Da je ona kriva za sve i da je sve to ona zakuvala.

Ja ne znam, ali ste tu reč rekli, zato što imamo od ljudi koji su gledali.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, još jednom dozvolite da skrenem pažnju i da se pomalo zadivim vašoj sposobnosti na duhovitost u ovim trenucima koji su pomalo teški u našoj zemlji. Ja vam savetujem da ostanete na toj nadmorskoj visini, jer obično kada siđete dole, u klupi proradi vaša politička prošlost i znate da progovorite i radikalskim stilom, što je danas bio slučaj.
Kada je u pitanju amandman na član 25. mi smo, uvaženi ministre, danas počeli diskusiju, jutros, jel tako, na temu izmena i dopuna, odnosno zakona i naših predloga za izmenu ovog zakona kroz amandmane. U ovom amandmanu smo mi predložili da osim zakonom predviđene mogućnosti u jednom slučaju kao alternativa, a u drugom slučaju kao kumulativna mera, mogućnost dakle da građanin koji je imao suđenje u nerazumnom roku, da tako kažemo, dobije novčanu satisfakciju, pored toga dobije i moralnu satisfakciju time što će činjenica da suđenje nije bilo u razumnom roku to biti javno objavljeno, i to nije sporno. Dakle, te dve mogućnosti.
Za nas je sporno i ovim amandmanom smo predložili da ta moralna satisfakcija u sebi nosi jasan opis šta se njemu, da tako kažemo, dešavalo u tom periodu kada nije bilo suđenje i mi smo predložili da u tom javnom dokumentu koji će biti objavljen stoje bliži opisi povrede prava na suđenje u razumnom roku i označenje dužine trajanja postupka u kojem je stranci povređeno pravo.
Koristiću vreme šefa poslaničke grupe, ako prekoračim ovo vreme od dva minuta. Dakle, mi nismo zadovoljni sa činjenicom da će javno biti saopšteno to da je, neću reći Petru Petroviću pošto se on često javi za repliku kada ja pomenem njegovo ime, Marku Markoviću, recimo, da je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, ali da je to suđenje trajalo, recimo, tri godine i da se označi koje pravo je tačno povređeno, šta je on na neki način u tom periodu, zbog čega je on patio, da tako kažem, zbog nerazumnog suđenja. Dakle, mi smo tražili samo da to objašnjenje zbog čega je bilo suđenje u nerazumnom roku bude detaljnije, kako bi oni koji čitaju to znali zbog čega je Marko Marković tri godine imao spor, nije završen i zbog čega je on možda dobio neku materijalnu satisfakciju, ali on želi i moralnu satisfakciju, ali punu moralnu satisfakciju. Ovde je ona, po nama, nedovoljno definisana.

Poštovani gospodine Arsiću, da li mogu da znam koliko je ostalo još od vremena šefa poslaničke grupe?

Sasvim dovoljno. Hvala gospodine Arsiću.
Dakle, u amandmanu na član 30. naša poslanička grupa je predložila da minimalna satisfakcija za suđenje koje nije u razumnom roku ne bude ispod 1.000 evra.
Mi smo to obrazložili činjenicom da je to adekvatna sankcija sa jedne strane za sudstvo, odnosno za državu, za činjenicu da nije omogućilo svojim građanima da dobiju konačnu presudu u svoju ili protiv, korist druge strane, da je to dovoljna sankcija, ali da je to i dovoljna satisfakcija za građanina da to bude 1.000 evra. To možemo čak obrazložiti i finansijski.
Dakle, ako minimalna satisfakcija bude 300 evra u dinarskoj protivvrednosti, maksimalna 3.000 evra, bojim se da će znajući praksu naših sudova ta minimalna satisfakcija biti pravilo i da će građani dobiti satisfakciju u iznosu od 300 evra, a moguće je da će sam postupak, troškovi advokata, biti na nivou te satisfakcije.
U tom smislu smatramo da je ministarstvo moralo da vodi računa o troškovima advokata koji nisu mali za obične građane Srbije i o tome da se teško može proceniti i da je to, rekao bih, neozbiljno, da je suđenje mimo razumnog roka, da tako kažemo, da to suđenje mimo razumnog roka košta 300 evra.
U tom smislu predlažemo da prihvatite ovaj naš amandman naravno imajući u vidu sve ono, gospodine ministre, o čemu smo jutros pričali, da se ovaj zakon bavi kozmetikom, da bi on bio prigodan za jedan uređen pravni sistem, kao što ste rekli da se radi o pravnom sistemu Nemačke, Austrije, a da će u ovom slučaju, to pokazuje i odredba ovog člana, to biti u stvari samo jedna šminka nečega što se zove loše pravosuđe.
Nisam imao mogućnost da jutros obrazlažući prethodni amandman, a može se odnositi i na ovaj amandman, kada ste govorili o broju predmeta koji stoje u fiokama vaših sudova i naših sudova, nisam bio u prilici da vam kažem da je najveći broj tih odluka, odnosno predmeta koji stoje u tim fiokama, nastao zahvaljujući sudijama koji nisu bili reizabrani u periodu koji vi označavate kao loš period našeg pravosuđa i da oni nisu bili reizabrani, baš zbog činjenice što su u svojim fiokama držali neke predmete koji su zastarevali.
Sećate se dobro predmeta koji su prošli bez osuđujuće presude baš zbog toga što su zastareli i zbog toga ministre Selakoviću nemojte da ovako na mali iznos procenite, da tako kažemo, duhovnu patnju građana koji čekaju na suđenje zato što im je neki državni organ ugrozio neko pravo, zato što vode radni spor ili možda neki drugi spor koji će voditi penzioneri zato što su im oduzete penzije i nemojte to svoditi na 300 evra.
Zamislite penzionera koji će pokrenuti spor zato što ste mu oduzeli penziju, odnosno smanjili penziju i zato što ne može sa svojom penzijom danas da preživi, a to je bilo stečajno pravo, mimo Ustava je bilo to smanjenje i uz tu presudu koju će možda dočekati za neke tri – četiri godine, dobije moralnu satisfakciju od 300 evra.
Zamislite invalide ili trudnice ili samohrane majke u NIS koji su ovih dana, njih oko 160, ostali bez posla zato što je poslodavac primenio novi Zakon o radu, naravno ne poštujući, moram reći, međudržavni sporazum između dve zemlje, koji je garantovao pravo na rad tim osobama i zamislite ukoliko jedna samohrana majka posle tri ili četiri godine dobije presudu koja će biti u vrednosti 3.000 evra.
Mislim ministre da to nije odgovorno i da bi vi na ovaj način mogli da otklonite štetu koju je ova Vlada napravila tim ljudima koji će se naći u sporu. Zamislite spor građana koji su uzeli kredite u švajcarskim francima, u evrima, kupili svoj stan, koji su sada dužniji, više dužni nego u momentu kada su počeli da vraćaju kredit. Počeli su da vraćaju kredit od 30.000 evra, sada su dužni 60.000 evra.
Kada se okonča …
(Zoran Babić, s mesta: Ko je doveo te banke?)
Gospodine Arsiću, molim vas da smirite gospodina Babića.
Dakle, kada se okonča taj postupak i kada banke budu proglašene krivima i kada banke budu označene da su koristile, da su se prekomerno okoristile, zamislite moralnu satisfakciju od 300 evra i brojne druge nepravilnosti koje su prouzrokovane između ostalog.
Juče sam slušao jedan slučaj o legalizaciji nelegalnih objekata. Čovek je završio postupak legalizacije prema zakonu još iz 2004. godine. Završio je celokupan postupak. Trebalo je da dobije upotrebnu dozvolu. U međuvremenu su doneti neki novi zakoni i na šalteru su mu rekli: „Sada ti moraš da pokreneš kompletno novi postupak“. Pa, kaže: „Ja sam završio jedan postupak koji je bio mnogo složeniji, a cena mnogo veća za legalizaciju. Zašto sada moram da podnosim novi zahtev?“. Kaže: „Morate da podnosite zato što u Zakonu o legalizaciji ne piše da oni koji su završili postupak ne moraju da pokreću novi postupak.“.
Molim vas, gospodine Selakoviću, zabeležite to, to je zaista jedna nepravda za građane koji su izvršili svoju građansku obavezu. Zamislite tog građanina koji je platio šest hiljada evra za legalizaciju 2004. godine, koji jednog dana dokaže svoje pravo i koji dobije moralnu satisfakciju od 300 evra.
Zbog toga predlažem, gospodine Selakoviću, da prihvatite ove naše predloge. Mi smo branili sve naše amandmane. Mi smo pokušali da popravimo ovaj zakon koji, kažemo, sam kao zakon nije toliko sporan koliko su sporne društvene okolnosti u kojima se on donosi. Hvala.

Poštovani gospodine Selakoviću, smatram da vama kao pravniku ne moram baš sve nacrtati i ja to nisam činio. Dakle, nije sporno, gospodine Selakoviću, vi to znate da postupak legalizacije nije sudski postupak, ali pomenuti građanin je pokrenuo sudski postupak. Tužio je grad zbog toga što smatra da mu je načinjena šteta, zbog toga što je jednom završio taj postupak. Dakle, on sada vodi sudski postupak, platio je advokata i traži da se donese presuda u njegovu korist. O tome mi govorimo, gospodine Selakoviću. Nemojte se služiti sitnim forama. To vama ne dolikuje. Vi ste ozbiljan pravnik i vi, kao što sam vam prošli put rekao, u određenom smislu imate moje uvažavanje, pre svega iz razloga što ste završili državni fakultet i što radite kao jedan od retkih ministara u Vladi sa državnim fakultetom i što niste ništa stekli na neki drugi način.
U tom smislu, gospodine Selakoviću, govorim o ljudima koji neće imati adekvatnu satisfakciju. Možete vi da govorite o nečemu što je bilo. Ja sam rekao – dajte da pokušamo da vidimo šta je sada i ono što će biti, da li će ljudi koji su sada u sudskim postupcima dobiti adekvatnu satisfakciju, a vaše je, gospodine Selakoviću, i tu imate našu podršku, i moju i cele poslaničke grupe, pretpostavljam cele opozicije, da učinite sve da pravosuđe funkcioniše bolje, efikasnije i da ovakvih postupaka uopšte ne bude, da ne bude tužbi, niti postupaka koji se tiču suđenja u nerazumnom roku, jer to jeste naš cilj, naš zajednički cilj. Tada ćemo imati građane koji žive u pravnoj državi i koji znaju ako im je neko pravo uzurpirano bilo od fizičkog lica ili od države, da će to pravo biti jednog dana u primerenom roku uspostavljeno, da će oni za to dobiti određenu satisfakciju u vidu presude, ali u vidu obeštećenja.
Nemojte da zamenjujemo teze. Ja se nadam da smo mi na istom poslu, gospodine Selakoviću. Nema potrebe da na taj način govorimo.

Hvala poštovani predsedavajući.
Pa za razliku od mog kolege Martinovića koji takođe, pretpostavljam da je završio neki pravni fakultet, državni, moje sećanje seže daleko iza 2012, 2013. ili 2001. godine. Moje sećanje seže sve do 1990. godine do datuma ili godine kada su oni zajedno sa sadašnjim svojim koalicionim partnerima vladali.
Ali u to vreme plata građana Srbije je bila jedan euro. Na haubama automobila su se kupovali gorivo i mleko, i sećam se, naravno i 2012. godine i krađe, odnosno nikada dokazane krađe izbora koja je dovela do pobede i vašeg dolaska na vlast i svega toga se sećam.
Sećam se i činjenice da smo prošle nedelje prvi put od UN jednog tela UN posle devedesetih, odnosno dvehiljaditih godina dobili ozbiljno upozorenje zbog kršenja prava Zaštitnika građana i da se prvi put UN posle puno godina bave Srbijom u jednom vrlo lošem kontekstu.
I to što pojedini evropski zvaničnici u svojim kurtuaznim izjavama kažu da je stanje ljudskih prava u Srbiji solidno, a iza zatvorenih vrata vam kažu pravu istinu, građani Srbije znaju u kakvoj Srbiji žive i znaju kakve su im i plate, i kakve su im penzije, i koliko se poštuju prava građana. Sve to građani Srbije znaju.
Ne naričemo mi nad sudbinom građana, mi tražimo da poštujete osnovna ljudska prava, stečena ljudska prava i da ne terate građana Srbije iz Srbije da ostanu da žive ovde. Nažalost dolaskom vašim na vlast pre tri godine, veliki broj građana Srbije je morao da se iseli tražeći posao i to je proces koji traje, nezaustavljivo traje, pre svega zahvaljujući vama u raznim agregatnim stanjima, proizašlih iz SRS. Tako je gospodine Martinoviću i zbog toga nažalost Srbija se vratila u devedesete godine. To se pokazuje i po stanju u medijima, to se pokazuje i po stanju u sudstvu, to se pokazuje i po tome kakvo nam je zdravstvo, školstvo itd.
Zbog toga bi bilo jako dobro da se ne vraćate na prošlost, da pokušate da koliko je moguće popravite sadašnjost za koju ste takođe vi odgovorni, jer pune tri godine vršite vlast i stalno kako vi kažete, naričete nad periodom kada niste bili vlast, a to je veoma mali broj godina, od 1990. godine. Veoma mali broj godina od 1990. godine. Moja stranka je bila nekih sedam godina na vlasti u raznim agregatnim stanjima, a vaša koalicija 17 godina. Vaša sadašnja koalicija, ako dobro računate i pogledate od 1990. do 2014. godine DS u raznim agregatnim stanjima je bila na vlasti sedam godina, a vi 17 godina.
Zbog toga nemojte zamajavati javnost, nemojte se služiti onim što nije istina i bolje je da pričamo o zakonu. Mi smo vodili vrlo pristojan razgovor sa ministrom u pojedinim momentima kada nije bio potparol SNS, međutim, vi ste krenuli raspravu u toku koji vam je odgovarao. Taj tok nažalost, a to je tok istorije, za vas nije ni malo povoljan. Taj tok istorije ste vratili, vratili ste nas u devedesete godine. Nažalost živimo to vreme, ali ćemo se boriti. Nije nam nestalo energije iako se sećamo devedesete godine, iako smo se i tada borili, borićemo se i ubuduće. Hvala.

Ne znam, predsedavajući, da li ću imati ovu produženu repliku ili …?

Dakle, gospodin Martinović je priznao da u Srbiji postoje logori. Gospodin Martinović je izrekao jednu rečenicu koja je za hitnu sednicu Vlade Republike Srbije, Veće za nacionalnu bezbednost i svih službi. Dakle, u Srbiji postoje logori. Za te logore može biti odgovorna jedino Vlada Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo pravde i, naravno, svi vi koji kontrolišete ta ministarstva.
Sa druge strane, puno stvari ste rekli sa kojima bih mogao da se složim, o tome koja je vaša uloga bila u razgradnji države, uništavanju njenih institucija, ekonomskom uništavanju Srbije, njenih sela, gradova, napuštanju građana Srbije i odlasku u inostranstvo. To je sve, naravno, sprovodila Srpska radikalna stranka u raznim agregatnim stanjima.
Izrekli ste, međutim, još jednu ocenu koju ćete morati da dokažete. Ja pretpostavljam da stojite čvrsto iza nje. To je da je Radio-televizija Vojvodine adekvatna po programu Hrvatskoj radio-televiziji. Pretpostavljam da stojite iza tih tvrdnji i pretpostavljam da znate da Radio-televiziju Vojvodine finansira država iz državnog budžeta. Pretpostavljam da ste vi svesni da ste vi doveli do situacije da u državi, osim logora, imamo i televiziju koja je antidržavno raspoložena.

Da. Tačan odgovor je da smo mi bili na vlasti sedam godina u raznim agregatnim stanjima, a oni 17 godina u raznim agregatnim stanjima.
Ali, građane Srbije verovatno više interesuje ovo poslednje što je rekao gospodin Martinović. Nisu građani Srbije protiv stranih ulaganja. Niko nije ni u Vojvodini protiv stranih ulaganja, bili oni Arapi ili bili Nemci. Međutim, šta se desilo sa tim vašim prijateljima, kako vi kažete Arapi. Oni su zakupili 4.000 hektara u Vojvodini najbolje zemlje, što kažu, što i dugme izraste u biljku, a obrađuju svega 2.000 hektara, a onih 2.000 hektara je zaraslo u korov. I to se dešava u Vojvodini samo kada porodica ostane bez glave porodice. Nikada se zemlja u Vojvodini ne ostavlja u korovu. Dve hiljade hektara je u korovu.
A što se tiče ulaganja Nemaca, mislite verovatno na svinjce koji treba da budu podignuti u nekoliko opština u Banatu o čemu je danas govorila moja uvažena koleginica Lazić i koja je opravdano ukazala na ekološke i druge aspekte seljenja prljave tehnologije iz Nemačke u Srbiju. Govorila je naravno da će tu biti zaposlen određen broj radnika i rekla je koji se obično zovu svinjari. To je sve od vaših stranih investicija, gospodine Martinoviću. Kada je u pitanju Srbija i kada je u pitanju Vojvodina napominjem investicije za šivaćom mašinom gde se slikao gospodin Vučić, a te mašine već sutra nisu radile. A FAP kao FAP. O FAP- u ćemo tek pričati kao što ćemo pričati o stanovima od 37 eura, kao što ćemo pričati o drugim obećanim, a nikad ispunjenim obećanjima ove Vlade koja lažima došla na vlast. Hvala.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, gospodine Arsiću, ja moram na početku rasprave da primetim da ste vi postali jedan ozbiljno duhovit čovek i da ste danas zaista uspeli da parirate jednoj duhovitoj, odnosno komičnoj Vladi…

… sa sve ministrima koji se takmiče u tome ko će više pokisnuti ili ko će više stajati na suncu, umesto da se takmiče u rezultatima u radu. Postali ste ozbiljna konkurencija i predsedniku Republike po svojim komičnim scenama…

… žutim ljudima i drugim sličnim komičnim scenama, ali mislim da nećete uspeti da dostignete njihove domete i da će se vaše mesto zaželeti gospodina Arsića, jer verovatno od sutra, već posle slavlja, tu će doći gospođa Gojković i drugi… (Isključen mikrofon.)

Prosto nisam mogao da ne primetim.
Sa druge strane, jasan je naš stav u ovom pogledu da nećemo podržati zakon koji govori o neefikasnoj Vladi, neefikasnom Ministarstvu, kojim se kao i mnogo puta do sada produžavaju rokovi, što znači da se u ministarstvima ne radi adekvatno, što znači da podzakonski akti nisu pripremani na vreme, da se nije radilo dovoljno. Znate šta, gospodo, odgovoran rad Vlade bi značio da vi podzakonske akte u nekom nacrtu već imate prilikom donošenja zakona. Tačno je da podzakonski akti tek posle donošenja konačnog teksta zakona mogu da dobiju svoju konačnu formu. Međutim, ozbiljna Vlada, ozbiljno ministarstvo, koje se ozbiljno odnosi prema pitanjima koje želi da reši zahteva ozbiljan rad.
Nažalost, ovde se više pričalo o svim temama, osim o Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o privatnom obezbeđenju ili o Predlogu zakona o potvrđivanju vozačkih dozvola sa Republikom Albanijom, pa to zahteva nekoliko komentara.
Dobili smo malopre statističke podatke, naravno, bez prave i suštinske analize o tome da je država Srbija bezbednija. Pitajte građane na ulicama Beograda, Novog Sada, Niša, od severa do juga, da li se osećaju bezbednije? Ljudi više ne prijavljuju pojedina lakša krivična dela. Ljudi, moji sugrađani u Vojvodini, ali nije bolja situacija ni na jugu Srbije, čuvaju šunke, čuvaju kukuruz, čuvaju pšenicu, čuvaju piliće i kokoši. Vlasnici privatnih radnji, gospodine Stefanoviću, ne mogu da sačuvaju robu u svojim objektima ukoliko nemaju plaćeno privatno obezbeđenje, a pošto plate privatno obezbeđenje ne ostaje im ništa od profita, pa zatvaraju radnje. U Vojvodini se sada, verovatno je slična situacija i u Beogradu, otvaraju samo kockarnice. Zatvaraju se mali, sitni zanati, a otvaraju se kockarnice. Oni imaju dobar profit da bi mogli da plate obezbeđenje. Nažalost, ništa bolja situacija nije ni u drugim oblastima.
Bili smo svedoci scena na fudbalskoj utakmici Crvene zvezde i Partizana. Postavio sam i poslaničko pitanje – šta će Vlada, šta će Ministarstvo unutrašnjih poslova učiniti da ne rešavaju to privatna obezbeđenja, da se ovo ne pretvara u rat nekih privatnih obezbeđenja?

Završavam.
Dakle, za vas pitanje, gospodine ministre, da li ste sposobni, spremni ili ste odustali od toga da se obračunate sa ozbiljnom mafijom koja postoji u sportskim klubovima ili će se sve završiti na penzionerima i prosvetnim radnicima kojima ste imali hrabrosti da smanjite plate.