Hvala, predsedavajući.
Gospođo ministre sa saradnicima, SPO sa DHSS je izuzetno zainteresovan da se dobije jedan kvalitetan zakon o šumama, koga sada unapređujemo kroz njegove izmene i dopune. Zbog čega? Apsolutno svesni ekonomskog, socijalnog i ekološkog značaja šuma, mi smo čak i kroz naše političko delovanje na republičkom i na lokalnom nivou imali neke stranačke kampanje da bismo pokušali da spasimo određena šumska područja, ali i rastinje, pre svega ukrasno u nekim gradovima Srbije.
Zbog čega? Ne samo zbog ekološkog i estetskog značaja koji imaju stabla, a pre svega mislim na stabla koja su zasađena u gradskom području, već upravo svesni činjenici da je pošumljenost u Republici Srbiji negde oko 29%, što je manje od jedne trećine, a u Evropi je prosečna pošumljenost negde oko 46%. Zatim, apsolutno smo svesni toga da mnogo, što i vi navodite u obrazloženju ovog zakona, rastinja i pre svega četinara strada u periodu oko novogodišnjih i drugih praznika.
Mislim da je, pored kampanje koju vode pojedinci, udruženja itd, za sledeću Novu godinu potrebna jedna blagovremena kampanja Ministarstva, jer u Evropi se kupuju veštačke jelke za Novu godinu i božićne praznike. One mogu da služe veliki broj godina i ekonomski je građanima to isplativije, nego svake godine da kupuju pravu jelku, a ekonomska šteta kod seče tako mladih stabala je ogromna.
Znam da četinare treba, kao i svaka šuma, da se održavaju, da se proređuju i određeni broj četinara sigurno treba da se nađe na tržištu, ali Ministarstvo, kao veoma značajna karika, možda i glavna, u ovom lancu, treba da, ne samo ovo Ministarstvo nego i sva druga ministarstva u određenom svom delovanju, treba da vode i određene kampanje, kroz reklamne spotove, kroz bilborde, kroz izjave pojedinaca, udruženja itd, da bi se svest građana u tom delu podigla na viši nivo, a kažem, korist od toga će imati u krajnjem slučaju i država i građani i biće zadovoljen opšti interes.
Mi smo, recimo 2004 - 2005. godine, kada je lokalna samouprava u Kragujevcu, počela sa, onako redovnom sečom platana u užem gradskom jezgru, mi smo kao politička stranka vodili takvu kampanju koja je za efekat imala na kraju da je gradonačelnik sa saradnicima morao da izvede novinare kod jednog stabla koje je zaista bilo bolesno, koje je bilo zrelo za seču i opravdano je bilo ga seći, ali je zaustavljena dalja seča platana.
Sličnu kampanju su vodili građani na Bulevaru Kralja Aleksandra, kod nas ovde u komšiluku, kada je vršena rekonstrukcija Bulevara. Sasvim opravdano oni su imali svoje interese koji su u potpunosti razumljivi i reakcija grada je bila takva da je grad morao da nabavi platane određene starosti da ne sadi mlade biljke za koje je potrebno više godina da dostignu nivo onih platana koji su bili uništeni.
Zatim, što se tiče pošumljavanja, neću ništa novo reći, bilo je čak iako smo mi, naravno veliki antikomunisti i protivnici onog režima koji je nastao 1945. godine u Srbiji, nažalost, ali je i tu bilo dobrih primera u smislu pošumljavanja onih oblasti koje su planskim dokumentima planirani za pošumljavanje, nekako se zadnjih godina sa tim stalo. „Srbijašume“, kao javno preduzeće koje gazduje državnim šumama u Srbiji, čini mi se da ima na raspolaganju dosta stabala autohtonih rasa koji bi u svom prirodnom staništu brzo napredovali, tako da mislim da tu je verovatno potrebna pomoć i Ministarstva, kao pokretača te akcije da bi mi dostigli onaj nivo pošumnjenosti koji je nama potreban.
Čak je, recimo za vreme Kraljevine Srbije, to imamo na starom putu Kragujevac-Kraljevo, imamo primera u istočnoj Srbiji, još uvek postoje ta stabla jabuka. Kralj sa tadašnjim ministrom poljoprivrede dogovorio da svuda pored javnih puteva, drumova, gde postoji mogućnost da se zasade, pre svega jabuke ili neko drugo voće, da se osveži putnik namernik, da imaju svoju i ekološku funkciju itd, sprovođena je kampanja i to je urađeno.
Mislim da sličnu vrstu kampanje, recimo, evo moj predlog može da izvrši ovo Ministarstvo. Ko ja je vezanost, ne samo ekonomska, nego i istorijska našeg naroda za šume i koliki značaj je u svesti naših ljudi, govori podatak koji je zaista zanimljiv, da 10% naselja u Srbiji je dobilo imena po šumama. Evo, Šumarice, u mom Kragujevcu, Šumarice u Kraljevu, Cerovac i Žirovnica, opet pored Kragujevca, Leskovac, veliki grad nekada srpski Mančester, veliki industrijski centar, onda Šumatovac u Beogradu, Bukovik kod Aranđelovca, Drenova kod Trstenika, Bukulja planina kod Aranđelovca, Brezovica, Jablanica itd.
Čak su i mnogi istoričari i hroničari, kroz vekove, putujući kroz Srbiju beležili jako veliku pošumljenost i druge koristi koje su imali stanovnici Srbije koje su oni zapažali na svojim proputovanjima.
Ono što ste vi, dobro zapazili, to je da je skoro 50, možda čak i preko 50% seče šuma u Srbiji se vrši bez adekvatne dozvole i pored toga što se gubi prihod sigurno je da je veća šteta sečenje bez dobre stručne procene.
Stablo koje odlično napreduje, koje ima sjajan prirast, laik će poseći zato što mu je jednostavnije da to otpremi iz šume i u tom delu ono što zakon sada reguliše je dobro i dobro je što se čuvarima šuma daje status službenog lica. Sigurno je da će naši građani pre svega građani koji koriste, spostvenici svojih šuma koji koriste šume za sopstveni ogrev imati tu administrativnih problema, ali na žalost to je zahtev modernog doba, to je opšti interes i mislim da svi toga treba da budu apsolutno svesni. Tako je i u Evropi, to je i rezolucija koju je usvojio Savet Evrope i koje mi u potpunosti treba da se pridržavamo.
Ono što je takođe zanimljivo da problemi koje mi imamo u gazdovanju šumama i kao značajnom nacionalnom, opštem dobru, oni nisu usamljeni u svetu. To su otprilike prosečni problemi koji muče savremeni svet, jer u poslednjih desetak godina u svetu je značajno narušeno zdravlje drveća. Svako četvrto stablo je oštećeno. Udvostručio se broj stabala koja gube lišće. Izvršena analiza i pregled 125 vrsta stabala u 30 zemalja sveta. Konstatujem naravno da je zagađenost vazduha u istočnoj i zapadnoj Evropi glavni problem za narušavanje zdravlja drveća i da je najveći neprijatelj šuma sumpor-dioksid. Naravno i SAD nisu imune na ovaj problem jer su oni u zadnjih 200 godina imale naglu seču stabala, čak su opustošene bile i neke značajne oblasti što je u potpunosti u suprotnosti sa gazdovanjem šumama koja treba da se obavlja na jedan drugi način. U Evropi najgore stanje, listopadnih šuma je u Češkoj, Slovačkoj, Poljskoj, Rumuniji i Belorusiji. Što se tiče četinara na jugu Francuske i severu Španije.
Ono što smi mi prateći javnu raspravu zapazili to je da je kod donošenja ovih izmena i dopuna Zakona, zaista da su uključeni svi zainteresovani subjekti. O zakonu su se izjasnile i „Srbijašume“ i vlasnici korisnici šuma, naučne ustanove, instituti, obrazovne institucije, strukovna udruženja, pokrajina, nevladine organizacije i mi nekih suštinskih primedbi na sam tekst izmene i dopune zakona nema. Konstatovao sam inženjere iz „Srbijašuma“, oni su prilično zadovoljni ovim što je urađeno. Pitao sam da li treba negde amandmanski da rešimo, rekli su ništa ne kvari. Što je sasvim u redu.
E, sada, imam jednu dilemu. Kod plaćanja naknade za korišćenje šuma, mislim da je tu možda trebalo neke bliže kriterijume i kod krčenja šume. Zbog čega? Zato što se tada sve prepušta u jednom slučaju naknada 5% od tržišne vrednosti, a u drugom se prepušta proceni sudskog veštaka. Pošto imam veoma bogato iskustvo sa sudskim veštacijma ja se toga u startu plašim. Plašim se te vrste davanja širokih ovlašćenja jer nekako, verujte u današnjem pravosuđu takvom kakvo je, kaže se – ko prvi veštaku, njemu veštak. Plašim se tu samo zloupotreba i mislim da mi Ministarstvo podzakonskim aktima treba bliže da uredi jasne kriterijume kojih mora da se pridržava i sudski veštak da ne bismo od slučaja do slučaja u istovetnim situacijama, ali totalno različite procene i visine plaćanja naknade.
Dobro je što se sada u zakonu kod čiste seče šuma propisuje kada je dozvoljena čista seča šuma ili kao redovan vid obnavljanja šuma ili radi izgradnje cevovoda, PTT kablova, optičkih kablova, otklanjanja posledica ekoloških incidenata i tako dalje. Ono što smo mi zaista imali zadnjih godina pored požara u letnjim mesecima normalna i karakteristična pojava imali smo i dosta leda i ekoloških katastrofa, posebno u istočnoj Srbiji prošle zime.
Dobro je što ste vi i u planskim dokumentima predvideli da se ugradi i ovaj deo intervencije kod ekoloških incidenata, kao i kod promene namena zemljišta da je moguće nakon promene namene zemljišta pretvaranja šumsko u neko drugo zemljište izvršiti adekvatnu uknjižbu.
Ovde niko nije pomenuo, pričalo se o statutu Vojvodine, i o odluci Ustavnog suda koju valja poštovati kako će se to u budućnosti gazdovanje šuma u Vojvodini urediti, videćemo. Za sada se radi o osam oblasnih područja za gazdovanje šumama.
Mi smo apsolutno pristalice u svemu decentralizacije. Zbog čega? Mislim da recimo za Nacionalni park „Fruška Gora“ svi možemo biti zainteresovani da on bude u najboljem mogućem stanju, ali najzainteresovaniji za to su u svakom slučaju ljudi koji žive tamo ili u blizini nacionalnog parka. Pričam o gazdovanju. Isto tako mislim i na sve ostale nacionalne parkove. Nekome iz Vojvodine ne može biti bitnije kako će se upravljati Nacionalnim parkom „Tara“ nego ljudima koji žive na tom području. Tako da u tom delu, čini mi se da ministarstvo treba da razmišlja na način na koji razmišljamo mi, koji nije samo radi floskule decentralizacije, već radi prihvatanja životne realnosti.
Vojvodina je najmanje pošumljeno područje. Imali smo i onaj slučaj pre dve godine elementarnih nepogoda na auto-putu Novi Sad-Subotica, jedan od glavnih razloga zavejanosti puta i ugrožavanja života i bezbednosti mnogih građana je upravo što su posečena stabla duž auto-put, ili što nije bilo dovoljne pošumljenosti okolnih imanja. Vojvodina kao i ostatak Srbije je svojim planskim dokumentima kroz deceniju pošumljavao određena područja radi zaštite i od vetrova. Znamo da je gore topola svog prirodnog staništa jedno od zastupljenijih vrsta drveća, za razliku od ostatka Srbije gde dominira bukva sa 29% u seči, cer sa 15,3%, bagrem, jasike i breza sa 9,9%, gram sa 5,3% ali on ima i najmanji prirodni prirast, bor sa 5,6%, smrča sa 3,8%, jova sa 0,3% itd.
Dobro je što se taj vakum u gazdovanju velikim delom površina naših šuma sada prevazilazi i što se na jasan način propisuje procedura ko će gazdovati šumama, a ko može i pod kojim uslovima biti njihov korisnik, što će u svakom slučaju značajno uticati na ne samo bespravnu seču šuma nego na brigu o zdravlju šuma i o njihovom održavanju.
Oko propratnice i otpremnice sigurno da će tu biti velikih i administrativnih problema, jer posebno recimo pred sezonu grejanja kada sopstvenici, pre svega, sopstvenici fizička lica, sopstvenici šuma žele da poseku drvo za ogrev. Znam koliko ima čuvara šuma koji mogu da daju dozvolu za seču stabala. Znam da će tu biti velikih problema zbog, naprosto ni fizički neće moći da stignu sve to da urade i verujem da će se ovaj trend kakav je sada, u tom delu, verovatno nastaviti. To može pre svega biti šteta zbog nestručne seče i zbog loše procene koje stablo treba seći.
U svakom slučaju zbog svega ovoga što mi mislimo da je dobro u ovim izmenama i dopunama, jer su, evo prethodni zakon je napravio jednu veliku glupost gde bukvalno niste mogli da posečete jedno drvo bez saglasnosti ministarstva, što je bilo u potpunosti u suprotnosti sa životom.
Koji je značaj u razvijenom svetu, koji se značaj daje drvetu. Video sam i na ličnom primeru u Nemačkoj, u Bavarskoj, u jednoj manjoj varoši pored jednog potoka izašla je čitava ekipa sa nekoliko vozila sa šlemovima itd, sa opremom da spasu jednu vrbu. Mislim da je to zaista pravi primer visokog nivoa svesti jedne zajednice o značaju svakog drveta, o opštem interesu. Verujte da su ceo dan stručne službe radile oko toga dok nisu spasili jednu vrbu, za koju bi naš prosečni čovek rekao – ma odsecite to nećemo sa time da se mučimo.
Mislim da je ta vrsta podizanja svesti uz kampanju koju će voditi ministarstvo i svi ostali zainteresovani subjekti nešto što će sigurno imati svoj puni efekat. Zbog razloga koje sam sada izneo mi ćemo u danu za glasanje podržati ovaj zakon. Hvala.