Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, hoću da izrazim sa jedne strane zadovoljstvo što je prihvaćeno od strane Vlade osam amandmana naše poslaničke grupe i sa druge strane, na Odboru su prihvaćena još dva vrlo značajna amandmana i mislim da smo u velikom delu poboljšali tekst zakona. Najvažnija stvar, o kojoj je bilo najviše polemike u proteklom periodu, je bio period za zastarelost krivičnog gonjenja. Uspeli smo amandmanom i naše poslaničke grupe i drugih poslaničkih grupa i razumevanjem predstavnika Vlade da taj rok vratimo na dve godine za apsolutnu zastarelost. Mislim da je to veliki uspeh.
Što se tiče samog amandmana o kome sada diskutujemo, moj kolega Palalić je dobro objasnio. Amandmani naše poslaničke grupe i DSS su praktično u istovetnom tekstu. Hoću još jednom da napomenem da bi bilo ko bio kažnjen za neko delo, bio to prekršaj ili krivično delo, on mora nešto da skrivi. Nije dovoljno što je neko ponašanje protivpravno, kako se u tekstu zakona tvrdi, već je potrebno da se utvrdi krivica. Neko je morao nešto da skrivi da bi za to bio kažnjen i apsolutno smatram da su opozicione poslaničke grupe u pravu kada podnose amandman koji podrazumeva pored protivpravnosti i da to delo mora biti skrivljeno da bi neko za to bio kažnjen. Hvala.

Koristiću vreme ovlašćenog predstavnika.
Siguran sam da je moguće u narednih sedam meseci, a za sedam meseci će početi da se primenjuje i ovaj zakon, urediti putem zakona sve prekršaje koji su neophodni, a naročito one koji se nalaze u uredbama koje je donela Vlada. Koliko znamo, priprema se omnibus koji će obuhvatiti prekršaje koji se nalaze u različitim zakonima. Ne vidim nijedan razlog zašto u tom omnibus zakonu ne bi bili predviđeni svi oni prekršaji koji su danas predviđeni uredbama Vlade.
Načelno govoreći apsolutno je neprihvatljivo da Vlada ima prava da predvidi određeni prekršaj za koji vi morate da platite novčanu kaznu i za koji ste osuđeni od strane prekršajnog suda. Dakle, nisu više prekršajni organi organi uprave, sada imamo prekršajne sudove. Ako imamo prekršajni sud i ako on izriče kaznu u jednom postupku koji izuzetno liči na krivični postupak, onda bi morali prekršaji da budu propisani zakonom. Mislim da to jeste evropski standard i da u tom pravcu moramo da idemo i da ćemo u tom pravcu morati i da menjamo naše zakonodavstvo.
Dakle, još jednom razmislite. Ne treba da dozvolimo, a sada je prilika da to promenimo, da Vlada može svaki dan da donese neku uredbu kojom se građani mogu kazniti. Svaka novčana kazna, ako nemate para da platite, može da bude zamenjena kaznom zatvora. Dolazimo u situaciju da ovaj kaže – uredbom toliko i toliko moraš da platiš, a onda ljudi koji nemaju da plate idu u zatvor. Po ovom zakonu je neprihvatljivo da se zatvorska kazna propisuje bilo čime osim zakonom. Ovde na jedan posredan način vi možete otići u zatvor za kaznu koju je predvidela i za prekršaj koju je predvidela Vlada uredbom.
Takođe, kada se radi o lokalnim samoupravama, one imaju svoje specifičnosti, ali moram da vam kažem da mi se čini da nas to sve uvodi u jednu ozbiljnu pravnu nesigurnost. Nešto važi na teritoriji opštine Smederevo, a nešto drugo na teritoriji opštine Smederevska Palanka. Kako će građani to da razlikuju, to je dobro pitanje, a posledica toga može biti takva kazna zbog koje možete na kraju otići u zatvor. Hvala.

Ministre, ponovo mešate krivična dela i prekršaje. Primeri su vam loši. Istu priču smo imali i na Odboru, vezano za maloletnički zakon. Mešate krivična dela i prekršaje. Prekršaji su najlakši mogući prestupi i nisu krivična dela.       
Druga stvar, to što nešto postoji od kad postoje prekršaji, ne znači da je dobro. Sada je prilika da se to promeni i da se unapredi. Slobodno, treba vam malo više hrabrosti da uđete u ovu reformu. Dakle, nije sve ono što je bilo nekada - dobro, neke stvari treba promeniti. Kada je potpisan Briselski sporazum, nikoga ne možete više ni na šta da obavežete na Kosovu i Metohiji, tako da mislim da za taj argument apsolutno niste u pravu.

Ministre, rekli ste – ti propisi su stavljeni van snage i nije bilo u tako bliskoj prošlosti takvih situacija.
Mi se, i većina u ovoj sali vrlo dobro sećamo kraja devedesetih godina. Sećamo se situacije stanja u oblasti informisanja i sećamo se kako je organ za prekršaje u Masarikovoj ulici dan za danom izricao drakonske kazne za razne novine i gasio novine jednu za drugom. Jedna od tih novina je bila Dnevni telegraf, koja je dobila drakonsku kaznu, a posle, pošto nisu uspeli da je ugase, Ćuruviju su ubili.
Dakle, posledice onoga što radi sud za prekršaje, mogu biti strašne. Zbog toga, koliko sam shvatio, i druge poslaničke grupe se slažu sa tim da makar onemogućimo da se uredbama mogu propisivati prekršaji, da Vlada kao izvršni organ može da propiše nešto za šta mogu biti kažnjeni svi građani u ovoj zemlji.
Ja sam u tom smislu spreman da mi napravimo ispravku amandmana ili da se zakaže sednica Odbora za pravosuđe, gde bi zajedno na sednici odbora taj amandman formulisali zajednički na jedan drugi način i da izbacimo iz zakona uredbe, a da ostane sve ono što se odnosi na lokalnu samoupravu i AP Vojvodinu.

Čuli smo većinu diskusija koje idu u pravcu da izbacimo iz zakona da se uredbom može propisivati prekršaj. Apsolutno, DS je saglasna da napravimo promenu na odboru. Većina poslaničkih grupa, koliko sam čuo, je saglasna sa tim da uredbama ne treba da se propisuju prekršaji. Ima nekih kolega koje smatraju da treba uredbom. Ne mogu da razumem te argumente kada dolaze od strane narodnih predstavnika. Mogu da razumem argumente ministra, jer je Ministar u Vladi pa hoće da može da propiše prekršaj kad god to Vlada misli da treba i da to može da se uradi svakog četvrtka na sednici Vlade, ali to niti je pravna sigurnost, niti mi kao predstavnici građana koji se nalaze u Skupštini Srbije možemo da dozvolimo da Vlada ima mogućnost kao izvršna vlast da propisuje dela za koja neko može da bude kažnjen.
Dakle, predlog, ali predlog za odbor. Mislim da treba odgovor na to da nam da i ministar, da li je ministar spreman da na odboru razgovaramo o načinu kako bi definisali ovaj član drugačije, odnosno kako bi izmenili amandman koji smo podneli.

Ovaj amandman je prihvatila Vlada i on je postao sastavni deo teksta, tako da ne bi ništa dodavali.

Zaista ne mogu da razumem zašto nije prihvaćen ovaj amandman. Hoću da vam ukažem da vi u članu 14. imate kontradiktornost, dakle, stav 1. je u suprotnosti sa stavom 2. Trebalo bi pročitati precizno i jedan i drugi stav.
U 1. stavu se kaže – nema prekršaja ako je radnja koja je propisana učinjena u krajnjoj nuždi. Znači, nema prekršaja. U stavu 2. piše – krajnja nužda postoji ako je prekršaj učinjen.
Čekajte, jel nema prekršaja ako je u krajnjoj nuždi ili ima prekršaja? Zbog toga smo podneli amandman da rešimo ovu nedoumicu i mislim da je amandman dobar. Predlažemo da u stavu 2. umesto reči: "prekršaj je učinjen", da se to zameni rečima: "delo učinjeno" i na taj način bi otklonili ovu nesaglasnost između stava 1. i stava 2.

Ministre, nismo dobili odgovor da li se slažete ili se ne slažete da pred Odborom usaglasimo mogućnost da uredbe izbrišemo iz člana zakona na koji smo predložili amandman. Nismo dobili odgovor ni na jedan od poslednja amandmana, ni kolege iz DSS, ni naših amandmana. Da li to znači da ćemo do kraja dana mi pričati, ali ćemo pričati  zidovima a niko neće odgovarati?
Što se tiče amandmana na član 18. predložili smo da se posle reči "nehat" stavi tačka i da se taj "nehat" ne objašnjava i da se brišu reči: "a bilo je svesno ili je bilo dužno i moglo biti svesno da je takav postupak zabranjen" i tako dalje. Nema nikakve potrebe.
Ovim zakonom je u članu 20. definisan i nehat i definisan je umišljaj. Sve piše. Ne mogu da shvatim zašto insistirate na tome? Molim vas, objasnite mi zašto insistirate na tome da ove reči ostanu u članu 18?

Mi se, ministre, očigledno ne razumemo. Ovaj amandman je isti kao što je bio i amandman poslaničke grupe LDP.
Ne pričamo mi o tome da li je raspon veliki ili je raspon mali, da ima ovakvih prekršaja, onakvih prekršaja, da to nije dobro odrađeno u određenim zakonima itd. Pričamo o tome da narod nema para da plati ovolike kazne. Možemo mi ovde da propišemo šta god hoćemo, da vi pričate da je to prevencija, da mi to izglasamo, ali to nema ko da plati. Kada nema kod da plati, onda ljudi idu u zatvor, a taj zatvor košta državu 2.000 dinara dnevno.
Znači, ceo koncept vam je besmislen. Stavite ogromne kazne, ljudi nemaju pare da plate, odlaze u zatvor i to vas još košta 2.000 dinara po danu zatvora, a jedan dan zatvora zamenjujete sa 1.000 dinara. O tome ćemo pričati kada dođemo do tog amandmana.
Ono o čemu mi ovde govorimo jeste da je 150.000 dinara kazna za fizičko lice ogromna i da ona ne može da se plati, bez obzira kakav je prekršaj. Da je dva miliona dinara kazna za pravna lica, to je misaona imenica, to je 20.000 evra. Imamo 60.000 preduzeća koja su otišla u stečaj. Ko može da plati 20.000 evra? Da li treba da uzme kredit od banke da bi imao 20.000 evra da plati prekršajnu kaznu? Nije privredni prestup, pričamo o prekršaju. Nešto nisu popunili, nešto nisu uradili kako treba, nisu podneli neku prijavu itd. Ne govorimo o krivičnom delu, ne govorimo o tome da je neko utajio porez. Zna se koje su kazne za to.
Dakle, 20.000 evra firma ne može da plati. Mi možemo to tako, uz osmeh, da opalimo. Što niste stavili da bude pet miliona. To je još veća prevencija. Neka bude pet miliona, pa da znaju svi da ako promaše zarez, zapetu, ne da će da zatvori firmu, nego će mu uzeti svu ličnu imovinu. Dajte da upodobimo visine kazni realnoj situaciji. Ta kazna treba da ima neku svrhu, a ne može da ima svrhu ako niko nema para da je plati. Zato smo podneli amandman da za pravna lica kazna bude do 500.000 dinara, za fizička do 50.000 dinara, a za preduzetnike do 100.000 dinara. To su neke kazne koje su primerene.
Nemojte misliti da su one male. Nije lako firmi da nađe 5.000 evra, niti preduzetniku 100.000 dinara, niti bilo kom fizičkom licu 50.000 dinara, jer kada da 50.000 dinara on nema tog meseca šta da jede.

Ja sam se javio između ostalog i za repliku, ali bilo je davno. Ovako velike kazne dovode do sledećih podataka: u Beogradu 12.324 ljudi je tražilo da se zameni novčana kazna za kaznu zatvora u 2011. godini. Zatim, u 2012. godini taj broj je porastao na 14.309. Sa ovako velikim kaznama vi imate u 2012. godini 14.000 ljudi koji radije idu u zatvor jer nemaju para da plate kaznu. Stavite da budu kazne što više, imaćete 50 hiljada ljudi koji će tražiti da zamene kaznu kaznom zatvora, samo ne znam u koje zatvore ćete da ih stavite?
U prilog cele ove polemike i naših argumenata ide i vaše obrazloženje koje ste vi pisali. Napisali ste u obrazloženju ovog zakona da postoji veliko povećanje zamena novčanih kazni kaznama zatvora. Niko ne ide u zatvor što voli, nego zato što nema para da plati. Zbog toga kazne moraju biti primerene ekonomskoj situaciji u kojoj se mi nalazimo. Da li je ekonomska situacija mnogo lošija? Jeste, mnogo je lošija i u poslednjih godinu dana je sve lošija, ali za to sigurno nije odgovorna opozicija.

Samo vas molim da vodite računa da vreme ide od vremena predlagača amandmana.
Od ministra nismo malopre čuli odgovor. Zašto ministar nema razumevanja za to da se dan zatvora računa kao iznos od 3.000 dinara, a ne 1.000 dinara? Opet raspravljamo sa zidom. Ovo je vrlo važna tema. Dali smo vam vrlo značajne argumente koji govore o tome koliko bi se na taj način para uštedelo, a uštedelo bi se para, jer ne bi ljudi bili u zatvoru tri puta duže, a svaki dan državu košta 2.000 dinara. Nema nikakve svrhe, apsolutno nema nikakve svrhe.
Ovde pričamo o represiji bez ikakve potrebe koju vi pokušavate da sprovedete. Pokušavate da je sprovedete u vreme strašne ekonomske krize, a to je na štetu države, jer država mora mnogo više para da izdvaja, to je na štetu građana koji nemaju para da plate toliko visoke kazne. Kao glavni argument smo čuli od strane SNS to da građani nemaju para zbog nekih prethodnih vlada. Nikako da se naviknete da ste vi već godinu dana na vlasti i da morate da preuzmete odgovornost za ono što radite godinu dana.
Čuli ste ovde argument opozicije vezano za povećanje PDV. Videli smo da umete da povećate poreze, PDV je veći, porez na imovinu je veći, svi porezi u ovoj zemlji su veći, kazne treba da budu veće, ali samo ne znam ko će sve to da plati i od čega će da plati, ako imamo podatak da 40.000 ima manje zaposlenih u poslednjih godinu dana. Znači, sada će ovi što su nezaposleni da plaćaju te velike kazne. Neće, jer nemaju, a onda će da idu u zatvor, ali tamo ćete da ih držite za 1.000 dinara jedan dan, pa će da sede svi do 60 dana, pošto je kazna od 60.000 dinara vama prosek za fizičko lice. Kazne su u rasponu do 150.000. Znači, svih 60 dana u zatvoru.
Molim vas, pogledajte još jednom. Amandmani su stvarno dobronamerni. Napravićete uštedu u budžetu iz onoga razdela koji se odnosi na Ministarstvo pravde. Mislim da će vam to mnogo značiti.

Ministre, rekli ste - onaj koji razmišlja da li će za 10.000 dinara da ode u zatvor ili ne, ma niko ne razmišlja da li će da ode za 10.000 dinara u zatvor, ljudi nemaju para da plate, pa zato idu u zatvor. Niko ne razmišlja o tome da mu je lepše u zatvoru nego da plati kaznu, nego nema para da plati kaznu.
Sve je povezano, cena u zatvoru je 1.000 ili 3.000 dinara, sa visinama kazne. Povezano je jednostavno. Ako omogućite, ono što smo mi kritikovali, predlagali da maksimum bude 50.000, a ne 150.000 dinara. Ako ostavite da je to 150.000 i dobijete kaznu od 150.000 dinara i nemate da platite, nema imovine, zamenićete to kaznom u javnom radu, u javnom interesu. Pa taj koga pošaljete 150 dana da radi u javnom interesu, on treba da radi pola godine, znači, izgubiće posao, jer ne može i da radi u javnom interesu i da ide na svoj posao. Ili ćete sve to zameniti kaznom zatvora do 60 dana, na šta imate pravo po zakonu.
Ne zna se šta je gore. Znači, nemojte uništavati ljude nerealno visokim kaznama i ovom malom vrednošću od 1.000 dinara, koja zamenjuje dan zatvora ili ne znam koliko sati u javnom interesu.

Govorim o amandmanu kolege Mikovića na član 72. stav 1.
Prethodno smo čuli izlaganje i kolege Aligrudića iz DSS, koji je objašnjavao svoj amandman, a koji je Vlada odbila. Takođe, Vlada je odbila i amandman kolege Mikovića, koji pokušava da nađe jedno kompromisno rešenje.
Ne mogu da prihvatim, bez obzira na izlaganja koja sam ovde čuo, da roditelj treba da odgovara kao da je učinio prekršaj koji u stvari nije učinio, ali je učinilo njegovo dete. Sada dete koje je vozilo motor, pomenuto tokom današnje prepodnevne rasprave, na ekskurziji, dolazi roditelj na sud i vi sudite roditelju, kao ti si učinio prekršaj, kaže – nisam, ja uopšte nisam bio na ekskurziji, jesi, jesi, bio si na ekskurziji ti si vozio taj motor i ti si kriv. Nije logično, nije normalno.
Slažem se da treba da roditelj vrši dužni nadzor nad detetom i slažem se da o tome možemo da polemišemo i da sud može da sudi da li je neko vršio dužni nadzor ili nije i slažem se da roditelj može da bude kažnjen zato što je propustio da vrši nadzor nad detetom, jer mu je to bila obaveza. Radi se o detetu koje ima manje od 14 godina. Ali, ne mogu da prihvatim, nema nikakve logike da neko odgovara što je razbio prozor, a nije ga razbio. Bio je u drugom gradu, bio je na poslu itd.
Kolega Miković je ponudio vrlo jednostavno rešenje, a to je da se izmeni stav 1. samo u poslednjem delu rečenice, pa da umesto toga što stoji da se za prekršaj, kao da su ga oni sami učinili, misli se na roditelje, stoji da roditelji mogu da odgovaraju zbog propuštanja dužnog nadzora, uz mogućnost obavezivanja da se istovremeno naknadi šteta. Nije sporno da su roditelji maloletnog deteta obavezni na naknade štetu, ukoliko dete načini štetu. Nije sporno da treba da odgovaraju ako se nisu s dužnim nadzorom odnosili prema svojoj deci, ali je nenormalno da odgovaraju za nešto što nisu učinili.
Molim vas da prosto pogledate ovaj amandman još jednom i da prihvatite ovakvo rešenje. Besmisleno je, ne mogu uopšte da zamislim kako izgleda to suđenje i kako se neko brani od toga da nije vozio motor, jer nije bio na ekskurziji sa svojim detetom. Hvala.

To je amandman broj 31. na član 73? Samo da proverim, pošto nisam čuo, predsedavajući, tačno šta ste rekli, na stav 4.
(Predsedavajući: Da.)
Ovo je jedna vrlo važna tema. Ulazimo u temu postupaka pred maloletnicima i maloletničkog zatvora. Polemisali smo o tome na odboru. Govorili smo o tome u raspravi u načelu. Naš stav je definitivno da ne treba u našem prekršajnom zakonodavstvu da postoji kazna maloletničkog zatvora.
Pokušao sam prošli put da vas ubedim u to. Očigledno je da to nije uspelo. Maloletnički zatvor se izriče maloletnicima za najteža krivična dela i to se ne izriče za najteža krivična dela tek tako, već moraju da budu ispunjene kumulativno određene okolnosti da bi se starijem maloletniku ova kazna uopšte izrekla.
Članom 28. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela u krivično-pravnoj zaštiti izričito je propisano da se starijem maloletniku koji je učinio krivično delo za koje je zakonom propisana kazna teža od pet godina može izreći kazna zatvora ako zbog visokog stepena krivice, prirode i težine krivičnog dela ne bi bilo opravdano izreći neku blažu kaznu.
Dakle, za najteža krivična dela izriče se kazna maloletničkog zatvora. Zašto insistirate na tome da i za prekršaje bude kazna maloletničkog zatvora? Ne možete izreći ovu kaznu čak ni za krivična dela razna, a hoćete da može da se izrekne za prekršaj. Molim vas da ne mešate više krivična dela i prekršaje. Prekršaji su najlakši prestupi.
Maloletnik, po ovom zakonu, može da bude do 30 dana u maloletničkom zatvoru za prekršaje. Šta je svrha? Šta će se desiti sa nekim ko ima 16, 17 godina posle 30 dana u zatvoru, koji će izdržavati sa punoletnim licima? Mislim da će se od njega napraviti povratnik u izvršenju krivičnih dela. Negativan efekat zatvora na psihu maloletnih lica je strašan. Postoje studije o tome. Ne vidim nijedan razlog zašto nećete da prihvatite činjenicu da za prekršaj uopšte maloletnički zatvor ne treba da bude kao kazna predviđen.
Statistika kaže da u poslednjih 16 godina u Beogradu nije izvršena nijedna kazna maloletničkog zatvora, a da je izrečena jedna ili nekoliko u prvostepenom postupku. Sve te kazne maloletničkog zatvora je Viši sud preinačio na novčane kazne. Dakle, niko nije pravosnažno osuđen na kaznu maloletničkog zatvora. Čemu služi ta kazna? Opet pričamo o prevenciji. Prevencija kazne, neka budu pet miliona, deset, 150 miliona, što je veća, prevencija će biti bolja. Ovde treba da imamo kaznu maloletničkog zatvora za prekršaj koji na kraju, hvala Bogu, niko ne izriče.
Pričali smo prošli put da nemamo specijalizovana odeljenja prekršajnog suda koja su prošla posebnu obuku da bi uopšte mogli da sude maloletnicima. Rekli ste – ima sedam meseci vremena da se krene sa primenom zakona, pa će se oni primeniti. Moguće je da će se pripremiti, ali ono što se sigurno neće desiti za sedam meseci, to je da se napravi zavod za maloletnike. Nema teorije da se izgradi neki novi zatvor. Za ovih godinu dana ništa niste izgradili, pa nećete ni taj zatvor.
Mi imamo Zavod za maloletnike u Valjevu, ponavljam vam ponovo, gde ima preko 100 punoletnih učinilaca krivičnih dela koji izdržavaju kaznu, gde ima 29 onih koji su bili maloletni kada su učinili krivično delo a više nisu maloletni, i to teška krivična dela, i ima jedno maloletno lice trenutno. Sada vi hoćete u Valjevo da šaljete na 30 dana one koji učine prekršaj. Mislim da je to potpuno neprihvatljivo.
Pomenuli ste na odboru Englesku i kako u Engleskoj, eto, i maloletnici odgovaraju pred sudom za punoletne. Nije Engleska uzor Srbiji nikada bila kada je u pitanju prekršajno zakonodavstvo i uopšte postupci sa maloletnicima. Mi imamo bogatu tradiciju postupaka sa maloletnicima i uzori su bili Nemačka, Švajcarska i Austrija. Ni u jednoj od tih zemalja ne postoji mogućnost da neko ko nije obučen za postupke prema maloletnicima sudi o tome, niti postoji šansa da bude za prekršaje osuđen bilo koji maloletnik na kaznu maloletničkog zatvora. Tamo sudi sudija pojedinac i za prekršaje i za krivična dela, isti sudija, i onda za najteža krivična dela može da izrekne kaznu zatvora, a za prekršaj ne može.
Molim vas da uvažite ove argumente. Nemojte da se igramo sa ljudskim sudbinama i ljudskim životima. Pričamo o licima koja imaju 16 i 17 godina i da ih terate u zatvor gde sede ubice. To prosto nije primereno za prekršaj. Možete da pravite grimase.
U Valjevu se nalaze maloletnici koji su osuđeni za teška ubistva. Sa njima hoćete da stavite u istu prostoriju nekoga ko je učinio prekršaj. Apsolutno smatram da nema svrhe i molim vas da još jednom razmislite. Ako nećete ovo da podržite, molim kolege poslanike iz svih poslaničkih grupa da pogledaju amandman na ovaj član i da pokušamo da pronađemo većinu i da izglasamo ovaj amandman. Hvala.

Hvala.
Voleo bih da dobijem odgovor. Član 81, tri stava koja smo predložili da se brišu, upravo se odnose na kaznu maloletničkog zatvora. Tražim od ministra da nam da zvanično i pred javnošću odgovor zašto ne prihvata ove amandmane?