Poštovana predsednice Skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, ministre Kneževiću, ja mislim da vladajuća većina ne želi da mi raspravljamo o amandmanima na ovaj zakon, odnosno ne želi da raspravljamo o bilo čemu. Juče je bila ministarka Mihajlović koja je zadužena za ovaj zakon i govorila je poslanicima da su frustrirani. To je izazivalo polemike, a sa druge strane smo čuli kvalifikacije kako su poslanici opozicije kriminalci. Dakle, nije bilo kvalitetne rasprave.
Danas nemamo sa kim da raspravljamo zato što ministar Knežević nije u mogućnosti da odgovori …

Evo, ja ću da vam kažem što se tiče ovog amandmana, pa bih voleo da mi ministar Knežević odgovori. Zašto je odbijen ovaj amandman?
U obrazloženju piše – amandman se ne prihvata iz razloga što se obavljanje lučke delatnosti može vršiti jedino u okviru proglašenog lučkog područja. To je prva rečenica u obrazloženju.
Poslednja rečenica u obrazloženju glasi ovako – za pružanje isključivo ove lučke usluge nije potrebno proglašenje lučkog područja. Dakle, mi imamo dve potpuno kontradiktorne rečenice koja su jedna s drugom u suprotnosti. To znači da je Vlada rešila da odbije sve amandmane opozicije ne upuštajući se uopšte u bilo kakve razloge.
Suština amandmana je da mi ovim amandmanom pokušavamo da sprečimo mogućnost da se benzinska pumpa za brodove postavi u centar grada, u centar Beograda gde je granični prelaz, gde se parkiraju brodovi koji obavljaju transport, odnosno saobraćaj putnički. To se nalazi u centru Beograda, nalazi se na početku šetališta „Beograda na vodi“, ili na kraju šetališta „Beograda na vodi“ i sada je neko kao da nacrtao tim članom zakona čije mi brisanje tražimo da će tu biti pumpa. To je deo gde se nalaze i restorani, gde subotom i nedeljom građani Beograda provode vreme.
Dakle, to je ekološka katastrofa ako se omogući da na jednom takvom mestu bude benzinska pumpa. Od 2012. godine ste na vlasti i u gradu i u Republici, nema nijedne uređene benzinske pumpe za brodove i za čamce. Sada na jedan pogrešan način predviđate ovim članom gde bi to moglo da bude uvedeno, a niste uspeli da omogućite bilo kome ko ima čamac na Savi ili na Dunavu da može da sipa benzin za taj čamac na uređenoj benzinskoj pumpi.
Dakle, nesposobni ste da uradite nešto i onda odlažete sve za godinu dana, dve godine, tri godine i ne znam koliko godina. Pa, koliko godina treba da prođe da se urede lučka područja u Srbiji i da mi nemamo svaki dan da gledamo kako se prevrnuo brod na sred reke, kako su se udavili neki ljudi. To sve rešavamo time što će posede da nauče karate i aikido i da imaju privatno obezbeđenje. Čije privatno obezbeđenje će biti na tim brodovima?
Dakle, molim vas hoćemo ozbiljno da raspravljamo, hajte da raspravljamo o argumentima i da vidimo da li može jedan amandman opozicije da se usvoji, a uglavnom sve koje ovde slušamo su smisleni. Hvala vam.

Inače mislim da imam pravo na repliku ako me nije dobro razumeo kolega koji je dao odgovor, koji nije predlagač, pa ne može on da mi daje odgovore. On je poslanik isto kao i ja.
Kolega je pročitao obrazloženje koje jeste kontradiktorno, u jednoj rečenici se kaže da mora lučko područje, a drugoj se kaže da im je potrebno da postoji lučko područje za obavljanje ove lučke delatnosti. Razumeo sam da kolega zna da čita. To nije sporno, ali ne razume niti ono što sam ja rekao, a nije razumeo ni ovo što je pročitao.
Da ste čitali sa razumevanjem, shvatili bi da postoji kontradiktornost. Znam da nemate argumenata, zato ova rasprava u ovakvom pravcu i ide.

Poštovana predsednice Skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo predložili jedan amandman kojim tražimo da se na sajtu agencije objave i odobrenja i ugovori koji se zaključuju za izgradnju lučkih građevina i objekata, a čija je vrednost do pet miliona evra.
Radi se o ugovorima čija je vrednost do pet miliona evra i mi smatramo da moraju biti ti ugovori objavljeni na sajtu, da bi se postigla transparentnost.
S obzirom da je Vlada odbila ovaj amandman i da vladajuća većina neće da glasa za ovaj amandman, to znači da SNS nešto krije, krije očigledno u ovoj oblasti, jer nam daje obrazloženje u kome kaže – nema u Uporednom pravu primera da se ugovori objavljuju.
Sada pozivam ministra, pošto se radi o ministru privrede, da nam pomogne, jer po Zakonu o privatizaciji prihvaćen je amandman takođe naše poslaničke grupe, mislim da je to bilo 2013. ili 2014. godine, ministar privrede je bio Vujović tada, i tada je ušlo u Zakon o privatizaciji – Ugovor o strateškom partnerstvu objavljuje se na zvaničnim internet stranicama ministarstva nadležnih poslova privrede i Vlade Republike Srbije u roku od tri dana od dana potpisivanja.
Dakle, mogu da se objavljuju ugovori iz privatizacije a ne mogu da se objavljuju ugovori kada se nekom daje mogućnost da gradi, ne znam, lučke objekte. Šta to SNS krije? Ovo je treći ili četvrti amandman koji odbijate zato što nešto hoćete da prikrijete ovim izmenama zakona.
Dakle, imate, ne treba vam uporedno pravna praksa, imate u našoj praksi, imate u Zakonu o privatizaciji da se ugovori objavljuju. Zašto ne dozvoljavate da građani znaju šta piše u ugovorima vrednim pet miliona evra? Šta ćete to da uradite, kome ćete da date te poslove, na koji način ćete da date te poslove, kad ne smete da objavite ugovore? Dakle, ovo implicira da će doći do krađe i prevare u ovoj oblasti u narednom periodu. Hvala.

Zahvaljujem se.
Vi ne smatrate, predsednice, da je mene uvredio Martinović što mi je rekao da sam lopov? Mi smo čuli u njegovom izlaganju stvari koje nemaju nikakve veze sa amandmanom, gde on govori o stvarima koje nisu tema dnevnog reda, a pokušava tim dugačkim govorom da prikrije to da SNS neće da prihvati amandman kojim se traži da se objave ugovori vrednosti do pet miliona evra, na sajtu agencija koje se odnose na izgradnju lučkih građevina.
Dakle, neko ko ne dozvoljava da se takav amandman prihvati, on nešto krije. Takav član zakona postoji u Zakonu o privatizaciji, i pustite vi Berlin, Pariz i London, nisam ja tu da vas podučavam da li tamo ima ili nema, to ima u našem zakonodavstvu i to je nešto što je brana prevarama, brana krađama, a to je objavljivanje jednog takvog ugovora.
Vi niste hteli da objavite ni ugovor o „Beogradu na vodi“, vi niste hteli da objavite ni ugovor o Er Srbiji. Vi nećete sada da objavljujete i sistemski stavljate u zakon i nama objašnjavate – ne mogu da se objavljuju ugovori vrednosti do pet miliona evra u ovoj zemlji koji se tiču građana Srbije. To nisu ugovori između privatnih lica, to su ugovori sa državom i oni moraju biti javni i moraju biti objavljeni. Nemojte više da krijete od građana Srbije šta radite i kako raspolažete parama građana Srbije.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo podneli amandman na ovaj član i on se praktično odnosi na član 227.
Član 227. predviđa koji je način da Agencija pokrene postupak za davanje lučkih koncesija i u tom članu 227. piše da se taj postupak davanja lučkih koncesija obavlja u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama. Dakle, važno je da se sprovede u saglasnosti sa Zakonom o javnim nabavkama.
Vi sada ovim članom koji mi želimo da promenimo, ponovo uvodite izuzetak i kažete – izuzetno Agencija može da pokrene postupak za davanje lučkih koncesija na predlog zainteresovanog lica, samo na osnovu pisma o namerama. Dakle, pokušavate da zaobiđete postupak javnih nabavki u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama i da dodeljujete lučke koncesije samo na osnovu pisma o namerama, Agencija će sama da o tome odluči.
Zato smo tražili da se izbriše i stav 5, 6, 7, 8. i 9. ovog člana, jer to su sve izuzeci koji potpuno urušavaju pravilo i princip da se koncesija može dati samo na osnovu Zakona o javnim nabavkama i Zakona o javno-privatnom partnerstvu.
Na taj način hoćete na mala vrata da uvedete mogućnost da samo neko na osnovu pisma o namerama, ko se dogovori sa Agencijom dobije lučku koncesiju. Dakle, ovo ne da sada krši transparentnost o kojoj smo pričali i gde je kolega Martinović na kraju meni dao dva neka ugovora koje sam ja pomenuo. Mi želimo sistem da uspostavimo, a ne da dobijamo milost od vladajuće većine, da ako je milost njihova takva, oni nam daju neki ugovor ili nam ne daju neki ugovor. Dali ste mi dva ugovora, ali mi niste dali ugovor o angažovanju firme za rušenje objekata u Hercegovačkoj ulici u Savamali. Pretpostavljam da i takav ugovor postoji.
Dakle, mi hoćemo da se svi ugovori objavljuju na sajtu. Hoćemo da nema izuzetaka od pravila. Nemušto je obrazloženje sa jedne strane skupštinskog odbora, potpuno neverovatno, kaže ovaj amandman nije u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom. Znači, jedan amandman koji želi da izbaci mogućnost izuzetka nije u skladu sa Ustavom. To znači da ceo zakon onda nije u skladu sa Ustavom, jer je pravilo ugrađeno u članu 227. i nema potrebe da postoji izuzetak od ovog pravila.
Dakle, molim vas da pogledate još jednom ovaj amandman. Molim i predlagača da prihvati ovaj amandman. Nemojte na mala vrata da uvodite mogućnost da se lučka koncesija daje bez javne procedure, procedure koja stoji iza javno-privatnog partnerstva ili procedure koja postoji za davanje koncesija. Ne može samo dogovorom iza leđa javnosti i iza leđa građana.
Sa jedne strane ovde se dogovore, ovaj da pismo o namerama i vi mu dodelite koncesiju,a onda taj ugovor ne sme da se objavi na sajtu, jer tobože kako kolega Martinović kaže, mnogo će da se opterete svi sajtovi ako bi sada stalno nešto objavljivali. Naravno da treba sve da bude objavljeno. Naravno da svaki ugovor treba da bude objavljen, jer se on tiče javnosti i građana ove zemlje. Naravno da to mora sistemski da bude rešeno. Naravno da bi trebalo i presude da se objavljuju i da građani mogu da vide ko donosi i kakvu presudu.
To je način da se spreči korupcija u ovoj zemlji. Mislim da sa ova dva amandmana koja SNS ne želi da prihvati, u stvari ona ne želi da se bori protiv korupcije sistemske. Sve je magla što smo slušali u protekle četiri godine, ako vi ne želite da unesete u zakon sistemski način za borbu protiv korupcije. Zato ne želite da se donesu planovi integriteta kod političkih stranaka, zato ne želite da se objavljuju ugovori na sajtu, zato ne želite da mora da se poštuje procedura javne nabavke prilikom davanja koncesije.

Hvala, poštovani predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, sve smo čuli u prethodnim raspravama po Poslovniku i u izlaganju kolege Martinovića, samo nismo čuli zašto SNS uvodi izuzetak ovim članom i kaže - da Agencija može da pokrene postupak za davanje lučkih koncesija na predlog zainteresovanog lica na osnovu pisma o namerama, a ne poštujući ovaj zakon i član 227. u kome je propisano da po Zakonu o javnim nabavkama mora da se dodeljuje lučka koncesija i po Zakonu o privatnom i javnom partnerstvu.
Dakle, odgovorite nam na pitanje – zašto na mala vrata uvodite mogućnost da se zaobiđe Zakon o javnim nabavkama i Zakon o privatno javnom partnerstvu prilikom davanja lučkih koncesija? Mi smo protiv toga. Poštujte zakon koji ste i sami doneli pre dve godine. Takođe, poštujte i to da građani ove zemlje žele da znaju šta vi radite i da sve mora da bude objavljeno ako želite da se borite protiv korupcije. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, mi smo podneli amandman na član 9. i ovaj amandman je odbijen iz potpuno po meni neprihvatljivog, rekao bih besmislenog razloga.
Mi smatramo da je taj član 9. menjan bez ikakvog razloga, potpuno je isti tekst taj koji je bio u starom, odnosno u postojećem zakonu, praktično identičan u jednom slovu jedne reči se pravi razlika, a onda se u obrazloženju zašto je odbijen amandman kaže – amandman se ne prihvata iz razloga što je ponavljanje navedenog člana sa nekoliko leksičkih ispravki, dakle, zakonodavac je svestan da ima neku leksičku ispravku i ništa više, bilo neophodno u nomotehničkom smislu kako bi se primena navedenog člana odložila do 1. decembra 2018. godine.
Suštinski ništa se ne menja u tom članu u odnosu na sadašnji zakon. Potpuno se bez ikakvog razloga predlažu izmene i zato mi tražimo da se ovaj član zakona briše, a u stvari se iza toga krije, to nam otkriva predlagač zakona, iza toga se krije odlaganje primene do 1. decembra 2018. godine.
Da bi svima bilo jasno, nešto što je trebalo da počne da se primenjuje 2017. godine, pošto nije Vlada stigla i očigledno ministarstvo nije stiglo da pripremi sve što je potrebno da se pripremi da bi počela primena zakona 2017. godine, zakona koji je donet 2015. godine, sada se odlaže ta primena za godinu dana.
Dakle, nemojte da nam podmećete neke leksičke izmene nego kažite slobodno - nismo pripremili sve što je trebalo, nismo radili kako je trebalo protekle dve godine i zato moramo da odložimo primenu zakona koji smo sami doneli.

Replika je ovo na ono što je odgovorila ministarka.

Ono što je ministarka odgovorila na amandman i moje obrazloženje za amandman, prosto, mislim da nije tačno. Bilo je pokušaja očigledno da se prikrije to da se nešto nije uradilo 2015. do 1. januara 2017. godine i da je u stvari to prava suština zašto se ovim članom menja jedno slovo u jednoj reči.
Nema nikakve potreba to da radite. Možete da odložite primenu zakona, tako što promenite neki član kojim ste odredili kada će početi da se primenjuje određena odredba zakona i mogli ste u obrazloženju samog zakona da date ove argumente koje ste dali sada, a to je da prosto niste uspeli da ostvarite neophodne uslove da bi član 46a počeo da se primenjuje 1. januara 2017. godine, kako je to planirano izmenama Zakona iz 2015. godine, dakle za dve godine, već vam treba još godinu dana da to uradite.
Dakle, mislim da ipak treba da uvažavate narodne poslanike i da raspravljamo ovde o onome što stvarno jeste suština, a ne da mi pronalazimo na koji način ste vi sakrili nešto u zakonu, podnoseći amandmane. Da niste dali ovakvo obrazloženje ni meni, ni kolegama iz drugih opozicionih stranaka, ne bi bilo uopšte jasno zašto vi predlažete da se promeni jedno slovo u jednoj reči. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja mogu da razumem da vlast nije smislila nikakve zakone i da mi nemamo šta da radimo u Skupštini Srbije i da zato ova rasprava traje danima i da vladajuća većina, odnosno SNS opstruira donošenje zakona koji su na dnevnom redu.
Kolega poslanik iz SNS koji je govorio pre dva ili tri poslanika, apsolutno nije govorio ništa o temi, nije znao ništa šta će da kaže, niti govori o zakonu i priča stvari koje nemaju veze sa tačkom dnevnog reda.
Ja sam se javio da govorim po amandmanu. Politički je stav kolega Arsiću, da ja smatram da ovaj amandman treba da se usvoji i da treba da se izbriše član 199, jer on kaže – brodar mora da organizuje sigurnosnu zaštitu ugovorom o angažovanju subjekata, licenciranih za obavljanje delatnosti privatnog obezbeđenja.
Mi ne smatramo da brodovi moraju da budu obavezni, da privatna obezbeđenja uvode na svoj brod dok putuju rekama kroz Srbiju. Smatramo da strani brodovi to sigurno neće ni raditi, niti je moguće da se jedan ovakav član zakona primeni. Govorio sam u načelu koliko je to besmisleno, a dobili smo kao obrazloženje na amandman da je zakonom o privatnom obezbeđenju utvrđeno da moraju da se štite objekti od strateškog značaja za Republiku Srbiju ili koji su od interesa za odbranu zemlje. Ja ne smatram da su strani brodovi, teretni, koji prolaze kroz Srbiju od strateškog značaja i bitni za odbranu zemlje. To su strani brodovi, na njima se nalazi neka roba koja je u tranzitu kroz Srbiju i ne mora da se u ovom slučaju primenjuje Zakon o privatnom obezbeđenju, mislim da je to besmisleno i nakaradno tumačenje.
Dakle, vi sada donosite propis koji će dodatno opteretiti brodare koji imaju ogromne troškove već sada u poslovanju i nemojte kao odgovor da pružate da ne moraju da uzmu fizičko obezbeđenje nego mogu samo zaštitu da sprovedu. O tome sam govorio u načelu, to znači da posada broda mora da nauči karate, aikido da bi se odbranila od pirata koji ih napadaju.
Dakle, ovakav zakon mislim da nije moguće primeniti, mislim da je besmisleno da strani brod koji kreće iz jedne zemlje, kako ulazi u svaku zemlju treba da uzima neko privatno obezbeđenje, neće niko pustiti privatno obezbeđenje srpsko na brod i zato vas molim, molim vladajuću većinu da shvati argumente ove i da glasamo za ovaj amandman, bez obzira što Vlada nije prihvatila ovaj amandman i bez obzira što Vlada smatra da prosto moraju privatna obezbeđenja po brodovima, jer je to od interesa za obranu Republike Srbije. Hvala.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ja postavljam pitanje premijeru Vlade Republike Srbije gospodinu Aleksandru Vučiću, a pitanje zašto je Vlada Republike Srbije i zašto je on odustao od svoje politike upravljanja migrantskom krizom u Republici Srbiji?

Naime, juče je država ukinula info-centar za azil koji se nalazio u centru Beograda. Info-centar za azil je osnovan 2015. godine kada se veći broj izbeglica pojavio u centru Beograda i nalazi se do dana današnjeg. Tada se Vlada Republike Srbije na svom sajtu prilikom otvaranja tog info-centra hvalila kako je to najbolji način da se država suočava i suoči sa migrantskom krizom.

Juče je taj info-centar ukinut i na taj način je država odlučila da migrante, izbeglice koji se nalaze u centru Beograda, prepusti isključivo krijumčarima da oni sa njima dalje rešavaju njihovu sudbinu i njihov put.

Ovaj info-centar je imao 37 volontera i zaposlenih prevodioca koji su prevodili na persijski, arapski i urdu jezik i imao je poverenja kod izbeglica i migranata koji se nalaze u parku kod železničke stanice. Taj info-centar je prikupljao informacije i sve informacije koje su bile važne za bezbednost građana Beograda i za bezbednost Republike Srbije delio sa BIA i policijom. Policija i bezbednosne službe su na osnovu tih informacija reagovale i sprečavale činjenje krivičnih dela i onih koje se odnose na krijumčarenje i eventualnih krivičnih dela koje bi počinio neko iz zajednice migranata i izbeglica.

Dakle, sada se taj centar ukida po nečijoj odluci. Predstavnici SNS su se juče branili time da su dobili od viših organa takvu naredbu. Ja postavljam pitanje – da li je Vlada Republike Srbije donela tu odluku na nekom zvaničnom sastanku ili je neko možda iz Grada Beograda doneo takvu odluku i naredio drugim državnim organima da je sprovedu?

Mislim da bi građani trebalo da znaju koliko je teška situacija sa kojom se suočavamo ne samo u Beogradu, nego u celoj Srbiji, i koliko je teška situacija i koliko su velike žrtve koje podnose ljudi koji su u tranzitu kroz Republiku Srbiju.

Od početka migrantske krize na tlu Evrope nestalo je 10.000 dece. Oni su razdvojeni od svojih roditelja u međuvremenu i nemaju više kontakt niti postoje podaci gde se oni nalaze. Ovaj info-centar je uspeo da spreči, daću vam samo dva primera, situaciju u kojoj je dvoje dece od sedam i osam godina, nalazili su se u parku kod železničke stanice potpuno sami na meti krijumčara. Info-centar je uspeo da stupi u kontakt sa njima, da napravi pretragu preko svog tima u Preševu i da utvrdi gde se nalaze roditelji te dece, oni su ostali u Preševu, i da ih ponovo spoji, ne bi li oni svoj put nastavili dalje zajedno.

Pre izvesnog vremena došla je grupa od 13 maloletnika, koja je tražila da im pomognu iz info centra da pronađu ženu koja im je prethodnog dana uzela otiske prstiju i rekla im – ako date otiske prstiju, mi ćemo vas prevesti u Nemačku bezbedno. Kontaktirane su bezbednosne službe.

Ono što je bila pretpostavka i osnovana sumnja da se uzimaju otisci prstiju neovlašćeno izbeglicama, zato da bi se uzeo DNK-a i da bi se uporedila njihova mogućnost za doniranje, odnosno davanje organa onima koji u Evropi te organe traže. Dakle, ta akcija i sprečavanje toga je inicirana od strane infocentra.

Ne mogu da razumem da država seče sama svoju ruku, a koja joj omogućava da kontroliše situaciju sa migrantima u gradu Beogradu, koja ukida jednu službu koja sve migrante upućuje, prevozi i tera u smeštajne kapacitete koje je organizovala Republika Srbija, na primer u Krnjači. Posledica ovoga je da ćemo imati više migranata u parku kod Železničke stanice u Beogradu i da će bezbednost građana Beograda biti mnogo više ugrožena, nego što je bila do sada. Hvala.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ja ponovo predlažem izmenu Zakona o izboru narodnih poslanika.
Građani Srbije su svesni da mi nemamo dobar Zakon o izboru narodnih poslanika, da po ovom zakonu koji imamo imamo takav rezultat da u ovoj sali od 250 poslanika ne sede poslanici koji su predstavnici svih opština, odnosno ne dolaze iz svih opština iz svih krajeva Srbije.
Građani Srbije ne znaju ko je njihov poslanik. Građani ne znaju koga da drže odgovornim za sprovođenje politike u ovoj zemlji. Dakle, Srbija kao jedna izborna jedinica je najgori mogući izborni sistem koji postoji danas u svetu. Da bi to ispravili moramo da napravimo konsenzus svih političkih partija oko novog izbornog sistema. Ja vas molim da o tome razgovaramo pre nego što dođe vreme za nove parlamentarne izbore.
Sada sam predložio ovim zakonom i poslanička grupa SDS predlaže da se izmeni sve ono što smo svi zajedno konstatovali da u ovom zakonu ne valja, a bili smo svedoci toga na proteklim parlamentarnim izborima. Svi smo videli preko televizije, u direktnom prenosu da je postojala izborna krađa, da su rezultati izbora kompromitovani, da je sistem funkcionisao nelegalno i da izborni rezultati nisu legitimni.
Zašto SNS ne želi da se promeni u zakonu ono što može vrlo lako da se promeni i da mi do izbornih rezultata sledeći put dođem u skladu sa voljom građana? Da li to znači da nas uvodite šest meseci pred izbore u novu izbornu krađu? Da li će predsednički izbori biti ponovo plod izborne krađe i rezultat – plod izborne krađe?
Svako ko ne želi da se izborni rezultati utvrđuju na osnovu zapisnika sa biračkih mesta, taj želi da manipuliše rezultatima izbora u RIK. Imate priliku i vrlo jasan i jednostavan predlog da se izborni rezultati mogu utvrditi samo na osnovu zapisnika sa biračkih mesta, da ne budemo svi ponovo svedoci da pred kamerama u RIK se otvaraju džakovi i neka biračka mesta prebrojava, a neka se ne prebrojavaju, u zavisnosti od volje većine u RIK, a većinu ima sadašnja vladajuća većina.
Molim vas da stavimo ovaj predlog na dnevni red, da razgovaramo o tome i da izmenimo ono što ne valja u izbornom zakonu. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, uvažene kolege narodni poslanici, mislim da mi ipak sedimo u ovoj Skupštini da bi donosili rešenja od kojih korist imaju građani Srbije.
Molimo vas, ne znam po ko zna koji put, da neki od 50 zakona, a više od 50 zakona je predložila opozicija, više od 20 zakona je predložila poslanička grupa SDS, da neke od ovih zakona stavite na dnevni red.
Zakon o opštem upravnom postupku ima za cilj da efikasnije i brže građani dolaze do dokumenata koji su im neophodni. Ovde smo predložili jednu izmenu koja ima za cilj da građani mogu da dobiju svoja dokumenta u najbržem mogućem roku. Šta to znači? Unapređujemo Zakon o opštem upravnom postupku u smislu da one rokove koji nisu dovoljno precizni, nisu dovoljno određeni, kao što je – odmah ili u najkraćem roku, svedemo na realnu meru, da državni organ mora u roku od 24 časa da traži određeni dokument elektronskim putem od drugog organa, jer mu to nalaže zakon, da ukoliko odgovor i dokument koji treba da pruži neki državni organ treba da se pošalje poštom, da se on pošalje u roku od osam dana, nema razloga da se čeka 15 dana.
Svi ste bili u prilici da vadite lične karte. Kada odete da izvadite ličnu kartu ispada da je brže da vi sami donesete izvod iz matične knjige rođenih u MUP, nego da čekate da MUP traži od nadležne matične službe izvod iz matične knjige rođenih. Nema razloga da bude tako. Dakle, u roku od 24 časa MUP može da zatraži elektronskim putem taj dokument i taj dokument matična služba može u roku od 24 časa da pošalje MUP.
Dakle, želimo da unapredimo i ubrzamo postupak, što je od interesa za građane. Složićete se da tu nema nikakve razlike između nas i nema razlike između naših političkih programa kada je u pitanju pribavljanja dokumenata. Neka kaže SNS zašto je ona protiv toga da taj dokument građani izvade brzo, nego mora da se čeka po 15 i više dana. Hvala.

Poštovani predsedavajući, drage koleginice i kolege narodni poslanici, već je danas bilo reči o tome da je u Srbiji povećano nasilje nad ženama, da je u Srbiji povećan broj slučajeva nasilja u porodici. Svakog dana ili, da kažem, svakog trenutka nas šokira neka vest o silovanju žena u Republici Srbiji.
Godine 2013. je donet Marijin zakon. Taj zakon je dobar, ali ne dovoljno. Predlažemo izmene koje će unaprediti Marijin zakon. Ono što je praksa pokazala je da se Marijin zakon u praksi ne primenjuje ili se ne primenjuje na adekvatan način.
Stvarno mi nije jasno zašto sprečavate da uvedemo evidenciju svih silovatelja, bez obzira da li su ta silovanja izvršena prema ženama, prema maloletnim licima ili osobama koje su ometene u razvoju.
Šta tu SNS ima protiv? Zašto je loše da policija vodi evidenciju silovatelja, da ima tu evidenciju kod sebe i kada se neki slučaj desi u koji sumnjamo, policija može odmah da reaguje? Predlažemo da ne vodi Uprava za zavodske sankcije tu evidenciju, jer ne vodi na dobar način, nego da to radi policija. Predlažemo da svi budu evidentirani.
Inače policija vodi različite vrste evidencija kada su u pitanju prekršioci, odnosno počinioci krivičnih dela. Ako bi uveli ovu evidenciju i ako bi ona bila sveobuhvatna, mogli bi mnogo lakše da detektujemo ona lica koja se smatraju povratnicima u vršenju ovakvih krivičnih dela. Koliko ste videli slučajeva da je neko izvršio krivično delo takve vrste, posle izdržavanja kazne pušten na slobodu i onda izvrši ponovo.
Molim vas da odgovorno pristupate ovom poslu koji svi ovde obavljate, a to je posao narodnog poslanika u Narodnoj skupštini. Ovi zakoni imaju za cilj korist građana Srbije, a ne političko prepucavanje između različitih političkih stranaka. Hvala vam.