Hvala na razumevanju, gospodine predsedavajući.
Poštovani ministre Stefanoviću, kada govorim o navijačkim grupama i huliganima na utakmicama ja ne mislim da su oni uzrok problema. Oni su izvršioci tih dela o kojima vi govorite. Nalogodavci sede na nekim drugim mestima, koji njima vešto manipulišu. Nalogodavci sede negde u upravama tih klubova koji imaju jasne zadatke za njih.
Govorim o tim strukturama o kojima je govorio i predsednik Vlade, gospodin Vučić, i rekao je da nema načina da izađe na kraj sa njima. da nema načina da izađe na kraj sa njima. Dakle, on je priznao da ne može da se obračuna sa njima.
Da li je Karadžić čovek čije ime ne sme da se izgovori? Da li su neki drugi ljudi, imena koja se sada ne smeju izgovoriti? Dakle, ne radi se o izmanipulisanim ljudima, naravno njihovu krivičnu i svaku drugu odgovornost ne treba zanemariti, ali mnogo je dublji problem srpskog fudbala u odnosu na navijačke grupe koje su istina, podelile pojedine krajeve grada, znate to dobro i u Novom Sadu i u Beogradu, na ovu i onu grupu.
Ne sme borba protiv njih krivični postupak da izostavi uzrok tog problema, a to je sređivanje stanja u našem sportu i to je posao i vašeg ministarstva i Ministarstva pravde i Ministarstva omladine i sporta, ali pre svega cele Vlade. Onda ćemo imati situaciju u kojoj će se striktno primenjivati zakoni i kojima ćemo verovatno jednog dana doći na poziciju nekih uređenih zemalja. Dakle, samo da ne zamenjujemo teze u tom slučaju.

Poštovana predsednice, poštovani narodni poslanici, moje pitanje se odnosi na istupe, izgrede huligana na prethodnom meču Partizana i Crvene Zvezde. Pitanje je upućeno premijeru gospodinu Vučiću, ministru policije, dr Stefanoviću i ministru pravde, gospodinu Selakoviću.
Dakle, tiče se huligana, tiče se događaja od prošle subote kada su na derbiju Partizana i Crvene Zvezde huligani opet pokazali svoje lice, a država pokazala svoju nemoć. To nije bio derbi, to je bila parada nasilja i na toj paradi nasilja povređeno je 35 policajaca. Tamo su, kao što smo mogli da vidimo sa snimaka, sa fotografija sa tih nereda, bila i mala deca koja su bila ugrožena divljanjem navijača, da ih tako nazovemo, mada su to u stvari huligani.
Navijači, odnosno huligani ne divljaju samo na stadionima, već divljaju i zaposeli su pojedine delove grada u Novom Sadu, Beogradu, podelili četvrti. Tamo naravno terorišu građane, decu, omladinu i nemoćne, a država im se ne suprotstavlja.
Pitam predsednika Vlade, pitam nadležne ministre zašto neće, ne mogu ili ne znaju da se suprotstave huliganima? Zašto gledate, gospodine Vučiću, gospodine Selakoviću, dr Stefanoviću, zašto gledate kroz prste huliganima?
A da imate hrabrosti to ste pokazali. Dakle, nije upitanju hrabrost. Imali ste hrabrost kada ste smanjivali plate prosvetnim radnicima, kada ste smanjivali plate zdravstvenim radnicima, kada ste smanjivali plate policajcima koje su huligani prošle nedelje, prošlog vikenda napali raznim sredstvima. Imali ste, gospodo, hrabrosti kada ste smanjili penzije penzionerima, a nemate hrabrosti ili nećete, pitam Vladu, da primenite zakon koji se tiče kažnjavanja, privođenja pravdi huligana, koji postaju sve veća društvena opasnost, ali verovatno ne slučajno?
Naime, nije problem samo u huliganima, problem je u sportskim klubovima koji su stecište državne finansijske moći u kojima sede predstavnici političkih partija i po svemu sudeći da ti sportski klubovi, pa i huligani imaju određenu funkciju i da imaju određenu društvenu ulogu. Verovatno država ne primenjuje zakon i pitam Vladu – da li je to tačno, zato što računaju da ne treba da se zameraju huliganima, već treba da ih možda upotrebe u određenom datom trenutku, što nisu prvi put, što ne bi bilo prvi put da to čine.
Da li Vlada Republike Srbije planira da primeni zakon kada su u pitanju huligani ili kako je rekao predsednik Vlade, gospodin Vučić – on ne vidi načina kako da reši pitanje u sportskim klubovima? Da li je to definitivni iskaz premijer i predsednika Vlade?
Sa druge strane, u četvrtak ću postaviti dva poslanička pitanja kada bude ovde Vlada Republike Srbije, a tiče se toga da li će Republika Srbija uputiti pomoć državi Nepal i drugo pitanje koje ću uputiti tiče se da li će država ugasiti „Radio Srbiju“, bivšu „Radio Jugoslaviju“?

Poštovana predsednice, evo, ne želimo više da ćutimo povodom demagogije koju seje šef poslaničke grupe SNS svih ovih godina, tri godine koliko je ova koalicija na vlasti. Želimo da kažemo istinu, a tiče se ovog amandmana o kome smo govorili, tiče se ušteda o kojima je gospodin Babić govorio.
Evo, imamo podatke, u međuvremenu smo ih prikupili, kada su u pitanju uštede. Dakle, država Srbija je apsolutni rekorder u Evropi po uzetim, a nepovučenim i nerealizovanim kreditima.

Tako je, slažem se, predsednice.
U prilog ovoga što je naša poslanička grupa predložila da se briše član, odnosno deo koji se tiče članstva u upravnom odboru, želim da kao razlog istaknem da mesta za uštede ima na drugim pozicijama o kojima odlučuje Vlada Republike Srbije. Dakle, četiri miliona evra, a 480 miliona dinara, dakle, građani Srbije čujte ovo, četiri miliona evra, odnosno 480 miliona dinara godišnje plaća Republika Srbija uzimajući iz džepa svih građana zato što je Vlada Srbije nesposobna i nije u mogućnosti da povuče uzete kredite.
Evo i nekih izjava tim povodom. Direktor EBRD u Srbiji Mateo Patrone izjavio je na Biznis forumu na Kopaoniku da Republika Srbija mora da ubrza infrastrukturne projekte i ukazao na to …

… da čak tri i po milijarde evra namenjenih državi za projekte nisu realizovani.
Dakle, pozivam Vladu Srbije da štedi na pozicijama gde je to realno i na onim pozicijama koje bi uposlile građevinsku operativu Srbije, što je bio cilj uzimanja kredita i izgradnja infrastrukture.

Pa, godinu dana je Vlade, odnosno tri i po godine Vlade…

Dakle, pozivam Vladu Srbije, odnosno ministra Vulina da prihvati ovaj amandman i da se založi za to da ne trošimo pare uzalud.

Mi smo u ovom članu 22. dali obavezu ministru nadležnom za poslove unapređenja i zaštite osoba sa invaliditetom da donese podzakonske akte.
Smatramo da je ovo neophodno jer se ovoj Vladi, a ni ministru ne treba verovati. Ovo, draga gospodo koja sedite gore na galeriji, to što vam je rekao ministar shvatite zaista sa rezervom, jer on ne ispunjava obećanja. Njegove reči su demagogija i daleko su od istine. Zbog toga vas molim da shvatite da ne treba da verujete gospodinu Vulinu. Zbog toga smo mi tražili da se u roku od 60 dana donesu podzakonski akti, jer smatram u suprotnom da ovaj zakon neće biti realizovan, da će ministar izbeći, kao i do sada, da sprovede zakon i da će on biti na štetu zaposlenih, kao što je 150 zaposlenih invalida, majka, trudnica i samohranih majki otpušteno u NIS-u pre nekoliko dana. Hvala.

Naravno, kao i koleginica koja se javila malopre.
Govorim o amandmanu, kao što je i koleginica govorila. Dakle, od 24 godine postsocijalističke vlasti, 24 godine kako postoji višepartijski sistem u Srbiji, DS je bila sedam godina na vlasti, a oni su bili 17 godina na vlasti…

Dozvolite samo da kažem.

Socijaldemokratska stranka i poslanici Socijaldemokratske stranke podržavaju sve norme ovog zakona koje mogu da idu u prilog ljudima na koji se odnose. Nije sporno da mi podržimo norme i da donesemo zakon. Sporno je što se mi plašimo da taj zakon neće biti primenjen, i to je ono što je karakteristično za ovu vladu – predlaže zakone koje posle ne realizuje.
Nije tačno, ne istina je da NIS nije imao obavezu da plati otpremnine. Prema međudržavnom sporazumu, gospodine Vulin, nemojte da obmanjujete javnost, NIS je imao obavezu da isplati otpremnine, i to ne onolike kolike je isplatio, nego znatno veće.

Koristiću od vremena ovlašćenog predstavnika, odnosno šefa poslaničke grupe.
Poštovani predsedavajući, poštovana potpredsednice Vlade, vi ste koristili nekoliko puta pravničke izraze i pozivali se na zakonodavstvo Vlade. Ne zove se tako to telo, ali dobro, pošto niste pravnik, može vam biti oprošteno.
S druge strane, nije zakonodavstvo Vlade to koje treba da da poslednju reč kada je u pitanju amandman ili zakon, jer sigurno ljudi koji rade u tom telu su stručni kada je u pitanju pravna struka i oni sigurno poznaju pravnu nomotehniku. Međutim, sem pravne nomotehnike zakon treba da ima svoju upotrebnu vrednost i zakon može biti krajnje korektan, odličan sa strane pravne nomotehnike, a može biti u praksi veoma loš, kao što su bili zakoni u poslednjih godinu dana koje je usvajala ova Narodna skupština Republike Srbije, štetna po građane Srbije, po njihov ekonomski standard, po infrastrukturu, po druga životno važna pitanja građana, tako da se nemojte pozivati na zakonodavstvo Vlade, kako vi kažete, jer zakoni treba da žive.
Vi ste malopre rekli zakoni treba da se primenjuju, a ne da edukuju. Uvažena ministarko, zakoni imaju i u određenom smislu edukativni odnosno preventivni karakter. To je jedna od funkcija zakona. Dakle, kaznene odredbe u zakonu imaju cilj za odvraćanje od kršenja normi, jer norma, kao što znate, ima dispoziciju i sankciju i u tom smislu zakoni imaju u sebi i uputstvo ili trag po kome se oni na koje se odnose trebaju ponašati.
Zakon ima i svoju viziju i misiju, koju zakonodavac, odnosno zakonopisac ima na umu kada donosi zakon i zbog toga se traži od zakonopisca, ne tako često, ali skoro smo imali u praksi Narodne skupštine, autentično tumačenje od strane Narodne skupštine. Zato ako je neka odredba bila nejasna, zakonopisac zna šta je hteo, ali zakonopisac nije to zakonodavstvo Vlade, nego su to činovnici, odnosno Vladina administracija, koja je znala šta hoće sa tim zakonom da postigne.
Meni je ovaj zakon veoma bitan, ministarko, i svima onima koji žive u Novom Sadu i Vojvodini, jer mi očekujemo da ćete vi u narednom periodu, pošto niste sposobni da izgradite most, Žeželjev most u Novom Sadu, da napravite na tom području neku žičaru za transport ljudi. Godinu dana stoje radovi zbog vaše nesposobnosti, pa vas zbog toga molim da, makar ovaj zakon koji se tiče transporta žičarama, uradite kako treba, kako ljudi ne bi bili transportovani sa rizicima, jer tamo postoje neke konstrukcije, istina, nešto su nagrizene rđom, ali možda bi mogli da posluže za neku buduću žičaru, gospođo ministarka. Zahvaljujem.

Ne date mi repliku na izlaganje?

Dužan sam da govoreći o ovom amandmanu, odgovorim ministarki Mihajlović.
Gospođo Mihajlović, mi se nismo čekali na dogovorenom mestu. Vi ste mene čekali ovde, a ako se dobro sećam, pre jedno šest meseci ste mi rekli da ćemo se naći kod Žeželjevog mosta, da li je to tačno? Prilikom nastavka radova, za 15 dana.
Ja sam bio prekjuče kod Žeželjevog mosta, vas nije bilo, ali nažalost nije bilo ni radova. Rđa, konstrukcija mosta zarasla u travu, godinu dana je prošlo kako su radovi obustavljeni i niste tada ni pomenuli Pokrajinsku vladu, ili da vam je neko drugi kriv, gospođo ministarko, samo zato što niste znali da organizujete posao.
(Zorana Mihajlović, s mesta: Pokrajina nije organizovala.)
Nije tačno, „Železnica Srbije“ je nosioc posla. Ona je trebala da organizuje posao.
Zašto ste ovih dana navrat nanos našli rešenje? Zato što će izvođači za nekoliko dana napustiti gradilište, pokupiti mehanizaciju, tačno 27. ovog meseca. Tako su vam rekli. Znate šta se desilo 27. aprila? Taj most je nakon 20 bombardovanja od strane NATO srušen. To ste trebali imati u vidu ovih godinu dana. Tada su Novosađani ostali bez trećeg mosta, najvažnijeg mosta za Novi Sad.
Sada ste se setili, kada su poslanici Evropskog parlamenta posetili taj most i pitali – šta radite ljudi, dobili ste novac iz evropskih fondova, 26 miliona evra, deo sredstava je obezbedila pokrajina, neki deo je obezbedio grad. Niste uložili ni dinar, ne uspevate da organizujete posao. Kažete vi radite, vi primenjujete zakone, doneli ste dobre zakone.
Šta vam kažu Nemci – napuštamo Srbiju zbog nesposobne Vlade zato što 28 dana …

Da, upravo kao i ministarka.