca sada kao dostojnog, kao čestitog, kao ističe se, a da za šest meseci bude uhapšen zbog krivičnog dela. Neko mora biti odgovoran. Ko god ne zna odgovor na pitanje šta znači otvaranje Poglavlja 23 znači odgovornost i integritet svih na javnim funkcijama. To je jedan od najtežih poslova u svakom društvu, pa će biti teško i nama.
Znam kao drugu tačku konteksta kojim smo stigli do otvaranja Poglavlja 23 koliko je integriteta trebalo da se bude sudija i tužioc u nekim vremenima. Znam strašne lične sudbine ljudi od integriteta u pravosuđu i tužilaštvu koji nisu hteli da ustuknu pred svojim etičkim normama. Znam da su sudije i tužioci prošli prvo sud samo jedne partije, a onda sud nekoliko partija, pa onda sud izvršne vlasti koji čini nekoliko partija, da bi stigli do nezavisnih organa koji čine ljudi iz pravosuđa i tužilaštva koji onda među sobom predlažu Skupštini izbor ljudi za funkcije. To je dobro na papiru.
Poglavlje 23 kaže – od toga treba napraviti praksu. Državno veće tužilaca i VSS i Narodna skupština treba u tom poslu da budu partneri. To je prva tačka konteksta o kojoj govorim.
Druga tačka je tema koju je spomenuo narodni poslanik Balša Božović o strukturi kandidata i kandidatkinja i mora se primetiti da od 60 i koliko izbora za sudije koji se biraju prvi put na dužnost ogromna većina su žene. Ima teorija koja kaže – ženama se otvara pristup samo tamo gde nema moći i gde nema novca. Ja jako želim da verujem da ovo nije slučaj, jer sudija mora da ima moć i mora da se sa sobom nosi jer moć sudije proističe iz vladavine prava koja mu je poverena Ustanovom i zakonima.
Novca znam nažalost koliko ima. Spadam u one retke koji su se neuspešno borili za povećanje sudskog budžeta, za povećanje pozicija za Kancelariju za evropske integracije i Koordinaciono telo za ravnopravnost. Nisam uspevala, ali to što sam ostajala manjina u tome da novac treba tako rasporediti ne znači da nisam u pravu, i da ću pokušati opet.
Volela bih da me se demantuje da tolika odluka o ženama koje se kandiduju i predlažu nije i poruka – mi ne smatramo da ovde treba da bude moći.
Treća tačka konteksta po kojem se odvija ovaj izbor jesu banalni nesporazumi o tome čemu mi narodni poslanici u stvari služimo. Ako, pod A, neko mislim kazala mu stranka, ima da glasa kako kažem, da tom služi narodni poslanik, u dubokoj je zabludi i čini veliku štetu i sramotu u Poglavlju 23, celom društvu i celini.
Ako neko misli da narodni poslanik ima obavezu da ako je opozicija bude protiv, ako je vlast da bude za, u dubokoj je zabludi i u sukobu sa Poglavljem 23.
Ako neko misli da se funkcija narodnog poslanika završava time što će glasati za ili protiv predloženih kandidata, u dubokoj je zabludi.
Pred nama je dijalog o kriterijumima koje ste koristili da bi kandidatkinje i kandidati bili izabrani, a onda naša funkcija i dijalog o tome kakav kvalitet postižu u oblasti za koju ste vi zaduženi, a mi zaduženi da vršimo nadzor i da se zajedno brinemo, da se podigne poverenje građana u pravdu.
Poglavlje 23 će vam možda obezbediti vladavinu prava i pravnu državu, ali pravdu neće bez integriteta svih nas koji u javnom životu učestvujemo, a razlika između pravde i vladavine prava ponekad ume da bude ogroman jaz. Zajednički je posao da taj jaz bude što manji. Hvala.

  Zahvaljujem.
Rekli ste član 27. a u vezi sa članom 107, 103 i 104. i vaše pravo da obrazlažete da možete da date repliku kome hoćete, kome nećete je vaše pravo predsedavajućeg i diskreciono pravo, ali je nedopustivo da nam se obratite sa tim da ne može da se dobije reč za povredu Poslovnika i da mora da se govori o povredi Poslovnika i da onda prisustvujemo zloupotrebi prava predsedavajućeg, da slušamo narodnog poslanika koji ni jedno slovo ne progovori o povredi Poslovnika, niti se javio da govori o prethodnom govorniku, jer je prethodni govornik bio ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe „Dveri“ gospodin Nogo.
Dakle, ako pred celom srpskom javnošću i pred nama poslanicima jednom poslaniku uskratite pravo da govori o povredi Poslovnika zato što se nije javio odmah posle prethodnog govornika, a onda dva minuta kasnije date isto pravo drugom narodnom poslaniku, koji takođe ne govori o povredi Poslovnika prethodnog govornika, onda time grubo kršite Poslovnik, član 27. i zloupotrebljavate funkciju predsedavajućeg.
Molim vas da to ne činite, pošto nema potrebe. Vaše je pravo da narodnim poslanicima date repliku ili ne date, ali nemate pravo da diskriminišete pravo po članu 103, da narodni poslanik dobija reč da govori o povredi Poslovnika. Pogotovo nemate pravo da nam se rugate time što jednom poslaniku u roku od četiri minuta reč o povredi Poslovnika ne date, a drugom date. Potpuno je svejedno ko je u pitanju, nije dobro za ovaj parlament, pa vas molim da to ne radite. Ne tražim da se izjasnite, da se Skupština izjasni, ali nemojte, nema potrebe.

Zahvaljujem.
Amandman menja stav 3. tako što predlažem da umesto da odlučite da gradu Beogradu pripada 70% od poreza na zarade, da bude da gradovima pripada 77%, a gradu Beogradu 85% od poreza na zarade.
Svakom je na volju da diskredituje i amandmane i poslanike, time samo o sebi govori, a meni je na volju da vas najdobronamernije upozorim na tri važne stvari. Nikada nemojte govoriti o tome da se daje novac gradu Beogradu. Ljudi u Beogradu i u svim drugim gradovima i opštinama zarađuju novac na teritoriji gde žive. Taj jezik je čudo i verovatno sedeći u ovoj sali, u digresiji, meni je lično žao što nije ministar Vujović, mislim da je njegov zadatak bio i smatram prilično lepim sa vaše strane i hrabrim potezom da umesto njega obavite jedan posao koji nije vaš, ali tako to biva, dakle, jezik je čudo i ako ste pažljivo slušali, onda ste mogli uočiti koliko čudo je jezik. Sklonost centralne vlasti da govori o tome da daje neki novac je naveći bedem svakoj reformi društva i sistema u Srbiji, zato što taj novac ne daje.
Druga prepreka reformama je što se ovde priča o ili stranke jedne o drugima, detinjasto, ne zrelo, ne produktivno, ali uveseljava mnoge od nas takva komunikacija, ili se priča o gradonačelnicima. Ovaj zakon nije ni o strankama ni o gradonačelnicima. Ovo je zakon o ljudima koji žive u Srbiji, i tu se vi i ja slažemo, ja ne sumnjam, ali to niko sem nas dve nije čuo. To je druga velika prepreka, jer naši zakoni nigde ne stavljaju u centar građanina. Ja sam u ovoj sali rekla da je država, da su ljudi i rugali su mi se, osim ministra Selakovića, razumeo je da državu čine ljudi, i ništa više i ništa manje, i da je onda posao onog ko dobije odgovornost na javnim poslovima da brine o ljudima. O tome je ovaj zakon.
Treća velika prepreka je što, osim tog jezika da dajemo nekome novac, osim toga što ne stavljamo građanina u centar svakog zakona i u jezik kojim komuniciramo u ovoj sali, treća velika prepreka je što na jedan potpuno neodgovarajući način pokušavamo da rešimo problem i ravnomernog razvoja i dovoljno novca za sve što treba ljudima koji žive u opštinama, a da niko ne vodi dijalog kako hoćemo da izgleda Srbija, regionalno, po opštinama, po gradovima. To su tri velike prepreke i te tri su prepreke, manje, više, u vašoj nadležnosti.
Šta znači, procenat koji ja amandmanom tražim da bude veći za Beograd? Zarada, porez na zarade, i to govorim zbog ljudi koji možda prate, možda ne prate, to je njihovo pravo, moja je obaveza da objašnjavam šta će da ima se desi zbog toga što se menja zakon, dakle, porez na zarade je u proseku u nekoj opštini na prosečnu zaradu od 40 hiljada, odnosno bruto zaradu, sasvim grubo govorim, od 65 hiljada negde oko 6.500. To su ljudi koji tu zaradu, molim vas da ne dobacujete o amandmanu, ako hoćete da poštujete predsednicu skupštine, koja sa teškoćama pokušava da napravi red. Ako imate nešto da mi kažete, izvolite tražite repliku, dobićete repliku.
Mogu da nastavim?

Zahvaljujem.
Nedostaje političke kulture na mnogo mesta, ne kod vas.

Da nastaviću, nije problem.
Dakle, porez na zarade, u tom iznosu od 6.500 delite na ili 50-50, kako je bilo, ili 80-20, ili koliko god. To je novac koji su ljudi zaradili u toj opštini gde žive, i u Beogradu, i u Novom Sadu, i u Crnoj Travi, i u Nišu, i u Beloj Palanci, Subotici, gde god hoćete. To nije novac koji bilo ko bilo kome daje. I taj jezik je vrlo važan da se izbaci iz upotrebe, jer će ljudi to čuti, čuće i vas i sve nas koji budemo izmenili način na koji govorimo o novcu iz koga se i vi plaćate i ja se plaćam, oni zarađuju taj novac, da bi brinuli o dobrom upravljanju, da bi imali sve potrebe zadovoljene.
Zašto je važno da razgovaramo onda da Beogradu ne treba uzimati više nego što mu se uzima? Zato što ja znam koliko je zgodno širiti, kako da vam kažem, kroz Srbiju taj Beograd, on uzima sve, a o nama jadnima u Centralnoj Srbiji, u Vojvodini niko ne brine. To nije dobro, nije zdravo imati animozitet prema svom glavnom gradu. Ovim ga hranite, ne namerno. Mislim, ne govorim ni o čemu ružnom, nego kažem prosto da će to da proizvede negativne posledice bez potrebe.
Kada Beograd napreduje, onda možete da računate i na regionalni razvoj, ali stvarno na regionalni razvoj ne možete da računate ako ne napreduju gradovi, ako nema dijaloga o tome šta znači regionalni razvoj za Srbiju. Da li će ili neće biti dobrog upravljanja? Sami ste rekli, prethodni zakon koji ovim menjate, gde smo izmenjali 50-50 na 80-20, imao je dobru nameru. To je etika namera, od toga koristi nema, samo zla. To je ono – hteo sam, dobro. Nema veze što si ti hteo, važno je šta si ti uradio, to je etika odgovornosti. Pa je onda u analizi uočeno da su oni koji su vodili opštine novac koji je trebao da bude upotrebljen za podizanje kvaliteta svakog građanina koji živi upotrebljen pogrešno. Nemojte da se to desi i sa ovim zakonom. Hvala.

Zahvaljujem.
Razumem emotivne probleme koje ima kolega Đokić što je ražalošćen jer mu se moj amandman ne sviđa, ali ne razumem potrebu da kleveće i blati Branimira Kuzmanovića koji nije prisutan u sali. Ako je argumentacija da vam se ne sviđa moj amandman, to je vaše pravo. Ja ću braniti vaše pravo da vam se ne svidi ni jedan moj amandman, ali takođe ću braniti pravo primene Poslovnika da ne zloupotrebljavate to što pripadate većini i da klevećete, umesto argumentacije, ljude koji nisu prisutni u sali, bar ne u istoj rečenici sa mojim imenom. Osim što to nije lepo, to govori prilično sve o vama. To je i svojevrsno kršenje Poslovnika i očiti nedostatak političke kulture.
Veza između mog amandmana i vašeg stava o Branimiru Kuzmanoviću ne postoji, ali to je vaš izbor, nije moj. Ja ću gledati da pišem amandmane koji će se možda vama dopasti, mada ne očekujem. Videćemo se za najmanje dva meseca kada bude bilo usvajanje budžeta, i vi ćete sa žaljenjem prihvatiti i današnju moju diskusiju i amandmane, a ja ću sa radošću prihvatiti ako se kod vas pojavi nova politička kultura da razgovaramo argumentima i da svoje poruke unapred pripremljene o tome koga klevetati na sednicama Skupštine ostavite ispred vrata ove sale. Svima bolje. Hvala vam.

  Zahvaljujem, predsednice Narodne skupštine.
Povredili ste član 27. koji vas obavezuje da vodite računa o redu na Narodnoj skupštini, primenjujući član 104. i 106. Nedopustivo je da članica Vlade u obraćanju Skupštini kaže – ne znam pravilnik i ja nisam ovde da pričam nego da radim. Vi se, ministarka, nalazite… Odnosno, izvinjavam se, molim predsednicu Skupštine da objasni ministarki da se nalazi u parlamentu. Koren reči kojom se naziva ova institucija je – govoriti. Pokušaj omalovažavanja svakim…
(Vojislav Šešelj, s mesta: Čavrljati.)
Narodni poslanici dobacuju – čavrljati. Svako ima svoj stil. Narodni poslanik koji dobacuje, on čavrlja, ja govorim.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Koji?)
Narodni poslanik pokušava da izazove repliku, da nađe neku drugu poslanicu za takve igre.

Ja vas molim da obezbedite red na sednici, pošto narodni poslanici pokušavaju veštine za koje nisu dobri.

Molim vas da u buduće prvo kažete svojim kolegama i koleginicama u Vladi da pomno pročitaju Poslovnik Narodne skupštine pre nego što dođu ovde, a drugo da ne omalovažavamo rad narodnih poslanika postavljajući sebe, a pričajući na ovoj sednici više nego bilo koji narodni poslanik, u poziciju da vi radite, a poslanici ne.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Šta znači pomno?)
Za narodne poslanike koji ne znaju reč „pomno“, upućujem ih na predsednicu Narodne skupštine…

Vama se i obraćam.
Dakle, ima narodnih poslanika koji ne razumeju reč „pomno“, pa bih vas ja zamolila da im objasnite šta to znači, pošto nemam nikakvu dilemu da vi znate šta to znači. Hvala vam.