Poštovana predsednice, uvažena ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, dakle mi smo podneli amandman na član 3. i taj amandman je odbijen.
Suština ovog amandmana je da, ukoliko već donosimo jedan zakon koji treba da unapredi kvalitet stanovanja, prosto smatramo da pojam stana mora da bude određen na taj način da se radi o stanu koji ima najmanje jednu prostoriju i kupatilo. Ne možemo zvati stanom u 21. veku nešto što ima jednu prostoriju, a praktično kupatilo uopšte nema. Mislim da je bilo logično da se ovakav amandman prihvati.
Sa druge strane, predložili smo da se u pojmovima definiše da dogradnja može samo da se radi u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji, što je tačkom 33), kad je u pitanju nadziđivanje, predviđeno. Dobili smo odgovor da nema potrebe, da se podrazumeva. Ako se podrazumeva i nema potrebe, zašto onda u tački 33) piše da se nadziđivanje radi u sladu sa Zakonom o planiranju i izgradi, a za dogradnju ne može da piše da se radi u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji?
Takođe, predložili smo i da naravno u tački 42) bude precizirano ko su članovi porodičnog domaćinstva i da članovi porodičnog domaćinstva budu sva lica koja jesu u tom porodičnom domaćinstvu i među njima to svakako mogu biti i unuci, da kažem, roditelja i oni koji imaju stanarsko pravo na određenom stanu. Nema razloga da unuke ne pomenemo, ukoliko oni nemaju na drugi način rešeno stambeno pitanje i nalaze se u porodičnom domaćinstvu. Hvala.

Poštovana predsednice, uvažena ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, ne mogu da razumem zašto SNS neće da prihvati amandman da vlasnik posebnog dela koji je invalid, ili ima nekoga u porodici člana domaćinstva koji je invalid, da može da popravi, da izvrši popravku ili radove na zajedničkom delu koji je potreban radi prilagođavanja tih delova zgrade tako da se mogu koristiti u skladu sa njegovim potrebama, odnosno potrebama članova porodičnog domaćinstva. Dakle, ako imate neku rampu za invalide na ulazu u zgradu, zašto ne omogućite vlasniku nekog od stanova da popravi tu rampu ukoliko je ta rampa porušena, urušena ili oštećena?
U odgovoru zašto se ne prihvata amandman, vi kažete zato što se time zadire u Zakon o planiranju i izgradnji i prekršilo bi se pravilo predviđeno članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji. To prosto nije tačno. To nije tačno.
Kako ste u tački 2) rekli da vlasnik posebnog dela može da popravi i izvrši radove na izgradnji zajedničkog dela ukoliko to preti da napravi štetu njegovom stanu. Dakle, može da popravi fasadu, za koju mu takođe treba dozvola po članu 145, znači može da izvrši neku popravku ako to šteti njegovom posebnom delu, pa će da mu prokišnjava, ali ne može da izvrši popravku rampe za invalide.
Šta SNS ima protiv invalida? I zašto vi to onemogućavate? Mogućnost da li je za to potrebna dozvola ili za to nije potrebna dozvola to rešava Zakon o planiranju i izgradnji i tim zakonom će to biti i uređeno.

Jasno mi je da SNS hoće da potroši vreme opozicije, ne bi li lako mogao da pređe preko svih amandmana.
Ministarka, ja nisam ništa pobrkao, nego vama vaši savetnici loše govore. Tačka 2) ne podrazumeva nikakve hitne intervencije, jasno piše da vlasnik stana može da izvrši popravku i druge radove na zajedničkim delovima zgrade, koja je neophodna radi otklanjanja opasnosti od prouzrokovanja štete na njegovom posebnom delu.
Pitam vas, zašto isto ovako ne može da izvrši radove na otklanjanju štete na rampi za invalide jer ne može kolicima da uđe u zgradu, jer se urušila rampa za invalide? Kakav član 145? Da li je za te radove potrebna dozvola i po kom članu, to će utvrditi organ koji izdaje dozvolu. Nema ovde nikakvog skraćenog postupka i za jedno i drugo vam treba dozvola.

Poštovani predsedavajući, ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, sličan je kao prethodni amandman, ministarka ništa nije odgovorila mom prethodniku. Mislim da ste lepo definisali u članu 3. da porodična kuća može da se sastoji od dva stana, a da je stambena zgrada tri ili više stanova. Zašto sada u ovom članu dajete obavezu tamo gde postoje samo dva stana, dakle porodična kuća, može to da bude posledica toga što su nasledili brat i sestra, mogu da budu vlasnici muž jednog stana, žena drugog stana? Zašto uvodite stambenu zajednicu i skupštinu u stambenoj zajednici gde imamo dva vlasnika? Mislim da je to previše i da bi to trebali da korigujete. Besmisleno je da muž i žena sede u stambenoj zajednici i da biraju među sobom upravnike itd.
Bilo bi dobro da uvažite ove argumente. Kao što znate mi smo se potrudili da popravimo ovaj zakon, prihvaćeno nam je 16 amandmana, razmislite i ovim drugim amandmanima da ih prihvatite.

Poštovani predsedavajući, ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, članom 17. mislim da ste urušili ceo koncept ovog zakona.
Podržavam da se u ovu oblast uvede red. Ovi zakoni su konceptualno bolji nego što su stari, prastari Zakon o stanovanju i Zakon o održavanju stambenih zgrada, ali vi ste članom 17. omogućili vlasnicima stambenih zgrada da u potpunosti izmene ovaj zakon.
Vi omogućavate da oni mogu da naprave među sobom pravila, pravila vlasnika stanova i da tim pravilima promene nadležnost stambene zajednice, da promene način odlučivanja o svim bitnim pitanjima.
Nije tačno da mora da bude više apsolutna većina kod nadziđivanja ili dogradnje, ne mora da bude više ni pola, mogu se dogovoriti vlasnici stanova da tu odluku donose prostom većinom. Mogu se dogovoriti koliki će biti kvorum. Mogu se dogovoriti o svemu. Mogu se dogovoriti da kreditno zaduživanje donesu manjinski, a ne većinskom odlukom.
Dakle, vi ste ovim članom derogirali ceo zakon i dovodite u situaciju da će svaka zgrada u Srbiji imati drugačija pravila. Pa ko je sposoban da prati pravila svake zgrade koje je drugačije od pravila koja važe za neku drugu zgradu? Nema svrhe da donosimo ovaj zakon ako svako može da odredi svoja pravila kako hoće. Nemate minimum.
Mi tražimo ovim amandmanom da postoji minimum, a da preko toga oni mogu da odlučuju sami kako hoće.
Dakle, vi ste doveli laike, a građani su laici, da svako mora da uzme advokata da bi mogao da učestvuje u izradi pravila. Ja kao advokat se ovim poslovima bavim, građanima to nije jasno.
Budite sigurni da jedan koji je malo vispren u stambenoj zgradi će da kaže – moraju da se donesu pravila, mora jednoglasno da se donesu pravila, evo, mi smo pripremili sve u skladu sa zakonom, odlučuje se većinom. Građani ne razlikuju prostu većinu, kvalifikovanu većinu, dvotrećinsku većinu, tročetvrtinsku većinu.
Potpuno ste sami sebe derogirali. Nema svrhe da donosimo ovaj zakon ako ne prihvatite naš amandman.

Ministarka, ja vas ovo u najboljoj nameri molim da razumete. Ja mislim da vi ne poznajete Srbiju i da se očigledno ne krećete kroz Srbiju. Da li vi znate da građani ne razumeju ovu temu, da oni ne znaju šta u zakonima piše? Oni su laici.
Vi ako ste u zgradi, pošto ste vi pisali zakon, možete da navedete sve u vašoj zgradi i da im kažete – moramo da donesemo pravila po zakonu, pravila se donose jednoglasno, evo moj advokat je napisao pravila, tako treba. LJudi ne razumeju šta to piše. Nemojte terati sve u ovoj zemlji da uzimaju advokata da bi mogli da dođu do pravila.
Vi omogućavate da se na prevaru dođe do toga da većina može da bude prosta, da ne mora da bude dve trećine, ono što ste sami propisali Zakonom za nadziđivanje, da kreditno zaduživanje ne mora da bude kvalifikovana većina. Oni će se tako dogovoriti, neko će im podmetnuti tekst.
Ko može ovo da razume i da pročita? Zašto to radite? Čemu služi zakon? Zašto da ne napišete u jednoj rečenici – svaka stambena zajednica treba da donese pravila. Pa nek oni ljudi donesu pravila kakva hoće i nek rade kako hoće. Evo, nek jednoglasno donesu pravila.
Zašto ste sve ovo precizirali? Zašto mi ovde imamo 100 strana zakona, ako 100 strana zakona može da se promeni pravilima koje donose vlasnici sami? Onda još kažete – pošto je to obiman tekst, ne treba da se objavi na oglasnoj tabli. Ne treba da se objavi, to je problem da postoje pravila objavljena na oglasnoj tabli da svi u zgradi znaju šta u tim pravilima piše.
Mislim da ovo nema smisla. Nemojte prosto tvrdoglavo sad držati stav zato što ste tako napisali. Ova Skupština služi da se čujemo i da možemo da uvažimo argumente druge strane. Prosto, ovo je razumno što predlažemo. Neka pravilo bude dve trećine minimum, oni mogu da pooštre.
Neka pravila budu onakva kakva su po zakonu, mogu sami da ih pooštre, a ne da ih derogiraju u potpunosti. Znači, nema imperativne norme.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, predstavnici Ministarstva, prosto, mi smatramo da je bolje da evidenciju stambenih zajednica vodi Agencija za privredne registre, zato što Agencija za privredne registre vodi i evidenciju, ne samo pravnih lica iz oblasti privrede i preduzetnika, već i evidenciju udruženja građana. Oni imaju softver koji identičnu evidenciju vodi. Ako bi to bilo u Republičkom geodetskom zavodu, postoji potreba da se pravi novi softver, to su neki novi troškovi. Dakle, Agencija za privredne registre ima iskustvo u vođenju ovakvih evidencija, ima softver, rade to dobro i imamo jedno provereno rešenje i ljude koji znaju taj posao da obavljaju. Zato smo predložili da Agencija za privredne registre vodi evidenciju, a ne Republički geodetski zavod.
Vi ste nam, naravno, odgovorili da to nije dobro, zato što i ovi vode složene, Republički geodetski zavod takođe vodi složene baze podataka. Slažem se da vode. Ne slažem se da to rade na najbolji mogući način. Svi građani imaju probleme sa Katastrom u ovoj zemlji i poznati su ti problemi. To bi trebalo urediti i srediti, ali softver postoji u APR-u i nema potrebe praviti nove troškove.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, naša poslanička grupa SDS je podnela amandman za koji stvarno ne mogu da shvatim zašto nije prihvaćen obzirom da i u Zakonu o opštem upravnom postupku, i prema parničkom postupku, i prema krivičnom postupku zna se da kada se poštom podnosi neki dokument, kao datum prijema se uzima dan kada je predat pošti taj zakon.
Vi omogućavate da se poštom podnese prijava, ali nećete da prihvatite da je datum kada je pošti predat taj zahtev, odnosno ta prijava datum prijema, nego kada pošta uruči organu koji treba da registruje.
Ne može građanin da odgovara za to da li će pošta dva, tri, pet ili sedam dana da dostavlja taj dokument. Rok za promenu i rok za podnošenje je prijave je 15 dana. Ako se u roku od 15 dana ne podnese prijava ona kao neblagovremena biće odbačena zaključkom. Zašto onemogućavate da prijave budu podnete poštom na vreme i u skladu sa zakonima koji postoje u ovoj zemlji?
Kakav je ovo postupak koji izlazi iz okvira upravnog postupka? Imate potpuno različitu normu u odnosu na Zakon o opštem upravnom postupku.
Sa druge strane, mislim da ponižavate, kao ministarka u Vladi ponižavate poslanike i ponižavate građane Srbije. Ponižavate zato što sat vremena vam uporno poslanici iz drugih poslaničkih grupa postavljaju neka pitanja i vi ne želite da odgovorite ni na jedno pitanje. Ja razumem da vi nećete da komentarišete svaki amandman, ima ih puno, ali da nećete da odgovorite na konkretno postavljeno pitanje.

Pa, ovo je o amandmanu.

Nadam se da će odgovoriti ministarka i na ovo. Na šta liči da mi sat vremena pričamo jedno, i s druge strane imamo osam predstavnika ministarstva i to resornog ministarstva, bez jednog odgovora. Znači, nema rasprave u ovoj Skupštini. Zašto smo došli da raspravljamo, ako će druga strana sve vreme da ćuti. Nema svrhe da vodimo ovu raspravu. Ne vodimo mi ovu raspravu zbog sebe. Vodimo zbog građana i da bi uspeli da ubedimo drugu stranu da prihvati amandman.

Ja nisam ministarka hteo da čitam ovo obrazloženje, jer je ono sramotno. Ja ne znam zašto kolega iz SNS proziva mene da to pročitam. Vi ste odgovorili na to – amandman se ne prihvata jer se u članu 26. Predloga zakona pravi razlika između papirnog, u zagradi, analognog i elektronskog u zagradi, digitalnog oblika prijave. Papirni oblik prijave je analogna prijava? Gde ste našli izraz analogna prijava koja se podnosi u papiru? Zato ne čitam. Pretpostavljam da je neko pogrešio. Nema smisla da brukamo Vladu.

Zahvaljujem se u svakom slučaju što je prihvaćen amandman, jer je očigledno bilo zaboravljeno da se potvrda o prijemu prijave, kada se podnosi analognim putem, odnosno neposredno preko šaltera, da onome ko je prijavu podneo. To je svakako u redu.
Mislim da nije korektno da spočitavate poslanicima da podnose amandmane da bi opstruisali. Ne znam zašto ste onda usvojili 16 amandmana poslaničke grupe Socijaldemokratske stranke-Narodni pokret Srbije, ako smatrate da mi opstruišemo time što podnosimo amandmane? Svakako mislim da su svi ovi amandmani imali za cilj da poprave zakon i probali smo da vas ubedimo u to, ali nažalost vi niste prihvatili naše argumente.

Poštovana predsednice parlamenta, dame i gospodo narodni poslanici, naša poslanička grupa smatra da nije dovoljno pet radnih dana da lokalna samouprava odradi prijave. To će biti stotine hiljada prijava koje će u prvom trenutku doći kod raznih organa lokalne samouprave. Zato smo predložili rok od 15 dana. Ako se prijava u roku od pet dana ne razmotri, a možemo očekivati da neće biti u stanju lokalne samouprave da u roku od pet dana razmotre sve te prijave, smatra se da je prijava usvojena i biće neophodno, po zakonu, da se donese, zbog ćutanja administracije rešenje kojim je prijava usvojena. Posle toga će morati da vrše izmenu, što imaju pravo u skladu sa zakonom, ako je na osnovu nekog pogrešnog podatka ta registraciona prijava usvojena. Dovodimo do novog postupka. Prosto mislim da je razumno da im produžimo rok da bi im bilo lakše da sve te prijave obrade.
Dakle, da ne bude rok pet radnih dana, nego da bude 15 dana, i mislim u tom roku, onda objektivno, mogu i da stignu da promene. Slažem se da treba teramo administraciju da radi brže, podnosio sam amandmane u tom pravcu da ubrzamo rad lokalnih samouprava, ali nemojte da im nametnemo nešto što ne mogu da ispune.

Poštovana predsednice parlamenta, dame i gospodo narodni poslanici, ja sam tražio ovim amandmanom da se brišu reči: „konačno odobravanje“. Ne postoji nikakvo konačno odobravanje prijave. Ne postoji. Prijava, objašnjeno je u zakonu kako se podnosi, zna se ko postupa po prijavi i nema konačnog odobravanja. Molim vas da izbacite taj termin iz ovog člana, jer, ništa se neće promeniti ako izbacite taj termin iz člana, koji i inače ne postoji.
Razumemo svi da je centralni informacioni sistem, da u njega moraju da se ubace svi podaci, da ako se ne ubace svi podaci, prosto, prijava neće proći. To nije sporno. I nije sporno da centralni informacioni sistem to radi. Ali, to sam ja razumeo posle mnogo čitanja i tumačenja ovog člana.
Konačno odobravanje ne postoji. Kada ovako napišete član, to implicira da posle registratora neko drugi još treba konačno da odobri. Nema tog nekog drugog koji bilo šta konačno odobrava. Molim vas, ispravite ovo, nema razloga da ne prihvatite ovaj amandman.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, ja ne mislim da treba da postoji posrednik između skupštine stambene zajednice i profesionalnog upravnika. Taj odnos se inače reguliše ugovorom. Ono što treba da radi profesionalni upravnik regulisano je zakonom.
Obrazloženje da je lakši takav način komunikacije da ne bi skupština stambene zajednice morala da se sastaje mogu da razumem, ali mislim da niste u pravu. Treba profesionalni upravnik da polaže račune pred skupštinu stambene zajednice što češće. Treba svi vlasnici stanova da budu upoznati s tim šta on i kako radi.
Ako date ovakvu mogućnost, to će se pretvoriti u praksi u to da olako verujući vlasnici stanova kažu – jao, evo, pa nek bude predsednik skupštine stanara taj koji će da jedini komunicira i oni će biti izopšteni iz te komunikacije. To nije dobro.
Ovakva rešenja postoje na raznim mestima, naročito u privrednim društvima, gde vi možete da date neko ovlašćenje itd. Mislim da to u ovom slučaju nije dobro i ne treba da samo jedan čovek komunicira u ime skupštine stambene zajednice sa profesionalnim upravnikom. Zato predlažem da usvojite ovaj amandman.