Poštovana gospođo predsedavajuća, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ali pre svega građani Srbije, poštovani građani Srbije, kada čujemo obrazloženje i viđenje nekih ljudi u opoziciji kako to oni zamišljaju da mi donosimo zakone, nisam siguran da li oni tu sada iznose sopstvenu kolekciju kako bi se oni ponašali kada bi oni donosili zakone ili zaista ne znaju kako se zakoni donose, pa misle da mi legnemo uveče da spavamo i da sanjamo ove odredbe zakona ili možda uzmemo Bukvar, pa malo u Bukvaru čitamo nešto o zakonima.
Ove zakone, pre svega, donosimo tako da budu usaglašeni sa svetskim iskustvima, sa domaćim propisima, sa Ustavom i važećim zakonima ove zemlje. Kada čujete razna obrazloženja opozicije, zapitao bih se – da li je moguće, da li nije propala ta Britanija, da nije bankrotirala ta Holandija, da li Francuska nije zaista propala sa ovakvim zakonima.
Ali, te zemlje postoje, ti zakoni se tamo primenjuju, naravno, te zemlje zakone ne donose preko noći. Oni su svoj pravni poredak gradili kroz godine iskustva, kroz jednu tradiciju, te zemlje Evropske unije su ovakve odredbe donele tako što su konsultovale stručnu javnost, univerzitete, profesore, ljude iz profesije i nema razloga da mi sada sami izmišljamo toplu vodu.
Naravno da mi sledimo isti put kada donosimo ove zakone, pozovemo stručnu javnost, zainteresovane pojedince, pozovemo sve one ljude koji žele da učestvuju u javnoj raspravi, a ono što je posebno zabrinjavajuće, ja sam evo poslanik već u drugom sazivu i već treću godinu, ne pamtim da me je iko od strukovnih udruženja pozvao i kazao – gospodine Milivojeviću, naše udruženje je napravilo predlog zakona, izvolite, branite taj zakon u Skupštini, dajte predložite ga.
Možda bi bilo dobro kada bi strukovna udruženja reagovala pre nego što se zakon donese, kada bi strukovna udruženja reagovala sa namerom da sami poprave i olakšaju svoj položaj, a ne da taj posao prepuštaju drugome.
S druge strane, nemojte apsolutno sumnjati i gajiti bilo kakvo uverenje da bilo ko u ovoj zemlji zakon donosi bez konsultacija sa strukom, bez praćenja drugih važećih zakonskih propisa, ali pre svega svi zakoni koje donosimo trudimo se da imaju uporište u Ustavu, kao temelju i krovu tih zakona koje donosimo i koji jasno određuju koordinate u kojima će se ti zakoni primenjivati i važiti.
Ovo je nov zakon. Ovaj zakon ne predstavlja izmenu nekih do sada važećih zakona, već sasvim novo zakonsko rešenje. Nije mi baš bilo jasno sve što sam čuo u diskusiji, tako recimo prase može da bude opasni teret. Možda ako nekoga ugrize, ali ovde ljudi koji sede u ovoj sali uglavnom sa prasićima razgovaraju dok su ta prasad u pečenom stanju, kada ne mogu nikoga da ugrizu.
S druge strane, ne znam šta znači neshvatanje člana 12, koji jasno kaže da će se doneti u ovom zakonu, da će se formirati, u članu 10. uprava za transport opasnog tereta. To kaže član 9, a u članu 10. od tačke 1) pa do 35) su definisani poslovi i zadaci te uprave, ti zadaci su jasno definisani i precizni, svakom ko želi da ih razume oni su razumljivi.
Uvek se može zakon popraviti, bilo amandmanima, bilo kroz sprovođenje prakse, uvek postoji prilika da opozicija svoje nezadovoljstvo zakonom izrazi podnošenjem amandmana i dosad se sijaset puta dešavalo da ljudi iz nadležnog ministarstva, iz resornog odbora, kažu – tačno je, ovaj amandman je dobar, smislen, ima cilj da popravi sadržinu zakona i njega ćemo prihvatiti.
To se nikada nismo stideli da kažemo – izvinite, možda smo pogrešili, vaše zakonsko rešenje je bolje i prihvatamo ga i u svemu, ali kazati da je zakon toliko loš i da ga treba povući iz zakonske procedure i onda ostaviti da na stranicama dnevne štampe čitamo koliko se dnevno dešava incidenata, akcidenata i drugih nemilih događaja, kada je reč o prevozu opasnog tereta, vrlo je pogrešan pristup.
Samo ću da vas podsetim, gospodine Mrkonjiću, i ujedno da vas zamolim, kada smo napravili, sada govorim kao Kruševljanin, jedan hidroakumulacioni sistem Ćelije, bilo je zabranjeno da duž tog vodozahvata i vodotoka bude prevožen bilo kakav opasan teret i jasno su postavljeni saobraćajni znaci koji su zabranjivali prenos, prevoz naftnih derivata i svih drugih ulja i supstanci koje bi mogle da zagade vodozahvat iz koga se vodom snabdeva oko 250.000 ljudi.
Nažalost, ti znaci su vremenom nestali i niko ih ne postavlja, ne vraća na onu poziciju na kojoj treba da stoje. Danas pored naših vodotokova, a pogotovo pored vodozahvata, krstare kamioni sa opasnim teretom. Čak smo imali situaciju da ti kamioni i upadaju u jezera iz kojih se građani Srbije snabdevaju vodom.
Naravno da ćemo kaznenim odredbama ovog zakona pre svega delovati odvraćajuće, kada je reč o takvom postupanju. Nije namera zakonodavca da kažnjava građane, privredu, da izriče kazne. Namera zakonodavca koji da kaznene odredbe je da deluje preventivno i da odbrani. Ako neko misli da će se budžet Republike Srbije puniti od kazni, taj obmanjuje i plaši građane.
Niti je naša namera da budžet Republike Srbije punimo kaznama, niti namera zakonodavca da kazne budu izvor finansiranja Vlade ili bilo kojih drugih aktivnosti. Zna se jasno kako se budžet puni i zna se tačno gde će ta stavka u budžetu biti namenjena i jasno se zna da sve kaznene odredbe u zakonima koje donosi ova vlada i koje usvaja ovaj parlament pre svega služe kao preventiva, jer ne kaže se zalud u našem narodu – jednog kazni, hiljadu ćeš opametiti.
Zato vas pozivam da podržite ova zakonska rešenja, da date snažnu podršku kroz amandmane ispravljanju određenih nedostataka, ali nikako da kritikujete ovaj zakon sa željom da ga povučemo i da ga ne donosimo, i da kažemo da će ovaj zakon upropastiti Srbiju, da će upropastiti transport u Srbiji, da će upropastiti autoprevoznike, jer ako nije upropastio autoprevoznike u drugim državama sveta, neće to uraditi ni u Srbiji.
Pozivam vas da sve buduće zakone pažljivo razmatrate, pažljivo čitate, da na vreme upućujete smislene predloge, amandmane. Mi smo tu da te amandmane i predloge čujemo, prihvatimo, usvojimo, jer mi zakone ne donosimo zarad dobrobiti DS, vladajuće većine, Vlade Republike Srbije, već zarad građana ove zemlje i budućnosti ove zemlje.