Rekao sam na početku današnje rasprave da je dobro što smo vratili rokove za zastarelost na onu meru kakvi su oni bili, ali u ovom delu apsolutno podržavam amandman koleginice Judite Popović. Govorim o nekim specifičnim prekršajima čiji je rok zastarelosti propisan u nekim drugim zakonima, a ne u ovom zakonu. Ovde vi omogućavate da u tim drugim zakonima rok za početak gonjenja bude pet godina. To je pet plus pet. Znači, ovi prekršaji zastarevaju za deset godina.
Dakle, za prekršaj iz oblasti carinskog i spoljnotrgovinskog deviznog poslovanja, javnih prihoda i finansija, prometa robe i usluga, životne sredine, sprečavanje korupcije i vazdušnog saobraćaja rok zastarelosti je pet godina. Ako imamo dvostruki apsolutni rok to je deset godina. Ne prihvatam činjenicu da treba deset godina da sud za prekršaje završi carinski prekršaj. Mnogo je deset godina.
Ide nam taj Omnibus zakon. Nadam se da će u Omnibus zakonu biti svi prekršaji nabrojani. Imaćemo priliku i tada da skraćujemo. Ali, zašto sada ne prihvatite ovaj amandman i u startu ne damo im do znanja da ne može da bude više od tri? Pa će to biti tri plus tri, kao što imamo tamo jednu plus jednu godinu, dakle dve godine, apsolutna zastara svih prekršaja. Za ove specifične da ne bude više od šest, kakvih deset godina. Na šta uopšte liči, kada nama neko presudi posle devet godina za carinski prekršaj? Zaboravili ste i kada je bio prekršaj i pitanje je da li imate firmu i dalje tu koja je učinila taj carinski prekršaj, ili iz javnih prihoda. Nego, sudije ne mogu da stignu, pa je to vrlo komplikovano. Pošto je to vrlo komplikovano tu im treba 10 godina, a za ovo drugo manje komplikovano im treba dve godine. Veliki je raspon između dve i osam godina. Ako je komplikovano da prebacimo u neki drugi sud, a koji sud nije sposoban da presudi za deset godina carinski ili devizni prekršaj?
Predlažem vam da prihvatite ovaj amandman.

Ministre, Vlada nije prihvatila amandman. Moram da pročitam šta je to što smo mi predložili.
U članu 93. piše – pre donošenja odluke okrivljenom se mora dati mogućnost da se izjasni o činjenicama i dokazima koji ga terete i da iznese sve činjenice i dokaze koji mu idu u korist, a onda vi dodajete – osim u slučajevima predviđenim zakonom. Nema slučaja kad okrivljeni ne može da iznese sve što misli da treba da iznese u svoju odbranu. Svako ko je okrivljen, ko je osumnjičen ima prava da iznese sve što smatra da treba kada se brani.
Video sam iz obrazloženja da ste napisali da je to zbog toga što postoji prekršajni nalog. Niste u pravu. Ako neko smatra da nije učinio prekršaj koji mu je stavljen na teret i tim prekršajnim nalogom, on će sa tim nalogom da ode u sud i praktično na taj način da pokrene postupak, a onda će u tom postupku da iznosi sve što misli da treba da iznosi u svoju odbranu.
Dakle, mislim da je bolje rešenje da izostavimo ovaj deo koji kaže – osim u slučajevima predviđenim ovim zakonom. Možda ima i nekih drugih slučajeva koji u zakonu stoje,a koje mi nismo uspeli da primetimo. Dakle, apsolutno nema razloga da se zabranjuje okrivljenom, u bilo kom slučaju, da iznosi sve ono što misli da mu ide u korist.

Ministre, ja mislim da je i ovaj član, kako ste ga predložili, najbolji dokaz jednog konzervativnog duha, uprkos jednom solidnom zakonskom rešenju, jedan konzervativni duh provejava kroz ovaj zakon i uopšte kroz vašu politiku. Mislim da vreme u kome se mi nalazimo zahteva mnogo modernija rešenja, mnogo više hrabrosti i svakako da se poštuju oni standardi poštovanja ljudskih prava, koji su dostignuti i kod nas, a naročito u Evropi, kojoj toliko težimo.
U članu 166. vi ste pokušali da date pravo sudu da ukine pravo razgledanja spisa predmeta okrivljenom, njegovim braniocima, punomoćniku okrivljenog pravnog lica i drugim učesnicima u postupku. Nije mi jasno kako nekom može da padne napamet, kako nekom može da padne napamet da okrivljenom u postupku ograniči bilo kakvom odlukom pravo da razgleda spise predmeta?
Delimično ste to ispravili prihvatanjem amandmana jedne opozicione poslaničke grupe, ali ja mislim ne na dovoljan način. Prihvatanjem tog amandmana na član 166. vi ste ipak omogućili okrivljenom, braniocu, predstavniku okrivljenog pravnog lica da vidi sve spise predmeta, odnosno da se njima ne može zabraniti, ali ostaje da se može zabraniti, npr. punomoćniku okrivljenog pravnog lica. Ne mogu da razumem zašto?
Da li je bio propust kada se podnosio amandman, ili ne znam šta je bila i vaša želja i vaš motiv da prihvatite taj amandman, a ne da prihvatite amandman koji, prosto, vam omogućava da možete da kažete – ovaj zakon po tom pitanju prihvata dostignute standarde? Ne može bilo kome da se uskraćuje, ko je u postupku, da razgleda spise predmeta. Nikada, ni pod kojim uslovima. Sad smo došli do toga da punomoćnik pravnog lica ne može da vidi, nego može njegov predstavnik, pa valjda onda njemu kaže šta je tamo video. Čemu služi onda punomoćnik, ako ne može da gleda spise predmeta u određenim slučajevima?
Ali, taj konzervativni duh smo videli i kada ste govorili o uredbama, da se može uredbama Vlade, odlukama izvršne vlasti, propisivati prekršaji i da se mogu na osnovu uredaba kažnjavati građani. To nije dostignuti standard u svetu. Isto tako govorimo o maloletničkom zatvoru, pa je do sad bilo, pa da ostane i do sad su bile uredbe, pa da ostanu uredbe. Svašta je do sada bilo, ali nismo mi ovde i nije naš zadatak da mi konzerviramo stanje koje postoji, a za koje se slažemo svi da nije najbolje, nego da nešto menjamo i da unapređujemo.
Ja vas molim da slobodno, otvoreno pristupate i ovom zakonodavnom procesu, bez obzira šta radne grupe, stručnjaci, praktičari smisle, da, prosto, duh zakona koje budemo donosili bude moderan i u skladu sa standardima EU, kojim težimo.

Priznajem da ne razumem šta Vlada i Ministarstvo imaju protiv toga da, kada policijski službenik dovodi neko lice, treba da poštuje dostojanstva lica koja dovodi, a ukoliko je to lice maloletno, dužan je da se prema njemu odnosi sa posebnom pažnjom.
Ne znam da li je ikome sporno da je dobro da u Zakonu stoji da prilikom dovođenja u prekršajnom postupku policijski službenik je dužan da poštuje dostojanstvo lica koje dovodi, a ukoliko je to lice maloletno dužan je da se prema njemu odnosi sa posebnom pažnjom?
Odbili ste amandman verovatno tek da bi ga odbili, a obrazloženje je - Vlada ne prihvata amandman iz razloga što je mišljenja da se postupanje policijskih službenika uređuje Zakonom o policiji, te stoga nije predmet uređivanja Zakona o prekršajima.
Molim vas, mi imamo zakon koji govori o prekršajnom postupku i kada vas dovodi policijski službenik, pa valjda je red da poštuje vaše dostojanstvo?
Hajde, razmislite svi o ovome. Mislim da je u interesu svih građana da se policija sa dužnim poštovanjem i sa uvažavanjem dostojanstva svih građana ponaša u poslu koji obavlja. Hvala.

Javio sam se za repliku prethodnom kolegi. Ne može…

Da li možete da mi objasnite zašto nemam pravo na repliku?

Pogrešno me je protumačio.

Mogu da trošim vreme poslaničke grupe, ali vi kršite Poslovnik, pa ću vam iz vremena poslaničke grupe objasniti da krište Poslovnik.
Ne mora neko da vas pomene, dovoljno je da vas pogrešno protumači. Ja sam govorio pre kolege Cvijana, a on je odgovarao na ono što sam ja rekao i pogrešno protumačio to što sam ja rekao. Prema tome, bilo bi dobro da slušate šta govore poslanici ako već vodite sednicu.
Zakon o policiji - mislim da je to samo izgovor, kolega. To bi trebalo da bude regulisano Zakonom o policiji, tamo je regulisano, a ne treba da bude regulisano ovde, jer će to da optereti tekst zakona pa će da bude preveliki tekst. Radi se o jednoj rečenici, a to je: da su policijski službenici dužni da poštuju dostojanstvo građana koje dovode, a ukoliko se radi o maloletnicima da se u odnosu na njih ponašaju sa posebnom pažnjom.
Šta je to tako teško da prihvatimo? Zašto to ne može da se prihvati da stoji u zakonu? Šta je to što stoji iza svega? Mislim da je logično da tako nešto stoji. Mislim da je logično da tako nešto unesemo i u Krivični zakonik, odnosno ZKP, ako te odredbe nema. Nemojte biti tako konzervativni, tako tvrdi i tako rigidni i odbijati nešto zato što je to predložila opoziciona poslanička grupa.

Zahvaljujem se ministru što je prihvatio ovaj amandman.
Hoću zbog javnosti i zbog građana da kažem da je amandman išao u pravcu da ne mogu ovlašćeni policijski službenici da zadržavaju maloletna lica. To je vrlo važno i u sklopu celog postupka prema maloletnicima.
Mi smo i u Krivičnom zakonodavstvu napustili tu mogućnost, odnosno izbrisali tu mogućnost da može policija da zadržava maloletna lica. Naredbu o zadržavanju može samo da izda sud, po novom ZKP može i tužilaštvo, kada vodi istragu u nekom delu, ali policija ne može. Zato ne bi trebalo da može ni u prekršajnom postupku. Hvala.

S obzirom da predsedavajuća vrlo brzo čita, propustio sam da se javim vezano za amandman na član 193.
Nije mi jasno, ako ste prihvatili onaj, zašto ne i ovaj? Potpuno su isti. O istoj stvari se radi. Amandman na član 190. i na 193. su praktično identični. U članu 193. predlažemo izuzetno od stava 1 ovog člana, mera zadržavanja se može maloletniku izreći samo naredbom suda. Nema nikakve razlike. Ako smo prihvatili ono u članu 190. mislim da treba da bude prihvaćen i amandman na član 193. ako ne mislite tako, molim vas da nam objasnite. Sada sam u nedoumici.

Ne postoji nikakva razlika. U članu 190. smo rekli da ovlašćeni policijski službenici ne mogu zadržati bilo koga bez naredbe suda. U članu 193. tražimo da izuzetno od stava 1, a stav 1. kaže da lice pod uticajem alkohola i drugih psihoaktivnih supstanci, zatečeno u vršenju prekršaja, policijski službenik može zadržati ako postoji opasnost da će i dalje vršiti prekršaje, ali ne može da zadrži maloletnika. U tome je poenta, da ne može da zadrži maloletnika. Može da ga privede u sud i sud da odredi zadržavanje. Ne može da zadrži maloletnika. Suština je u tome da policija ne može staviti maloletnika ni na 12, ni na 24 sata i zatvoriti u policijskoj stanici. Mora odmah da obavesti roditelje, da ga privede sudu, a sud će odrediti tu meru.

Pričali smo tokom današnje rasprave i oko rasprave u načelu koliko je važno kako se postupa prema maloletnicima. U nekoliko navrata sam rekao da bi trebalo da postoje sudije, odnosno posebna odeljenja u sudu za prekršaje koji sude maloletnicima. Imamo ih u našem krivičnom zakonodavstvu.
Odbijate amandman kojim predlažemo da u prekršajnom postupku prema maloletniku postupaju sudije za prekršaje koje su stekle posebno znanje iz oblasti prava deteta i tako dalje.
Na Odboru ste rekli da ima sedam meseci, kao što ima, dok ne počne primena ovog zakona i kako ima dovoljno vremena da se tako nešto uradi. Ako ima dovoljno vremena da se za sedam meseci obuče sudije koje će postupati u postupcima prema maloletnicima, zašto vam smeta da jedna ovakva odredba bude u zakonu?
Obrazloženje koje ste dali je da nismo dovoljno razradili o kakvim se posebnim znanjima iz oblasti prava deteta i prestupništva maloletnika radi, kao ni način sticanja tih posebnih znanja. Isti onaj način kao što i u krivičnom stiču. Pogledajte sad u zakonu šta piše tamo, pisali ste te zakone i valjda znate, pa kako stiču ove sudije, tako da steknu i sudije za prekršaje. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, ministre, pred nama je nekoliko tačaka dnevnog reda danas. Jedna od tih tačaka dnevnog reda je i Izbor članova Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, čiji je predlagač predsednik Republike, ali predstavnika predlagača nema.
Dokaz da smo bili u pravu juče je taj što danas makar imamo predstavnika Visokog saveta sudstva ovde, pošto govorimo takođe i o izboru sudija.
Da li je predsednik Republike ozbiljno ovaj predlog podneo ili nije, mi to ne možemo da znamo. Nikoga ovde nisu poslali kao predlagača. Da li to znači da povlače predlog, s obzirom da nikog nema da obrazloži taj predlog? To možemo samo da nagađamo.
Danas na dnevnom redu nam je i Zakon o prekršajima. Moram da kažem da je dobro što je Ministarstvo nastavilo koncept reforme pravosuđa koju je postavila prethodna Vlada i što ovaj zakon o prekršajima apsolutno podržava ono što je rađeno u reformi i prekršajnog zakonodavstva i pravosuđa uopšte od 2008. godine.
Godine 2008. doneti su Zakon o sudijama, Zakon o uređenju sudova i uvedeni su prekršajni sudovi umesto organa uprave. Mislim da je to rešenje dobro i ovaj zakon podržava jednu takvu odluku. Mnogo je bolje i prosto neophodno da nezavisni organi, kao što su sudovi, dakle, prekršajni sud odlučuje o kaznama prema građanima, a ne da to rade organi uprave, kao što je to bilo ranije, dok u ovoj oblasti reformu nismo napravili. Drago mi je da je to zaživelo u praksi, kao što mi je drago da je zaživela u praksi i funkcija Pravosudne akademije, koju smo takođe ustanovili u prošlom mandatu, kao što i privatni izvršitelji rade, a nadam se da će i notari, koje smo uveli zakonom u prethodnom mandatu, zaživeti u praksi i početi da rade.
Ovaj zakon ima neka solidna rešenja, ali, takođe, imamo na ovaj zakon i velike primedbe. Te primedbe mogu da budu otklonjene, ukoliko prihvatite amandmane koje je podnela poslanička grupa DS, a i druge poslaničke grupe opozicije, koliko čujem iz ovih rasprava, su podnele slične amandmane.
Mislim da je važno i zato molim sve kolege poslanike da pročitaju amandmane i drugih poslaničkih grupa i da je važno da pokušamo ovaj tekst zakona da poboljšamo. Ako amandmani budu prihvaćeni, građani će dobiti dobar zakon. Ukoliko ne budu prihvaćeni, mislim da ćemo se suočiti sa krupnim nedostacima u zakonu.
Prvo ću govoriti o nekim stvarima koje su dobra rešenja u ovom zakonu, a koja mislim da nisu ovde bila dovoljno objašnjena, prevashodno zbog građana. Šta je to što građane može da očekuje donošenjem novog zakona? Svi smo svedoci toga da su mnogi prekršajni postupci zastarevali zato što su građani izbegavali da prime poziv od strane prekršajnog suda ili su izbegavali da prime određene podneske.
Sada je ovim zakonom dostavljanje rešeno na jedan bolji način, ali mislim da smo dužni da građanima kažemo kako će se to dostavljanje ubuduće vršiti, odnosno da oni znaju. Na kraju krajeva, mi zakone donosimo zbog građana i nije dovoljno samo da stručno raspravljamo o određenoj temi, već i da njima približimo šta su nova zakonska rešenja.
Ubuduće, dostavljanje će biti moguće građanima na kuću, dakle, u njihove stanove. Oni mogu da prime poziv lično, to je bilo i ranije, ali mogu primiti i članovi njihovih porodičnih domaćinstava, ukoliko su punoletni. Ukoliko neko odbije prijem, moguće je da mu se taj poziv pribije na vrata i to će se smatrati urednom dostavom. Takođe, moguće je sada i u prekršajnom postupku da se uručuju pozivi na radno mesto, dakle, može da vam dođe pozivar ili neka druga služba koju sada prekršajni sudovi mogu da angažuju ili preko pošte da dobijete poziv na vaše radno mesto, u vašu kancelariju, i taj poziv će se smatrati da je uredno dostavljen. Postoji još jedna novina, a to je elektronska dostava, u specifičnim slučajevima koji će biti predviđeni zakonom. Sve ovo nam govori da ćemo uvođenjem ovakvog instituta, promenom instituta dostavljanja, imati efikasniji prekršajni postupak i manje mogućnosti za zastarevanje u prekršajnom postupku.
S druge strane, donet je jedan novi institut, to je prekršajni nalog. Mislim da smo dužni da i o tome kažemo nešto više. Prekršajni nalog podrazumeva da fiksna kazna, koja je određena za određeni prekršaj, može da se plati u roku od osam dana i ukoliko se plati u roku od osam dana, plaća se polovina kazne. Ako ne platite u roku od osam dana, već probijete taj rok, bićete dužni da platite celu kaznu. Naravno, ukoliko neko od građana smatra da uopšte nije učinio prekršaj, on može da se obrati prekršajnom sudu sa tim prekršajnim nalogom, nalogom za plaćanje, i da pokrene postupak pred sudom, gde će dokazivati da on, u stvari, nije učinio taj prekršaj.
Ono što je dobro kod ovog instituta, to je da ćemo imati mnogo manje slučajeva pred sudom. Dakle, najlakši prekršaji za koje postoji fiksno određena kazna će se završavati pre suda, izbeći ćemo skupo suđenje. Na taj način imaćemo manji broj predmeta pred prekršajnim sudom i moći će prekršajni sud efikasnije i brže da radi. Za sada, koliko vidimo iz statistike, savladava se priliv predmeta od strane prekršajnog suda i malo preko priliva. Smanjuje se u 2012. godini broj starih predmeta, ali na ovaj način, očekujem da će se taj broj predmeta još više smanjiti.
Naravno, moram da upozorim sve one koji donose prekršajne kazne, da te kazne ne mogu biti velike. Šta to znači? Mi se nalazimo u ekonomskoj krizi i ukoliko imate velike prekršajne kazne, pa i ovu koja može putem prekršajnog naloga da se plati samo polovina, ako je ta kazna ogromna, veliki broj građana neće moći da plati ni polovinu kazne. Onda ćemo imati diskriminaciju, što znači da oni koji imaju para, oni plate polovinu, a ovi koji nemaju para da plate ni tu polovinu, oni moraju da plate celu kaznu.
Apelujem na sve one koji donose visinu fiksne kazne, da ta fiksna kazna ne treba da bude veća od 5.000, 6.000, 7.000 dinara. Onda ima smisla platiti polovinu kazne koja je 3.000, 4.000 dinara, ali ako je kazna 50.000 dinara, pa nema niko para da plati 25.000 dinara, a taj koji nema, njemu će doći za 15 dana 50.000 dinara. Molim vas da o tome raspravljate i komunicirate i kada budete objašnjavali ova nova rešenja zakonska i, naravno, u komunikaciji sa onima koji donose kazne.
Pored ovih dobrih stvari, postoje dve velike primedbe koje smo mi kroz amandmane izrazili. Prva velika primedba na ovaj zakon je promena rokova zastarelosti. Mislim da je potpuno neodgovorno i potpuno neosnovano da mi produžavamo rokove za zastarelost i pokretanja prekršajnog postupka i uopšte vođenja i trajanja prekršajnog postupka. Ako organ koji pokreće prekršajni postupak nije u stanju da za godinu dana odluči da li će za prelazak na crveno svetlo da pokrene prekršajni postupak protiv nekog građanina, onda ne treba ni da ga pokreće. Dakle, rok u ovoj zemlji, od kada znamo svi za prekršaje u ovoj zemlji, je bio godinu dana za pokretanje, dve godine je apsolutna zastarelost, dakle, posle dve godine ne može više da se vodi postupak.
Ljudi, da li je dovoljno dve godine da nekoga osudite za prekršaj? Mislim da je više nego dovoljno. Mi ne možemo da povlađujemo nekome ko je neefikasan i ne možemo da povlađujemo nekome ko je nesposoban. Ako su naši organi nesposobni da pokrenu postupak i prekršajni sud nesposoban da za dve godine sprovede postupak, dajte onda da menjamo ceo koncept. Šta će nam sud koji vas osuđuje posle četiri godine za prelazak na crveno svetlo? Znači, ne radi se o krivičnim delima, radi se o najlakšim prestupima za građane, dakle, to su prekršaji i za dve godine taj postupak i te kako bi morao da može da se završi.
S jedne strane smo pričali o efikasnosti. Razlog za produžavanje zastarelosti koji se navodi u obrazloženju je taj što ne mogu da stignu sudovi, pa zastari prilikom izvršenja kazne. Ako smo doneli neke nove institute koji će da ubrzaju prekršajni postupak, onda tek nema razloga i tvrdimo da će ovaj zakon da dovede do efikasnijeg procesa. Tek onda nema razloga da produžavamo zastarelost.
Moj utisak je da ako produžimo na četiri godine, imaćemo situaciju u kojoj prekršajni sudovi razvlače predmete onako kako su možda nekada navikli da rade, pre nego što su bili sud, jer su bili organi uprave. Nemojte to da dozvolimo.
Apelujem na sve kolege, znači, video sam, iz opozicionih poslaničkih klupa svi imaju slične amandmane. Apelujem i na kolege koje se nalaze u vladajućoj većini da prihvatimo amandmane i da vratimo rokove – jedna godina i apsolutna zastara - dve godine.
Za specifične slučajeve, u redu. Posebnim zakonom se može propisati vreme za zastarelost. Ne treba da bude ni to do pet godina, kao što ste stavili. Bolje je možda da bude do tri godine. Imate i takve amandmane od nekih poslaničkih grupa. Razmislite da to usvojimo. Ako želimo efikasno sudstvo, taj pritisak da predmet mora da se završi za dve godine je najefikasnije sredstvo da sud stvarno radi što bolje može i što efikasnije može.
Druga velika zamerka se odnosi na postupak u odnosu na maloletne učinioce krivičnih dela. Veliki broj amandmana smo dali u ovom delu. Mislim da tvorci zakona nisu razmišljali o posebnosti maloletnika, i mislim da nisu razmišljali o posledicama maloletničkog zatvora, kada su predvideli kaznu maloletničkog zatvora. Mislim, da je kazna maloletničkog zatvora apsolutno neprihvatljiva u prekršajnom postupku. Maloletnički zatvor se izriče za najteža krivična dela, koja učine maloletnici. To može biti ubistvo, može biti teško ubistvo. Ne treba da postoji maloletnički zatvor za prekršaje. S druge strane, efekat zatvora, oni negativni efekti zatvora, pogotovu kod maloletnika dovešće do toga da imamo mnogo veći povrat u činjenju krivičnih dela.
Postoje dva vrlo konkretna razloga zašto u našem sistemu je to potpuno neprimenljivo. Prvi razlog je što mi nemamo posebno odeljenje u prekršajnom sudu, koja su prošla posebnu obuku da sude uopšte maloletnicima. Mi to imamo kada su u pitanju krivična, za prekršaj još uvek nemamo. Nemojte da dozvolimo da neko ko nije prošao posebnu obuku, odlučuje o tome da maloletnika može da stavi u zatvor.
Druga stvar, maloletnici po svim međunarodnim konvencijama moraju da izdržavaju kaznu isključivo u zatvoru za maloletnike. Takav zatvor u Srbiji ne postoji. Postoji Zavod za maloletnike u Valjevu. Trenutno u Va ljevu ima 30 lica koja su osuđena kao maloletnici, od toga je jedan sada maloletnik, a svi drugi su u međuvremenu postali punoletni. Osuđeni su za najteža krivična dela i pored njih postoji preko sto punoletnih, koji su i osuđeni kao punoletni, jer mi nemamo ustanovu gde može da se izdržava maloletnički zatvor samo sa maloletnicima.
Razmislite još jednom, da li je normalno, da li je dobro, da neko maloletno lice osuđeno za prekršaj bude sa onim osuđenima za krivično delo ubistva i teškog ubistva, jer sedi sa njim u zatvoru. Dakle, to je neprihvatljivo.
Uneli smo kao predlog i to da ne možete izricati novčanu kaznu maloletniku koji je nezaposlen, nema od čega da plati, i neće platiti, i nema svrhe, on je nezaposlen, on para nema. Dakle, ukoliko su zaposleni u redu, ako nisu zaposleni ne mogu, prosto da izvrše tu kaznu, mislim da je to besmisleno.
Postoji jedna, mislim greška u zakonu, a to je gde piše opravdano da je postupak protiv maloletnika tajan, a sa druge strane imate javno izricanje presude. Dakle, to bi moralo da se promeni, ne možete javno izreći presudu prema maloletniku. Postoji još nekoliko stvari koje smo predložili amandmanima da se izmeni, o tome ćemo govoriti kada budemo govorili o amandmanima.
Što se tiče druge teme, izbor sudija, moram da izrazim zadovoljstvo što je zaživela u praksi Pravosudna akademija, i što lica koja se predlažu od strane Visokog saveta sudstva, jesu lica koja su prošla Pravosudnu akademiju, čini mi se njih četrnaest od šesnaest, pretpostavljam da nije bilo više onih koji su prošli Pravosudnu akademiju kada nije ispunjen broj, nemamo to doduše objašnjeno, kao što su neke moje kolege rekle. Dobra je stvar da Pravosudna akademija radi, dobra je stvar da polaznici Pravosudne akademije se uključuju u sistem pravosuđa. Mislim, da su i tužioci, uglavnom svi kandidati prošli Pravosudnu akademiju. To je dobro, i to predstavlja neku garanciju da je provereno njihovo znanje, njihova stručnost, njihova osposobljenost za bavljenje najodgovornijim poslom u okviru pravosuđa. Dakle, Pravosudna akademija ima svoju funkciju. Mislim da to jeste najbolja praksa koja postoji u Evropskoj uniji, a to je da u tom sistemu izbora sudija, Pravosudna akademija ima jednu važnu ulogu.
Ono što, naravno, kada govorimo o sudijama mene brine, a to je što vi nemate nikakav odgovor na novonastalu situaciju u proteklih godinu dana. Mi smo svi svedoci da je Ustavni sud vratio 580 sudija, koji pre godinu dana nisu prošli izbor, za koje je Visoki savet sudstva smatrao da su nedostojni ili nestručni. Oni su svi sada vraćeni, bez ikakvih kriterijuma i čak nije ispoštovano ni ono iz obrazloženja Odluke Ustavnog suda, da bi trebalo na neki način preispitati da li oni stvarno svi zaslužuju da budu u pravosudnom sistemu, ili ne. Dakle, to nas dovodi do toga da i oni koji su možda osuđivani za neka krivična dela, ili se vode neki postupci protiv njih, da su svi oni sudije.
Odgovore na ta pitanja morate da date. Godinu dana je prošlo od kako su oni vraćeni, godinu dana je prošlo od kako ste vi u Ministarstvu pravde, o tome se ćuti. Zašto se ćuti, ne znam? Da li zbog politike, da li zbog toga što su u izbornim kampanja mnogi od njih govorili, ili ste vi govorili da su se učlanili u SNS, ne znam, ali znam da imamo trećinu sudija više, nego što smo imali. Dakle, izabrano je bilo 1.800, ako ne znamo sudije za prekršaje, sada je vraćeno 580, a ne vidim da imamo manji broj starih predmeta, ne vidim da imamo efikasnije suđenje. Moj utisak je da je parnica u 2013. godini sporija, nego što je bila u 2012. godini.
Šta rade ti ljudi? Rade ili ne rade? Preuzimaju predmete, ili ne preuzimaju predmete? Da li je moguće kada na 1.800 dodate 600, da se ništa ne promeni? Znači, pričalo se o tome da nije dovoljan broj sudija, da bi trebalo povećati broj. Evo, povećali smo broj i ništa se promenilo nije. Dakle, šta ti ljudi rade i na koji način ćete da utvrdite koji od njih treba da ostanu u pravosuđu, a koji ne treba? To su odgovori koje morate da nam date.
Poslednja tema, izbor kandidata za člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije. Nemamo predstavnika predlagača, kao što sam rekao, imamo biografiju kandidata. U novinama je svašta pisalo o tom kandidatu. Ono što ja mogu da kažem, to je da imam utisak da se nezavisne institucije politizuju. Ne znam da li je ta gospođa koja je predložena član političke stranke, mislim da nije, nigde nisam video podatak da jeste, ali ono što piše na sajtu opštine Čukarica, to je da je ona zamenik predsednika Opštinske izborne komisije, na predlog Srpske napredne stranke.
Dakle, inače kada se biraju članovi opštinskih izbornih komisija, mora da se zna na čiji su predlog izabrani i pored njihovog imena mora da stoji ime partije, da bi se znalo da li neka partija ima većinu, ili nema većinu među članovima opštinske izborne komisije.
Dakle, mi nekoga koga je Srpska napredna stranka delegirala u izbornu komisiju, to je neko ko je nadležan za sprovođenje izbora, sada predlažete u Odbor Agencija za borbu protiv korupcije koja treba da čita i odlučuje o izveštajima sa izbora, dakle, finansijskim izveštajima o finansiranju kampanje. Mislim da to ozbiljno predstavlja sukob interesa i mislim da to narušava kredibilitet jednog nezavisnog tela. Povedite računa o tome jer moj utisak je da će se postepeno u sve nezavisne organe i vlasti i nezavisne organe inače ubacivati ljudi koji su stranački obojeni, a mislim da je to korak unazad u svim reformama koje smo sproveli proteklih godina. Hvala.

Kolega Arsiću, to što vi pričate ne znam odakle znate.
Ono što bi morali da znate, to je da sudije ne mogu da budu članovi političkih stranaka i nisu bili članovi političkih stranaka. Tako da je nemoguće u vašoj priči to da je neki sudija član DS-a u pokušaju, ne znam kakav predsednik itd. Dakle, to prosto ne može da bude istina. Pa vas molim da se suzdržite od toga da obmanjujete građane.
Što se tiče toga da li su u organima za sprovođenje izbora članovi, nisu članovi, mogu da budu i članovi partija, ne moraju da budu članovi partija, ali svi su predloženi u ime neke političke partije i od strane neke političke partije, a ova gospođa je predložena od strane SNS-a, što znači da ima očigledno neki kontakt i vezu sa SNS. Ne treba zbog toga da bude u Agenciji za borbu protiv korupcije.

Predsedavajuća, povredili ste član 107. jer ste bili dužni da opomenete ministra koji vređa dostojanstvo Skupštine, vređa sve poslanike koji sede u ovoj Skupštini jer im se obraća na jedan omalovažavajući način i sa nipodaštavanjem.
Prvi put moram da priznam za pet godina da prisustvujem situaciji u kojoj jedan ministar, mahajući prstom i preteći se obraća jednoj narodnoj poslanici, govori o tome da treba neko ovde da sedne i pročita zakon, da pročita Ustav, da nauči da mu je smešno to što govori narodni poslanik, ili da je tužno to što govori narodni poslanik.
Mislim da morate da opomenete ministra, koji jeste mlad i jeste prvi put u ovoj ulozi. Mora da zna da Skupštinu biraju građani Srbije i građani biraju svoje predstavnike, a Skupština bira Vladu i Skupština kontroliše Vladu, a ne Vlada da kontroliše Skupštinu i šta govore narodni poslanici. Molim vas da ubuduće opomenete svakoga ko se ne ponaša na jedan dostojanstven način, naročito ministra kada govori urušavajući ugled Skupštini i narodnih poslanika.