Znate šta su po tom pitanju kazali neki vaši članovi? Evo, jedan je tu sedeo gde baš vi sada sedite. Smatram da je pitanje bilo dobro postavljeno. „Smatram da se tadašnje Ministarstvo spoljnih poslova i gospodin Vuk Jeremić dobro borio“, izjavio je u ovom zdanju, u ovoj sali, na Drugoj posebnoj sednici, 26. aprila 2013. godine, gospodin Vladimir Cvijan. Je l` vam poznato to ime? Je l` se sećate tog čoveka? Baš tu je sedeo gde vi.
(Milenko Jovanov: I šta s njim?)
Ne znam, pitajte se vi šta s tim, ja neću. Meni je tu savest i obraz čist.
(Milenko Jovanov: A je l` meni nisu? Je li, Milivojeviću?)
Možda je sada trenutak da vas, dame i gospodo, pitam – kako to da danas o statusu Kosova i Metohije odlučuje Međunarodni sud pravde, Savet bezbednosti, Generalna skupština Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i kako to da smo došli da na teritoriji Republike Srbije ne važi Ustav Republike Srbije nego Rezolucija 1244? Ko je bio na vlasti kada su 9. juna 1999. godine sa Kosova i Metohije proterane srpska vojska i policija i zamenjeni sa NATO trupama i vašim saborcima iz OVK? Ovakvu ste ostavili kartu Kosova i Metohije 1999. godine.
I vi Srbi sa Kosova i Metohije to dobro da znate, bio sam kod vas i u Peći, i u Prizrenu, i u Đakovici i u Uroševcu 1998. godine i kazao sam: „Ako glasate za radikale, bićete izbeglice kao iz Krajine“. Vi ste mi rekli: „Znate li koliko su oni dobili glasova ovde?“ Isto koliko i sad. A šta se desilo? Pa završili ste kao izbeglice.
A kako smo došli do toga? Pre nego što su neki koji sede u ovoj sali sa odela skinuli bedž sa likom Vojislava Šešelja i zamenili ga bedžom sa likom Tonija Blera, mi smo u ovoj sali svedočili politici zarđale kašike, politici Karlobag, Karlovac, Ogulin, Virovitica, mi smo u ovoj sali imali vrhunac te politike kroz jednu od najbesramnijih rečenica u istoriji političkog života Srbije – ubijte jednog Srbina, mi ćemo stotinu Muslimana. To nije kazao niko sa ove strane. To niko od nas nije kazao. A vidite, da nije bilo te rečenice, ne bi ovde sedeo samo Šaip Kamberi, bilo bi sada 50, 60 poslanika Šaipa Kamberija i sa njima bismo razgovarali o platama i penzijama. Možda bi Albanci činili Vladu Republike Srbije, kao u Crnoj Gori, kao u Republici Severnoj Makedoniji.
Nažalost, vi ste vodili jednu drugačiju politiku i mnogo je toga „možda“, ali nešto počinje sa „sigurno“, da nije bilo takve vaše politike, dame i gospodo, Srbi bi sigurno živeli danas u Prizrenu, Peći i Uroševcu i ne bi se svodili na statističku grešku, nego bi normalno živeli. Kasarna bi se u Prizrenu i dalje zvala Car Dušan Silni. Je l` znate kako se posle vaše politike zove kasarna Milan Zečar u Uroševcu? Bondstil se zove. Vi ste vašom politikom postavili kamen-temeljac za tu bazu. Je l` znate kako se zove Uroševac? Ferizaj se danas zove.
Da ste nas slušali 1998. godine, kada je već prodata Krajina, da ste imali razuma da nas čujete, kao u Pakracu, Kninu, Gospiću, možda bi Srbi tamo živeli. Mi smo vama ukazivali jedno dve godine na tu politiku. Tri decenije smo vam govorili to. Onda ste se jednog jutra probudili, zaspali kao radikali, a probudili sa namerom da budete Zoran Đinđić, kao onaj za koga ste kazali da ste se napili od sreće kada je ubijen. Je l` znate šta je vaš osnivač stranke Tomislav Nikolić kazao za Zorana Đinđića? „Ako neko vidi Zorana Đinđića ovih dana, neka mu kaže da je i Tito pred smrt imao probleme sa nogom.“
Znate, kada govorite o Zoranu Đinđiću, gde vam je taj što je govorio da je Broz imao probleme sa nogom? Osamostalilo se dete, prohodalo. Zahvaljujući vašoj politici, osamostalilo se i Kosovo. Sada vam je dete prohodalo, onestašilo se, vreme je, kantar dobacio samo do 120, nema bez Ivice do 126.
Možda će Mađari da kažu - nećemo mi to. Možda ćemo na nove izbore, što kažu dobro informisani izvori. Možda Ana Brnabić i ne bude premijer.
Pre samo par godina vodili ste politiku razgraničenja Studenice i Gračanice, danas bi verovatno vodili politiku razgraničenja Studenice i Ravanice, jer to je vaša politika.
(Predsednik: Sačekajte samo, gospodine Lazoviću, skrenuo sam pažnju poslaniku, nije hteo da posluša, kad završi reći ćete.)
Ne, on ne reklamira zbog mene, reklamira zbog dobacivanja, ali nema veze.
Moj deda nije poginuo u austrougarskoj uniformi gušeći Toplički ustanak. Sutra će Dan srpske zastave, dan kada je Božidar Milivojević, komandant Jurišne čete Desetog pešadijskog puka, poveo vojsku u otadžbinu. Ali ja ne kažem da zbog toga meni Srbija više pripada. Imaju pravo na Srbiju i oni koji su nosili drugu uniformu, imaju pravo na Srbiju i oni koji su bili s druge strane šanca, na Ivankovcu i Deligradu. Svi imamo prava da odlučujemo o tome.
Hoću da vam kažem da ja nikada nisam delio ljude na one koji se krste, križaju ili klanjaju. Jedina podela koju znam je podela na ljude i neljude. Nikada nisam bio u Hrtkovcima da brojim krvna zrnca, nikada nisam određivao jezičke patrole koje će po Vojvodini da gledaju ko zna mađarski jezik a ko ne zna. To nikada nije bio moj program. Nikada nisam kazao - dajte Mađarima jedan sendvič jer je Mađarska bliže, a Hrvatima dva. To nije politika Demokratske stranke.
Neću da uzimam vreme poslaničke grupe.
Jel to meni dobacujete da živim na Kosovu? Meni?
Jedan je živeo na Kosovu i Metohiji, zvao se Oliver Ivanović. Ubijen je. Kazao je neko u ovoj sali da zna ko su njegove ubice i biće uskoro poznate.
Ja nemam snimke sa naplatne rampe i ne znam kako je stradao ni Stanika Gligorijević, ni Oliver Ivanović.
Nažalost, imam i tada je moj brat bio mobilisan da skuplja kasetne bombe zato što je moj, a drugi je teško ranjen, zaboravljen na Kosovu. Nemojte mi dobacivati, niste na Pacolijevoj jahti. Molim vas, da se upristojite.
Dakle, da završim i privedem kraju. Nema konsenzusa sa vašom politikom. Vi me podsećate na kockara koji je izgubio najbolju njivu, a onda je pozvao najbolje stručnjake da mu kažu šta je mogao da gaji na toj njivi.
Nema rešenja ovog problema sa vama na vlasti. Izvinite, što nema nikog iz vašeg okruženja, gospodine Vučiću da vam to kaže, ali evo ja ću to da vam kažem. Iako vam smeta dobacivanje, bio je pored mene jedan poslanik, Aleksandar Vučić iz Srpske radikalne stranke u onom parlamentu, kako je taj dobacivao, pa je postao prvi potpredsednik Vlade i predsednik Republike. Nemojte to da zaboravite nikada.
Dakle, nema rešenja ovog problema sa vama na vlasti. Ja vas sada pozivam da zbog katastrofalnog vođenja ove politike sada podnesete ostavku, gospodine Vučiću, da se ne pozivate ni na kakav rejting i nikakve glasove, jer i vi i ja i svi u ovoj sali znamo da ste izbore pokrali kao i sve u proteklih deset godina, da ste ih dobili zahvaljujući batinašima iz Lučana, da ste ih dobili zahvaljujući iz Pećinaca.
Nema napretka. Završite školu za košarkaškog trenera. Evo, biće prazna klupa reprezentacije, neka Srbija ponovo bude prvak u košarci da ne budemo prvi po organizovanom kriminalu, korupciji i siromaštvu, bedi i svemu u čemu smo sada neslavni prvaci. Podnesite ostavku, to je najbolje i za vas i za Srbiju i ja ću vam to ponavljati svakog prvog utorka u mesecu. Zahvaljujem se.