Dvadeset osam dana traje izdavanje dozvole, a 280 dana prikupljanje dokumentacije za tu dozvolu. Zbog toga smatram da treba da vodite računa o podnetim amandmanima. Preformulacija u amandmanima ne znači ništa drugo nego da mi hoćemo da popravimo važeći zakon.
Zbog toga među sedam poslanika čijih je amandmana najviše prihvaćeno, su iz naše poslaničke grupe. Najveći broj amandmana smo podneli u odnosu na veličinu poslaničke grupe, najveći broj je prihvaćen. Mi ne podnosimo amandmane u kojima kažemo – briše se ili slično. Podnosimo amandmane zato što smo dobro pročitali zakon. U najboljoj nameri, možda nekad naše rešenje nije kvalitetno …
(Zoran Babić, s mesta: Pavićeviću, kritika.)

Možda nekad nije kvalitetno, ali to treba neko sa strane da oceni. Na kraju, pokazaće se u praksi. Nažalost do sada ste prihvatili bez obzira na ovaj broj amandmana, nedovoljan broj amandmana, jer se postojeći zakoni ne primenjuju, tipa Zakona o javnim nabavkama, koji ne funkcioniše. Zbog toga govorite o suficitu, zato što ne može da potrošite. Od pet milijardi evra povučenih kredita za infrastrukturu, samo milijardu i trista ste …
(Isključen mikrofon.)

Gospođo ministarko, smatram da bi trebalo još jednom da uzmete u razmatranje mogućnost prihvatanja ovog amandmana. Reći ću vam i zbog čega.
Vrlo je važno da pojedini segmenti naročito tehničkih pravila i ovih koji se tiču obaveza ljudi koji rade za tim tehničkim uređajima bude do kraja definisana i rešena jer ćete vi, gospođo ministarko, biti odgovorni ako nešto krene po zlu. Vi ćete snositi odgovornost ukoliko nešto ne bude kako treba. Jednog dana, ukoliko tamo na nekoj komandnoj tabli se prospe kafa, vi ćete, gospođo ministarko, biti odgovorni zato što je zaustavljena ta žičara.
Sećate se ovih dana šta se desilo sa avionom. Vi ste, po mišljenju predsednika države, odnosno njegovih savetnika, odgovorni za to što je avion umalo pao.
(Zoran Babić, s mesta: Jel ovo po amandmanu?)
Ista je ova stvar.

Još jednom ukazujem na činjenicu da će ministarka biti odgovorna ukoliko ova ispitivanja, analize ne budu urađene na tačno propisan način, ukoliko procedura ne bude jasno definisana. Dakle, ovo je jasno definisana procedura. U ovom slučaju vam se ne može desiti da vi, ministarko, zato što zakon nije dobro uređen, budete odgovorni. Zbog toga ja, u ovom slučaju zbog vas, mi smo vašu ostavku tražili više puta, ne mislim da ste za ovo neki dan bili odgovorni, ali za mnoge stvari ste odgovorni, trebalo je da podnesete ostavku.
Nemojte da zbog ovakvih stvari odete sa mesta na kome ste sada. Uredite ovo detaljnije. Nije potrebno, ja nisam tražio da se kafa pomene, ali je ovde pomenut alkohol u krvi, opojne droge, psihotropne supstance itd. Ti ljudi koji to imaju prisutno u krvi mogu da naprave takve greške u sistemu zbog kojih možete, ministarko, da odgovarate, da budete smenjeni. Hvala vam.

Hvala.
Ne prihvatanje ovog amandmana je potvrda odnosa ove Vlade, odnosno SNS prema radnicima. Sam Zakon o radu je radnike doveo u situaciju po kojima mogu biti otpušteni kao što je ovih dana u NIS-u invalidi i trudnice i tako dalje. Vi ovim zakonom implementirati praktično odredbe Zakona o radu, po kojima radnik radi dokle poslodavac kaže. Sada kolega objašnjava i daje jednu definiciju koja je antipoteze o kojoj govori ministarka i koja je, po nama cilj ovog zakona, dakle kaže radnik dođe na planinu i ne može da se vrati kući jer mu je udaljeno, zavejano i tako dalje i treba da radi 11 sati. Pa, taj čovek odgovara za živote ljudi. Na tim žičarama sede deca, roditelji, sede na stotine ljudi. Da li neko sa deset sati rada za komandnim tablama može da bude dovoljno koncentrisan da realizuje, odnosno da izvodi te zadatke poverene mu na kvalitetan način.
Dakle, vi umesto redovnog radnog vremena od osam sati dajete mogućnost da poslodavac kaže 11 sati. Pa, to što je izašao u kompleks on tamo treba da se odmara, da se priprema za novi radni dan, a ne da radi 11 sati. Vi mislite samo o krupnom kapitalu, o kapitalistima, o finansijskim organizacijama, ne mislite uopšte o radnicima. Vi, pa ne razumete ministarko, dakle, vi ne možete da imate odnos da razumete čoveka koji teško živi i koji za svoju platu će pristati da radi tih 11 sati za 20, 30, 40 hiljada. Vi to ne razumete. On će pristati da to radi, ali će ugroziti bezbednost ljudi za koje odgovara. Prihvatite ovaj amandman, omogućite da ti ljudi koji tamo rade, a oni imaju sličnu odgovornost kao vozači, kao piloti, kao ljudi koji upravljaju drugim prevoznim sredstvima kojima se prevoze ljudi.

Ministarko, vi ste tri pune godine na vlasti, vi ste ministarka već tri godine, prestanite da živite u prošlom vremenu, okrenite se sadašnjosti i budućnosti.
Mi pričamo konkretno o ljudima koji će raditi na žičarama. Mislim da ste dali neistinitu informaciju da mašinovođe voze 11 sati. To onda nije dobro.
Dakle, ja nisam niti blizu tog posla, ali ja mislim da nije propisano da mašinovođa može da 11 sati bez prekida radi. Zaista, onda su nam ugroženi ljudi na železnicama koji putuju tim vozovima.
Ja znam da ljudi koji voze kamione imaju tafografe prema kojima može da vozi osam sati, za mašinovođe ne znam. Ja znam da tamo u kabini sede dvojica, i menjaju se, ovaj drugi ne bi smeo da smeta ovom prvom koji vozi, da mu slučajno prospe nešto na uređaj, ali u svakom slučaju…

Dakle, predlažem ministarko da još jednom razmotrite ovaj amandman, da uvažite interese zaposlenih, i da prihvatite amandman kako bi i radnici bili zadovoljni, kako bi bezbednost ljudi koji sede na tim žičarama bila veća.

Poštovani predsedavajući, ovo je amandman na član 10. kojim smo predložili da  se omogući putniku koji iz nekog razloga nije uspeo da kupi kartu na vreme, recimo, došao je u poslednji trenutak, recimo nije bilo struje, da ne bi neko u vozu subjektivno cenio da li je on iz opravdanih ili neopravdanih razloga nije kupio kartu, predložili smo da se njemu omogući da kupi kartu u vozu, tek ukoliko odbije, da, tek onda ne može da koristi prevoz.
Ovo jeste obligaciono pravni zakon, nadovezujući se na ovo što je ministarka rekla, dakle, nije statusni zakon. Međutim, vi ste, gospođo ministarko govorili o činjenici da je moguće uraditi i brze pruge, da je moguće realizovati neke projekte, ja vas samo podsećam na stvari koje niste uradili, a trebali bi to da uradite pre realizacije ovih projekata.
Dakle, pokušajte da za sada okrečite te železničke stanice. Da li ste bili, ja sam pre nekolik dana bio na jednoj železničkoj stanici, tamo su grafiti godinama, godinama stoje. Pokušajte da se pokosi trava pored železničkih stanica. Pokušajte da završite taj „Žeželjev most“. Niste nam rekli kada će biti nastavljeni radovi na tom mostu. Pokušajte da završite projekte za koje su već dobijeni krediti, pre nego što budemo govorili o realizaciji nekih novih projekata.
Sećamo se 90-ih godina, zajmova za državni preporod, i tako dalje koji nikada nisu završeni i ostali su samo stubovi kao spomenik jedne nesposobne vlade i vlasti. Dajte da završimo ono što može da se završi sa sredstvima koja imamo.

Vi ste imali 20 godina gospođo Mihajlović, ali vaši politički mentori Šešelj, Nikolić, Vučić su tada bili na vlasti.

Gospodine Bečiću, ja znam da se vi stidite svoje radikalske prošlosti, ali nema razloga za to.

U ovom amandmanu predložili smo da se ljudski život ne procenjuje 17,5 hiljada evra.
Ovim članom utvrđeno je da najveća šteta koju prevoznik može da plati za slučaj narušavanja povrede i narušavanja zdravlja i za slučaj smrti putnika, da je neprimerena i da istina u našem zakonodavstvu postoji ovakvih normi. Međutim, one su relikt jednog vremena koje nije svojstveno društvenim okolnostima u kojima mi danas živimo.
Vi znate da i u anglosaksonskom pravu, a i u nekim drugim sistemima, za slučaj povrede, oštećenja zdravlja ili smrti u svakom konkretnom slučaju se procenjuje kolika je ta šteta, pa čak se pregovara ili dogovara sa porodicom ili sa licem koje je oštećeno.
Smatram da je ova odredba neprimereno sadašnjim društvenim okolnostima i da ona na neki način izlaže riziku putnike u železničkom saobraćaju da za slučaj povrede, narušavanje zdravlja ili smrti neće biti adekvatne satisfakcije za posledice. U tom smislu smatram da ste trebali ostaviti odredbu da je sud taj koji treba da utvrdi koji je to iznos štete koju treba da plati prevoznik.

Hvala.
Nadovezujući se na prethodni amandman, radi se o sličnoj materiji. Neko ko je vas slušao, uvažena gospođo Mihajlović, mislio bi da vi vodite računa o građanima Srbije, a to nije tačno. Odredba citirane konvencije je dispozitivnog karaktera, a ne imperativnog i ostavlja stranama ugovornicama mogućnost da to urede drugačije ili propišu drugi iznos.
S druge strane, ovaj amandman na član 33. stav 1. iste je prirode, ali šta je ovde problem? Problem je što vi ne vidite pravnu prirodu stvari koje su ovde u prometu. Pravna priroda stvari koje su ovde u prometu su ono što se u pravu zove stvar data na ruke. Ne radi se o ostavljenoj stvari i nikada se odgovornost ostavoprimca ne ograničava na procenjenu vrednost kada se radi o stvarima datim na ruke. Kada vi ostavite prtljag u sobi, a niste ga ostavili na određeno mesto u hotelu, onda hotelska organizacija odgovara do maksimalnog zakonskog predviđenog iznosa. Isto je i sa stvarima koje se predaju, u ovom slučaju vozilu, koje se predaje prevozničkoj organizaciji.
Dakle, stvar je predata na ruke prevozničkoj organizaciji i ne može se onda ograničavati na ovaj način. Opet, postoji konvencija i postoji dispozitivna odredba. Ali, zašto neko ukoliko šalje železničkim prevozom vozilo skuplje od ovog iznosa, zašto ne bi moglo posebno ugovoriti sa Železnicama da njegova premija bude veća, a da odgovornost prevozioca bude takođe maksimizirana?

Hvala.
Predsednice, ja se nadam da ovaj aplauz koji smo sada čuli nije bilo za skandaloznu izjavu gospodina Dragana Nikolića, da je akcija „Milosrdni anđeo“ NATO bombardovanje bila humanitarna akcija.
Ja se nadam predsednice da ste to čuli. Ja se nadam…

„Milosrdni anđeo“ NATO bombardovanje, da je bila humanitarna akcija. Ja se nadam da poslanici Srpske napredne stranke to tako ne misle.

Dakle, gospodin Nikolić, ovlašćeni predstavnik Srpske napredne stranke imao je jedan istorijski pristup, kakav je inače pristup Srpske napredne stranke, jer poslanici, odnosno ovlašćeni predstavnici Srpske napredne stranke uvek pričaju o prošlosti, nikada o sadašnjosti, nikada o budućnosti. Sramno je i skandalozno nazvati „Milosrdni anđeo“ humanitarnom akcijom…sa druge strane….