Poštovani gospodine predsedniče Narodne skupštine, uvaženi gospodine ministre, vidite, veoma je teško braniti ekonomske programe kad vas ovakvi brane. Uvažavam sve ono što vi kažete, vaše argumente, činjenice, vrlo pristojnu diskusiju, uglavnom se služite argumentima, a onda vam okače dva tega od po petsto kilograma oko nogu i teraju vas da skačete 12 metara u dalj. To ne možete i bez tegova, a kamoli sa tegovima.
Kada govorimo o ovom amandmanu koji je predložio gospodin Dinkić, meni je veoma žao ali moje kolege očigledno iz SNS ne prave razliku između investitora i kreditora. Znači, oni koji investiraju to su oni koji donesu svoj novac ovde i za taj svoj novac pokrenu neku investiciju. Kreditori su oni koji vam daju kredite, kako se pokazuje vrlo nepovoljne i vrlo ograničene. Tako da ne možete da ispunite predizborna obećanja.
Znate, gospodine Krstiću, koliko su obećali, pošto vi niste učestvovali u izbornoj kampanji, znate li koliko je SNS obećala direktnih stranih investicija u prve četiri godine svog mandata? Da li slučajno znate taj podatak? Ja ću da vam kažem – 100 milijardi evra. Sad se zapitajte da li je realno da jedna država veličine Srbije očekuje 100 milijardi direktnih stranih investicija. Koliko ste miliona od tih milijardi za sada obezbedili Srbiji? Veoma su vam bila neozbiljna obećanja u rangu onih za hleb od tri dinara. Znate, prošli put su pobedili na izborima obećanje za hleb od tri dinara, pa čim su došli na vlast pokazalo se drugo.
Nije zgoreg podsetiti. Ja znam da ponekad nije prijatno, ali nije zgoreg.
Vi, gospodo, ne pravite razliku između investicija i kredita i to je vaš veliki problem. Drugi problem vam je što ste ove strane investicije za prošlog mandata naše Vlade žestoko osporavali.
Hoću da vam pročitam vaše reči, šta ste kazali za „Zastavu“. Samo će, kaže, vazduh u tim gumama da bude naš, a to se na rastu bruto društvenog proizvoda Republike Srbije nikada neće osetiti i znate kako se sad i te kako osećaju razne ekonomske blagodeti tih investicija, za koje se zalagao i Boris Tadić i Mlađan Dinkić i kompletna Vlada.
Važno je razmišljati o amandmanima opozicije, bez obzira da li ih predlažu G 17 plus, ili DS, ili URS, ali je veoma pogrešno braniti te amandmane spočitavanjem šta je bilo u prošlosti. To je jedan loš pristup. Metodološki loš pristup, jer trebalo bi da kažete građanima Srbije šta ćete vi uraditi u 2014. godini, a ne šta je bilo 2010, 2008. ili 1999. godine. To građane Srbije, kada otvore novčanik, ne interesuje. Njih samo interesuje šta će biti 2014. godine?
Znate li koji je danas datum? Dvanaesti decembar. Za 20 dana će Nova godina. Sa strepnjom građani Srbije čekaju Novu godinu. Nema ni malo te novogodišnje atmosfere na ulici. Džabe ste kitili gradove u Srbiji, u kojima ste vi na vlasti. Kako bi rekao naš narod – davno smo mi pod ovom vlašću okitili jelku. Nema je tu ni za Novu godinu. Sa nekom bljutavom otužnošću ispraćaju ovu 2013. i čekaju sa velikom neizvesnošću 2014. godinu. A kada stignu novogodišnje čestitke u vidu povećanja poreza na imovinu od 180%, jer ne znate kako drugačije da naplatite svoju nesposobnost, jedino preko leđa građana, onda će građani Srbije, kada otvore novčanik, zaista videti šta su dobili od obećanja SNS.