Poštovani gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o jednom veoma značajnom dokumentu koji će ovaj parlament usvojiti. Kada govorimo o ovom dokumentu valjalo bi zbog građana Republike Srbije pročitati i član 2. Ustava Republike Srbije, koji kaže da suverenost potiče od građana koji vrše referendumom, narodnom inicijativom i preko svojih slobodno izabranih predstavnika.
Zarad građana i zarad javnosti, da pojasnim šta danas mi radimo. Mi danas jačamo kontrolnu funkciju Narodne skupštine, jer kao što znate, politiku evropskih integracija i pregovora sa EU vodiće Vlada, ali je veoma dobro da u taj proces bude uključena Narodna skupština i mi narodni poslanici koji predstavljamo građane Republike Srbije koji su nas birali.
Veoma je važno i značajno danas da se prisetimo da naš evropski put ne počinje ni 2000. ni 2004. godine, da smo mi kao bivša Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija imali ponude da postanemo deo EU neposredno pre krvav raspad te naše zajedničke države, koje više nema.
Nisam ja ovde da plačem nad propuštenim prilikama, ali bih zamolio kolege poslanike i vladajuće većine i svih onih koji su za evropsku ideju i one koji se toj ideji protive, da pokažemo da ova Narodna skupština nije arena u kojoj ćemo oko ovog pitanja koristiti argumente i retoriku koja je prevaziđena.
Ja kao intelektualac, kao član DS, kao slobodnomisleći čovek, uvek ću se zalagati i zastupati da svi oni koji su protiv ideje EU imaju pravo da svoj stav iznesu i u javnosti i u parlamentu i da niko ne treba da nosi pečat sramote zbog toga. Nikada neću postati lakom, pa se pozvati na istoriju i tradiciju.
Mi smo danas kao poslanici u onom biblijskom vinogradu, gde pravo na platu ima i onaj ko je došao u prvi sat i onaj ko je došao u jedanaesti sat i ta plata kao u biblijskoj priči treba da bude ista za sve. Niko danas neće da se poziva na istoriju našeg koračanja, posrtanja, padanja, naših stranputica, našeg oklevanja. Niko neće danas citirati dnevnik uvreda sa puta ka EU, jer to nas nigde neće povesti kao društvo.
Nama je potreban konsenzus oko važnih tema, ali vas opet pozivam kao intelektualce, kao narodne poslanike, kao predstavnike građana, da saslušate kritičko mišljenje i onih političkih stranaka koje iznose argumente protiv, jer EU neguje slobodu misli. Evropska unija neguje neke univerzalne ljudske vrednosti. Ona počiva na tim vrednostima. Evropska unija i pitanje EU nije pitanje jednoumlja u srpskom društvu. Jednoumlje nama nije donelo mnogo toga dobrog, kada je reč o razvoju ličnosti, o slobodama, o pravima, kada je reč o demokratskim tekovinama koje su kod nas vrlo krhke.
S druge strane, kada govorimo o univerzalnom sistemu vrednosti koji predstavlja EU i ka kome težimo i stremimo, EU nije skup zvezdica na našem sumornom nebu, koji će rešiti sve naše probleme. Evropska unija je sistem vrednosti koji se decenijama strpljivo gradi, zakonska regulativa za koju se Narodna skupština priprema, koju prihvata.
Pozvaću sve poslanike da se izjasne za ovu rezoluciju, jer jača i kapacitete Narodne skupštine, i one koji su za i one koji su protiv. Narodna skupština treba da ima kontrolnu funkciju i kontrolnu ulogu. Građani su ti koji će dati poslednju reč. Oni su ti koji će se izjasniti na referendumu. Ali, na nama je veoma težak i odgovoran posao. Blagodeti ili konsekvence, u zavisnosti od posla koji budemo radili, osećaće svi građani, reflektovaće se na život građana svaka odluka u Narodnoj skupštini koja se tiče EU.
Završiću ovim. Na današnji dan 1996. godine, u vreme velikih protesta, koračao sam ulicama Beograda iza Zorana Đinđića, koji je zajedno sa profesorom Mićunovićem i još nekoliko entuzijasta upalio evropski svetionik. Pred nama je bila zastava EU. Neću da vas podsećam na vokabular, jer nije tema danas za to, kako je izgledala ta šetnja iza zastave EU i kojim epitetima smo sve počašćeni, ali je važno da danas kod svih ljudi preovladava svest da je to bio dobar potez i da ta zastava EU ima svoje mesto i da Srbija ima svoje mesto pod tom zastavom EU.
Podvlačim ponovo zahvalnost svim ljudima koji današnju rezoluciju, nažalost, nisu dočekali, koji današnji dan nisu dočekali, ali i onima koji su dočekali. Vredelo je istrajavati na tom putu. Vredelo je upaliti evropski svetionik. Vredelo je postaviti evropske putokaze, ma koliko to žrtava zahtevalo u određenim trenucima i vredelo je dočekati trenutak da to raspoloženje bude većinsko.
Ali, opet podvlačim za kraj, u jednom od poslednjih obraćanja Zoran Đinđić je kazao – videćemo se gore u zvezdama. Na nama je sada da pogledamo kojim ćemo putem zakoračiti ka tim zvezdama, da li putem punim trnja, da li putem posutim laticama i da ne bude kao u pesmi Đure Jakšića, da su gvozdene naše noge pa biramo trnovit put, jer taj trnovit put pre svega će osetiti građani. Nema lakog puta i nema lakog načina.
Nema lakog načina da se u našem društvu postigne konsenzus o veoma značajnim temama ali, podvlačim, evropske vrednosti podrazumevaju da mi u Evropu ne idemo sa nekim našim egocentrizmom, da smo najbolji i najpametniji, da mi sve znamo i da apriori žigošemo one ljude koji nisu za tu ideju. Ne, na nama je da jačamo dijalog u našem društvu, da taj dijalog ne bude monolog, da se ne odvija kroz partijske megafone, da se odvija sa svim značajnim segmentima našeg društva, političkim strankama, nevladinim organizacijama i institucijama i da svako ima pravo da bez osude iznese taj svoj sud, ali da imamo na umu da je najveća odgovornost na nama u parlamentu kakvu ćemo klimu kreirati u našem društvu.
Danas je bilo, nažalost, i mene to nimalo ne čini srećnim, veoma ružnog upiranja prstima. Nema potrebe za ovu temu. Kažem, živimo u društvu koje smo stvarali da bude takvo da svako bez straha može da iznese kritički sud.
Biti intelektualac znači biti čovek slobodomisleći, znači biti čovek koji je spreman da čuje drugačije mišljenje, ali ne satanizovati onog ko drugačije misli, nego i njemu možda pokazati koji je taj put i koji je sistem vrednosti za koji se zalažemo.
Istovremeno, biti u pravu ne znači gorditi se time što je neko u pravu, pa makar bio u pravu i tek jedanaestog sata. Biti u pravu ne znači očekivati lovorike zato što je neko u pravu. Nije uopšte vreme ni za lovorike, niti da se evropska ideja tumači rejtinzima političkih stranaka ili uticajem u biračkom telu. Evropska ideja, pre svega, podrazumeva dijalog koji je srpskom društvu ovoga trenutka neophodan, a nažalost sagovornici u dijalogu najčešće žele da čuju samo sami sebe, a ne i one koji u tom dijalogu učestvuju. To nisu evropske vrednosti.
Evropske vrednosti su ono za šta se ta Evropa zalagala od svog trenutka i od svog postanka, a one podrazumevaju i određene različitosti, ali evropske vrednosti, pre svega, podrazumevaju da taj dijalog bude u duhu tolerancije, u duhu pomirljivih tonova i u duhu razumevanja. Ako jedni druge u Srbiji ne razumemo kada je ova tema na dnevnom redu, kako će nas onda Evropa razumeti? Hvala.