Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo predložili jednu izmenu u članu 18. stav 3. jer smatramo da sud, odnosno tužilaštvo prilikom odbacivanja krivičnih prijava i prilikom odlučivanja o tome da li će goniti za izvesno krivično delo, da tužilac mora da bude što više ograničen.
Dakle, ovom izmenom koju vi predlažete vi ste tužiocu dali mogućnost ogromnu, preširoka ovlašćenja da može da odbaci bilo koju krivičnu prijavu bez potrebe da utvrdi ono što je izuzetak, a to je da li postoji olakšavajuća okolnost ili ne.
Kada je po sadašnjem rešenju pisalo da treba da se utvrdi da je stepen krivice nizak, to je značilo da tužilac mora da utvrdi da postoje neke olakšavajuće okolnosti prilikom izvršenja tog krivičnog dela. Sada on to više ne mora da utvrđuje. Vi kažete – treba da proceni praktično da stepen krivice nije visok. To je utvrđivanje jedne negativne činjenice, što je inače pravni nonsens da se utvrđuju negativne činjenice. To svako ko se bavi pravom zna.
Suština je da za ozbiljna krivična dela, kao što je zloupotreba odgovornog lica, o kome smo polemisali i još ćemo polemisati danas, i za mnoga druga tužilac može da odbaci krivičnu prijavu i to uopšte ne dolazi do suda bez potrebe da utvrdi taj izuzetak. To je bio raniji izuzetak od pravila, a vi sada omogućavate da tužioci ne gone ukoliko ne žele da gone i to je njihovo diskreciono ovlašćenje.
To u principu do sudije i ne dolazi i vi se u obrazloženju pozivate na sudsku praksu. Nije tu bitna toliko sudska praksa jer je tužilac taj koji koristi ovaj član da ne goni, ako neće da goni. Meni to izgleda kao da će tužioci moći po nalogu da odluče da nekoga gone, a nekoga ne gone bez vrlo jasnih i striktnih pravila. Hvala.

Prvo što se tiče zloupotrebe položaja odgovornog lica kaže se da će odgovorno lice itd, kazniti zatvorom od tri meseca do tri godine. Tako da se može primeniti na to krivično delo, nešto ste pogrešili očigledno. To je za sva krivična dela do tri godine.
Ne možete da date obrazloženje – zato što je u praksi bilo problema. Kakvih je to bilo problema u praksi? Niste dali u obrazloženja kakvih je to problema bilo u praksi. Ne možete odbacivati amandman zato što vi imate utisak da je u praksi bilo problema da se utvrde olakšavajuće okolnosti za nizak stepen krivice. Nikakvih problema nije bilo u praksi i nema ih ni danas.
Da li će biti problema u praksi da utvrde da stepen nije visok? Možda će opet biti problema u praksi. Šta vam daje za pravo da verujete da za ovo neće biti problema u praksi, a za ovo će biti? Vi niste imali argument zašto odbacujete ovaj amandman i onda ste napisali – u praksi je bilo problema. Nikakvih problema nije bilo. Suština je u tome da tužilac ne treba da ima mogućnost da odbaci šta god mu padne na pamet. Može da odbaci krivičnu prijavu samo za krivično delo za koje utvrdi da je stepen opasnosti nizak, odnosno da postoje naročito olakšavajuće okolnosti, a ne da on odbacuje za šta njemu padne na pamet ili mu je neko javio na telefon – tog nemoj da goniš, a onog drugog može da goni. To je ono što mi hoćemo da sprečimo.

Koleginice, mi se očigledno ne razumemo ili vi ovo ne razumete. Da bi se utvrdilo da stepen krivice je nizak potrebni su neki razlozi. Razlozi da je stepen krivice nizak je da je to krivično delo izvršeno npr. iz nehata i da postoje neke olakšavajuće okolnosti i to piše u teoriji. Poslaću vam radove profesora pravnog fakulteta koji su to proučavali, tu temu.
Šta znači – stepen krivici nije visok? Kako se to utvrđuje da stepen krivice nije visok? Kako se utvrđuje ta negativna činjenica? Ranije rešenje je podrazumevalo da morate da utvrdite da je nizak stepen krivice i onda možete to da proglasite za delo od malog značaja i da ne gonite. I to je izuzetak.
Po pravilu se goni i tužilac mora da goni za određeno krivično delo.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, u obrazloženju zašto se odbacuje amandman piše – amandman se ne prihvata iz razloga što je neophodno preciziranje člana 46. stav 1. na način kako se to predlaže u članu 3. Predloga zakona.
Vi odbacujete amandman zato što smatrate da to nešto mora da bude tako kako ste vi zacrtali. Ja vama kažem da ste vi pogrešno to predvideli i da opet niste dali nikakvo obrazloženje zašto odbacujete nego tako odbacujete napamet i nemate nikakav argument za to.
U članu 46. osnovnog zakona imate, na koji se odnosi vaša izmena i na koji se odnosi moj amandman, praktično ponavljanje i u tom ponavljanju koje je potpuno bespotrebno vi kažete da treba da postoji okolnost da bi se neko pustio na uslovni otpust koji ukazuju da osuđeni dok traje uslovni otpust neće izvršiti novo krivično delo.
U prethodnoj rečenici stava 1. je već to napisano, a to je – naročito do isteka vremena za koji izrečena kazna ne učini novo krivično delo. Dakle, to je već sadržano u prethodnoj rečenici. To ponavljate dva puta.
Suštinski, vi ukidate to da se neko može na uslovni otpust pustiti ako je u odnosu na njega postignuta svrha kažnjavanja. To je sadašnje rešenje. Dakle, neko može da dobije uslovni otpust, znači, ne mora da bude do kraja izdržavanja kazne samo ukoliko je u odnosu na njega ispunjena svrha kažnjavanja. Valjda je smisao u tome zašto se nekom određuje zatvorska kazna i da se ispuni svrha kažnjavanja. Mislim da ovo nema razloga da menjate i da ste mogli da usvojite amandman, nego, prosto, zato što je amandman podnet od strane opozicije, vi ne želite da ga usvojite.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, obrazloženje zašto se odbacuje moj amandman je da se u Krivičnom zakoniku upotrebljava izraz – subjekt privrednog poslovanja, a ne izraz – privredni subjekti, pa je zbog toga odbačen amandman. Mislim da predlagač zakona, Ministarstvo, uopšte nije ulazilo u suštinu ovog amandmana, a suština je da u privredi mogu određena krivična dela iz privrede da izvrše privredni subjekti. I suština je da ne mogu svi drugi koji nisu privredni subjekti da izvrše ovakva krivična dela. Jedni od tih subjekata, a koji nisu privredni subjekti su, između ostalog, i advokati. Postoje određena krivična dela koja se odnose i na advokate i sada se postavlja pitanje – ako ste advokate svrstali u privredne subjekte i pod udar ovih krivičnih dela u privredi, kako ćete primeniti zakon? Jer, možete goniti nekog i za zloupotrebu poverenja, a možete goniti nekog i za zloupotrebu poverenja u privredi. Ne znam da li ste o tome razmišljali? Vidim da kolega Ćosić vrti glavom.
Član 216 – zloupotreba poverenja, kaže: „Ko zastupajući u ime nekog lica ili… zloupotrebi data mu ovlašćenja u nameri da time sebi ili drugom pribavi imovinsku korist“, pa kaže: „Ako delo iz stava 1-3. ovog člana učini staraoc ili advokat“. Dakle, zloupotreba poverenja odnosi se na sve građane, pa se tako odnosi, na primer, i na advokata. A vi sada uvodite zloupotrebu poverenja u privredi, pa sad možete advokata goniti i po tom krivičnom delu, iako oni nisu privredni subjekti i ne obavljaju privrednu delatnost, već obavljaju svoju advokatsku delatnost.
Zbog toga sam ja ovakav amandman i podneo i to se ne odnosi samo na advokate, odnosi se i na druge ljude u ovoj zemlji. Mislim da niste sagledali kada ste odbacivali suštinu amandmana, nego se bavite terminologijom da li su privredni subjekti ili subjekti koji vrše privrednu delatnost.

Mislim da je dobro da je predlagač prihvatio amandman da zaprećena kazna za sakaćenje ženskog polnog organa sa smrtnom posledicom bude do 12 godina. Prosto, mislim da je fer u ovoj raspravi reći da kod nas postoji u našem Krivičnom zakoniku teška telesna povreda, da je mnogo od ovih oblika podvedeno pod tešku telesnu povredu i da su tu zaprećene kazne do 12 godina i da nije bilo nikakve logike da mi sada za sakaćenje ženskog polnog organa privilegujemo nekog u odnosu što već imamo u zakonu.
Moja poruka je da je svakako uredu što smo nešto iz Istanbulske konvencije uneli u naše zakonodavstvo, ali mislim da bi bilo važno da dobro proučite zakon koji menjate, pre nego što predlažete. To kod nas u jednom delu ima i već su zaprećene veće kazne, tako da je dobro što ste prihvatili ovakav amandman.

Poštovana predsednice parlamenta, dame i gospodo narodni poslanici, na član 10. odnosi se na proganjanje i uvođenje jednog novog krivičnog dela, gde ja mislim da je potpuno nepromišljeno predlagač zakona rekao da je krivično delo – ko drugog neovlašćeno uporno proganja na način koji ne znam šta, i onda kaže po članu 5. – preduzima i druge slične radnje. Ne mogu se pisati zakoni – tako preduzima i druge slične radnje.
Dobro je da ste prihvatili amandman opozicije, kolege iz DS su takođe, ja mislim da su i većina poslaničkih grupa podneli amandman na ovaj član. Prihvatili ste da to bude definisano preciznije i to je dobro.
Kada sam video ovaj član i kada sam video da tu piše preduzimaju se druge slične radnje meni je palo napamet da vi u stvari hoćete da sprečite, odnosno da proglasite za krivično delo ono što su inače radili aktivisti SNS u izborima kada su kucali i zvonili na vrata građana sa njihovim ličnim podacima i pitali ih za koga će da glasaju?
To je proganjanje, i vrlo je bilo uporno proganjanje, da vi dolazite na vrata i pitate ljude – da li ćete vi da glasate za ovoga ili onoga, a imate sve podatke o njima. Sada je to precizirano na bolji način, jer ste prihvatili drugi amandman na ovaj član, ali vas molim da ubuduće ne budu ovako široke formulacije koje ne znače ništa.

Dakle, jasno vam je da su maltene sve poslaničke grupe podnele sličan amandman iz prostog razloga što ste vi Predlogom zakona pokušali da isključite iz Krivičnog zakona da se kazne zatvora od tri meseca do tri godine oni koji krše meru zaštite od nasilja u porodici, u isto vreme kada ste predložili poseban zakon o nasilju u porodici. Dakle, to je u suprotnosti jedno sa drugim.
Dobro je da ste prihvatili amandman, čini mi se, kolege Omerovića i drugih kolega i ispravili ste tu grešku, ali mi nije jasno odakle vam ideja da kada govorimo ovde danima o nasilju u porodici, vi isključujete kršenje mere zaštite od nasilja u porodici, isključujete ga kao krivično delo.

Ministarka, vi ste meni odgovorili da vi stojite kod toga da je trebao da se izbriše član 194. stav 5. Ja vas onda pitam zašto ste onda prihvatili amandman koji je isti, kolege Mehe Omerovića, Petra Petrovića i Milorada Mijatovića?

Poštovana predsednice parlamenta, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je ključni amandman koji je predlagač zakona, Ministarstvo, odbilo, a to je amandman da se ukine krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica.
Da bi građani znali, zloupotreba položaja odgovornog lica odnosi se na direktora u privatnoj firmi. Vi ste napravili jedno krivično delo koje kaže – odgovorno lice koje iskorišćavanjem svog položaja nekom drugom nanese imovinsku štetu, ukoliko time nisu ostvarena obeležja nekog drugog krivičnog dela, izvršio je krivično delo. Dakle, svaki privrednik u ovoj zemlji, svaki direktor, svaki vlasnik privatne firme, ukoliko nije učinio nijedno drugo krivično delo iz privrede, biće odgovoran što je učinio krivično delo jer je nekom drugom naneo štetu. Ponovo negativno definišite nešto što se ne može negativno definisati. Ovde se ne zna od čega se to direktor neke firme brani i ovo krivično delo, ovako formulisano, isključivo služi da Srpska napredna stranka preti svakom privredniku u ovoj zemlji da može da završi na optuženičkoj klupi, da može da ode u pritvor i da može da bude diskreditovan u društvenom životu ove zemlje.
Dakle, ovo je krivično delo koje se ne zna na šta se odnosi. Vi u obrazloženju zašto odbijate amandman kažete – neophodno je da ono postoji. Nije neophodno da postoji, nema ni u jednoj zemlji EU ovakvog krivičnog dela i Izveštaj Evropske komisije, koji ste verovatno pročitali, ukazuje na to da treba ukinuti ovo krivično delo. Puna su vam usta Evrope, imate Izveštaj Evropske komisije koji kaže – ukinute ovo krivično delo, a vi to nećete. To su ostaci iz komunizma, to je bilo u krivičnom delu zloupotreba službenog položaja, a takođe smo kazali da bi i to trebalo ukinuti.
Međutim, vi prosto ne želite da uvedete u ovu zemlju pravnu državu i vladavinu prava. Nema vladavine prava ako svako može da odgovara za nešto što se učini izvršnoj vlasti ili javnom tužiocu da je učinio neko krivično delo, a ne znamo koje. Šta je on to uradio? Jel on to primio mito? Jel on to dao mito? Šta je to? Znači, nema toga.
Nemojte više da ucenjujete građane ove zemlje time što sebi zakonski omogućavate da ljude držite ucenjene svakodnevno. Koliko ste podneli, koliko je optužnica bilo u „Rezaču“? Nema ni jedne. Toliki ljudi su pohapšeni, toliki su završili u pritvoru, baš za ovakva krivična dela i onda nema optužnice. Zato što to i ne može da se dokaže. Dakle, imali ste priliku da hrabro iskoračite, da napravite neku promenu. Vi tu promenu nemate ni volje političke, ni hrabrosti da uradite.

Ministarka, uveli ste nova krivična dela u privredi. Pokrili ste sve moguće situacije u privredi. Sve moguće situacije koje se odnose na tajkune, koje kolega pominje. Šta je to što vas sprečava da ispunite zahtev Evropske komisije u procesu pridruživanja i u procesu zatvaranja, ili pregovaranja, vezano za poglavlje 23? Kako mislite da se zatvori to poglavlje i da mi uđemo u EU ako vi ovo ne uradite što vam Evropska komisija direktno u izveštaju piše da treba da se uradi? To je jedno.
Druga stvar, znači, imate sva moguća krivična dela u privredi, sada je momenat kada možete da ukinete ovo krivično delo. Nije moglo da bude ukinuto ranije dok nisu bila predviđena sva krivična dela u privredi koja su sada predviđena. Dakle, šta vas sada sprečava da ga ukinete? Koga vi to po ovom delu, a nije uradio ništa što može drugo da se dokaže, morate da gonite. Pa, nije isto. Nije isto kao što je ni kada je bila zloupotreba službenog položaja. Vi kažete – onaj ko nije učinio ni jedno drugo predviđeno krivično delo može biti gonjen za ovo krivično delo. A, ja vas pitam za šta? I, zašto ne ukinete zloupotrebu službenog položaja? Na šta liče ta krivična dela? Ne znam da li shvatate da tu ljudi ne znaju od čega treba da se brane.
Dakle, ovde u privredi imate direktora firme koji je naneo finansijsku štetu nekoj drugoj firmi. LJudi, to je poslovanje, da li je ovaj zaključio dobro ugovor, nije zaključio dobro ugovor, ako ovaj trpi štetu, vi ovog možete da gonite za krivično delo. Zašto? Zato što je bio pametniji pa je bolje zaključio ugovor o tome njihovom međusobnom odnosu.
Dakle, ovo krivično delo služi isključivo za ucenjivanje svih privrednika u ovoj zemlji od strane SNS.

Da odgovorim kolegi Neđi Jovanoviću, pošto je bilo pitanje upućeno meni.
Sada ima deset novih krivičnih dela iz oblasti privrede. Prema tome, ti postupci koji su u toku, ako se mogu podvesti pod ta krivična dela, odnosno ako ima za šta ljudi da se gone, oni će se goniti i dalje.

Postavio je kolega pitanje na ovu temu, tako da, moći će da se gone za ta druga krivična dela i nema nikakve štete, a ne može da bude obrazloženje da mi nešto nećemo da ukinemo zato što će možda neka šteta nekom da se nadoknadi. Ako treba da se nadoknadi, onda će država tu štetu i da nadoknadi, što je gonila ljude za besmislene stvari.

Poštovana ministarko, mislim da me niste dovoljno razumeli vezano za član 2, 3, 4. postojećeg zakona. Taj član je uveden izmenom zakona u decembru 2012. godine. Dakle, imali smo priliku da vidimo kako se on primenjuje u praksi. Vi u vašem obrazloženju kažete da je preterana primena toga, da i tužilaštvo i sud, mnogo češće primenjuju takve članove, umesto da neko posebno krivično delo ili neko konkretno krivično delo protiv privrede primene i da on treba praktično da bude ukinut. To je i zahtev Evropske komisije.
Sada kažete – nismo spremni. Zašto nismo spremni? Spremni smo. Imate sedam novih krivičnih dela protiv privrede. Pretpostavljam da ste smislili sve moguće situacije. Zašto ostavljate jedno krivično delo za koje se ne zna šta je to što građanin, odnosno privatnik koji neki privredni poduhvat obavlja, šta je to što on ne sme da uradi? Čak je i po Ustavu omogućeno svakom građaninu da zna, ako ga neko goni, ako ga tereti, zašto i na osnovu kojih razloga. Sa ovim krivičnim delom to se ne zna.
Kolega Đukanović nije očigledno razumeo i jeste to vrlo komplikovano, ne šta znači negativno definisanje u opisu krivičnog dela. Vi ste mogli da stavite na kraj KZ jedno novo krivično delo i da kažete – za sve ono što izvršna vlast smatra društveno štetnim ponašanjem, smatraće se krivičnim delom, ukoliko nije predviđeno nekim krivičnim delom iz KZ-a. To je to isto. Vi možete da gonite nekoga a ne zna se zašto.

Poštovana predsednice Skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SDS-NPS je takođe podnela amandman da se izbriše ovaj član. Dva su razloga za to. Prvo, potpuno je besmisleno da se ovim članom zakona sužavaju prava u krajnjem slučaju onih koji treba da odlučuju o formiranju lučkih područja. Dakle, nema ni jednog jedinog razloga da vi postojeću odredbu, koja kaže – može se formirati lučko područje na teritoriji jedne ili više katastarskih opština, sada menjate da može samo na jednoj, a ne može na više.
Prosto ne mogu da razumem zašto vi sami sebi smanjujete mogućnosti. Dakle, ništa niste dobili ovim članom, osim što ste dobili da ako slučajno to lučko područje treba da pređe i na teritoriju druge katastarske opštine, inače katastarska opština drugačiju ima granicu i teritoriju nego što ima lokalna samouprava, opštine po lokalnim samoupravama.
Imali ste prema zakonu mogućnost da lučko područje bude na jednoj ili više katastarskih opština, a sada uskraćujete tu mogućnost i kažete da može samo na jednoj. Nema nikakve logike. Ako u praksi smatrate da treba da bude na jednoj katastarskoj opštini, onda nećete dati dozvolu nekome da bude na više katastarskih opština. To je prosto mogućnost koja postoji u zakonu, a ne morate to da odlučite. Dakle, to je besmisleno.
Naravno, šta se krije iza ovoga? Iza ovoga se krije taj drugi stav koji vi menjate, a gde kažete – izuzetno ako neko traži proširenje on ne mora da dostavi dokumentaciju koja se inače po zakonu traži. Ovo je već, ne znam koji po redu, član u kome vi pravite namerno izuzetke da bi obesmislili zakon koji je donet 2015. godine. Dakle, zakon je donet 2015. godine. On nije primenjen u praksi za dve godine zato što Vlada Republike Srbije nije uspela da ga primeni, nije uspela da formira lučka područja o kojima mi pričamo. Da su formirane u celoj Srbiji, da su formirana lučka područja, mi bi imali uredan sistem. Ne, to za dve godine nije uspelo da se uradi. Juče smo ovde imali jedan podmetnut član koji kaže da određene obaveze treba da se ispune od 1. januara 2017. godine, a sada se odlažu za 1. januar 2018. godine.
Danas razgovaramo ponovo o vrlo ozbiljnim stvarima. Ministarka Mihajlović nije mogla da dođe. Ja pretpostavljam da ministar Knežević i nije se bavio ovim zakonom, nego je to radila ministarka Mihajlović iz čijeg je resora i čak je pitanje da li mi ovde možemo da raspravljamo o ovom zakonu kada ministarka nije tu. Formalno-pravno možemo, ali suštinski ne možemo. Mogli ste dovesti ministra vojnog, pa bi nam onda objasnio da li treba lučkog područje da bude na jednoj ili više katastarskih parcela.
Dakle, vi ne želite ozbiljnu raspravu zato što treba da prođe izuzetak. Šta nam vrede pravila ako u svaki član stavljate izuzetke? Pravilo je da kada se proširuje mora da se podnesu određena dokumenta da bi se dobila dozvola, a onda vi u poslednjem stavu kažite – ali izuzetno i ne mora. Prosto urušavate kompletan sistem koji je postavljen zakonom pre samo dve godine. Molim vladajuću većinu da razmisli o tome i da glasamo o tome da se usvoji ovaj amandman. Više poslaničkih grupa iz opozicije je podnelo ovaj isti amandman. Hvala vam.