Nijednom jedinom rečju prethodni govornik nije govorio o predloženom sudiji …

Tako je.
Dakle, ja neću primeniti istorijski metod, ja ću primeniti metod analize sadašnjeg stanja u sudstvu, čak neću primeniti ni komparativni metod sa devedesetim godinama, čak neću primeniti ni rezultate stanja sudstva i stanje pravosuđa u vreme mandata Miloševića i Šešelja.
Govoriću o trenutnom stanju sudstva u Srbiji, materijalnom izvoru prava, kontekstu u kome nastaje ova odluka o izboru jednog sudije u Beogradu, a ne u Vlasotincu. Jel tako?
Predstavnici Visokog saveta sudstva, danas biramo sudiju u Beogradu, a ne u Vlasotincu, pošto je kolega govorio o izboru sudija u Vlasotincu. Da li je Beograd na dnevnom redu? Jeste. Dobro.
Dakle, pričamo o izboru Maje Vadnjal, za zamenika javnog tužioca u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu. Kolega je govorio o izboru sudija u Vlasotincu.
S druge strane, stanje u sudstvu koje karakteriše tri godine mandata Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije pune tri godine, jeste, to je već svima jasno najgore sudstvo, pravosuđe, odnosno najgori ministar pravde od samostalnosti države Srbije, ne mislim ove najnovije samostalnosti, nego ukupne samostalnosti, ili što je jedan moj kolega hteo i voleo da koristi termin - od dolaska južnih Slovena na ove prostore.
Dakle, stanje u kome sudstvo četiri meseca nije radilo, nije radilo iz razloga što su advokati i ljudi u pravosuđu procenili da je bilo nepotizma, partijskog odlučivanja prilikom izbora notara. Da su notari izabrani na jedan nezakonit način.

Nijedne jedine rečenice prethodni govornik nije rekao o današnjoj tački dnevnog reda …

Čestitao je, evo i ja mu čestitam.

Pošto vi volite da koristite izraz generički za muško-ženski rod, evo ja ću čestitati njoj, samo zato što se vi nazivate predsednikom Narodne skupštine, samo sam zato upotrebio taj izraz.

Možete očekivati samo da će vas razbiti ti što sede pored vas…

… od mene nemojte očekivati.
Dakle, molim vas nemojte polemisati na taj način sa mnom.

Dakle, sadašnje stanje u pravosuđu karakteriše nesigurnost, činjenica da sa sudijama, sudijskim pomoćnicima, ljudima koji rade u pravosuđu smanjene plate i nemaju svi plate od 90.000. Neki ljudi tamo imaju platu od dvadeset i nešto hiljada.
Da li je to naš odnos prema pravosuđu? Da li je ugrožavanje nezavisnosti sudstva to što se u Narodnoj skupštini Republike Srbije iz sednice u sednicu, iz dana u dan vrši suđenje.
Dakle, ovde sedi i Tužilaštvo i porota, ovde sedi i publika sa raznoraznim oblicima skandiranja, korišćenja nekih drugih izraza koji su postali dosta medijski interesantni, a koji izriču presude pre suđenja ljudima, koji, gle čuda, mi srećemo ovih dana na aerodromima.
Čuveni „kosmajac“ osuđen od premijera Srbije, putuje slobodno širom sveta, najveći narko bos na Balkanu, čije ime niko nije smeo da izgovori. Uhapšen jedan vikend, a sledeće nedelje čovek putuje, trebalo je napraviti pokrivalicu, pokriti neke druge događaje.
Dakle, gospodo, imamo katastrofalno stanje u sudstvu, kao i u drugim oblastima, obrazovanju, zdravstvu, infrastrukturi, vojsci, policiji. Recite mi neku oblast da se nešto pomera, osim medijskom spinovanju, celodnevnom gostovanju izabranih lica na TV emisijama, gde i tamo izriču presude, pričaju o nekoj sjajnoj budućnosti koju niko nije tri godine video.
Naravno da je ovo izlaganje kolege Nikolića pravi dokaz da mi u stvari ne znamo šta je nezavisno sudstvo, da mi ne znamo šta je treća grana vlasti, šta znači nezavisno sudstvo? To znači da su sudije, tužioci, izuzeti od pritisaka izvršne vlasti, zakonodavne vlasti, naravno i da su zaštićeni od državnih i drugih medija, od komentarisanja i izricanja presuda mimo sudova, a to se danas nažalost dešava u Srbiji.
Zbog toga, stanje sudstva u momentu kada mi biramo, trebalo bi da bude časna funkcija i ti ljudi koji rade u pravosuđu bi trebalo da budu poštovani, uvažavani. Oduvek su sudije i lekari bili poštovani i uvažavani, tužioci naravno. Imali su posebna odela.
Vidimo li mi danas u pravosuđu ljude koji imaju svoj integritet? Ne vidimo, zato što ostali stubovi vlasti, pre svega izvršna vlast konstantno vrši pritiske i nije tačno da je sada sudstvo izolovano od pritiska izvršne vlasti.
Nikada veći pritisak na sudstvo nije bio, nego što je danas stanje u Srbiji, nikada nije bilo veće.
Da li imate neko hapšenje koje pre toga nije najavljeno u medijima? Da li imate neko značajnije hapšenje koje nije najavio premijer? Da li je Tužilaštvo nezavisno? Kako cure informacije?
Kako pojedini visoki funkcioneri, premijer Vlade zna detalje istrage o padu helikoptera, pre nego što to zna Tužilaštvo i pre nego što to zna sud ili neka nezavisna komisija?
(Aleksandar Martinović, s mesta: Da li je to tema dnevnog reda?)
Dakle, da ovo je tema dnevnog reda.

Verujte mi predsednice, uopšte nisam nameravao danas da govorim.
Imajući u vidu da se birao jedan tužilac, da nije bilo izlaganja gospodina Nikolića ne bih se javio za reč.
Međutim, od činjenice da je on izrekao da je „Milosrdni anđeo“ bila humanitarna akcija do toga da je pričao o Vlasotincu umesto o izboru sudija u Beogradu. Gde će vam duša da je „Milosrdni anđeo“ bila humanitarna akcija, predsednice, kako ga niste prekinuli?

Uzmite molim vas…

Da li ćete kazniti poslanika koji je izrekao tu rečenicu?

Ne trošim, ovo je vrlo važna stvar.
Ja ću sada odustati od dalje diskusije, ali vas molim dajte mi odgovor, da li ćete kazniti poslanika koji je izgovorio reči da je „Milosrdni anđeo“ bila humanitarna akcija?

Uzmite stenogram. Ja ću ga uzeti.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre Ljajiću, na početku dve stvari koje želim da dam kao poruku moju, kao narodnog poslanika jer smo mi ovde svi narodni poslanici članovi poslaničkih grupa, ali u svakom slučaju, moramo imati svoj lični stav. Dakle, stav moj, ali i poslaničke grupe jeste da će podržati ova četiri sporazuma jer oni otvaraju mogućnost države Srbije za saradnju u nekim oblastima za koje do sada nije bila stvorena mogućnost.
Druga poruka vama i molba jeste da napustite ovu Vladu jer smatram da vaš integritet, ugled, kvalitet nadilazi ovu Vladu. Kao što sam ostale ministre pozvao da podnesu ostavke, vas pozivam da napustite ovu lošu, katastrofalnu Vladu, gospodine Ljajiću.
S druge strane, reći ću nekoliko reči o ovim sporazumima. Moj kolega Čotrić je govorio o značaju nekih od ovih sporazuma. Posebno se osvrnuo na Sporazum o podsticanju i zaštiti ulaganja Republike Srbije i Kanade. Svakako, Kanada jeste jedna moćna zemlja, moćna ekonomija, sa dobrim prognozama za naredni period, nažalost, u odnosu na naše, koje su najgore prognoze u Evropi i po najnovijim podacima jedina zemlja sa recesijom, ali treba stvarati uslove za neku bolju Vladu i neku bolju situaciju koja će moći da iskoristi potencijale ovog sporazuma, gospodine Ljajiću. Činjenica je da je teško očekivati da postoji neki zamišljeni reciprocitet između dve neuporedive ekonomije, kanadske i srpske. Teško je očekivati značajnija strana ulaganja domaćih kompanija u Kanadi. Tu ćemo se složiti, gospodine Ljajiću.
Ali, zašto ne očekivati da ćemo u nekom narednom periodu kada dođe neka druga Vlada u kojoj ćete opet možda opet biti vi, ali koja će moći da iskoristi potencijale ovog sporazuma i koja će moći da privuče investitore iz Kanade, jer u ovom sporazumu ima dosta kvalitetnih, korektnih odredbi koje stvaraju jednake šanse i ulagačima iz Kanade u Srbiju i ulagačima iz Srbije u Kanadi, koja ih stavlja, na neki način u položaj domaćih pravnih lica, na neki način, naravno ne sasvim.
Činjenice je i ovo što je govorio gospodin Čotrić, da u Kanadi postoji veliki Srpska zajednica od 300.000 Srba i predstavnika drugih nacionalnosti koji su napustili Srbiju u teškim vremenima, najčešće između 90-ih i 2000. godine, nažalost i poslednjih godinu dana je sve više zahteva za vize u Kanadi.
Daću vam primer jednog sela u Vojvodini. Ruski Krstur, razgovarao sam sa uvaženom koleginicom Olenom Papugom, koja živi u tom selu, je nekad imao 5.000 stanovnika, danas ima 500 stanovnika manje, 10%, najveći broju Rusina se odselio u Kanadu. Od 2010. do 2012, 2013. godine je bilo gotovo zaustavljeno iseljavanje, ne samo zato što se videla perspektiva u Srbiji, ali između ostalog u tome što su rasle penzije, plate, država Srbija je imala neku nadu. Poslednjih četiri meseca 80 porodica iz Ruskog Krstura tražilo je iseljeničku vizu u Kanadu. To je zabrinjavajući podatak, gospodine Ljajiću, možete da ga proverite.
Dakle, bojim se da će ova zajednica državljana Srbije u Kanadi biti sve brojnija. Možda će neki od njih kada država Srbija bude uređena zemlja poželeti da ulažu u Srbiju i možda će im ovaj sporazum pomoći. Zbog toga mi podržavamo ovaj sporazum sa Kanadom. S druge strane, možda će neko kada država Srbija postane uređena pravna država, sa vladavinom prava, poželeti da se vrati u Srbiju i da možda uloži neka sredstva u privatni biznis, kada ne bude Ministarstvo finansija i privrede gušilo malu privredu, nego kada bude stvorilo uslove za strana ulaganja.
Nažalost, znate i vi da je sve veći broj zatvorenih privrednih subjekata, a sve manji broj otvorenih privrednih subjekata. U tom smislu, svakako je potrebno još više ovakvih sporazuma. Nije bitno i sporazuma koji su pripremljeni u nekom prethodnom periodu, a sada se realizuju, to je kontinuitet spoljne politike. Nažalost, koga nema trenutno u Srbiji, odnosno imamo dve spoljne politike, o tome ću govoriti kod drugog međunarodnog ugovora, ali mi ćemo podržati ovaj sporazum sa Kanadom.
Naravno to ministre znači, ako imate sporazume da treba da imate i ambasadore u tim zemljama. Država Srbija u ovom momentu nema 10% ambasadora u odnosu, dakle na ukupan broj ambasadora u zemljama u kojima imamo ambasade. Deset posto ambasadora, između ostalog, i ambasadora u Nemačkoj, susednoj Hrvatskoj itd. do skora u SAD, verujete mi čak i ne znam kakvo je stanje u Kanadi, vi to bolje znate. Znam da je i tamo bilo nekih promena na ambasadorskim mestima. Pretpostavljam da tamo, sticajem okolnosti, moguće da su se gospodin Nikolić i gospodin Vučić, saglasili o tome mestu ambasadora i da tamo imamo ambasadore i da će tamo neko moći da ovaj sporazum stavi u funkciju.
Drugi sporazum o kome bih želeo nešto da kažem jeste Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Kabineta ministara Ukrajine u saradnji u oblasti turizma. I ovo je veoma značajan ugovor. Naravno da je bitno razvijati bilateralne odnose sa Ukrajinom i u oblasti turizma.
Ovde postoji nekoliko veoma važnih odredbi koje se tiču nekih pravila koja bi trebalo da poštuju turističke organizacije Srbije i Ukrajine, prilikom upućivanja gostiju u drugu zemlju, pa se u članu 4. kaže „Strane će preduzimati neophodne mere u cilju osiguranja bezbednosti turista koji putuju u njihovu državu, iz države druge Strane“, Strane, veliko, dakle misli se na državu Ukrajinu i Srbiju, „u skladu sa međunarodnim standardima“. Svakako da je bitno da građani Srbije ili građani Ukrajine imaju mogućnost i da znaju kada putuju u drugu zemlju, da li je u tom mestu, gradu, teritoriji sigurno.
Ministre, imam jedno pitanje za vas, nisam siguran koliko je ono zaista u vašem domenu, tiče se više spoljne politike, ali da li mi ovaj sporazum zaključujemo sa Ukrajinom, - Ukrajinom, sa Krimom i sa ovim nezavisnim oblastima ili ga zaključujemo sa Ukrajinom bez Krima i bez ovih oblasti? I, da li ovaj ugovor zaključuje Srbija sa ili bez Kosova i Metohije? Jer, verovatno, ako pitate gospodina Vučića sa kim zaključujemo – zaključujemo sa celom Ukrajinom, zajedno sa Krimom i ovim oblastima, ako pitate gospodina Nikolića, verovatno sa Ukrajinom, bez ovih oblasti.
Mi imamo dve spoljne politike, to je sasvim jasno, ali ja vas molim, čisto da bi turističke organizacije, kada putuju znali kada šalju turiste u Krim, da li se obraćaju turističkoj organizaciji u Kijevu ili turističkoj organizaciji nekoj u Krimu, ili nekom Donjecku itd. da znaju sa kim sarađuju. Verujte to im je vrlo važno. Čak neki poslanici su putovali u te krajeve. Ja ne znam, bez ovog sporazuma kako su oni proveravali ličnu sigurnost i da li su imali preporuke turističkih organizacija kada su išli tamo. Rekli su u turističke svrhe i rekli su u ličnom aranžmanu, znači nisu slati od Narodne skupštine Republike Srbije, pa možda bi njihova iskustva bila vrlo interesantna za turističke organizacije, pre svega, kao neko lično iskustvo kada putujete u Donjeck, kako se ponašati, šta poneti sa sobom, koje papire, koje pasoše, da li treba viza, da li ne treba viza, kakva je turistička mapa tog kraja. Čuo sam prilično, u onom pejzažnom smislu, vrlo je lep taj Krimski kraj.
Dakle, kakve su preporuke turističkih organizacija u tom smislu i gde će se te preporuke nalaziti, gospodine ministre. Dakle, da li ćete tu dobiti neke instrukcije iz Ministarstva spoljnih poslova ili će to tako stajati, pa ko kako proceni. Mislim, da to nije dobro. Pretpostavljam da će još poslanika posle ovog sporazuma hteti da poseti taj kraj iz iste poslaničke grupe, moguće da će ići organizovano. Dobro bi bilo da znaju kojoj agenciji turističkoj da se obrate, odnosno kojoj turističkoj organizaciji, dakle, tih nezavisnih oblasti ili vlasti u Kijevu.
Takođe, pretpostavljam da će turističke organizacije iz Kijeva i iz Donjecka kada budu želeli da obilaze manastire na Kosovu i Metohiji hteti da znaju da li se obraćaju vlastima Kosova sa zvezdicom ili Kosova i Metohije kao AP u okviru Republike Srbije. Svakako bi bilo, gospodine ministre uvaženi, na početku ove besede sam vas pozvao da napustite ovu lošu Vladu, ali ja bih voleo da vi pre toga neke stvari razjasnite i da ostavite iza sebe čistu situaciju. Da kažete vlasti iz Kijeva turističke organizacije će se obraćati turističkoj organizaciji iz Srbije za obilazak manastira, Pećke patrijaršije, svega tamo što ima tamo, puno stvari koje je slika pravoslavlja, koja je slika drugih veroispovesti. Ima tamo puno lepih crkava, džamija i tako dalje, da znaju gde mogu da se obrati radi tih obilazaka.
Dakle, da li Ukrajina smatra Srbiju jednom državom i kada je ovaj ugovor, kada ste razgovarali sa vašim kolegama da li ste i te neke sitne detalje, da li ste vodili o njima računa. Pa, ministre, ako mi ne odgovorite na sva ova pitanja neću vam zameriti pošto znam da ste u nezgodnoj poziciji. Neka su u domenu predsednika države, neka u domenu ministra spoljnih poslova, neka u domenu predsednika Vlade, odnosno sva su pitanja u njegovom domenu, jer on je i sam čovek rekao da je za sve odgovoran. Hvala.