Poštovani podpredsedniče Parlamenta, dame i gospodo narodni poslanici, ja sam iz ove rasprave razumeo da SNS pošto poto hoće zakonom da obezbedi da naša deca ne uče latinicu u osnovnoj školi.

Ja sam tako razumeo vas iz SNS koji objašnjavate da je ovo službeni jezik srpski, ćirilično pismo, pa samo će da se uči srpsko ćirilično pismo.

Zato i podržavam da usvojite ovaj amandman, da bi omogućili zakonski da naša deca nauče latinicu. Ne vidim razlog zašto bi učila latinicu samo na časovima engleskog jezika. Valjda mogu da nauče latinicu i na času srpskog jezika. Razlikuju se ta slova na engleskom i na srpskom jeziku.

Prema tome, treba da uđe u zakon mogućnost da u drugom razredu, kao što su i do sada, naša deca učila, uče i dalje latinicu.

Ako se ne prihvati ovaj amandman, to će možda biti sprečeno ovim autentičnim tumačenjima koja daju poslanici SNS.

Mislim da je dobro da naša deca znaju i ćirilicu i latinicu, i ne vidimo ništa loše u tome.

Ministre, predlažem da još jednom razmislite o usvajanju ovog amandmana, odnosno da vidimo da li bi poslanička grupa koja je predložila ovaj amandman možda mogla da uradi ispravku. Ako kolega Orlić kaže, ispred SNS, da je samo ograničenje broja učenika, mogao bi da se usvoji amandman, a ne može zbog drugih stvari i vi konstatujete da je bolje da bude do 20 i kažete – nije to ni tako teško postići, s obzirom da u nekim delovima ima više, negde ima manje, prigradske škole možda imaju manje, a ove u centru grada više. Dakle, nije teško doći do tog broja, do 20. Zato mislim da treba u zakonu da stoji ograničenje broja 20, onda bi se odgovornije ponašali direktori i ne bi mogli preko broja da upisuju.

Konstatovali smo, kada smo raspravljali pre tri dana o ovom istom zakonu, postoje tehnološki viškovi, imamo dovoljno profesora, imamo dovoljno zgrada. Nema razloga da onda ta odeljenja ne budu do 20 i da naša deca ne dobiju kvalitetno znanje.

Ako ovo ne možemo da uradimo, ceo zakon pada u vodu, jer vi ovde pred svima nama i pred građanima Srbije priznajete da nema para za obrazovanje. Ako ostanemo u tome da nema para za obrazovanje, nećemo ništa od toga napraviti, a to je prioritet za Srbiju. Dakle, treba nam više para ovde, a manje para u mnogim drugim oblastima.

Mi sada hoćemo, kao poslanici, vama da pomognemo u onome što vi hoćete da ostvarite. Hajde da limitiramo ovo na 20. Može da se uradi ispravka amandmana, može odbor da podnese amandman i da na taj način rešimo ovu stvar.

Poštovani potpredsednici parlamenta, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre i predstavnici Ministarstva, danas u Skupštini Srbije raspravljamo o dva sistemska zakona, o dva zakona koji su, po meni, najvažniji zakoni koje ova Skupština može i treba da donese. To su zakoni koji utvrđuju sistem obrazovanja od predškolske ustanove, preko osnovne škole, srednje škole, do fakulteta. Od ovih zakona zavisi budućnost naše dece, zavisi budućnost sadašnjih đaka i budućih đaka, zavisi budućnost svih građana Srbije. Zato smatram da je sramota što se ova dva zakona podnose Skupštini po hitnom postupku. To nije korektno i to nije korisno, Skupštini da se da svega nekoliko dana da može da pročita i analizira zakone i podnese amandmane.

Logično je pitanje šta to SNS krije i šta to hoće da sakrije, pa moraju sistemski zakoni koji se tiču obrazovanja da se donesu navrat-nanos za nekoliko dana? Šta ste to sakrili što mi ne treba da vidimo, pa nam dajete malo vremena? Vi ste dali kao razlog to što morate brzo da uradite racionalizaciju u sistemu obrazovanja, odnosno moraju da budu otpušteni neki profesori i nastavnici koji su tehnološki viškovi, da ne bi bilo negativnih posledica po budžet Republike Srbije. Pa, kako to nije bilo negativnih posledica po budžet Republike Srbije pet godina koliko je SNS na vlasti? Sada ove godine će imati, a do juče nije imala.

Znate, niste objasnili tu temu sa tehnološkim viškovima. Evo, ja vam dajem jednu ideju. Inače nam je svima jasno da imamo manje dece, jasno nam je da imamo više školskih zgrada nego što imamo dece, da imamo očigledno više i nastavnika nego što imamo dece. S toga vas pitam, zašto onda odeljenja broje po tridesetoro dece u razredu? Zašto imamo tridesetoro dece u razredu? Hajde da napravimo da ima dvadesetoro najviše dece u razredu, pa da i ti koji su do sada bili na plati i ostanu na plati, da imaju šta da rade i da iskoristimo škole, a ne da budu prazne zgrade.

Dakle, ako ste hteli da se bavite tehnološkim viškovima, mogli ste to da uradite tako što ćete promeniti dva ili tri člana, to bi bile izmene i dopune i taj bi deo rešili, a onda da se posvetimo reformi obrazovanja na pravi način. Ne može da se sprovede reforma obrazovanja ako se ne napravi u društvu dogovor o tome kakvo mi obrazovanje želimo.

Potrebno je da napravimo dogovor između vlasti i opozicije. Između struke i politike. Između sindikata i ministarstva. Dogovor svih, kakvo obrazovanje želimo, kakve programe želimo, koji su parametri i na koji način ćemo do toga doći. Zašto nam niste ponudili nacionalni konsenzus i rekli – hajde da se dogovorimo ovih 10 tačaka koje ćemo sprovoditi bez obzira ko je na vlasti, bez obzir ko je vlast, a ko je opozicija. Vi ste danas u ovoj sali rekli – svaki put ministar kreće iz početka, i zato tapkamo u mestu i to ne valja. E, pa, da ne bi svaki put ministar kretao iz početka, zašto nas niste pozvali na dogovor? Ovim zakonom koji ste vi predložili niste pozvali nikog na dogovor, i na žalost, misli, da ovaj zakon neće odgovoriti glavnom zadatku, a to je da deca kada završe školu budu kompetentna i da svoja znanja mogu da primene.

Suština izmena koje vi predlažete danas odnose se na uspostavljanje potpune kontrole izvršne vlasti nad obrazovanjem. Dakle, uspostavlja se princip subordinacije, uspostavlja se i hijerarhija. Ministar je na čelu, ministar po toj hijerarhiji bira direktore, direktori ocenjuju nastavnike. Dakle, imamo jasan sistem subordinacije.

Ovakav koncept, koji ste vi predložili, protiv koga smo mi i Socijaldemokratska stranka, neće zbog toga glasati za ovaj zakon u kojem ima i nekih dobrih rešenja, ovakav sistem je u potpunoj suprotnosti sa onim što ste u obrazloženju napisali i danas rekli nekoliko puta. Da, potrebna je veća autonomija, profesionalna autonomija nastavnika, potrebna je veća autonomija, profesionalna škola. Treba da oni imaju mogućnost da prave neke dodatne programe. Važno je da se škola prilagodi svakom detetu. Svega toga neće biti i ne može biti zato što vi otvarate ovim zakonom mogućnost da ministar strahom vlada u obrazovanju. Tamo gde ima straha, gde je hijerarhija i suborganizacija, tu nema ni kreativnog mišljenja, ni kritičkog mišljenja i ne možemo dobiti one rezultate koje bi želeli da dobijemo.

To što vi radite danas, to je radio Slobodan Milošević. Bili su zavodi nekada, pa je onda Milošević ukinuo te zavode, odnosno, sve ih stavio pod kapu ministarstva i pod kapu ministra. U vašem konceptu, apsolutan upliv dnevne politike. A znate zašto? Možda vi to ne razumete, vi ste političari, vi ste ministar, vi jeste proveli 30 godina i više, kako kažete u obrazovanju, i imate znanja iz te oblasti, ali vi ste političar. Ministar je političar, i Vlada vodi politiku u jednoj zemlji. I, ne možemo da tvrdimo, ministri nisu političari, neće biti upliva politike, neće biti stranačkog uticaja.

Dakle, ministar, u ovom vašem zakonu je sve. Ministar je Bog. Ministar donosi nacionalni okvir. Ministar donosi program predškolskog obrazovanja. Ministar donosi program osnovnog obrazovanja. Ministar donosi program srednjeg, srednjoškolskog obrazovanja. Ministar bira direktora. Ministar razrešava direktora. Ministar ima mogućnost u određenim slučajevima da razreši i dekana i rektora. Da bi ministar imao toliku moć, morali ste da degradirate Nacionalno prosvetni savet, morali ste da ukinete autoritet stručnjacima u oblastima obrazovanja koji su dobijali ranije od građana Srbije, odnosno od Skupštine Srbije. To je razlog zašto sada Nacionalno prosvetni savet uvodite da bira Vlada, a ne Skupština, ne Skupština i skupštinski odbor u kome sede predstavnici svih političkih stranaka, predstavnici građana iz svih delova Srbije, predstavnici nacionalnih manjina koji su ranije raspravljali o tome ko će biti članovi Nacionalnog prosvetnog saveta i birali i njih i predsednika.

Dakle, postojao je predsednik Nacionalnog prosvetnog saveta koga je birala Skupština Srbije, dakle, on je imao veći autoritet od ministra. Mi za vas juče nismo glasali, dakle, Skupština je glasala za premijera i tim koji je premijer ponudio u paketu. A za predsednika Nacionalno prosvetnog saveta je glasala Skupština pojedinačno, znali smo ko je. Takva ličnost je vodila Nacionalno prosvetni savet koji je donosio sve najvažnije odluke u oblasti obrazovanja u kome su nedvosmisleno bili stručni ljudi i čije su odluke bile objavljivane u „Službenom glasniku“ i u „Prosvetnom glasniku“. Sada vi ukidate i nadležnost Nacionalnom prosvetnom savetu. Sve odluke koje su sada oni donosili, sada donosi ministar, a Nacionalno prosvetni savet je savetodavni organ ministra. Ministar, naravno, ne mora da uveži savet Nacionalno prosvetnog saveta ukoliko mu se taj savet ne dopada.

Disciplinujete i zavode, pa, kažete – zavodi će imati veću nadležnost. Da, ali oni donose programe, projekte gde im vi dajete smernice ili zahteve, dajete im rok relativno kratak da urade nešto. Ako ne urade nešto u tom kratkom roku, vi imate mogućnost kao ministar da smenite direktora zavoda.

Dakle, nastavnici, su ocenjeni od strane direktora. Direktori odgovaraju vama, a ne školskom odboru i ne kolektivu, oni će biti u strahu. Tamo gde postoji atmosfera straha, nema mogućnosti za razvoj. U takvom sistemu ne možemo očekivati dobre rezultate. Ne može sistem da se zasniva na samo jednom čoveku, jednoj ličnosti. Vi kažete – ja vam garantujem, pošto sam profesionalac da neće biti partijskih direktora. Ja vam kažem – hoće biti svi direktori. To je posledica ovog zakona, svi direktori će biti članovi ili simpatizeri SNS, jer vi nećete imati snage da se oduprete zahtevu stranke i nalogu stranke da određene ljude imenujete za direktore. Ako pokušate da se suprotstavite, bićete smenjeni, jer i vi zavisite od volje SNS.

Zamislite situaciju da vi niste ministar, jer ja verujem da vi imate dobre namere i vi polazite stalno od sebe i od onoga što hoćete da sprovedete u sistemu obrazovanja. Šta ako sutradan, za godinu dana vi padnete sa vlasti i dođe neki drugi minstar, dođe LJiljana Čolić, onda ona ukida Darvinovu teoriju, šta mi onda da radimo? Onda moramo da menjamo zakon da bi ponovo uspostavili mehanizme da ne može jedan čovek da odluči o svim programima i da postavi sve direktore u ovoj zemlji. Dakle, razmišljajte o tome da se na to mesto može naći i neko zlonameran, koji su mehanizmi kontrole kada ceo sistem praktično sada zavisi od ministra.

Zašto mi pričamo toliko o tome i zašto govorimo danas, praktično svi iz opozicije, da je loš taj sistem subordinacije i hijerarhije. Istraživanja pokazuju da deca koja idu u škole u kojima postoji ta profesionalna autonomija u zemljama koje su to razvile, dakle, škole gde se prilagođavaju programi i potrebama i interesima dece, gde nastavnici sami dodaju ono što smatraju da treba, ta deca imaju bolje rezultate. Vi to znate jer znate testiranja koja su rađena na nivou tzv. PISA testovi, na nivou zemalja OECD i nekih pridruženih zemalja. Prema tim testovima, na žalost, mi vrlo rezultate pokazujemo. Dakle, Srbija je zemlja koja nema naftu, nema zlato, nemamo dijamante, glavni resurs koji imamo jesu ljudi. Mi hoćemo da naša deca ne budu jeftina radna snaga 2029. godine, ili 2035. godine, oni koji su danas ušli u prvi razred. Mi tu decu treba da školujemo za 2035. godinu i hoćemo, ne da budu jeftina radna snaga, nego da imaju kompetencije da mogu da rade poslove koji su visoko plaćeni.

Prema testiranjima iz 2012. godine, nemamo, nažalost, kasnija testiranja, vaš prethodnik je rešio taj problem tako što nije hteo da se Srbija testira i dobra je stvar što ste vi to sada promenili i ponovo ulazimo u tu mogućnost testiranja, tako da 2015. godinu nemamo. Ako pogledate 2012. godinu, pa mi imamo 35% funkcionalno nepismene dece koja završe 8. razred osnovne škole, a 35%, znači, u onom odeljenju od 30 desetoro je funkcionalno nepismeno. To je katastrofa.

To ne znači da oni ne znaju da čitaju i da pišu, znaju da čitaju i da pišu i znaju i da ponove pesmice i to njihovo znanje isključivo reproduktivno i to je najniži nivo znanja.

Svi znaju koji su glavni gradovi svih zemalja ali to ne mogu da primene u životu niti to kome treba da zna koji su svi glavni gradovi svih zemalja i da zna pesmice napamet, ali ne umeju da odvoje bitno od nebitnog, ne umeju da rešavaju probleme i da iskoriste to svoje znanje. To je ono što nas zanima da se promeni, to ne može da se promeni ovakvim, čvrstom rukom i upliva ministarstva u obrazovanje.

Dakle, ovaj zakon će omogućiti ministru jednu stvar, to je tačno, to je da smeni LJubu direktora škole u Zemunu, nije sporno da će te moći lako da ga smenite, da smenite bilo kog direktora uprkos onome šta misle roditelji, šta misle deca i šta misle nastavnici.

Mi se zalažemo za drugačiji koncept. Nama je važno šta misle nastavnici, šta misle roditelji, koje su potrebe i koji su interesi dece i oni moraju biti na prvom mestu.

Da bi napravili reformu, moramo da napravimo neki društveni ambijent da bi ta reforma mogla da se sprovede.

Ne može da se sprovede reforme ukoliko ne ubedimo građane da je škola važna, ukoliko ne motivišemo decu da idu u školu, ukoliko ne objasnimo da su nastavnici neko koga moraju da poštuju i roditelji, a moraju da poštuju i deca.

To se neće desiti ako vi tolerišete i ne sankcionišete one sa lažnim diplomama lažnih fakulteta, već te ljude kandidujete na najvažnija mesta.

To se neće desiti ako one koji su plagirali doktorske radove ne sankcionišete, nego ih predlažete za najvažnija mesta.

To se neće desiti ako ne kaznite i javno ne prozovete sve one koji učestvuju u falsifikovanju završnih ispita.

Dakle, to je posao ministarstva. Treba mnogo da radite na implementaciji onoga što već postoji, što ste vi dosta i preuzeli u ovom zakonu.

Mogu da vam kažem i da smo, iako je bilo kratko vreme, uspeli da utvrdimo šta je jedna od stvari koju krijete u ovom zakonu i potpuno suprotno govorite danas o tome, a to je cena vrtića koju će plaćati roditelji dece koji idu u vrtić.

Po zakonu koji je još uvek važeći, 80% te cene snosi lokalna samouprava. Vi sada taj zakon menjate i pišete, lokalna samouprava će snositi do 80%. Znači, može i mnogo manje.

Ako lokalna samouprava, to je SNS, pošto je svuda na vlasti, smanji doprinose za vrtiće, automatski će građani morati da plate duplo više.

Dakle, uvodite mogućnost da budu vrtići duplo skuplji. Malo pre odgovarate kolegi, svesni smo da je potreban širi obuhvat, da i oni koji nemaju para treba da idu, da imaju mogućnost da idu u vrtiće, a otvarate mogućnost za povećavanje cene.

Evo, podneli smo jedan amandman koji kaže – neka lokalna samouprava pokrije najmanje 80%, a možda neka hoće i 100% da deca iz te lokalne samouprave imaju besplatan vrtić. Zašto vi sada omogućavate da se cena vrtića podigne?

To je direktno suprotno onome što ste pisali u obrazloženju zakona.

Iz ovih razloga, SDS neće glasati za ovaj zakon.

Ministre, ili niste razumeli mene, ili niste videli tačno šta su napisali u članu 189. Dakle, lokalna samouprava može da finansira do 80%. Ne može preko. Fiksirali ste zakonom da ne može. Ako postoji bogata opština koja hoće, više ne može. Ja sam protiv toga. Ako može, neka plate. To je jedna stvar.

Druga stvar – ovoga se najviše i bojimo. Znate, to je bilo i kod Zakona o porezu na imovinu. Onda je Dinkić rekao – pa, to će lokalna samouprava. Mi smo rekli – do. Pa će ovi kao da smanje. Ne, naravno, niko nije smanjio namete. Neće ni ovi da ostanu na tom nivou.

Tačno se plašim od toga što ste rekli. On će da kaže – nemam para u budžetu, vidi, ne moram po zakonu 80%, smanjiće za vrtiće i onda će građani morati da plate duplo više. To je jedna stvar.

Druga stvar, ne možemo da se upoređujemo prosto sa svim zemljama u Evropi što se tiče sistema, jer je drugačije nasleđe. Znate, u Švedskoj Vlada postavlja sudije. Da li možete da zamislite sistem u Srbiji da Vlada postavlja sudije? Ne može, nego moramo da izbacimo i ministra i predsednika Odbora za pravosuđe iz Visokog saveta sudstva. Dakle, ne možemo se upoređivati u tom smislu. Pretpostavljam da ima u nekim zemljama da ministar sve to radi što ste vi sada stavili. Ali, ja prosto mislim da to nije dobro u našem sistemu i mislim da neće dati dobar rezultat, a vidim iz vašeg nastupa danas, vi polazite od sebe, znate da imate dobru nameru, a ja vam dajem primer. Evo, sutra smene vas, dođe Čolićka. Šta da radimo? Menjamo zakon kompletan? Znači, ne može da zavisi od jednog čoveka. Ne može. Jer, kad zavisi od jednog čoveka, ako taj čovek ne valja, sve ide u sunovrat i to je luksuz koji mi sebi ne možemo da dopustimo.

Ja sam siguran da vi nećete biti na tom mestu narednih 10 godina. Doći će neko drugi, a šta onda da radimo? Zbog toga mora da postoji mehanizam drugačiji.

Poštovana predsednice parlamenta, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana mandatarko i kandidati za članove Vlade, moram da priznam da sam očekivao mnogo više od buduće premijerke, Ane Brnabić, mnogo više od njenog ekspozea, iz prostog razloga što sam video u njenoj biografiji da je završila fakultet u Americi. Doduše, nije navedeno koji je to fakultet. Dalje se kaže da je magistrirala u Engleskoj i da je godinama radila za američku vladinu agenciju.

Očekivao sam da Ana Brnabić da jedan novi duh, jedan novi koncept Vlade Republike Srbije, da će istaći pet strateški važnih stvari i važnih tačaka oko kojih bi mogli svi da se dogovorimo, i vlast i opozicija i da možemo zajedno da radimo na realizaciji tih ciljeva. Valjda postoje neke stvari oko kojih možemo da se dogovorimo, a ne da isključivo slušamo optuživanje prethodne vlasti za sve ono što je ona radila i sve to što je radila prethodna vlast ne valja, a sve ono što radi sadašnja vlast valja.

Razočaran sam da je mandatarka pribegla manipulaciji podacima kao što je to radio njen prethodnik. Mislim da ne možemo da napravimo nikakav napredak ako se građanima serviraju netačni podaci i to u pogrešnom kontekstu.

Dakle, govorili ste juče o javnom dugu. Istina je da je 2012. godine dug bio 15 milijardi evra, da je sada taj dug devet milijardi evra veći. Dakle, devet milijardi evra je vlast Srpske napredne stranke zadužila Republiku Srbiju i građane Republike Srbije. Istina je da je učešće tog duga u bruto društvenom proizvodu 72,9% na kraju 2016. godine, projektuje se da će biti manji u 2017. godini, videćemo to još do kraja godine, ali je isto tako istina da je taj dug bio 45,4% 2011. godine; da taj dug raste vrtoglavo u 2013. godini, kada je ministar finansija bio Lazar Krstić, koga nismo doveli mi, nego ga je doveo Aleksandar Vučić. Naravno, taj dug u 2014. godini skače na 70%, pa u 2015. godini 74%. Istina je da su na naplatu došla i zaduživanja iz 2014, 2015. i 2016. godine, zaduživanja Vlade Aleksandra Vučića. Došla su na naplatu i nije sporno.

Nije sporno da su kamate bile veće do 2012. godine za zaduživanje, nego što su danas. Razlog je – situacija na međunarodnom tržištu kapitala, jer euribor je sada minus 0,5%, bio je 4,5%. Zadužujete se isto kao što se zaduživala i prethodna Vlada, s tim što je to zaduživanje objektivno na međunarodnom tržištu sada jeftinije. Ali, zadužili ste se devet milijardi u odnosu na ono vreme i to je ono što ne valja i to je ono što mora da se promeni.

Nije fer da objašnjavate kako smo napredovali 44 mesta na Biznis duing listi ako znate da se promenila metodologija u jednom trenutku. Napredak postoji, ali je on duplo manji.

Dakle, 20% je veći javni dug danas u bruto društvenom proizvodu nego što je bio 2011. godine.

Fer je da kažete da su 2009. i 2010. godina bile godine strašne ekonomske krize u Evropi, da je 2008. godine krenula ekonomska kriza i u Americi i da je to razlog visokih kamatnih stopa za zaduživanje.

Mislim da ste trebali da unesete nešto novo u Vladu. Ono što ste uveli novo, to je da ima dva ministarstva više. Ono što je novo, to je da Socijalistička partija Srbije ima dva ministra više, dakle, više članova Vlade nego što je imala i to potvrđuje tezu koju sam ja izneo i prilikom rasprave o Zakonu o ministarstvima, da je došlo do političke trgovine, da bi ova Vlada dobila podršku. Srpska napredna stranka nema većinu za ovu Vladu, zato je morala SPS-u da da još dva ministarstva, da bi dobila tu podršku. Mislim da toga ne treba da se stidite, oni su vaši koalicioni partneri.

Ono što je takođe novo to je da Srpska napredna stranka nije od svojih članova, tvrdi da ima više od 300 hiljada članova, mogla da pronađe nekoga dovoljno kvalitetnog da bude premijer Vlade Republike Srbije, nego je premijer buduće Vlade Republike Srbije neko ko nije član Srpske napredne stranke i za koga, ja mislim, ne deli vrednosti i ne deli onu politiku sa kojom je SNS nastupala na izborima 2016. godine.

Vi kao buduća premijerka i kao mandatarka nemate realno politički autoritet u Vladi Republike Srbije i normalno je da ga nemate jer niste učestvovali na izborima 2016. godine. Za vas građani nisu glasali. Oni su glasali za nekog drugog. Bez takvog autoriteta, neće vam biti lako da sprovedete ono što ste u vašem ekspozeu zacrtali kao ciljeve. Neće vam biti lako da to sprovedete ni sa starim ljudima. LJudi koji se nalaze u Vladi Republike Srbije su ljudi koji su bili u prethodnoj Vladi i nisu uspeli da sprovedu ono što je i prethodna Vlada zacrtala.

Dakle, ja se slažem sa vama da treba ulagati u IT sektor i digitalizaciju, ali vi to nećete uspeti da sprovedete.

Predsednice, vi ste vašim vođenjem sednice prekršili ste član 104. Poslovnika. Morali ste da mi date pravo na repliku zato što je mandatorka odgovarajući meni pogrešno protumačila ono što sam ja govorio. Pa, vas pitam, da li ćete mi dati mogućnost da odgovorim, odnosno da repliciram mandatorki. Mislim, da ni ona ne bi imala ništa protiv.

„Ako govornik…“ (Isključen mikrofon.)

Poštovana predsednice parlamenta, dame i gospodo narodni poslanici, mi danas raspravljamo o jednom važnom zakonu koji treba da ustroji nadležnosti različitih ministarstava u Vladi Republike Srbije, a raspravljamo o ovom zakonu po hitnom postupku, u poslednjem trenutku, ja bih rekao navrat-nanos, zato što SNS nije u stanju da uradi bilo šta na vreme. Dakle, zbog vaše sporosti, mi raspravljamo danas, u subotu, i to po hitnom postupku, a verovatno je i namera da poslanici opozicije ne stignu da pročitaju zakon i ne uspeju da poprave ono što ste vi pogrešno ovim zakonom predložili.

Vlada Republike Srbije je 31. maja praktično pala. Od tada je prošlo skoro mesec dana i vi mesec dana ne možete da formirate novu vladu. Da li ste videli u Francuskoj kako se formira vlada za dva ili tri dana? Zašto mi moramo da čekamo 25 dana da bi formirali Vladu? Mislim da su dva razloga. Prvi razlog je zato što SNS nema većinu, ima 102 poslanika, a za većinu je potrebno 126, i zato što je morala da pristupi političkoj, odnosno stranačkoj trgovini sa svojim koalicionim partnerima. Bez SPS vi ne možete da formirate Vladu, a očigledno je SPS tražila različite ustupke da bi glasala za novu Vladu.

Tako ste pokušali svima nama da podmetnete u ovom zakonu nešto o čemu predlagač nije govorio kada je predstavljao ovaj zakon, a to je da menjate nadležnost Ministarstva privrede u korist Ministarstva energetike i rudarstva. Šta to znači? To znači da nadležnost nad imenovanjem i razrešenjem rukovodećih kadrova u EPS-u i „Srbijagasu“ sada pripada Ministarstvu energetike koje vodi gospodin Antić, potpredsednik SPS, a do sada je to bilo u Ministarstvu privrede koje je vodilo lice iz SNS. Dakle, dajte SPS-u da se bavi razrešenjem i imenovanjem ljudi u EPS-u i „Srbijagasu“. Ne samo da ste to istrgovali sa SPS-om, još ćemo videti sledeće nedelje koliko će SPS dobiti više ministarstava zato što nemate većinu bez njih i videćemo koliko će biti ministara bez portfelja.

Podsetiću vas, 2010. godine Aleksandar Vučić je govorio kako će SNS predložiti Vladu sa 12 ministarstava. Godine 2012. godine govorili ste kako ćete predložiti Vladu sa 12 ministarstava. Godine 2014. Vučić kao premijer se hvalio time da je to najmanja vlada koja ima 16 ministarstava. Sada povećavate broj za dva. Šta se to promenilo u vašim glavama i da li to znači da vas ono što izgovorite ne obavezuje ni na kakav način? Zašto sada 18 ministarstava? Zašto povećavate broj ministarstava i samim tim povećavate troškove na teret građana Srbije, istih onih građana kojima ste smanjili penzije i plate? Mislim da je to licemerno i mislim da je to nemoralno. Ako ćemo da smanjujemo penzije i plate građanima, dajte onda da Vlada pokaže da se nečega odriče. Nemojte povećavati svoje troškove, to je neodgovorna politika.

Dakle, SPS će rukovoditi energetikom, odnosno EPS-om i „Srbijagasom“ i predlagati ljude. Ali, ono što je mnogo važnije od toga, što ste svima nama pokušali da podmetnete i o tome ne govorite, jeste da ste izbacili mogućnost da Vlada Republike Srbije vrši nadzor nad radom javnih preduzeća koja se bave energetikom, odnosno EPS-om i „Srbijagasom“. Samo ste slučajno zaboravili da kada ste menjali nadležnosti napišete da Ministarstvo energetike ima pravo nadzora i da ima pravo da vrši kontrolu nad javnim preduzećima koja se bave proizvodnjom i snabdevanjem i strujom i gasom.

Dakle, EPS i „Srbijagas“ neće biti kontrolisani više od Vlade Republike Srbije koja ih je osnovala, nema nadzora od strane Vlada koja je osnivač, već će nadzor nad njima vršiti partija kojoj su pripali EPS i „Srbijagas“. Bajatović kao direktor odgovara svojoj partiji, Grčić kao funkcioner SNS odgovara svom predsedniku koji je ujedno i predsednik države. Dakle, za njih važi od sada samo partijski sud. Da vam kažem, ovo nije bilo nikada i nije bilo nigde. Ne može Republika Srbija da osniva javna preduzeća, a da Vlada nema pravo kontrole i nadzora nad tim javnim preduzećima. Sve je to pokriveno pričom da li treba da bude ministarstvo za evropske integracije ili ne treba da bude ministarstvo za evropske integracije. Bila je i do sada ministarka bez portfelja, time se bavila i već su moje kolege objasnile da će ovo biti neefikasno, kako ste vi predložili.

Druga stvar, predlažete pravosudne profesije, da nadzor nad pravosudnim profesijama vrši Ministarstvo pravde. Da li u pravosudne profesije spada advokatura? Pojam pravosudne profesije ne postoji ni u jednom jedinom zakonu. Na sajtu Ministarstva pravde ne možete da vidite ko sve spada u pravosudne profesije. Ovo je pokušaj da izvršna vlast kontroliše advokaturu kao nezavisnu profesiju. Zato ste napisali u ovom zakonu da Ministarstvo pravde radi na usavršavanju pravosudnih profesija.

Iz ovih razloga mi ne možemo da glasamo za ovakav zakon i Socijaldemokratska stranka neće glasati. Hvala.

Dakle, kolega Martinović me očigledno nije dobro razumeo i pogrešno protumačio ono što sam ja govorio. Ne znam da li ste vi pročitali šta ste predložili ili vam je to neko napisao, vi ste samo potpisali i predložili ovakav zakon.

Vrlo ste svesno izostavili u nadležnosti Ministarstva energetike reči - nadzor i pripremu predlog akata itd. Dakle, nema nadzora od strane Ministarstva energetike prema EPS-u i „Srbijagasu“. I ne možete to nikako promeniti ne znam kakvim tumačenjima. Prosto, tih reči nema. Imate mogućnost kao odbor da donesete amandman, pa eventualno to da promenite.

Ne mogu da se spustim na nivo kolege Martinovića i da vređam. Ne mogu da vas vređam, vi vređate mene i sami znate da ne govorite istinu za pola onih stvari koje ste izgovorili. Sve ljude koje ste pomenuli da su nešto krali vrlo dobro znate da nisu, jer da jesu za ovih pet godina koliko je SNS na vlasti oni bi bili procesuirani i pretpostavljam osuđeni pred sudom na koji imate i te kako uticaj. Setite se koliki broj sudija članova SNS-a ste vi u pravosuđe vratili.

Dakle, ne vredi i nema razloga da vi mene vređate, nego treba da razumete ovo što opozicija govori i da se potrudite da to promenite. Ne može bez nadzora da bude „Srbijagas“, ne može bez nadzora Vlade da bude EPS i nemojte to raditi.

Ako se stidite SPS, pa sada objašnjavate kako imate vi većinu i bez njih, svima je jasno da nemate, jer da imate ne bi takve ustupke pravili. Imate 102 poslanika u Skupštini Srbije. Znam da ste vi bili ljuti zbog toga što ste na izborima 2016. godine samo 102 poslanika dobili, a nadali ste se da ćete dobiti više.

Poštovani narodni poslanici, ja uporno predlažem da napravimo izmene i dopune Zakona o izboru narodnih poslanika.
Zašto to radim? Radim zato što smatram da treba da sprečimo izbornu krađu koja se priprema od strane SNS na narednim predsedničkim izborima. Svako onaj ko neće da podrži da promenimo zakon za koji smo svi bili svedoci da ne valja, jer smo gledali cirkus u direktnom tv prenosu kada su se utvrđivali rezultati prošlih parlamentarnih izbora.
Republička izborna komisija u kojoj većinu ima SNS je dozvolila sebi da bira koje će džakove da prebrojava, a koje neće, da broji tamo gde je SNS prošla loše, ne bi li popravila svoj rezultat, a da ignoriše činjenicu da smo mi pronašli u džakovima nula glasova za SDS iako, to piše u zapisniku, iako u džaku ima 60 glasova za SDS.
To je biračko mesto na kome je glasao naš narodni poslanik Goran Bogdanović. To nije korigovano. Da se to ne bi dešavalo, predlažemo izmenu zakona, da se utvrđuju rezultati na osnovu zapisnika, a ne da vlast bira i određuje ko će imati kakav izborni rezultat. Svi smo bili svedoci koliko je ta utakmica politička neravnopravna.
Ovim zakonom smo predložili da svi u odnosu na svoju snagu u parlamentu imaju i vremena na televiziji, da to vreme bude plaćeno iz budžeta, iz onog dela budžeta koji inače ide za finansiranje izbora, a ne da se političke stranke ponižavaju pred tajkunima, tražeći novac i trošeći desetine miliona evra na bespotrebne spotove i preskupu kampanju. Sve to može da se reši ovim zakonom, samo što to SNS neće, a neće zato što hoće da na sledećim izborima napravi ponovo izbornu krađu.
Opozicija je predložila, posle prošlih izbora, da se obrazuje anketni odbor, da se ispita šta se desilo prilikom utvrđivanja rezultata prošlih parlamentarnih izbora, ali Srpska napredna stranka to nije dozvolila. Nije dozvolila zato što bi se tim ispitivanjem utvrdilo koliko je ukradeno glasova građana Srbije na prošlim izborima. Gospodo, plašite se fer izborne utakmice.

Dame i gospodo narodni poslanici, dolazite svi iz različitih krajeva Srbije i vrlo dobro znate koliko je građanima teško da plate porez na imovinu. Porez na imovinu u pojedinim delovima Srbije je povećan i do 300% od 2013. godine do danas. Građani to ne mogu da plate. Imate vaše predstavnike u lokalnoj samoupravi, pa znate koliko njih kuka, moli i plače u redovima ispred šaltera poreske uprave, objašnjavajući da ne mogu da plate porez koji ste im nametnuli.
Ja sam predložio ovim zakonom da se porez na imovinu ne plaća do 25 kvadrata stana po članu porodičnog domaćinstva, zato što po Ustavu svako ima pravo da živi u svom stanu. Nije luksuz što četvoročlana porodica živi u stanu od 70 ili 80 kvadrata. LJudi moraju negde da žive. Vi pokušavate da one koji nemaju para da plate porez oterate da žive na nekom drugom mestu gde je taj porez jeftiniji. Samo, kome će da prodaju te stanove i kuće? Vi se smejete. Smejete se zato što imate para, a ne smeje se narod koji nema šta da jede. Treba da vas bude sramota što se smejete muci naroda. LJudi nemaju para da plate porez. Šta je problem Srpskoj naprednoj stranci da zaštitimo ljude da žive u svojoj imovini?
Druga stvar koja je predložena ovim zakonom, to je da ne može porez da se povećava svake godine kako se nekoj vlasti hoće. Vi pošto vidite da nemate para u budžetu, a para u budžetu nema jer vam privreda ne radi, onda je najlakše da podignete porez na imovinu, to udari po džepu svakog građanina ove zemlje, u svaku kuću stigne povećanje, uvedete akcizu na struju, podignete struju, smanjite plate i na taj način vi punite budžet. LJudi, nije to način kako treba da se puni budžet. Građani ove zemlje moraju da znaju šta ih čeka. Potrebno je da poreska politika bude predvidiva.
Predložili smo ovim zakonom da ne može više od 7% da se podigne porez na imovinu godišnje. Dajte nam da znamo šta nas čeka, a ne da nam dižete 300% u jednoj godini porez. To ponašanje koje vi sprovodite u ovoj Vladi je neodgovorno prema građanima i građane je osiromašilo. Okrenite se oko sebe i vidite kako ljudi žive.

Poštovane kolege poslanici Srpske napredne stranke, usvajanje ovog zakona i rasprava o njemu stvarno ništa ne boli, a pomoći će svima vama. Vi ste doneli Zakon o opštem upravnom postupku, stupio je na snagu ove godine i taj zakon ima za cilj da građani brže, u jednom efikasnijem i jeftinijem upravnom postupku, ostvare svoja prava. Građani pokušavaju da dođu do različitih dokumenata, da dobiju različite dozvole u lokalnoj samoupravi i žele to da urade što je brže moguće. Zašto ih vi sprečavate u tome?
Doneli ste jedan zakon u kome ste odredili neprecizne rokove. Odredili ste to da jedan organ treba da odgovori drugom organu u najkraćem mogućem roku, samo se ne zna koji je taj najkraći mogući rok. I dan danas imate situaciju da ako građanin podnese zahtev, kako bi rekao kolega Orlić, u analognoj formi, a to znači na papiru, pisano, u analognoj formi podnese zahtev, da onda taj organ koji izdaje njemu dokument u digitalnoj formi traži od drugog organa dokument. Ali, to u digitalnoj formi traje duže nego da kolega Orlić analogno uzme taj papir od drugog organa, pa ga sam donese i analogno ga preda.
Dakle, predlog je da nemamo neprecizne rokove u zakonu. Nema u najkraćem mogućem roku, nego se zna - a najkasnije u roku od 24 sata, jer to je dokument koji on može na jedno dugme da dostavi drugom organu. Rok od 15 dana za donošenje dokumenta u analognoj formi je nepotreban. Pa, valjda može u roku od osam dana jedan organ da dostavi dokument drugom organu. Nije Srbija toliko velika zemlja da pismo putuje 15 dana.
Dakle, gospodo, dajte da olakšamo građanima posao i da uprava bude efikasnija, da bude bolja i da možemo da ostvarimo svoja prava onako kako svi imaju prava da ostvare u civilizovanom svetu.

Dame i gospodo narodni poslanici, pričamo već nekoliko meseci o tome da treba da se spreči korupcija u političkim strankama. Srpska napredna stranka ne dozvoljava ovom parlamentu da raspravlja o mehanizmima za sprečavanje korupcije u političkim strankama. Da li vi stvarno mislite da građani ne vide da postoji korupcija u ovoj državi, da građani ne vide da postoji korupcija u političkim strankama i da ta korupcija u stvari i kreće od političkih stranaka koje su na vlasti? Svi to vide i svi to osećaju.
Nemojte da se bavite lažnom borbom protiv korupcije koja nije rezultirala nijednom pravosnažnom presudom u ovoj zemlji, a vi ste 2012. godine došli na vlast. Postoje mehanizmi da se preventivno deluje protiv korupcije. Postoje planovi integriteta i ova Skupština je donela Zakon o Agenciji za borbu protiv
korupcije u kome je precizirala da svi državni organi moraju da donesu plan integriteta, ali nećete to da primenite na sebe. Državni organi treba da donose, a političke stranke ne treba da donose.
Mi predlažemo ovim zakonom da svaka politička stranka koja prima novac iz budžeta Republike Srbije za redovno finansiranje mora da donese plan integriteta kojim će sama uspostaviti mehanizme da ne dođe do korupcije, da se u političkim strankama ponašamo u skladu sa zakonom, u skladu sa statutima stranaka, u skladu sa principom pravičnosti, u skladu sa principom etičnosti. Ja mislim da je vama taj princip stran i da bi zato za vas bilo dobro da se uvede plan integriteta. Svi vi ste naučili da se bavite politikom u vašim političkim strankama, i onako kako ste naučili u političkim strankama, tako posle radite i u državnim organima. Ali, problem je što ako se naučite korupciji u političkoj stranci, onda tu korupciju prenosite i na državne organe, a građani od toga imaju štetu.
Nemojte nas više zamajavati lažnom borbom protiv korupcije. Dozvolite da raspravljamo o modelima i o mehanizmima borbe protiv korupcije koji su efikasni i koji u svetu postoje. Ne treba ništa novo da izmislimo što već u svetu nije izmišljeno. Hvala.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, dobro je da je Vlada prihvatila ovaj amandman. Mi smo ovim amandmanom precizirali da kada se već uvodi profesionalni upravnik, da taj profesionalni upravnik, koji profesionalno treba da obavlja svoje obaveze, ukoliko nanese štetu vlasnicima stanova i stambenoj zajednici, mora da odgovara, a ta odgovornost se sastoji u tome da plati štetu. Da bi mogao da plati štetu, vrlo je važno da bude osiguran, tako da sa ovim amandmanom precizirala profesionalna odgovornost, odnosno odgovornost za štetu koju pričini profesionalni upravnik u smislu postojanja osiguranja.
Ja mislim da na isti ovaj način kao što ste prihvatili ovaj amandman, mogao je da bude prihvaćen i amandman da se stambena zajednica osigura za eventualnu štetu koja se pričini građanima zbog nemarnosti stambene zajednice i vlasnika stanova.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ministarka, ja bih voleo da saslušate ovaj amandman. Vidite da na ovaj član ima najviše amandmana i član je vrlo komplikovan i mislim da možemo da dođemo do rešenja, ukoliko bi se prihvatio ovaj amandman.
Suštinski vi predlažete uređivanje, odnosno određivanje zona i blokova u kojima lokalna samouprava, dakle država može da propiše neko posebno uređenje i u kojima, što je vrlo interesantno, država može da sufinansira uređenje fasada, a u onim zonama ili blokovima koje ne propišu ne može da sufinansira uređenje fasada ili bilo koju drugu vrstu uređenja.
Mislim da je to diskriminacija. Mislim da treba da izbacimo urbanističke zone, nema potrebe za zonama, ako preti da će nastupiti šteta. Postoji opasnost da će nastupiti šteta za građane zato što se ne održava neka fasada, onda opština odnosno grad treba da ima mogućnost da na to reaguje, na celoj svojoj teritoriji, bez obzira na zone i na blokove.
Druga stvar, koja je vrlo bitna, to je da se utvrde kriterijumi kada će država sufinansirati, a kada neće sufinansirati. Ovako kako ste odredili zone i blokove, a mi smo svi svesni u kakvom vremenu i u kakvom društvu živimo. Nama
izgleda da će SNS koja je na vlasti uglavnom u lokalnim samoupravama, određivati za zone tamo gde su njeni glasači i finansirati fasade tamo gde su njeni glasači, a svi drugi građani neće imati priliku da dobiju to sufinansiranje. To će se završiti tako. Nemojte praviti u ovom zakonu podlogu za manipulaciju.
Ja mislim da ne treba lokalna samouprava nikakve pravilnike da donosi, da ministarstvo treba da donese pravila.