Predsedniče, hoću da vam ukažem na odredbe Poslovnika koje kršite. To je član 107, a kršite ga iz jednog prostog razloga, a to je što ne može neko da se javi za povredu Poslovnika i da se obraća drugoj poslaničkoj grupi ili drugom poslaniku.
Povredu Poslovnika možete da uradite samo vi. Mi koji reklamiramo tu povredu, mi se obraćamo vama. Ne znam zašto se Veroljub Arsić obraća poslaničkoj grupi DS, ne znam zašto se meni obraća i govori neistine.
U prošlom mandatu četiri poslanika iz poslaničke grupe Veroljuba Arsića su bili predmet postupka pred Administrativnim odborom. Administrativni odbor je dao predlog da im se ukine imunitet samo zato što su se pozvali na imunitet. Da se nisu pozvali na imunitet mi o tome ne bi raspravljali. Nikad Skupština Srbije o tome nije odlučivala, zato što je tada poslanička grupa koju je vodio Branko Ružić smatrala da o tome ne treba da se raspravlja. To su činjenice.
Da bi završili nešto što ne liči na sednicu, molim vas da uredite sednicu, da jednostavno odgovarate, ako ima primedbi za povredu Poslovnika, vi, a ne da imamo okršaj između poslaničkih grupa po proceduralnoj temi.
Mislim da se iz naše poslaničke grupe više poslanici neće javljati na ovu temu.

Predsednice tj. predsedavajuća, reklamiram povredu Poslovnika član 101, 103.
Molim vas, prosto, da konsultujete zamenika sekretara i vi, i dok je predsedavajući bio predsednik Nebojša Stefanović, imali smo istu situaciju i molim vas pročitajte Poslovnik.
Ukazivanje na povredu Poslovnika postoji samo kao mogućnost da se ukaže na povredu procedure koju je učinio predsedavajući na Skupštini. Dakle, sve ovo što smo čuli od SNS je upućeno na vaš račun. Pošto ćemo se o tome izjašnjavati u danu za glasanje, očekujem da će SNS glasati za to da ste vi povredili Poslovnik. Mi ćemo ih podržati u tome, jer vi povređujete ovaj Poslovnik iz minuta u minut, i molim vas da prestanete to da radite. Ne može kroz povredu Poslovnika niko nikome lično da se obraća među poslanicima i među poslaničkim grupama. Ne može Veroljub Arsić da nama objašnjava da li je bilo ovo ili ono kroz povredu Poslovnika. Dakle, mogu samo da se obraćaju vama za povredu koju ste vi učinili neposredno.
Da ne bi bilo da ja to pričam napamet, član 103. stav 1. kaže – Narodni poslanik ima pravo da usmeno ukaže na povredu u postupanju predsednika Narodne skupštine, ako smatra da nije u skladu sa odredbama ovog Poslovnika, a učinjeno je na sednici Narodne skupštine koja je u toku i to neposredno po učinjenoj povredi.
Dakle, vi ste ti koji vodite ovu sednicu, molim vas da ovu sednicu vratite u raspravu o tački dnevnog reda, jer ovo apsolutno na sve liči, samo na sednicu Skupštine ne liči, i niko ne govori o onome što je tema današnje rasprave.

Dakle, predsedniče parlamenta, vi jeste novi u Skupštini Srbije, ali imate pored sebe sekretara i pomoćnika sekretara koji je iskusan, sedi pored vas i može da vam ukaže da govornik mora da govori o temi. Dakle, mi raspravljamo o amandmanu na član 38. Sve što je pričao šef poslaničke grupe, i u redu je da može da koristi vreme poslaničke grupe, ali sve što je pričao Aleksandar Vučić, kao šef poslaničke grupe, je bilo van teme. Niti su tema mediji, niti je tema pravosuđe, niti je tema brutalan napad na opoziciju. Dakle, ovo jeste nasilje i ovo jeste verbalno nasilje, čemu smo mi prisustovovali malo pre, i vi to dopuštate, ne opominjete ga i dopuštate neograničeno, potpuno van teme o kojoj mi raspravljamo. Možda, gospodine Vučiću, vama nisu dobro objasnili. Imate vreme poslaničke grupe, imate vreme kao šef poslaničke grupe, ali samo o temi, a ne na slobodnu temu koja je brutalni napad na opoziciju.

Dame i gospodo narodni poslanici, predsedniče parlamenta. Amandman na član 38. su podržale, mislim, sve poslaničke grupe iz opozicije iz različitih razloga. Mi smo pokušali da govorimo o tome i na odborima, pokušali smo da govorimo o tome i u načelu i očigledno da ne vredi. Ponoviću samo još jednom zarad javnosti, da ne bi dovodili ljude u zabludu.
Dakle, član 38. je osmišljen samo iz jednog jedinog razloga, a to je da bi se omogućila politička čistka državnih službenika na položaju. Državni službenici na položaju su deo državne uprave, dakle državne administracije i oni moraju biti profesionalci.
Mnogo toga smo čuli da će se na taj način uvesti red i da će se na taj način smanjiti broj nezaposlenih, odnosno zaposlenih u državnoj upravi. Ne znam kako će se to smanjiti broj zaposlenih u državnoj upravi time što jedne razrešite bez ikakvog kriterijuma, a onda postavite vršioce dužnosti koje ćete posle zapošljavati valjda ponovo nekoga za stalno. Dakle, reč je o tome da ljude koji su izabrani kao profesionalci na konkursu, razrešavate politički i to je jedini razlog da se jedan ovakav član donese.
Oko broja, pomenula je nešto koleginica Trivan. Koliko imam informaciju, ukupno državnih službenika na položaju u ovoj zemlji je postavljeno na konkursu 200 stotine. Tih 200 ljudi su postavljeni na konkursu i zadovoljili su kriterijume konkursa. Ne možete ih razrešavati politički i na osnovu toga što ministar misli da oni ne ispunjavaju neke zadatke za koje ne znamo uopšte koji su.
Dakle, ako ste, kako kažete normalni ljudi, ako ste, kako kažete za departizaciju, nemojte omogućavati političku čistku, 2012. je godina, razne vlade je preživeo Zakon o državnoj upravi. Prihvatite ovaj amandman.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana potpredsednice parlamenta, podneo sam amandman i ovome smo dosta raspravljali i u načelu i nadao sam se da smo se razumeli i da će ovaj amandman ići za tim što je predlagač zakona hteo da uradi, a to je da stavi pod kontrolu ili pod nadzor javne agencije, kako to u obrazloženju Predloga zakona piše.
U obrazloženju Predloga zakona piše da se to odnosi na agencije koje imaju javna ovlašćenja. Pošto to tako piše u obrazloženju Predloga zakona, a ne piše tako u tekstu zakona, predložio sam amandman u tom pravcu.
Danas smo imali raspravu na Odboru za pravosuđe, gde smo ponudili još neke mogućnosti i ponudili smo mogućnost da se to odnosi na imaoce javnih ovlašćenja čiji je osnivač Vlada Republike Srbije ili da se odnosi na imaoce javnih ovlašćenja u skladu sa Zakonom o državnoj upravi.
Zakon o državnoj upravi kaže kome se sve mogu poveriti javna ovlašćenja.
Ništa od svih tih predloga vladajuće većine i predlagač zakona nisu hteli da usvoje. Svi razumni predlozi koji su imali za cilj da poboljšaju tekst zakona, samo zato što dolaze od strane opozicije, bili su odbijeni i vladajuća većina ih ne prihvata.
Tom prilikom smo čuli, u raspravi na odboru, od strane predlagača zakona da se imaocima javnih ovlašćenja smatraju i Advokatska komora i inženjerske komore. Stvarno bi bilo ne jedan korak unazad što smo pričali za onaj prethodni zakon, nego ne znam koliko godina unazad, da Vlada Republike Srbije može da poništava akte Advokatske komore, ili da može da poništava akte Inženjerske komore.
Stvarno vas molim da prihvatite neke od ovih amandmana. Jer, na ovaj način je očigledno da vladajuća većina pokušava da pod diktat Vlade Republike Srbije stavi sve institucije u ovoj zemlji koje imaju javna ovlašćenja. Nigde ne piše da se to ne odnosi na neke osnovane zakonom, ili na neke osnovane od strane Skupštine, ili da se ne odnosi na strukovno udruženje. Ne, odnosi se na sve. To će biti tumačenje. Zahvaljujem se.

Polemisali smo stvarno dosta o ovome i očigledno ne možemo se razumeti i usaglasiti. Ne možemo se razumeti i usaglasiti, DS i SNS, iz jednog prostog razloga što su naše politike potpuno različite i što je naše razumevanje podela vlasti i institucija u ovoj zemlji potpuno različito.
Dakle, u vreme prošlog mandata punu afirmaciju su dobila nezavisna regulatorna tela. Mi smo doneli Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije i omogućili da se ona uspostavi. Punu afirmaciju su ostvarili Zaštitnik građana i Poverenik za informacije, DRI i prosto nikada nam nije padalo na pamet da pokušamo bilo kojim aktom da njih stavimo pod kontrolom.
Sada je očigledno došlo vreme za jednu drugu politiku i ta politika seže do toga, jesam advokat i moram da govorim i u ime udruženja kojem pripadam, a to je Advokatska komora, da ne može Vlada Republike Srbije poništavati akte Advokatske komore. Ne može Vlada Republike Srbije poništavati akte Inžinjerske komore. Dakle, to nije posao Vlade Republike Srbije i protiv toga se mi ovde borimo i protiv toga smo apsolutno i politički i kao profesionalci u svojim poslovima. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, moram da ukažem predsedniku parlamenta da je vreme za repliku dva minuta. Molim vas, pošto dugo raspravljamo danas, kolega Vučić nije bio danas u Skupštini i verujem da je oran za diskusiju, da ipak vodimo računa da to bude dva minuta.

On kaže da je gledao prenos iz Skupštine i svakako da u tom prenosu nije mogao da vidi da je bilo ko iz DS-a pominjao ko će biti izabran na neku funkciju koja još uvek nije definisana kako će se birati.

Dakle, niko iz DS-a to nije radio. Jedina poslanica koja je to spomenula je bila poslanica iz vaše poslaničke grupe i govorila je o tome, kako ćete možda vi biti na toj funkciji. Demokratska stranka o tome nije govorila. Demokratska stranka ne ulazi u to, ako se usvoji zakon ovako kako je predložen. Koga će predsednik Republike predložiti? On može da predloži i svog šefa kabineta, može da predloži i nekog drugog. Videćemo koga će predložiti, pa ćemo onda davati svoj sud i svoj komentar o tome. Ne bih govorio o toj temi i ne bih je pominjao da nije bila pomenuta sa strane SNS.

Imali smo kraću polemiku o broju ministarstava i čuli smo kako će ova vlada imati manje ministarstava. To nije tačno. Prošla Vlada je imala 17 ministarstava, i ova vlada u Predlogu zakona ima 17 ministarstava. Broj ministarstava je isti. Dakle, nema manje ministarstava i nije Vlada manja nego što je bila. Pominju se i kancelarije, da će ih biti četiri, koliko vidim iz Predloga zakona - malo manje ili malo više. U svakom slučaju, sa tim kancelarijama će Vlada biti veća, a ne manja. To su činjenice i o tome ne treba mnogo da polemišemo.

Da li Vlada treba da bude odgovorna za rad imaoca javnih ovlašćenja? To je pomenuo kolega Borko Stefanović i predstavnica predlagača je polemisala na tu temu. Mi ne mislimo da sve imaoce javnih ovlašćenja, kako je to precizirano u ovom zakonu o Vladi treba da kontroliše Vlada. Ne treba ni da ih kontroliše, ni da ih usmerava. Postoje imaoci javnih ovlašćenja koji su nezavisni od Vlade i moraju biti nezavisni od Vlade. Ne govorim o onima koji su u Ustavu Republike Srbije pomenuti.

Nemojte otvarati Ustav Republike Srbije, član 138. koji ste citirali. Ne govorim o Zaštitniku građana, ne govorim o Narodnoj banci, govorim o članu 137. Ustava, koji kaže – pojedina javna ovlašćenja se mogu zakonom poveriti preduzećima, ustanovama, organizacijama i pojedincima. Javna ovlašćenja se mogu zakonom poveriti posebnim organima preko kojih se ostvaruje regulatorna funkcija u pojedinim oblastima ili delatnostima. To su jedinice lokalne samouprave i autonomna pokrajina.

Dakle, ne treba Vlada da može da poništava akte svih nosioca javnih ovlašćenja na teritoriji Republike Srbije.

Nosilac javnih ovlašćenja je Advokatska komora. Ne treba Vlada da ima tu mogućnost. Ovo o čemu mi pričamo i ono o čemu ste vi pričali razlikuje se u tome što je predstavnik predlagača nama dao obećanje da se to neće tumačiti na takav način. Mi ne možemo dati blanko podršku onome što se obećava, ali smo zato dali amandmane i to se vrlo lako može ispraviti. Pročitajte naše amandmane, mi smo precizirali tim amandmanima da Vlada može da radi sve što je predviđeno u odnosu na imaoce javnih ovlašćenja, čiji je osnivač Vlada Republike Srbije, odnosno ako ste mislili, kako kažete, na javne agencije, treba staviti – javne agencije čiji je osnivač Vlada Republike Srbije. Mislim da to može da se otkloni amandmanima.

Nemojte da dođemo u situaciju da Komisiju za zaštitu konkurencije, koja jeste imalac javnih ovlašćenja i piše u članu 20. tog zakona – Komisija je samostalna i nezavisna organizacija koja vrši javna ovlašćenja u skladu sa ovim zakonom i Komisija za svoj rad odgovara Narodnoj skupštini, da dođemo u situaciju da Vlada može da joj poništava akte.

Druga stvar o kojoj sam hteo da govorim je Zakon o ministarstvima, član 38. Bilo je puno reči u izbornoj kampanji o departizaciji. Govorimo od 2004, 2005. godine o tome kako treba da se profesionalizuje državna uprava. Imate Zakon o državnim službenicima donet u vreme vlade Koštunice i Dinkića. Uspeli smo u profesionalizaciji do nivoa pomoćnika ministara. Predstavnik predlagača dobro zna da pomoćnik sekretara u Skupštini Srbije je državni službenik na položaju i da se on bira na konkursu i da su ti pomoćnici bili i u prošlom mandatu i u pretprošlom mandatu i da se oni nisu menjali. Državni službenici na položaju su pomoćnici ministara, pomoćnici sekretara. Ti ljudi treba da budu profesionalci, a menjaju se ministri i državni sekretari. Oni koji su birani na konkursu ne mogu da se smene i zamene bez kriterijuma, kako je predviđeno u ovom zakonu o ministarstvima, i to u roku od 45 dana od dana donošenja zakona i to po diskrecionoj oceni ministra.

Ako bi ovako nešto prihvatili, prvo je neustavno, drugo, svi oni će dobiti sudski postupak i moći će da se vrate na posao i treće, idemo korak unazad u profesionalizaciji državne uprave. Dakle, ne jedan korak unazad, nego 10 koraka unazad. Do sada imamo situaciju - menjaju se ministri i državni sekretari. Sad se svi menjaju.

Prosto, ukazujemo vam da to ne radite. Podneli smo amandmane i u tom pravcu i mislim da možemo o tome da diskutujemo vrlo ozbiljno i na odborima i nadam se da ćete prihvatiti neke od tih amandmana. Hvala.

Kratko ću. Nemam sumnju, posle ovoga što ste rekli, da vi imate lošu nameru, kao predstavnik predlagača, ali ne onaj koji je pisao zakon ili ne zna ili ima lošu nameru. Dali smo mogućnost, videćete u amandmanima, da stoji – svi imaoci javnih ovlašćenja čiji je osnivač Vlada Republike Srbije i onda nemate nikakav problem sa svim tim agencijama, posebnim službama, organizacijama, ustanovama, sve što je osnovala Vlada Republike Srbije, neka Vlada Republike Srbije ima nadzor, kontrolu itd, ali ne one imaoce javnih ovlašćenja čiji nije osnivač Vlada Republike Srbije, kao što je Advokatska komora Srbije, koja je imalac javnih ovlašćenja. Nije precizno određeno u zakonu na koga se odnosi. Pogledajte amandmane, možemo to, mislim, amandmanima da rešimo. Hvala.

Predsedniče parlamenta, javio sam se baš iz tog razloga što ne može biti diskrecionih prava predsednika ili predsedavajućeg kada će ko dobiti pravo da govori. Poslanik Aleksandar Vučić nije imao pravo da dobije reč malopre. Iz prostog razloga zato što nije prijavljen za govornika. Nemate  ni jednog prijavljenog za diskusiju, osim liste koju ste dobili od poslaničke grupe DS. Nisu šefovi poslaničkih grupa na redu. Govorio je više od četiri minuta, ne znamo po kom osnovu. Zato vas molim, vi ste danas prvi dan tu, da ovu sednicu vodimo u skladu sa Poslovnikom. Ovo što smo imali prilike da čujemo kako opozicija nije imala ili je imala pravo, mogu da vam kažem, zarad istine, Odbor za finansije od početka do kraja je vodila opozicija. Odbor za odbranu i bezbednost je vodio Dragan Todorović više od tri godine i bio je na čelu tog odbora. Dvanaest odbora su vodili predstavnici opozicije.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, imam utisak da predstavnici Vlade koji su pisali odgovore na ove amandmane nisu čitali dobro amandmane, jer ne mogu da verujem da neko može da napiše u obrazloženju da ovaj amandman ne može da se prihvati zato što je rešenje prikladnije. Kako je kolega Čikiriz rekao, ovakvo rešenje uopšte u zakonu ne postoji.
Mislim da je ogromna i nepravda, pored toga što i ne pravo što je neko morao da potpiše ugovor o kupoprodaji s pištoljem na čelu i da sada takvi ljudi, koji su naterani ili da besplatno daju svoju imovinu ili su dobili neki mali deo koji je na razne način bio smanjivan, ne mogu da ostvare pravo na obeštećenje.
Molim predstavnike Vlade, žao mi je što nije tu kolega Radosavljević koji je bio sa ministrom Đelićem ovde kada smo raspravljali u načelu, molim ministra Petrovića da prenese da razmisle još jednom vezano za ovaj amandman i molim poslanike da razmisle o tome da mi ovakav jedan amandman, koji je podneo kolega Jugović, apsolutno usvojimo jer mislim da bi to predstavljalo ipak ispravku nečega što je učinjeno prema ne malom broju ljudi.
Tako je rađeno, ono što ja znam, u Beogradu. Tako je rađeno u mnogim mestima po Srbiji i to se dešavalo 1945, 1946, 1947. do 1950. godine. Dakle, nema veze mnogo sam nacionalizacijom koja je nastupila kasnije, 1958. godine. Hvala.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju, Narodna skupština treba da donese odluke o naknadama za rad članova Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje i Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta.
Mi smo, u tom smislu, predložili ove dve odluke. Hoću da kažem, da bi poslanici bili upoznati da, praktično, od kada je donet ovaj zakon i od kada su formirana ova tela, ona funkcionišu još od 2006. godine, mislim, nikada Narodna skupština nije donela jednu takvu odluku, iako je naša obaveza da takvu odluku donesemo.
Bilo je ranije predloga Odbora za prosvetu, dakle 2006. godine, koji je upućivan Skupštini, ali nikada nije došao na dnevni red Skupštine. Tada je Odbor za prosvetu podneo predlog da se predsedniku Nacionalnog saveta isplate dve i po prosečne plate, da se zameniku predsednika isplate 2,2 prosečne plate i da se članovima ovog tela isplaćuju po dve prosečne plate u Republici Srbiji.
Administrativni odbor je ozbiljno razmatrao ovo pitanje sada, kada su novi predlozi došli od strane i Nacionalnog saveta i Komisije za akreditaciju. Mi smo doneli odluku da ne može primati bilo koji član Saveta veće primanje od jedne i po prosečne plate i, u skladu sa tim, predložili smo odluku.
U međuvremenu je Ministarstvo prosvete isplaćivalo do 1. januara 2010. godine sredstva članovima Saveta, i to ne po odluci Skupštine, jer nje nikada nije bilo već, prema ovom predlogu koji je dao Odbor za prosvetu, Ministarstvo je donelo jedno rešenje i isplaćivalo iznos od nekih 80.000 dinara predsedniku Nacionalnog saveta, a 70.000 članovima. Dakle, po mišljenju Administrativnog odbora, ovi iznosi su bili preveliki i zato smo predložili da ti iznosi budu manji i ove odluke se nalaze pred vama.
Dobili smo mišljenje Ministarstva u kome stoji da postoji potreba da se donesu predložene odluke, kao i da su obezbeđeni uslovi za realizaciju ovih odluka, što znači da u budžetu ima dovoljno sredstava da se ove isplate vrše ubuduće. Hvala.

 Hoću samo da poslanike obavestim o tome šta je u međuvremenu uradio Administrativni odbor. Ovo što kaže kolega Šami – treba odrediti naknade i članovima Nacionalnog prosvetnog saveta, s obzirom da je zakon promenjen u tom delu i omogućeno je da skupštinski odbor donese jednu takvu odluku, odbor je i doneo odluku. To smo uspeli da završimo. Njih ima više, samim tim i njihove plate smo odredili nešto niže. Dakle, oni imaju koeficijent 1,2, to je praktično manje od 50 hiljada dinara naknade, a predsednik 1,5, ali to smo uspeli da završimo.
Što se tiče ovog dela – plate poslanika i rebalans budžeta. Jeste, imali smo na dnevnom redu Administrativnog odbora pre dva dana i rebalans budžeta Skupštine. Svesno nismo predvideli veća sredstava za poslanike. Mislim da se ova skupština ponaša vrlo odgovorno u vreme ekonomske krize i da smo pokazali našu odgovornost da ne povećavamo plate poslanika praktično od februara 2005. godine. Tačno je da su one najmanje u regionu, tačno je da je plata poslanika 75 hiljada dinara, što je 750 evra, i da nigde tako mala plata poslanika ne postoji, ali ja to doživljavam kao našu odgovornost i solidarnost u vreme ekonomske krize.
Inače, uspeli smo na poziciji narodnih poslanika da uštedimo 40 miliona dinara tokom ove godine i tih 40 miliona dinara smo sada sa pozicije narodnih poslanika prebacili na neke druge pozicije da bi uspeli da završimo projekat I-parlamenta i da bi omogućili povećanja plata zaposlenih u Skupštini Srbije za nekih 6,5%.

Koleginica Toman je postavila nekoliko pitanja, a na ta pitanja ne može da odgovori Administrativni odbor.
Tema je danas visina naknade koja treba da se isplaćuje članovima ovih tela za rad.
Pitanje koje ste postavili, treba uputiti Odboru za prosvetu. SRS ima nekoliko članova Odbora za prosvetu. Odbor za prosvetu je svake godine, raspravljao o izveštaju o radu tela o kojima danas govorimo. To su uradili pre dva ili tri meseca poslednji put. Izveštaj o radu je dobio i Administrativni odbor i mi smo ga imali u vidu kada smo donosili predlog odluke. Taj izveštaj o radu je prihvaćen od strane Odbora za prosvetu.
Mislim da bi trebalo, ukoliko imate ove dileme o kojima govorite, da inicirate preko vaših članova u Odboru za prosvetu, raspravu na temu rada ovih tela.
Trebalo bi pozvati predsednika Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, predsednika Komisije za akreditaciju, pred sam Odbor za prosvetu, gde bi mogli da im postavite sva ova pitanja i da se ona na jedan kvalitetan način rasprave.
To nije u vezi što je predlog Administrativnog odbora.

Zahvaljujem se. Poštovana predsedavajuća, poštovana ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, novi Zakonik o krivičnom postupku treba posmatrati u okviru sveobuhvatne reforme pravosuđa, koja svakako uključuje i reformu procesnog zakonodavstva. Pred nama se nalazi Predlog jednog novog, modernijeg i efikasnijeg zakonika o krivičnom postupku, koji će predstavljati moćno sredstvo u borbi protiv organizovanog kriminala, koji će omogućiti da se prevaziđu problemi koji smo imali sa odugovlačenjem postupaka do sada i koji je apsolutno usklađen sa evropskim standardima i unosi neke nove institute u naše procesno zakonodavstvo.
Od 2009. godine kada je započela reforma pravosuđa, kako zakonodavna, tako i institucionalna, postignuti su izuzetni rezultati. Mislim da mnogi od tih rezultata dugujemo baš izmenama koje smo činili u proteklom periodu i u Zakoniku o krivičnom postupku. Tužilaštvo je pokrenulo na stotine krivičnih postupaka neki od njih su završeni, dobili su znači svoj epilog na sudu, neki od njih i dalje traju.
Mislim, da smo svi svedoci da je bilo nezamislivo, pre reforme pravosuđa da Joca Amsterdam bude osuđen i bude u zatvoru, da je Andrija Drašković osuđen posle mnogo godina, koliko je trajao krivični postupak protiv njega, da su osuđeni svi oni koji sebe smatraju navijačima, a u stvari su huligani. Da su osuđeni oni koji su okarakterisani kao pripadnici ekstremnih grupa koji su širili mržnju i nasilje na ulicama Beograda. Od svih postupaka, naravno, najznačajniji je onaj protiv grupe i klana Darka Šarića za 3,5 tone kokaina i pranja novca. Osim, te kriminalne grupa u 2011. godini, dakle krajem i 2010. godine tužilaštvo je pokrenulo i 22 postupka protiv drugih pripadnika kriminalnih grupa koje su se bavile trgovinom narkotika, otmicama, ubistvima, trgovinom ljudima, pranjem novca i drugim teškim krivičnim delima. Trenutno je u toku istraga protiv bivšeg direktora puteva Srbije Branka Jocića, tužilaštvo za organizovani kriminal vodi krivični postupak vezano za zloupotrebe u Kolubari, u toku je suđenje Milenku Šarančiću, bivšem direktoru Železnica Srbije, u toku je suđenje licima u bekstvu, Stanku Subotiću, Slobodanu Raduloviću bivšem direktoru "Ce marketa".
Ako uzmemo statističke podatke videćemo da u 2011. godini, dakle prvoj polovini, za 50% porastao broj optužnici za krivična dela korupcije u odnosu na 2010. godinu. Takođe, videćemo da preko 300 miliona evra imovine zaplenjeno licima koje su činila krivična dela.
Ovakve rezultate sigurno ne bi postiglo ni tužilaštvo, ni pravosudni organi da nismo u 2009. godini započeli izmenu procesnog, krivičnog procesnog zakonodavstva i uneli neke nove institute koje sada ovim predlogom razvijamo i dalje i omogućićemo još efikasniju borbu protiv počinilaca krivičnih dela.
Značajni rezultati koje je tužilaštvo postiglo u proteklom periodu govore nam o visokom stepenu stručnosti, profesionalizma i spremnosti tužilaštva da postupa u krivičnim delima organizovanog kriminala. Mislim da je to jedan od razloga zašto ovim zakonikom o krivičnom postupku ukazujemo dodatno poverenje, novo poverenje tužilaštvu i omogućavamo tužilaštvu da ima veća ovlašćenja nego što je imalo ranije ali to sa sobom nosi i mnogo veću odgovornost.
Čuli smo danas tokom rasprave da je glavna novina u ovom zakoniku tužilačka istraga. Šta predstavlja tužilačka istraga? To znači, da je javni tužilac isključivo odgovoran za istražni postupak, odgovoran je za uspeh optužnice, odnosno otpremu optužnice tokom celog postupka. To znači da tužilac nosi i mnogo veću odgovornost, to znači da je teret dokazivanja prvenstveno na javnom tužiocu a da sud mora biti neutralan i suditi na osnovu dokaza koji su predložili tužilaštvo i odbrana. Dakle, javni tužilac je taj koji mora da uveri sud da je okrivljeni učinio krivično delo jer u protivnom biće oslobođen od optužnice. Sve ovo govori o znatno većim ovlašćenjima tužioca, ali položaj tužioca treba posmatrati i u skladu sa Zakonom o javnom tužilaštvu koje predviđa njegovu krivičnu i disciplinsku odgovornost, ako vrši svoje nadležnosti na ne zakonit način.
Hoću na ovom mestu da uputim jednu poruku tužiocima, a to je da moraju da opravdaju poverenje koje im se ukazuje donošenjem novog Zakonika o krivičnom postupku, da moraju uvek da imaju na umu da su odgovorni i da će odgovarati ukoliko gone nekoga ko nije, za koga ne postoji osnovana sumnja da je učinio krivično delo i naravno u koliko propuste da gone onoga za koga postoje osnovana sumnja da je učinio krivično delo.
U skladu sa proklamovanom borbom protiv korupcije i organizovanog kriminala odredbe ovog zakona u delu koji se odnosi na organizovani kriminal i korupciju, počeće da se primenjuju već od 15. januara 2012. godine i to je važno ako imamo u vidu da je sada tužilaštvo za organizovani kriminal nadležno i za krivična dela visoke korupcije, dakle, ona kada krivična dela korupcije počine lica izabran od strane Narodne skupštine, Vlade Republike Srbije. Hoću da kažem na kraju da mi danas gradimo jedan sistem koji u potpunosti otporan na korupciju i organizovani kriminal, odnosno na dela organizovanog kriminala a da je efikasan način u borbi protiv ovih pošasti, Zakonik o krivičnom postupku. Ovakav savremen Zakonik, nesumljivo će doprineti izgradnji društva koje se zasniva na apsolutnoj vladavini prava i zbog toga će poslanici DS u Skupštini Srbije podržati ovaj zakon. Hvala.

Poštovani potpredsedniče, predsedniče Odbora za Agenciju za borbu protiv korupcije, državni revizoru i pomoćnici, direktorka agencije i malobrojni narodni poslanici mislim da je velika stvar za sve nas što smo uspeli da dođemo do toga što se prvi put u istoriji raspravljaju izveštaji nezavisnih regulatornih tela pred Skupštinom Srbije, da je velika i istorijska stvar što smo uspeli u proteklih nekoliko godina da formiramo nezavisna regulatorna tela i da ih podržimo u njihovom radu.
Mislim da i broj poslanika u sali govori o tome da ni sami nismo svesni da su nezavisna regulatorna tela u stvari produžena ruka Skupštine u kontroli izvršne vlasti. To očigledno nisu shvatili ni određeni predstavnici opozicije, naročito mislim na SNS koji priča o borbi protiv korupcije i priča, a onda kada mogu da dođu u Skupštinu Srbije, da daju konkretne predloge, da komentarišu izveštaj Agencije za borbu protiv korupcije, njih uopšte u sali nema. Njihova priča je očigledno samo politički marketing, a kada nešto treba da se uradi njih nema nigde.
Pred nama su dva izveštaja. Više ću govoriti o izveštaju Agencije za borbu protiv korupcije. Moram da priznam da sam i lično ponosan što smo pre nekoliko godina formirali ovu agenciju, Skupština je formirala jednim zakonom i što smo uspeli kao Skupština da izaberemo takve ljude u odbor Agencije da posle godinu dana rada dobijemo jedan stvarno detaljan izveštaj, za koju instituciju možemo da kažemo da je vrlo uspešna u svom radu.
Agencija za borbu protiv korupcije je u proteklom periodu sarađivala i sa predstavnicima političkih stranaka, svih političkih stranka, sarađivala i sa Skupštinom i sa Vladom, kada je bilo u pitanju donošenje određenih zakona. Zahvaljujem se Agenciji što je pomogla u tome da formiramo Predlog izmena i dopuna Zakona o Agenciji, gde smo mislim na pravi način i pravovremeno reagovali da se ispravi ono u zakonu što eventualno nije bilo dobro, kako bi rad Agencije bio bolji i efikasniji.
Zahvaljujem se direktorki Agencije koja je imala značajnu ulogu u pripremanju Zakona o finansiranju političkih stranaka, vodila je jednu Radnu grupu. Mi smo doneli u ovoj Skupštini novi Zakon o finansiranju političkih stranaka, na osnovu koga treba da apsolutno i onemogućimo i sprečimo svaki vid korupcije i u toj oblasti.
Agencija ima veliko polje delovanja i mislim da će se te u narednim godinama pokazati koliko je to značajna institucija. Ono što je urađeno u prvih godinu dana je stvarno za svaku pohvalu, to je da mi imamo mislim tri ili četiri puta više registrovanih funkcionera nego što smo imali u Odboru za sprečavanje sukoba interesa, nekada, da su ti funkcioneri svi prijavili svoju imovinu, da Agencija vrlo vredno od prijave imovine do dana današnjeg radi na utvrđivanju svih eventualnih promena, mislim da to i narodni poslanici dobro znaju, svi dobijamo redovno pismo od Agencije da treba još nešto da dopunimo ili da objasnimo, pojasnimo i mislim da je to dobro. Mislim da će taj deo posla biti završen onog trenutka kada Agencija izdejstvuje da svi državni organi donesu planove integriteta. To mora da se desi u ovoj i početkom sledeće godine. Mislim da ćemo onda moći da zaokružimo onaj deo koji se odnosi na imovinu i na sukob interesa.
Dosta se Agencija bavila u protekloj godini sukobom interesa. Mislim da smo uspeli da prevaziđemo sve ono što su nam bili i zakonski problemi, da apsolutno ne trpi ni odluka građana ko će na kojoj poziciji biti, a sa druge strane da polako uvodimo u red i da ispunjavamo i onaj princip da ne bi trebalo da jedan čovek bude na više funkcija, a naročito ukoliko su te funkcije u sukobu.
Mislim da nam i za to treba još praktično godinu dana i da ćemo sledeće godine u ovo vreme imati apsolutno uređen sistem i da sukob interesa više neće biti značajna tema u Srbiji.
Ono što hoću da preporučim Agenciji za naredni period, to je da se mnogo više, ove stvari su podstaknute do sada, ali u narednom periodu da se mnogo više bazira na konkretno suzbijanje korupcije. Imate mogućnosti, sredstva, mislim da su ona obezbeđena, apsolutno imate svu podršku vladajuće koalicije i imate podršku DS koju ste imali i do sada u onome što radite. Nemate nikakvu opstrukciju od strane bilo koje političke stranke. Mislim da treba da se usredsredite na vrlo konkretne slučajeve i suzbijanje korupcije u narednom periodu.
Mi očekujemo kao Skupština da ćete u tom poslu biti efikasni i vi i državni revizor. Apsolutno nema potrebe da postoji bilo kakva sumnja u iskrenost stranaka koje su sada na vlasti, DS je proklamovala borbu protiv korupcije kao najvažniju stvar kojom ćemo se baviti u narednom periodu, tako da vas molim da krenete na taj posao i da budete beskompromisni u borbi protiv korupcije. Hvala.