Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, pred vama je Predlog odluke o organizaciji i radu službe Narodne skupštine. Ovaj predlog odluke izradio je Administrativni odbor u saradnji sa stručnom službom, odnosno sa generalnim sekretarom.

Radili smo na tome zajedno i imali smo jednu ozbiljnu raspravu pred Administrativnim odborom. Imali smo određene dileme i ovaj predlog koji se nalazi pred vama je plod dogovora generalnog sekretara stručne službe i članova Administrativnog odbora koji su učestvovali u izradi ove odluke.

Započeli smo proces reforme Skupštine Srbije donošenjem Zakona o Skupštini, zatim donošenjem Poslovnika i ovo je treći najvažniji akt koji je potreban da Skupština donese i koji treba da omogući da u Skupštini Srbije na jedan noviji i moderniji i efikasniji način organizujemo i stručnu službu kako bi omogućili da sve ono što dolazi u Skupštinu u narednom periodu, a to je ogroman broj zakona koji moramo usvojiti u procesu pridruživanja EU, možemo na najbolji i najefikasniji način da usvojimo.

Samim Zakonom o Narodnoj skupštini i Poslovnikom unet je niz novih instituta u rad Skupštine Srbije i potrebno je da predvidimo ovom odlukom o organizaciji rada poslove neke nove kojima će se baviti skupštinska služba. Svi poslovi kojima ima potrebe skupštinska služba da se bavi pobrojani su u ovoj odluci i oni su razvrstani u sektore. Da bi smanjili sam skupštinski aparat i pojednostavili, učinili ga efikasnijim i bržim, ovom odlukom predlažemo formiranje četiri sektora. Dakle, pored Kabineta predsednika Skupštine, Generalnog sekretarijata, predlažemo postojanje četiri sektora, a ne sedam sektora kao što je to bilo do sada i kao što je u staroj odluci. To su sektor za zakonodavstvo, sektor za međunarodne odnose, sektor za opšte poslove i sektor za održavanje objekata Narodne skupštine.

Video sam da postoji nekoliko amandmana podnetih od strane predstavnika SRS. Mislim da je kolega Sreto Perić podneo jedan amandman i koleginica Vjerica Radeta koji pretpostavljaju uvođenje jednog novog sektora koji bi bio sektor za poslaničke klubove, odnosno sektor za poslove poslaničkih klubova. Ova dva amandmana neću prihvatiti u ime predlagača. Smatram da treba da postoje ova četiri sektora i da u sektoru za zakonodavstvo su nabrojani svi poslovi koji su potrebni za kvalitetno obavljanje poslova zakonodavstva. Samo zakonodavstvo predviđa sve ono što je potrebno uraditi u procesu donošenja jednog zakona i sektor za zakonodavstvo će biti na raspolaganju i poslaničkim grupama i odborima i, u krajnjem slučaju, svim poslanicima da pomogne u radu.

Ono što smo mi kao poslanici proteklih nekoliko godina uočili a to je da nemamo dovoljnu podršku stručne službe, ne iz razloga što stručna služba to ne želi da nam pruži, nego zato što prosto nije u mogućnosti da to pruži, iz razloga jedne zastarele organizacije, a sa druge strane što mi u stručnoj službi nemamo dovoljan broj ljudi.

Podsetiću da smo mi po broju zaposlenih prema broju narodnih poslanika na poslednjem mestu u Evropi. Dakle, naš parlament ima najmanje zaposlenih u odnosu na broj poslanika. Nažalost, mi nemamo finansijskih mogućnosti da povećamo broj zaposlenih u Skupštini Srbije. Probali smo tokom ove godine da se uvedu neki novi poslovi koji su nam potrebni za obavljanje elektronskog parlamenta, ali to je bio neki maksimum za 2011. godinu – eventualno 10 novih zaposlenih koji će obavljati poslove vezane za AT i poslove interne revizije.

Postoji jedno potpuno novo mesto, koje ranije nije postojalo, a ovde se pojavljuje kao posao u okviru generalnog sekretarijata, a to je interna revizija. Nadam se da ćemo ove godine uvesti i izabrati internog revizora, odmah posle donošenja ove odluke o organizaciji. Zatim, nakon odluke o sistematizaciji radnih mesta, izabraćemo internog revizora koji će raditi u Skupštini Srbije i kontrolisati trošenje sredstava iz skupštinskog budžeta.

Ono što je svakako novina u Sektoru za zakonodavstvo je to što će se Sektor za zakonodavstvo baviti poslovima harmonizacije propisa sa propisima EU. Mislimo da je važno da Skupština ima jaku službu za zakonodavstvo, koja će svaki zakon koji dođe u Skupštinu Srbije analizirati i tu analizu ponuditi svim narodnim poslanicima bez obzira kojih su odbora članovi ili kojih poslaničkih grupa i ukazati nam u toj analizi da li je eventualno taj zakon koji Vlada predlaže u koliziji sa nekim drugim zakonom, odnosno sa pravnim sistemom. Isto tako je važno i da se napravi provera da li su svi ti zakoni u skladu sa standardima EU.

Mi znamo da postoji obaveza Vlade i da Vlada i obično ministri potpisuju jednu izjavu kada šalju zakon u Skupštinu, da oni jesu u skladu sa pravom EU, ali, prosto, smatramo da je to potrebno proveriti. Imali smo slučajeve da dolaze i neki zakoni koji nisu u skladu sa propisima EU.

Sektor za međunarodne odnose smo posebno izdvojili kao jedan od četiri velika sektora iz prostog razloga što Skupština Srbije predstavlja, odmah iza predsednika Republike i Ministarstva inostranih poslova, instituciju ili organ koji se bavi ozbiljno međunarodnim odnosima. Skupštinska međunarodna politika je od izuzetnog značaja za našu zemlju, naročito u situaciji u kojoj se mi nalazimo i tome smo hteli da poklonimo značajnu pažnju.

Videćete da u ovim odlukama postoje i delovi koji razrađuju zakon zaposlenima u državnoj upravi i mi smo prosto pokušali da i ovom odlukom naglasimo da će generalni sekretar doneti određene pravilnike i uputstva. Oni su postojali i ranije a sada će biti ponovo doneti, uz saglasnost Administrativnog odbora u kojima će biti precizirano na koji način se ljudi zapošljavaju u Narodnoj skupštini. Ne samo da je potrebno da ispunjavaju sve zakonske uslove, već ćemo pokušati da predvidimo vrlo jasnu proceduru kako proces zapošljavanja ide na konkursu i koji će se i kakvi razgovori obavljati sa svima onima koji se prijave da se zaposle u Narodnoj skupštini. To iz razloga da ne bi došli u situaciju, a imali smo takve situacije i Skupština je bila u proteklom periodu i tužena od strane nekih koji nisu izabrani, odnosno zaposleni u Skupštini a smatrali su da ispunjavaju uslove baš isto onako kao i neki koji su na određena mesta izabrani.

Da bi to u budućnosti izbegli, biće vrlo precizno uređeno na koji način se zapošljava u Narodnu skupštinu i naravno, na koji način se vrši napredovanje u okviru Narodne skupštine, odnosno vrednovanje rezultata pre nego što neko bude napredovao u budućnosti.

Ova odluka je bila, kao što sam rekao, predmet rasprave na Administrativnom odboru. Razgovarali smo o njoj i na kolegijumu koji je zakazala predsednica Skupštine i na kojoj su bili prisutni predsednici odnosno šefovi poslaničkih grupa i potpredsednici parlamenta i tada nije bilo značajnijih primedaba.

Što se konkretno amandmana tiče, amandman koji je podnela koleginica Vjerica Radeta na Glavu 1, tačka 2. stav 2. – ona je predložila da se briše. Taj amandman predlagač ne prihvata i smatramo da je dobro precizirati da je stručna služba dužna da obavlja stručno, kvalitetno, efikasno, ekonomično, nepristrasno i politički neutralno svoj posao.

Amandman kolege Petra Jojića kojim se u Glavi 4. menja predlog odluke u tački 12. stavu 4. alineji 2, tako što bi se posle reči: "zaposlenih" praktično stavila tačka a izbrisala alineja 3, takođe predlagač ne prihvata. Smatramo da i odseci, pored sektora i odeljenja, su potrebni stručnoj službi. Takvu informaciju sam ja dobio i takav zahtev od stručne službe i od generalnog sekretara. Po zakonu, moguće je da postoje i odseci i stručna služba smatra da je potrebno da postoji odsek gde bi bilo najmanje pet zaposlenih a ne da budu samo velike organizacione jedinice kao što je odeljenje sa najmanje osam zaposlenih.

Glava 4. Predlog odluke u tački 13. posle alineje 2. dodaje se nova alineja 3, sektor za poslove poslaničkih grupa. Predložila je koleginica Vjerica Radeta. Objasnio sam da ne prihvatamo taj amandman. Ne želimo povećanje broja sektora jer smatramo da je dovoljno četiri sektora, a da su u Sektoru za zakonodavstvo sadržani ovi poslovi.

Isto to obrazloženje važi i za amandman kolege Srete Perića, koji je predložio da se u Glavi 4. Predloga odluke, posle tačke 15. doda nova tačka 15a, koja bi takođe podrazumevala sektor za poslove poslaničkih grupa.

Amandman kolege Vlatka Ratkovića na tačku 16. kojim se briše alineja 3. takođe ne prihvata predlagač.

(Vjerica Radeta, s mesta: Ne mogu da verujem.)

Koleginice, poverujte, to se dešava.

Dakle, alineja 3. u tački 16. predviđa da stručna služba obavlja poslove analize predloga zakona. Duboko smatramo i verujemo da je potrebno da se svaki zakon koji uđe u Skupštinu analizira od strane stručne službe i ta analiza da svim narodnim poslanicima na uvid. Takođe, stručna služba treba da analizira i da li je taj zakon eventualno usklađen sa pravnim sistemom naše zemlje i sa Ustavom. Dakle, taj amandman ne prihvatamo.

Amandman kolege Vlatka Ratkovića na tačku 23. stav 2. kojim on predlaže da se briše stav 2. takođe ne prihvatamo. U stavu 2. razređeno je ono što je predviđeno tačkom 23. stav 1. i odnosi se na potrebu da se, pre nego što se zaključi ugovor sa nekim ko se zapošljava u Skupštinu, naknadno vrednuju rezultati rada.

Amandman na tačku 24. koji je podneo kolega Vlatko Ratković prihvatamo. To je amandman da se izbriše odredba da poslove Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja obavlja Administrativni odbor do konstituisanja Narodne skupštine. Kolega Ratković smatra da je to nepotrebno i da to već stoji u Poslovniku i to je tačno. Već stoji u Poslovniku i mislimo da ne mora da se ponavlja i u ovoj odluci.

Amandman kolege Srđana Mikovića na tačku 16, da se alineja 3. promeni i da se stručna služba bavi poslovima analize predloga zakona i drugih opštih akata a da se izostavi precizna odredba da se bavi i usklađenošću sa ustavnim i pravnim sistemom takođe ne prihvatamo. Smatramo da stručna služba treba u okviru analize i time da se bavi.

Amandman koleginice Vjerice Radete na glavu 5 Predloga odluke, tačka 20, stav 4, kojim bi se uskladio, kako stoji u obrazloženju, vrši se pravno-tehnička redakcija Predloga odluke, aktom iz stava 3. ove tačke bliže se uređuje sastav i način rada konkursne komisije. Ovo rešenje koje koleginica Radeta predlaže mislim da je to u zakonu tako definisano ili u nekoj staroj odluci. Namerno smo istakli šta je to što je potrebno da sadrži taj pravilnik, prosto da ne bude nekih proizvoljnih tumačenja. Dakle, opet se radi o tome na koji način treba voditi razgovor i na koji način vršiti zapošljavanje, tako da taj amandman ne prihvatamo.

Kolega Branko Ružić i koleginica Gordana Čomić podneli su u istovetnom tekstu amandmane na tačku 22, gde se rok za donošenje drugih akata faktički produžava sa 30 na 90 dana. Ovaj amandman u istovetnom tekstu Branka Ružića i Gordane Čomić predlagač prihvata.

Zahvaljujem se malobrojnim poslanicima na pažnji.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena predsedavajuća, poštovana gospođo Malović, pred nama se danas nalaze, mogu slobodno da kažem, revolucionarni zakoni iz oblasti pravosuđa, zakoni na osnovu kojih će se na najbolji način završiti reforma pravosuđa koju smo počeli pre nekoliko godina i zakoni na osnovu kojih će se naš pravni sistem približiti sistemu EU.
Kažem da su ovi zakoni revolucionarni iz prostog razloga što zakonom o javnim beležnicima i zakonom o izvršenju i obezbeđenju se uvode potpuno novi instituti koji su kod nas jednim delom postojali pre Drugog svetskog rata, ali od Drugog svetskog rata do danas nisu. Dakle, mi prvi put posle Drugog svetskog rata uvodimo sistem notara u naš pravni sistem.
Hoću javno da pohvalim Ministarstvo pravde zato što je u postupak donošenja ovih zakona uvelo kao praksu da zakoni budu predmet javne i stručne rasprave na preko 50 okruglih stolova, ako saberemo sve okrugle stolove na kojima se raspravljalo o ova dva zakona koja sam pomenuo i zakonu o advokaturi. Ta javna rasprava je bila i van Skupštine. Imali smo i nekoliko okruglih stolova u Skupštini Srbije.
Takođe, hoću da pohvalim Ministarstvo pravde što je uvelo još jedan princip, a to je da ljudi koji su stručni i ljudi koji predstavljaju određenu struku su činili većinu ljudi u radnim grupama koja je izrađivala ove zakone.
Na čelu radne grupe za izradu zakona o advokaturi bio je predsednik Advokatske komore Srbije gospodin Dragoljub Đorđević i bili su predstavnici drugih regionalnih advokatskih komora. Može se videti po tekstu ovog zakona da je izraz apsolutno interesa i potreba advokature, a ne interesa i potreba političkih partija.
Na čelu radne grupe za izradu zakona o javnim beležnicima bio je naš profesor sa Pravnog fakulteta Dragor Hiber i on je dao stvarno neizmeran doprinos prilikom izrade ovih zakona, i omogućio nam i svojim znanjem i svojom energijom da dobijemo jedan moderan sistem notara, nalik na sistem notara koji postoji u Evropskoj uniji.
Za mene je, naravno, kao advokata, danas najvažniji Zakon o advokaturi. Zakon o advokaturi koji je pred nama, mogu slobodno da kažem, apsolutno garantuje nezavisnost i samostalnost advokature kao profesije. Ovim predlogom zakona se omogućava da Advokatska komora Srbije svojim statutom uređuje odnose, prava i obaveze između advokata i da advokati, koji isključivo biraju na skupštini Advokatske komore svoje organe, mogu apsolutno samostalno da odlučuju o razvoju svoje profesije.
Mislim da je na dobar način pronađen u ovom zakonu neki odnos između države koja je prenela deo svojih javnih ovlašćenja po osnovu Ustava na advokaturu i advokature kao nezavisne i samostalne profesije.
Čulo se ovde dosta toga da se ovim zakonom remete neki osnovni principi na kojima postoji advokatura u Evropi. Hoću prosto da kažem to nije tačno, jer prema oceni evropskih asocijacija advokata, ovaj predlog zakona poštuje sve osnovne principe evropske advokature i sva relevantna pravila na evropskom i međunarodnom nivou koje je donela evropska i svetska asocijacija advokata.
Nije tačna teza koja se ovde čula danas pre podne da se država donošenjem ovog zakona na bilo koji način meša u rad advokature. Ponavljam još jednom, isključivo advokati na svojoj skupštini samostalno biraju svoje organe, tako da uticaj države na advokaturu po ovom zakonu apsolutno ne postoji.
Bilo je reči i o jednoj odredbi koja predviđa da dve godine posle obavljanja pravosudne funkcije i funkcije u upravi ljudi neće moći da budu upisani u red advokata. Mislim da ova odredba na najbolji način govori o tome da su stvarno advokati od karijere pisali ovaj zakon. Podržavam jednu ovakvu odredbu i smatram da nju, koja se nalazi u članu 6, ne treba menjati, jer principijelno treba štititi advokaturu od nelojalne konkurencije.
Isto tako, neću da se shvati da je bilo ko od nas ili bilo ko iz DS, ili bilo ko u Ministarstvu pravde Republike Srbije ovu odredbu stavio u zakon da bi na neki način kaznio sve one koji nisu bili izabrani u poslednjem izboru za sudije i tužioce. Apsolutno ova odredba nije uperena protiv njih.
Podneo sam jedan amandman koji odlaže primenu ove odredbe za godinu dana, na koji način ćemo omogućiti svima onima koji žele da uđu u redove advokature, a obavljali su neku pravosudnu funkciju u proteklom periodu, to i urade odmah po donošenju ovog zakona.
Jedan od, kako sam rekao, revolucionarnih zakona, zakon o javnim beležnicima, prvi put posle Drugog svetskog rata uvodi notare u naš sistem. U našoj tradiciji smo imali preteče notara, imali smo predviđene kroz Dušanov zakonik, kroz Građanski zakonik, kako je ministarka rekla u uvodnom izlaganju, 1930. godine je bio i donet Zakon o javnim beležnicima u Kraljevini Jugoslaviji.
Danas je Srbija jedina zemlja u regionu koja nema sistem notara i praktično donošenjem ovog zakona omogućavamo građanima da mogu lakše da ostvare svoja prava i svoje interese i da dobiju apsolutnu pravnu sigurnost kada sklapaju bilo kakav pravni posao.
Notara će biti dovoljno, mnogo više je danas šaltera u sudovima u opštinama i gradovima u Srbiji, mnogo više nego što je šaltera po opštinama, opštinskim upravama. Notara će biti na svakih 25.000 ili 30.000 građana po jedan, znači, u svakoj opštini, u svakom gradu imaćemo dovoljan broj notara, odnosno javnih beležnika.
Neće više biti gužve i neće biti guranja u redovima u sudovima, gde naši građani sate provode pokušavajući da overe neku svoju izjavu ili da overe fotokopiju nekog dokumenta. To će biti jedna ružna praksa za nama. Sada će svako moći da ode kod svog notara i da bez ikakvog čekanja overi bilo koji dokument ili zaključi ili overi bilo koji ugovor o raspolaganju svojom imovinom.
Sami notari će poslužiti za to da unesu pravnu sigurnost i to je glavni cilj ovog zakona, jer su oni ti koji mogu da pomognu i savetuju građane kada overavaju i zaključuju ugovore, a oni garantuju i svojim znanjem da sadržina u tim ugovorima je apsolutno u skladu sa zakonom.
Imali smo mnogo problema oko prometa nepokretnosti. Svi smo toga svesni, raznih lažnih ugovora i trostrukih prodaja stanova. Toga svega više neće biti kada uvedemo notarski sistem u Srbiji.
Ono što je važno, to je da shvatimo i mi i oni koji će se kandidovati za notare, i Ministarstvo, a to je da u nekom narednom periodu do početka primene ovog zakona treba da donesemo takve podzakonske akte koji će omogućiti apsolutno da za notare budu izabrani samo visokostručni, oni koji imaju, kako zakon kaže, pravni fakultet i položen pravosudni ispit i pet godina radnog iskustva i što je možda važnije, visokomoralni građani.
Svaki notar mora da se ponaša u svom radu dolično, odnosno visokoetički i mora da štiti ugled jedne profesije za koju možemo slobodno da kažemo da je ugledna isto koliko i profesija sudije ili profesija advokata.
Inače, položaj javnih beležnika je najsličniji položaju sudija, ali su notari u potpunosti odvojeni materijalno i finansijski od sudova. Notari će obavljati javna ovlašćenja. Ta ovlašćenja sud i država prenose na njih i moraju se ponašati u skladu sa tim vrlo odgovorno i potpuno nepristrasno u odnosu na politiku i bilo kakve uticaje.
Drugi revolucionaran zakon koji Skupština danas donosi je zakon o izvršenju i obezbeđenju, koji predstavlja punu reformu pravosuđa i kojim se zaokružuje reforma procesnog prava kod nas. Mislim da je svakom građaninu u svakoj firmi u ovoj zemlji jasno da Zakon o izvršenju koji smo imali do sada ne da nije bio dovoljno efikasan, nego niko nije uspevao godinama da naplati neki dug koji je utvrđen sudskom presudom, niti da ostvari bilo koje svoje pravo koje je utvrđeno nekom sudskom presudom.
Zato mi je drago da danas ne govorimo o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju, jer je nemoguće popraviti loš sistem koji smo imali, već potpuno uvodimo jedan novi sistem i donosimo potpuno novi zakon. Novim sistemom uvodi se paralelno, da kažem, izvršenje. Imaćemo i privatne izvršitelje i sudske izvršitelje.
Neko je danas rekao da su privatni izvršitelji uterivači dugova. Apsolutno nema osnova za jednu takvu tezu. Nisu privatni izvršitelji uterivači dugova, privatni izvršitelji služe da omoguće svakom građaninu koji želi da ostvari neko svoje pravo i kojim je utvrđeno na najbrži mogući način.
Ne mogu biti uterivači dugova već postoje vrlo jasni definisani zakonski uslovi kako neko može da postane izvršitelj. Potrebno je da ima završen pravni fakultet, da ima položen izvršiteljski ispit, da ima iskustvo.
Javni izvršitelji će imati pooštrenu odgovornost i imaće apsolutnu kontrolu i nadzor od strane komore izvršitelja, od strane suda i od strane ministarstva.
Do sada sudovi nisu odgovarali ni na koji način što ne izvršavaju presude građana i što građani ne mogu da ostvare svoja prava. Sada će privatni izvršitelji, ukoliko bilo šta urade na štetu stranaka, odgovarati svom svojom ličnom imovinom za štetu koja nastaje strankama, a biće u obavezi da uplate i osiguranje, tako da se preko osiguranja građani mogu obešteti.
U prilog tezi da nije bilo moguće popraviti dosadašnji sistem, već smo morali da uvedemo potpuno novi sistem, govore i podaci koji su vrlo egzaktni. Prema istraživanjima, stopa namirenja dugova u postupku izvršenja je 1,16% u našoj zemlji. Dakle, od ukupnih dugovanja koja su utvrđena srpskim presudama, naplati se svega 1,16%.
Ono što je cilj ovog zakona i što možemo da očekujemo na osnovu relevantnih podataka iz zemalja okruženja, a ovaj sistem paralelnih izvršitelja postoji ne samo u razvijenim zemljama EU, kao što je Holandija, već postoji i u Mađarskoj, i u Bugarskoj i u Makedoniji, možemo dao očekujemo da stopa namirenja bude bar 40%. Tako je bilo, od 30 do 40%, u drugim zemljama. Nadam se da ćemo uspeti da budemo bolji i od zemalja u okruženju i da ta stopa bude mnogo veća.
Kolega Vlatko Ratković je govorio nešto o tome koliko dana traje izvršenje u Srbiji.
Prema podacima iz 2010. godine koje je dala Svetska banka, prosečno izvršenje traje 365 dana ako uopšte uspete da izvršite presudu, pošto ovi predmeti koji nisu završeni, oni u proseku traju 422 dana, a ovi koji jesu 260 dana, kako je kolega Ratković rekao.
Ono što je naš cilj i što je sigurno da možemo da ostvarimo ovim zakonom to je da svako naplati svoje potraživanje i da svoje pravo ostvari koje je garantovano sudskom presudom i drugom odlukom najkasnije za dva meseca. Iz tog razloga pozivam i opozicione poslanike, a ne samo poslanike vladajuće većine, da glasaju za ove zakone o kojima danas govorimo jer oni jesu stvarno i isključivo na korist građana Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, mislim da kolega Avramović apsolutno ne razume o čemu govori. To što je on sada nama rekao, to je da nije dobro što je Vlada prihvatila naš amandman da se porez ne plaća na vlasništvo nad zemljištem koje predstavlja okućnicu.
Nikada se u ovoj zemlji nije plaćao porez na zemljište do 10 ari. Nije se plaćao porez na zemljište do 10 ari ni kada je bilo samo pravo korišćenja, ne plaća se ni danas. Ono što smo mi amandmanom uneli, to je da se ne plaća ni na pravo svojine na zemljištu, s obzirom na to da smo doneli Zakon o planiranju i izgradnji koji je doveo do konverzije zemljišta i sada naši građani, prvi put od Drugog svetskog rata, mogu da budu vlasnici zemlje na kojoj im se nalazi kuća.
Dakle, porez se ne plaća na zemljište ispod objekta, to je uređeno ovim zakonom, i porez se ne plaća na okućnicu do 10 ari. To se ne odnosi samo na ljude sa Savskog venca i Dedinja, to se odnosi na sve građane Srbije. Ono rešenje koje je bilo predloženo dovelo bi do toga da u svakom selu, u svakom gradu, u svakoj opštini ljudi moraju da plaćaju porez na okućnicu. Dakle, to se neće desiti.
Da li se porez na imovinu može određivati prema ekonomskoj snazi? Mislim da ne može. On se mora određivati prema imovini. Naravno, moraju u zakonu da postoje olakšice za one koji su slabijeg imovnog stanja i koji koriste tu imovinu za svoje svakodnevne potrebe, u odnosu na one koji tu imovinu imaju kao stečeno bogatstvo pored imovine koju koriste, odnosno u kojoj žive. Te olakšice u ovom zakonu postoje. Mi mislimo da treba da budu bolje i da nekim narednim zakonom to treba da unapredimo.
Mislim da ovo što nam je rekao kolega Avramović predstavlja samo i isključivo demagogiju. To da je peticija paravan i to što je 4.000 građana na poziv nas poslanika i opštine Savski venac potpisalo peticiju, to sigurno ne može da bude paravan. Dakle, građani su se organizovali po centralnim beogradskim opštinama i tražili da se donesu ovakvi amandmani i dobro je što je Vlada te amandmane prihvatila. Takođe, tražili su i promenu pravilnika koji se odnosi na koeficijent koji se izračunava u ekstra zoni i nadamo se da ćemo uspeti i u tome da se taj pravilnik promeni. Hvala.

Kolega Avramoviću, meni je žao što niste uspeli da uhvatite neki politički poen u ovoj temi, ali niste uspeli zbog tog razloga što se niste setili da pomognete građanima Savskog venca, Beograda i Srbije. Nemojte da vas ljuti što smo mi to uradili. Nemojte da vas ljuti što svi znaju da je Demokratska stranka pokrenula peticiju, što je Demokratska stranka podnela amandmane i što su usvojeni amandmani Demokratske stranke koji idu u korist građana.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, potpredsedniče Vlade, ja svakako podržavam to što smo krenuli u poresku reformu i mislim da jesmo na dobrom putu, s tim što se poreska reforma, naročito u oblasti poreza na imovinu, ne završava danas. Mislim da o tome treba da razgovaramo još i da vidimo koja su to konkretna rešenja, koja možemo da nađemo i tokom naredne godine.
Dobro je u ovom zakonu to što postoje progresivne stope koje nam govore da oni koji imaju imovinu veće vrednosti treba da plaćaju veći porez, a oni koji imaju imovinu manje vrednosti treba da plaćaju manji porez. Mislim da je to pravedno.
Ono što je novi kvalitet, to je, kao što je i potpredsednik Vlade rekao u predstavljanju zakona, da se ovim zakonom samo određuju maksimalne poreske stope, a da lokalna samouprava ima mogućnost da sama odredi manje poreske stope. Mislim da to uopšte nije beznačajno. Mi prvi put imamo vrlo jasnu decentralizaciju, gde omogućavamo lokalnim samoupravama da same odrede svoje poreske stope koje će odgovarati onome koliki su prihodi i kolika su primanja građana koji žive u određenim opštinama.
Nije Srbija ravnomerno razvijena i ne mogu svi u svim oblastima i svim opštinama da plaćaju istu visinu poreza. Mislim da treba apelovati, svi mi, i narodni poslanici i građani, na lokalne samouprave da u narednih 60 dana od dana donošenja ovog zakona preispitaju visine poreskih stopa u svojim opštinama i gradovima.
Dobro je što se ovim porezom vrlo jasno stavlja do znanja da se neće plaćati porez na pravo korišćenja na zemljištu do deset ari, pravo zakupa na zemljištu do deset ari. Mislim da je napravljen jedan propust koji je u ranijem zakonu bio, mi smo ga prošli put amandmanom uveli i sada smo ponovo podneli amandman da se izjednači i porez na pravo svojine na zemljištu.
Kao što naši građani znaju, omogućili smo Zakonom o planiranju i izgradnji da postoji privatna svojina na zemljištu, prvi put posle Drugog svetskog rata. Građani će izvršiti konverziju, postaće vlasnici zemljišta gde se nalaze njihove kuće i smatramo da do deset ari porez ne treba da se plaća; on se neće plaćati kada usvojimo amandman koji je već podnet.
Takođe, vodili smo razgovore i o nekim podzakonskim aktima. Hoću da iskoristim priliku da upoznam predstavnike Ministarstva finansija koji su ovde da smo razgovarali o tome da je potrebno izmeniti i Pravilnik, koji se menja obično posle donošenja Zakona o imovini, naročito u onom delu koji se odnosi na koeficijente u odnosu na zone. U mnogim gradovima u Srbiji postoji ekstrazona. U ekstrazoni je koeficijent dva. U prvoj zoni je koeficijent jedan. Smatramo da je to suviše velika razlika, da s jedne strane ulice bude duplo manji porez, a sa druge strane ulice duplo veći, jer tako se zone kod nas graniče. Mislim da treba svi zajedno da obratimo pažnju na to, kada se bude menjao Pravilnik posle donošenja ovog zakona, da taj koeficijent za ekstrazonu bude manji, jer je krajnje nepravedan. Nemamo mi duplo bogatije građane sa jedne strane ulice u odnosu na one koji žive preko puta.
O svemu ovome pokrenućemo jednu ozbiljnu debatu. U Skupštini Srbije imamo nameru da organizujemo jedan okrugli sto na koji ćemo pozvati i ministra finansija i predstavnike Ministarstva finansija, gradova, odnosno Stalne konferencije gradova i opština i narodne poslanike da raspravljamo i o samom konceptu koji se odnosi na poreske kredite i poreske olakšice. To sada nije otvoreno zakonom, tako da u tom delu nismo mogli da reagujemo. Smatram da te olakšice apsolutno moraju biti veće za one koji žive u stanovima u odnosu na one građane koji su vlasnici nekretnina a u njima ne žive. Moramo napraviti razliku između toga da li u jednom stanu živi četvoročlana porodica i koliko oni treba da plaćaju porez, u odnosu na to da niko ne živi u nekom stanu i da se taj stan izdaje. To je velika razlika. Mislim da socijalnu komponentu moramo ugraditi u ovaj zakon i o tome treba da razmišljamo do kraja godine, da eventualno napravimo i neke promene u tom pravcu. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, opet je danas bilo više reči o stvarima koje uopšte nisu na dnevnom redu, a u mnogo manje smo govorili o tome na šta se odnosi ova tačka dnevnog reda, a to su izmene Poslovnika Narodne skupštine koje treba da omoguće potpunu nezavisnost državnih organa koji imaju glavnu svoju ulogu da kontrolišu rad izvršnih organa, odnosno da kontrolišu Vladu.
Nažalost, kao zemlja nemamo niti bogatu praksu niti iskustva sa nezavisnim državnim organima. Te nezavisne države organe smo, praktično, osnovali u poslednjih nekoliko godina. Ovaj saziv je izabrao i Poverenika za ravnopravnost. Ovaj saziv je formirao, konačno, i Agenciju za borbu protiv korupcije. Nismo imali nikakva iskustva u prethodnim poslovnicima vezano za razmatranje izveštaja nezavisnih državnih organa i prvi put smo prošle godine kada smo doneli novi poslovnik, na neki način, razradili odredbe o usvajanju i razmatranju izveštaja državnih organa. Tada je to radila radna grupa koja je bila sastavljena od predstavnika svih poslaničkih grupa u ovoj skupštini. Svi su imali mogućnost u toj radnoj grupi da učestvuju. Neki su učestvovali, a neki nisu svojom voljom. Svi su imali prilike da pogledaju tekst Poslovnika i niko nije dao amandman na član 237, koji danas menjamo.
Tada je radna grupa dosta raspravljala o ovoj temi i mi smo se tada odlučili da sve izveštaje svih organa Skupština razmatra na isti način. Mislim da je to bila greška i tada je postojao predlog da se izdvoje izveštaji nekih državnih organa, nezavisnih državnih organa, i da se oni raspravljaju na jedan drugačiji način. Sada to ovom izmenom i činimo. Dakle, to je bilo opredeljenje radne grupe. Posle toga nismo imali nikakvih loših posledica i nijedan državni organ nije razrešen zbog toga što nije neki svoj izveštaj predao Narodnoj skupštini.
Inače, kada je reč o razrešenju državnih organa, nezavisnih državnih organa i način kako se oni razrešavaju to postoji u zakonima po kojima su ti državni organi formirani. DS smatra da apsolutno ne sme biti posledica na usvajanje izveštaja nekog državnog organa razrešenje tog organa. Smatramo da treba omogućiti nezavisnim državnim organima da rade bez ikakvih uticaja političkih stranaka i zato predlažemo jednu ovakvu izmenu. Svako onaj ko ne bude glasao za ovakvu izmenu u Skupštini Srbije on direktno hoće da postoji uticaj politike na nezavisne države organe.
Nezavisni državni organi u ovoj zemlji, još jednom da ponovim, jesu: Agencija za borbu protiv korupcije, Državna revizorska institucija, Poverenik za ravnopravnost, Poverenik za informacije i Zaštitnik građana. Njihove izveštaje će, prema našem predlogu, razmatrati nadležni odbor. Nadležni odbor jeste kompetentan da razmatra te izveštaje, mnogo više, nego Skupština u plenumu. Biće i mnogo više mogućnosti da se dobro ti izveštaji razmotre. Nadležni odbor će biti u obavezi da donese određeni zaključak izveštaja ili da preporuku da sa merama za unapređenje stanja u određenoj oblasti. Posle toga će Skupština Srbije po ovom predlogu razmatrati izveštaj odbora i izjasniti se i glasati o preporukama, odnosno o zaključku nadležnog odbora. Na ovaj način omogućavamo punu nezavisnost nezavisnih državnih organa, a sa druge strane omogućavamo da se izveštaji razmatraju i u Skupštini Srbije i zato će DS podržati ovaj predlog, a nadam se da će i opozicione stranke, ukoliko smatraju da nezavisni organi stvarno treba da budu nezavisni, glasati za izmene Poslovnika. Hvala. (Aplauz)

Poštovana gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, svedoci smo bili nedavno nemilih događaja i na ulicama Beograda i na stadionu u Đenovi, koji su prikazali Srbiju kao zemlju u kojoj se sprovodi nasilje, a naše građane kao ekstremiste, nasilnike, huligane koji napadaju one koji misle drugačije od njih, koji pale tuđe državne zastave, koji pucaju na policiju i na građane, koji ruše sve pred sobom i uništavaju imovinu grada Beograda i naših sugrađana.
Zato smatram da kao predstavnici zakonodavne vlasti i kao predstavnici građana Srbije moramo činiti sve što je u našoj moći da se obračunamo sa nasiljem, ekstremizmom, diskriminacijom i zaštitimo ljudska i manjinska prava svakog pojedinog građanina, a one koji su promoteri nasilja, mržnje i netolerancije strogo kaznimo.
Želim da pohvalim pripadnike policije i tužilaštva koji su proteklih dana poslali nedvosmislenu poruku da će svi izgrednici koji su učestvovali u nedavnim događajima biti najstrože kažnjeni.
Siguran sam da Srbija ima i snage i kapaciteta da odbrani stečene slobode i prava svakog pojedinog građanina u zemlji, i to govorim u ime Demokratske stranke kojoj pripadam i u ime građanske Srbije, za koju verujem da je spremna da stane u odbranu slobode koju smo ostvarili zajedno petog oktobra.
Ovde se čulo dosta o tome kako određena udruženja treba zabraniti ili im onemogućiti da izražavaju svoje mišljenje. Moram da vas podsetim da je sloboda misli, sloboda veroispovesti, sloboda izražavanja, sloboda mirnog okupljanja civilizacijska tekovina, garantovana Evropskom poveljom za zaštitu ljudskih prava i sloboda i Ustavom Republike Srbije.
Svaki građanin u ovoj zemlji ima pravo da izražava svoja uverenja i mišljenje kad god hoće i gde god hoće i niko nema pravo da zabranjuje drugome da to radi, da ga sprečava, a kamoli da ga napada i prebija na ulicama Beograda.
Svaki građanin naše zemlje ima pravo na različitost i ne smemo dozvoliti da bilo kome bude ugrožen život od strane onih koji pod izgovorom patriotizma (mislim da su to samo izgovori, a više parole nacionalizma i tradicionalizma) sprovode ideološku netoleranciju i nasilje prema svima onima koji misle različito od njihovih članova i njihovih sledbenika. Na taj način oni nas vraćaju u prošlost, u vreme jednoumlja.
Proteklih nedelju dana, čitava javnost može da posvedoči, na osnovu delovanja pojedinaca i grupa u Srbiji se krše Ustav i zakon.
Odgovor države mora da bude žestok. Sa kriminalcima, sa huliganima, siledžijama, ekstremistima ne sme biti kompromisa i za njih ne sme biti nikakvih povlastica. Učesnici ovih događaja nisu nikakvi mladi ljudi koji su nezaposleni, niti su navijači, niti desničari, već su samo obični kriminalci i moramo da ih izdvojimo iz grupa navijača. Navijači su oni koji navijaju za svoje klubove, a ne oni koji prodaju drogu i druge ljude i policiju na stadionima i ulicama gradova Srbije.
Ne ide se u zatvor zbog navijanja, nego se u zatvor ide zbog kriminala. Ne borimo se protiv navijača, već protiv kriminala i kriminalaca koji treba da odgovaraju za svoje postupke. Zato tražimo od nadležnih organa da u potpunosti sprovode zakone koje je ova skupština donela i da oni koji su počinili kriminalna dela budu najstrože kažnjeni.
Istovremeno, moramo voditi računa o zaštiti ljudskih prava i sloboda i o tome da ne dovedemo do preterane represije. Dosta toga se ovde čulo o represiji. Represije bi bilo da je Ministarstvo predložilo pooštravanje kaznene politike. Nije došlo do predloga da se pooštri kaznena politika i nema predloga da se menja Krivični zakonik i da se zaprećena kazna za određena krivična dela poveća sa pet ili osam godina na deset i više godina, već se predlaže minimalna zakonodavna promena, i to u procesnom zakonodavstvu, koja ima za cilj isključivo da omogući tužilaštvu i sudu u pretkrivičnom, prethodnom postupku da sakupi sve dokaze i da optužni akt, optužni predlog bude podignut na osnovu relevantnih dokaza i da nam se ne desi više nikada, a to se do sada često u praksi dešavalo, da iz zatvora izlaze oni koji su počinili krivična dela, ali zbog nedostatka dokaza ne mogu da budu pravosnažno osuđeni.
Izmena zakona koja se odnosi na produženje maksimalnog trajanja pritvora u skraćenom postupku, sa osam dana na trideset dana, ima samo za cilj da omogući duže zadržavanje lica koja i inače ispunjavaju razloge za pritvor (to su oni protiv kojih bi i inače bio određen pritvor od osam dana), da provedu u pritvoru maksimalno 30 dana. Time se omogućava razumno vreme za pripremanje optužnog akta i prikupljanje dokaza.
Mislim da je ova odredba apsolutno opravdana, naročito ako se ima u vidu da se u konkretnim slučajevima radi o krivičnim delima sa elementom nasilja. Znamo da se nasilje sve manje vrši individualno, a sve više u organizovanoj grupi i na tužilaštvu je da dokaže i pripadnost grupi onih protiv kojih se istraga vodi. Istraga se mora voditi protiv većeg broja lica, jer se radi o grupama koje imaju trideset, četrdeset članova i protiv njih mora biti istraga usmerena.
Svakako da je ova mera ozbiljna i da će imati uticaj na sve učesnike u krivičnom postupku i zato se zalažemo da se ona restriktivno odredi samo za ona krivična dela koja imaju elemente nasilja. O tome ćemo razgovarati sutra na Odboru za pravosuđe; verujem da ćemo u tom pravcu doneti amandmane.
Za kraj, tražimo od nadležnih državnih organa, ponavljam, punu primenu zakona. Tražimo da utvrde da li su postupci nasilja na ulicama Beograda i na stadionima politički motivisani, da li su pomognuti, organizovani od strane organizovanog kriminala i monopolista i da posle takve istrage saopšte javnosti ko su ti koji stoje iza provale nasilja i mržnje na ulicama Beograda i sportskim stadionima.
Takođe, izražavam nadu da će Ustavni sud uskoro doneti odluku o predlozima za zabranu rada organizacija „Nacionalni stroj“, „Obraz“, „SNP 1389“ i drugih ekstremnih grupa koje čine i pozivaju na nasilje i mržnju. Hvala.

Poštovana predsedavajuća Čomić, poštovana predstavnice Visokog saveta sudstva, poštovani predstavniče Vlade, meni je izuzetno zadovoljstvo da mogu kao poslanik da učestvujem u konkretnoj realizaciji ovog velikog projekta, a to je reforma pravosuđa koju smo započeli donošenjem seta pravosudnih zakona krajem 2008. godine.
Mnogo toga smo čuli danas u ovoj sali od predstavnika opozicije kako ti zakoni nisu dobri i nisu u skladu sa Ustavom, ili nisu po evropskim standardima. To apsolutno nije tačno. Hoću da podsetim da je set pravosudnih zakona ocenjivao OEBS i dao pozitivnu ocenu.
Hoću da podsetim da je taj set pravosudnih zakona išao pred Ustavni sud po predlogu Društva sudija Srbije i dobio apsolutno pozitivnu ocenu, odnosno da su u skladu sa Ustavom RS i to se desilo u julu. Dakle, nije tačno ono što kaže naš kolega iz DSS da nikada taj odgovor nije stigao.
I ono što mogu da kažem da su Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca izradili kriterijume za izbor i tužilaca i sudija i ti kriterijumi su išli na proveru u Venecijansku komisiju, koja je dala pozitivan odgovor vezano za kriterijume i merila za izbor nosilaca najviših pravosudnih funkcija.
Dakle, izbor tužilaca i izbor sudija koji je u toku apsolutno je u skladu sa evropskim standardima i po kriterijumima koje su propisali Državno veće tužilaca i Visoki savet sudstva.
Mnogo toga smo čuli o tome da izvršna vlast ima upliv u ovaj izbor i da se izvršna vlast meša u pravosuđe. Verujem da je to zato što kolege koje su o tome govorile su navikle na takav način rada u proteklom periodu, dakle do 2008. godine, i verovatno su navikle da utiču na izbor sudija i izbor tužilaca, i to je nesumnjivo.
Imali smo takav slučaj 2004. godine, kada je pomenuti tužilac, Nebojša Budić, kao okružni tužilac u Prokuplju bio smenjen sa te funkcije, očigledno iz potpuno političkih razloga, a bez obzira na neke kriterijume stručnosti i dostojnosti.
Nije lako svima da shvate da je došlo neko novo vreme i da se izvršna vlast ne može više mešati u izbor nosilaca pravosudnih funkcija.
Mi smo to vrlo jasno i konkretno utvrdili ovim zakonima. Ne znam odakle ideja o tome da neko spočitava Vladi da se Vlada mešala u nešto i da se izvršna vlast mešala u nešto, kada se pred nama, kao poslanicima u Skupštini, nalaze predlozi koje su dali Državno veće tužilaca i Visoki savet sudstva.
Očigledno je da je Vlada, makar što se tiče predloga Državnog veća tužilaca, taj predlog samo prosledila nama u Skupštinu, bez ikakvog mešanja, bez ikakve promene i bez ikakvog osporavanja onih kandidata koje je dalo Državno veće tužilaca.
Da podsetimo još jednom građane šta to znači. Državno veće tužilaca je organ koji se bavi izborom i predlaganjem tužilaca. To je definisano u zakonu, iako u Ustavu to nije definisano, a njega u najvećem broju čine sami tužioci. Dakle, struka je ta koja je predložila kandidate za tužioce, a ne politika.
Sedam je tužilaca od 11 članova Državnog veća tužilaca. Jedan je ministar pravde, jedan je predsednik Odbora za pravosuđe, jedan je profesor Pravnog fakulteta, izabran je gospodin Škulić, a jedan bi trebalo da bude predsednik Advokatske komore, koji nije izabran zato što ova Skupština nije htela da izabere kandidata.
Dva puta je bio izbor u Skupštini, pred poslanicima, za člana Državnog veća tužilaca i nije prošao – kao što je ovde rečeno, dobio je jedan glas.
Dakle, Skupština nije smatrala, i to nije smatrala ni većina, a ni manjina, dobio je jedan glas od 250 mogućih glasova i zato taj član nije izabran. Ali, to ne znači da ceo proces izbora tužilaca treba da stoji i da se čeka da Advokatska komora možda predloži nekog drugog kandidata, koji bi eventualno bio izabran. Izbor je učinjen apsolutno u skladu sa kriterijumima. Kriterijumi su stručnost i doslednost i u potpunosti u skladu sa zakonom, Ustavom i Ustavnim zakonom.
Što se samih rokova tiče, to verovatno znate, oni su instrukcioni, svi rokovi koji su dati. Dakle, nisu rokovi koji ako se propuste nešto ne može da se promeni. Mislim da ćemo mi apsolutno ispuniti sve rokove i da će Državno veće tužilaca i Visoki savet sudstva u narednih 15 dana predložiti i objaviti ko su druge sudije i ko su zamenici tužilaca. Taj izbor se ne vrši u Skupštini. Dakle, očekujemo od Državnog veća i Visokog saveta sudstva da to objave u naredne dve nedelje, kako bi ceo sistem mogao da se pripremi za 1. januar 2010. godine. To je u stvari jedini značajan rok. Treba 1. januara 2010. godine da počne da funkcioniše reformisano pravosuđe.
Što se tiče ličnosti koje su ovde, bez ikakvog obrazloženja, pokušane da budu osporene, a hteo bih da izrazim zadovoljstvo, i to pokazuje i zrelost svih poslanika u Skupštini Srbije, a to je zato što stvarno niko nije osporen.
Dakle, oni predlozi koji su došli od Državnog veća i predlog za predsednicu Vrhovnog kasacionog suda nisu zvanično osporeni ni na Odboru za pravosuđe, već su jednoglasno podržani, i nisu osporeni od strane narodnih poslanika u Skupštini i to je dobro. Znači da je Državno veće i po nama uradilo dobru stvar.
Ali, da kažem za one koje su pokušali da ospore, a to su, pre svega, Zagorka Dolovac, kandidat za Republičkog javnog tužioca. Zagorka Dolovac je osoba koja je vodila beogradsko Okružno tužilaštvo u proteklom periodu. I te kako je poznata u beogradskim krugovima, s obzirom da je podigla nivo i kvalitet, i ugled beogradskog Okružnog tužilaštva.
Ona je žena koja je najzaslužnija što je američko pravosuđe po prvi put u istoriji prihvatilo da ustupi neki predmet koji je započet tamo da se vodi pred našim sudom u Beogradu. Ona je osoba koja je podnela zahteve za oduzimanje imovine osumnjičenim za izvršenje određenih krivičnih dela ogromne vrednosti.
Dakle, 30 objekata, tj. kuća, stanova i lokala, po zahtevu Zagorke Dolovac, oduzima se od kriminalaca. Svi znate slučaj Uskokovića i 12 stanova. Zemljište vredno preko 15 miliona evra treba da bude oduzeto na njen zahtev. Ona je vrlo zaslužna što su procesuirani i oni koji su prebili francuskog navijača Brisa Tatona.
Dakle, osoba koja se po svom znanju, stručnosti i dostojnosti apsolutno kvalifikuje za Republičkog javnog tužioca. Tužilaštvo za organizovani kriminal i ratne zločine najzad postaju zasebna tužilaštva.
Mogu da kažem da je to najzdraviji i najbolji deo našeg pravosuđa. Zaslužan za to što je Tužilaštvo za ratne zločine procesuiralo preko 400 ljudi, preko 106 njih optužilo, a možete porediti sa Haškim tribunalom koji je za 15 godina optužio 161 lice. Zaslužan za to što je u svim izveštajima Evropske komisije Tužilaštvo za ratne zločine bilo pohvaljeno je Vladimir Vukčević, koji je kandidat za tužioca za ratne zločine.
Miljko Radosavljević, tužilac za organizovani kriminal, ovde je mnogima dobro poznat iz predmeta „Jotke“, koga je on radio, zaslužan za to što je dve i po tone droge zaplenjeno u Južnoj Americi. Pored toga, njegovi rezultati su ti da je još tona i po zaplenjeno droge u Srbiji.
Dakle, sve zahvaljujući radu tužioca za organizovani kriminal, Miljka Radisavljevića.
Svi poslanici apsolutno treba da prepuste ovaj izbor onima koji su iz tužilaštva i koji su iz suda, i da ovaj izbor ne treba da kvarimo nekim političkim komentarima, već da prihvatimo, kao što je i Vlada prihvatila, ono što je Državno veće tužilaca predložilo i ono što je Visoki savet sudstva predložio, i da izglasamo jedinstveno, i pozicija i opozicija, kandidate koji nam dolaze iz pravosuđa i na taj način pokažemo da politika apsolutno više nikada neće imati uticaj na pravosuđe i da neće ni izvršna ni zakonodavna vlast imati uticaj na pravosuđe.

Poštovana potpredsednice Čomić, poštovani narodni poslanici, poštovana ministarka pravde, hoću na početku da zahvalim Ministarstvu pravde što je održalo obećanje koje je dato prilikom donošenja seta pravosudnih zakona, krajem 2008. godine, kada ste obećali da će u 2009. godini pred Skupštinu doći zakon o Pravosudnoj akademiji, koji upotpunjuje zakonski deo reforme pravosuđa.
Reforma pravosuđa je otpočela i reforma pravosuđa traje kroz proces izbora sudija i nadamo se da će taj proces biti uspešno završen, tako da sudovi, potpuno reformisani, mogu da počnu rad od 1. januara 2010. godine.
Mi smo krajem 2008. godine doneli Zakon o sudijama, Zakon o javnom tužilaštvu, Zakon o Visokom savetu sudstva, Zakon o Državnom veću tužilaca i ovim zakonima smo utvrdili pravo sudija i pravo tužilaca da se obučavaju, da se stručno usavršavaju. Sada, donošenjem zakona o Pravosudnoj akademiji, praktično to uvodimo i u praksu.
Zakon o Pravosudnoj akademiji podrazumeva početnu obuku i stalnu obuku sudija i tužilaca. Važno je da se naglasi da će od sada obuka, pohađanje obuke i sticanje stručnog znanja i veština, biti jedan od glavnih kriterijuma za napredovanje u sudijskom poslu i jedan od glavnih kriterijuma za izbor sudija. Suština ovog zakona je da dosledno sprovodimo princip depolitizacije i nezavisnosti sudstva.
Moram da kažem da sve ono što je rekla moja prethodnica, Jorgovanka Tabaković, prosto, nije tačno. Ovaj zakon ne da ne dovodi sudije i sudstvo pod kapu neke političke stranke, nego, ponavljam još jednom, uspostavlja potpunu depolitizaciju sudstva.
Ustavom Republike Srbije, Zakonom o sudijama i Zakonom o VSS-u, uveli smo da se sudije na stalnu sudijsku funkciju biraju od strane VSS-a, a ne od Skupštine Srbije, kako je to do sada bio slučaj.
Skupština Srbije, koja jeste i politički organ, u kome sede predsednici političkih stranaka, do sada je birala službu sudije, i to više nije slučaj. Dakle, sudije se biraju od strane VSS-a, u kome sedi većina sudija, dakle, ljudi koji su stručni za taj posao. Sada idemo korak dalje i utvrđujemo kao jedini kriterijum za izbor, prvi izbor…

Hvala. Sada uvodimo, kada je u pitanju izbor sudije na sudijsku dužnost, koja traje tri godine, kao isključivi kriterijum – znanje, ono što do sada nije bio slučaj, što sigurno nije bio slučaj u vreme kada je ministar u Vladi bila naša koleginica Jorgovanka Tabaković. Dakle, svaki građanin koji je položio pravosudni ispit, koji želi da radi u pravosuđu, moraće da polaže prijemni ispit i, ako položi taj prijemni ispit, da uđe u obuku u okviru Pravosudne akademije.
U zavisnosti od toga kako bude pohađao tu obuku, biće izabran u zvanje sudije. Dakle, ukoliko imamo dva kandidata, koja su oba pohađala obuku, biće izabran onaj koji je imao bolje ocene tokom obuke i na samom položenom ispitu.
Dakle, ono što se uvodi ovim zakonom, to je da se više u sudove neće primati, i u tužilaštva, ljudi preko veze, i neće se primati oni koji su sinovi i ćerke znamenitih i poznatih ljudi; dakle, potpuna depolitizacija sudstva.
Ovim zakonom se razrađuju i načela postavljena u pravosudnim zakonima, u kojima je uvedeno pravo na stalnu obuku, rekao bih, i obaveza na stalnu obuku, jer od toga da li su sudije pohađale obuku zavisiće da li će biti izabrani u neki viši sud, odnosno da li će napredovati u karijeri. Takođe, ovim zakonom je predviđena i obuka sudske uprave, sudskih pomoćnika i sudske administracije.
Smatram da se sada prigovor koji smo imali prilike da čujemo od strane sudske administracije u potpunosti odbacuje – prigovor da oni nisu imali prilike da se obučavaju, pa zato sudska administracija ne radi dobro. Dakle, sada će svi imati obavezu da se obučavaju i, u zavisnosti od znanja i obuke, napredovaće u karijeri.
Kada je u pitanju položaj pripravnika, među sudske pripravnike će moći da budu primljeni samo oni koji su položili test i koji su imali dobre ocene. Zakon je predvideo da ukupnu ocenu čini 40% uspeha s osnovnih studija, a 60% ocena s prijemnog ispita koji organizuje Akademija.
Dakle, zakon o Pravosudnoj akademiji zaokružuje temelje postavljene usvajanjem seta pravosudnih zakona koji smo doneli prošle godine.
Pokazuje vrlo jasno opredeljenje za dalje unapređenje pravosuđa. duboko verujem da ćemo uz korenitu reformu pravosuđa koju smo započeli, uz proces izbora sudija, koji je u toku, i osnivanjem Pravosudne akademije povratiti poverenje građana u pravosuđe i u vladavinu prava. Hvala.

Poštovna predsednice, narodni poslanici, poštovana ministarka i predstavnici Ministarstva pravde, na početku hoću da izrazim zadovoljstvo i da pohvalim Ministarstvo pravde i najviše pravosudne organe, Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca zato što su praktično započeli reformu pravosudnog sistema i što svi oni zakoni koje smo doneli u decembru prošle godine nisu ostali mrtvo slovo na papiru, nego se po njima postupa.
Reforma je započeta vrlo ozbiljno u okviru Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca prvo određivanjem broja sudija, određivanjem kriterijuma za izbor sudija koji su, kako smo dobili obaveštenje, potvrđeni i od strane Venecijanske komisije da su u skladu sa evropskim standardima. Cilj reforme pravosuđa koju podržava DS i iza koje stoji DS je da omogućimo našim građanima da imaju pravo na zadovoljenje pravde, da imaju prava na pravično suđenje i da mogu pravdu da ostvare u razumnom roku.
DS vodi borbu protiv kriminala i korupcije, a ta borba je nemoguća ukoliko ne učinimo sveobuhvatnu reformu pravosudnog sistema. Da bi ova reforma uspela nije dovoljno da izvršimo samo izbor sudija i tužilaca, nisu dovoljne samo personalne promene, već je potrebno da promenimo naše procesno zakonodavstvo.
Današnjim predlogom zakona mislim da ćemo u potpunosti zaokružiti promenu i reformu krivičnog zakonodavstva i da ćemo, da kažem, zadovoljiti sve evropske standarde kada je u pitanju krivični postupak. Krivični postupci predstavljaju svega 30% ukupnog broja postupaka.
Imamo u svim postupcima negde oko 160.000 predmeta koji su tzv. stari predmeti, odnosno stariji od dve godine. Oko 80.000 predmeta se nalazi u postupku izvršenja. Zato molim i očekujem od Ministarstva pravde da će u septembru, na jesen, predložiti novi zakon o izvršnom postupku i novi zakon parničnom postupku, kako bismo uspeli i ove oblasti da reformišemo.
Naravno da bi reforma bila kompletna potrebno je doneti još jedan set pravosudnih zakona. Očekujemo zakon o javnim beležnicima, zakon o advokaturi, zakon o sudskim veštacima, zakon o pravosudnom ispitu i zakon o pravosudnoj akademiji, koji je vrlo važan da u potpunosti onemogućimo uticaj politike i nepotizma na izbor nosilaca pravosudne funkcije, odnosno sudija i tužilaca.
Danas na dnevnom redu imamo nekoliko zakona, od kojih bi izdvojio kao najvažnije Zakonik o krivičnom postupku i Krivični zakonik. Ako napravimo i pogledamo detaljnu analizu broja presuda, broja predmeta i trajanje krivičnih postupaka, shvatićemo da je u Srbiji za pet i po godina zastarelo 4.316 krivičnih predmeta, što je apsolutno nedopustivo. Krivični postupci traju više od 15 godina.
Danas u Okružnom sudu u Beogradu samo postoje 92 krivična postupka koja traju duže od 10 godina. Pravda koja se dostiže nakon 10 ili 15 godina sigurno nije pravda za oštećene. Najveći, najznačajniji krivični postupak, najpoznatiji u našoj novijoj istoriji, to je krivični postupak protiv onih koji su ubili premijera Zorana Đinđića, još uvek nije pravosnažno okončan. Šest godina od tada postupak nije pravosnažno okončan iz razloga što mi, prema sadašnjem ZKP-u, imamo trostepenost, kada je reč o delima za koja je zaprećena kazna do 40 godina.
Ovim predlogom zakona, na naše zadovoljstvo, ta trostepenost se ukida i ubuduće će i ovi postupci imati dva stepena – prvostepenu i drugostepenu presudu. Jedna od najvažnijih odredaba ZKP, koja takođe ima cilj da skrati vreme trajanja postupaka, jeste i odredba koja se odnosi na pravo Apelacionog suda da samo jedanput ukine prvostepenu presudu, a kada ponovo prvostepeni sud donese presudu i po žalbi, Apelacioni sud o njoj raspravlja, mora otvoriti glavni pretres i odlučiti meritorno.
Ono što je za naše građane važno, to je da znaju da kada donesemo ove zakone neće više biti bezbroj prvostepenih presuda koje viši sud ukida i vraća prvostepenom sudu i nikada ne možete doći do kraja postupka.
Ono što je cilj, to je da krivični postupci ne traju duže od tri godine i mislim da se ovim predloženim Zakonikom o krivičnom postupku to omogućava.
Dobro rešenje koje je predviđeno ovim zakonom je i rešenje koje uvodi elemente tužilačke istrage. Bilo je pomenuto da sada postoji mogućnost sporazuma o priznanju krivice između okrivljenog i tužioca, gde će okrivljeni i tužilac moći i da dogovore visinu kazne, ali ono što je važno napomenuti, to je da je ovakav sporazum moguć samo uz saglasnost suda. Nisu moguće nikakve zloupotrebe od strane tužilaštva zato što sud daje saglasnost na ovakav sporazum.
Mislim da ćemo na ovaj način smanjiti broj krivičnih postupaka, trajanje krivičnih postupaka i da ćemo smanjiti troškove suda. Važna novina koju naši građani treba da znaju, to je način pozivanja okrivljenog u sudskom postupku.
Kada okrivljeni da svoju adresu u sudskom postupku, njemu će se pozivi i sva pismena slati na tu adresu i smatraće se da su uredno dostavljena, bez obzira da li je on zatečen na toj adresi ili nije, dovoljno je da poziv bude ostavljen ili pribijen na vrata. Ovo omogućava da se neometano vodi krivični postupak i da se onemogući izbegavanje dolaska pred sud.
Sve ove odredbe imaju cilj da se postigne znatno efikasnije vođenje krivičnog postupka koji, još jednom ponavljam, prema predloženim zakonima neće trajati duže od tri godine.
Analizom presuda u krivičnim postupcima može se utvrditi da je kaznena politika u našoj zemlji neprihvatljivo blaga. Poslednjih godina trend je da je ta kaznena politika sve blaža i taj trend se pogoršava. Izriču se minimalne kazne ili kazne ispod zakonskog minimuma.
Ako uzmemo kao primer krivično delo neovlašćene proizvodnje i stavljanje u promet opojnih droga ili krivično delo silovanja, videćemo da je preko 90% izrečenih kazni, npr. za proizvodnju i stavljanje u promet opojnih droga ispod zakonskog minimuma ili na zakonskom nivou.
Imate, npr, zaprećenu kaznu za to krivično delo danas 12 godina, a praktično nema veće kazne od tri godine da je izrečena. Za krivično delo silovanja 73% kazni su na zakonskom minimumu ili ispod zakonskog minimuma. Za lakši oblik krivičnog dela silovanja 100% kazni je na zakonskom minimumu ili ispod zakonskog minimuma.
Ovako blaga kaznena politika apsolutno ne pogoduje, kako se to kaže, generalnoj prevenciji, odnosno vrlo jasno nam pokazuje da nije efikasna u borbi protiv organizovanog kriminala ili u borbi za suzbijanje klasičnih krivičnih dela. Pooštravanjem kazni mi šaljemo vrlo jasnu poruku potencijalnim učiniocima krivičnih dela da će biti otkriveni i da će biti žestoko kažnjeni.
Predloženim Krivičnim zakonikom pooštravaju se kazne za oko trećinu krivičnih dela. Ono što je važno, to je da više za određena krivična dela, najteža krivična dela, vezana za drogu, vezana za silovanje, podvođenje, zlostavljanje, obljubu maloletnog lica, trgovinu i krijumčarenje ljudima neće više biti moguće izricanje kazni ispod zakonskog minimuma. Taj minimum je sada fiksiran i ispod njega se ne može ići.
Šta to praktično znači? Nijedan trgovac drogom više neće moći da izbegne zatvor i nijedan sud neće moći da ne osudi na kaznu zatvora nekoga ko prodaje drogu, bez obzira da li on prodaje pet grama ili pet kilograma droge. Minimalna kazna je tri godine zatvora. Isto važi i za one koji su osuđeni za krivično delo silovanja. Ne mogu se provući bez minimalne kazne zatvora od tri godine.
Krivičnim zakonikom uvodi se jedno novo krivično delo, u stvari, uvodi se nekoliko novih krivičnih dela, od kojih bih izdvojio krivično delo nošenja oružja i upotrebe oružja na javnom mestu, gde je zaprećena kazna zatvora od dve do deset godina.
Do sada smo imali situaciju da prema Zakonu o oružju i municiji se uglavnom izriče novčana kazna ili uslovna osuda, a sada ćemo imati situaciju da se za neovlašćeno nošenje oružja izriče kazna zatvora i mislim da je ovo jasna poruka kriminalcima da ukoliko hoće da šetaju sa oružjem po gradu, da će završiti u zatvoru.
Na kraju, hoću da pošaljem našim građanima poruku da će reforma pravosuđa koju sprovodimo donošenjem zakona koji su danas na dnevnom redu omogućiti da se Srbija hrabro suoči sa kriminalom i da jednom zasvagda odlučno i jasno kaže da su kriminal i korupcija društveno štetno ponašanje, da se više neće tolerisati u našoj zajednici, kao i da Srbija nije i neće biti utočište kriminalcima i špekulantima.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Parlamenta, reklamiram povredu Poslovnika, člana 103, koji kaže da bi poslanici trebalo da raspravljaju o tačkama koje su na dnevnom redu.
Mi ponovo prisustvujemo zloupotrebi prava poslanika da reklamiraju neku povredu i u mnogim izlaganjima, za koja mislim da su zlonamerna, dovodi se u zabludu javnost i poslanici u Narodnoj skupštini.
Prvo, član 160. Poslovnika kaže da Predlog poslovnika, deklaracije, rezolucije, preporuke, odluke ili zaključka može podneti predlagač zakona u pisanom obliku, s obrazloženjem, a da se taj predlog prethodno dostavlja narodnim poslanicima i o njemu se otvara jedinstven pretres.
To što postoji jedinstven pretres, ne znači da se ne mogu podnositi amandmani. Rok za podnošenje amandmana je bio danas, do 10 časova, i oni koji su hteli da podnesu amandmane, oni su to i učinili.
Imali smo slučaj, pošto su i rezolucije i potvrđivanja sporazuma u istom statusu kao i Poslovnik, kada je bio Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, da je SRS podneo amandman, vodio se jedinstven pretres i taj amandman je usvojen, tako da vi dobro znate da je moguće podnositi amandmane u ovom slučaju.
Zamolio bih da pređemo na raspravu o tačkama koje su na dnevnom redu, s obzirom na to da imamo uslove da o tome raspravljamo, a nadležni odbor, Administrativni odbor, raspraviće sve amandmane do sada podnete kada ih stručna služba bude umnožila svim narodnim poslanicima. Ne raspravljamo zato što još uvek nije umnožen materijal. Hvala vam.

Javljam se u skladu sa članom 101. Hteo bih, u formi replike, da odgovorim, u ime Administrativnog odbora, poslaniku Nikoli Saviću.
Tražio sam od stručne službe da proveri stenogram i da vidi da li je njemu oduzeta reč. Na osnovu podataka koje sam sada dobio, nije mu oduzeta reč. Mi ćemo preispitati ovu odluku na sledećoj sednici Administrativnog odbora.
Ono što smo dobili od sekretara Narodne skupštine, tj. da je vama oduzeta reč i da je Administrativni odbor, u skladu s tim, odlučivao, očigledno da je došlo do neke greške i to ćemo ispraviti na sledećoj sednici.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, saslušao sam ovu raspravu o tome da li ovaj amandman poboljšava ili ne poboljšava tekst i razne razloge zašto ga ne treba prihvatiti. Lično mislim da ovaj amandman jeste precizniji nego što je bio sam član zakona, da jezički i gramatički poboljšava tekst i da treba da bude množina u ovom članu 17. stav 2. izražena, kako je to kolega Kišmarton predložio. Smatram da će poslanička grupa Za evropsku Srbiju glasati za prihvatanje ovakvog amandmana.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su još dva zakona iz ovog seta pravosudnih zakona: zakon o javnom tužilaštvu i zakon o državnom veću tužilaca. Mnogo toga je već rečeno, vezano za reformu pravosuđa, u protekla dva dana; i danas su moji prethodnici dosta rekli o tome, da postoje rešenja koja su slična, vezana za sudije i tužioce, i to je tačno. Ono što bih hteo da naglasim, to je da je Ustav Republike Srbije, za koji su glasali građani ove zemlje i koji su podržali maltene svi poslanici Skupštine Republike Srbije, odredio položaj tužilaštva, odredio tužilaštvo kao samostalno u radu i taj deo se ne može menjati zakonima.
Ono što je važno jeste da je pre Ustava doneta Nacionalna strategija reforme pravosuđa, da je Nacionalna strategija doneta u ovom parlamentu, da je u izradi Nacionalne strategije učestvovao ministar pravde koji je bio u DSS-u, da su rešenja iz Nacionalne strategije uneta u Ustav Republike Srbije. Mene čudi to što DSS kritikuje set ovih zakona, dakle i zakon o sudijama i zakone o tužilaštvu, s obzirom na to da su u njih uneta rešenja iz Nacionalne strategije za reformu pravosuđa.
Što se tiče ova dva zakona, skoro sve iz Nacionalne strategije je uneto u zakone, osim jedne stvari. Ta stvar se odnosi na obavezna uputstva. Tada je većina htela, i stavila je to u Nacionalnu strategiju, da obavezno uputstvo o tužiocima može da da i ministar pravde. Mi smo smatrali da to nije u redu, da je to mešanje izvršne vlasti u samostalnost tužilačke funkcije i tužilačkog posla i taj deo nije unet u zakone.
Kada je reč o tužiocima, kao i kada je reč o sudijama, naš koncept je isti, a to je da sudije i tužioci treba da budu samostalni, da tužioci treba da budu samostalni u odnosu na izvršnu vlast i da izvršna vlast najmanje moguće treba da utiče na tužilaštvo. Bilo je primera, koji su pomenuti, da su donošeni zakoni gde je Vlada čak postavljala tužioce. Smatramo da to nije bilo dobro.
Ustav Republike Srbije predviđa da se tužioci biraju u Narodnoj skupštini Republike Srbije, na predlog Vlade. Mi smo ovim zakonom pokušali to da popravimo, u smislu da na izbor tužilaca više utiče struka i sami tužioci nego Vlada Republike Srbije.
Zato je u ovom zakonu predviđeno rešenje da u izboru tužioca učestvuje Državno veće tužilaca. Državno veće tužilaca se bira u većini od strane samih tužilaca. Dakle, tužioci čine većinu u Državnom veću tužilaca i oni će predlagati Vladi kandidate za zamenike i za javne tužioce. Dakle, struka daje kandidate i osim tih kandidata koje struka predloži Vlada Republike Srbije ne može da predloži nikog drugog Narodnoj skupštini Republike Srbije. To je dobro rešenje. Isključili smo, maksimalno koliko se moglo, uticaj politike, uticaj izvršne vlasti na tužilaštvo i izbor tužilaštva.
Ovom prilikom moram da pohvalim rad strukovnih udruženja. Do ovih rešenja, koja popravljaju Ustav koliko je to moguće, došli smo tako što su predlozi ovih zakona izrađeni od strane Udruženja tužilaca. Udruženje tužilaca nije čekalo da Ministarstvo ili bilo koja politička stranka ili poslanici u Narodnoj skupštini smisle zakon o tužiocima i državnom veću. Oni su taj zakon napisali i 97% zakonskog teksta koji je Udruženje tužilaca napisalo, u saglasnosti sa Republičkim javnim tužilaštvom, prihvaćeno je od strane Ministarstva pravde i nalazi se ovde pred nama.
Još jednom napominjem, mislim da je to dobar način rada i dobar model za budućnost kada je reč o drugim zakonskim predlozima, da stručna udruženja daju predloge, a da mi u Skupštini Srbije više slušamo one koji to ipak najbolje znaju. Hvala.