Poštovana predsednice parlamenta, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je jedan važan član. Suštinski zakonodavac predlaže da vlasnik stana mora da prijavi upravniku ili profesionalnom upravniku kome je izdao stan u zakup i da da njegove podatke.
Smatram da ne treba vlasnik stana da prijavljuje upravniku kome je izdao u zakup stan zato što, ako on želi, vlasnik stana, da zadrži svoje pravo upravljanja i ako on učestvuje u troškovima održavanja zgrade, onda se on pojavljuje i na sednicama skupštine stambene zajednice i nema nikakva potrebe da daje upravniku te podatke.
Dakle, nemojte terati građane Srbije da na neki način potkazuju, a upravnici će da potkazuju ko je kome dao stan u zakup. To nije njihov posao. Postoje zakoni kojima je regulisano prijavljivanje, ako ste hteli da uterate porez na zakup. Postoji zakon koji se bavi porezima na zakup i po kome su vlasnici obavezni da to prijave i postoje načini da se to utvrdi.
Predložili smo ovim amandmanom da ukoliko u ugovoru o zakupu stana piše da će zakupoprimac da učestvuje u upravljanju zgradom i da će da učestvuje u troškovima održavanja, onda je naravno da će se takav ugovor i takav podatak prijaviti upravniku zato što onda zakupac može da dođe i da učestvuje na skupštini stambene zajednice. Nemojte raditi ovo. Nema razloga za tim da pravite čvoroviće od upravnika stambenih zgrada.

Poštovana predsednice, uvažena ministarko, dame i gospodo narodni poslanici. Postoji različita praksa od opštine do opštine i dan danas, po starom zakonu, kada se radi o izjavama vlasnika stanova koji na primer, daju saglasnost za nadziđivanje, za neku dogradnju, odnosno za pretvaranje zajedničkih ili prenamenu zajedničkih delova zgrade.
Različita praksa je u tome što neko traži da te izjave budu overene, a neko ne traži da izjave budu overene. Kada se ta odluka donosi na sednici skupštine stambene zajednice i kad se svi potpišu na toj odluci ili na zapisniku, taj zapisnik ili odluka se overavaju pečatom stambene zajednice. I to je u redu. Onda je to overeno za to, garantuje onaj ko je lupio pečat. Ako te izjave idu na posebnim papirima, što je ovaj slučaj koji vi predviđate da postoji mogućnost i van sednice da se donese odluka, to znači da se na posebnom papiru svaki vlasnik potpisuje i daje saglasnost za to i to. To mora da bude onda overeno da bi izbegli zloupotrebe, a vaši saradnici, to pouzdano znam, vrlo dobro znaju koliko stotina i hiljada zloupotreba smo imali kod davanja saglasnosti gde su bili falsifikovani potpisi i onda se ti sporovi vode pred sudom godinama i godinama, i ne mogu da se razreše.
To vam pričam iz iskustva, kao advokat, koji zastupa u tim sporovima. Predlažem da postoji mogućnost overe, da bude overena izjava koja se daje pojedinačno za bilo koju od ovih odluka. Hvala.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, ministarka, mislim da niste dobro predvideli način pozivanja na sednicu vlasnika stanova, tj. na sednicu skupštine stambene zajednice. Zašto?
Imamo jedan zakon, ima više od 100 strana i sve detaljno regulisano, a način pozivanja vlasnika stanova je preko oglasne table koja možda postoji, možda ne postoji, nije utvrđeno da to pozivanje može da bude pošto ili mejlom što smo mi predložili ovim amandmanom i praktično nema dokaza da li je neko pozvan ili nije pozvan.
Imate ljude koji ne žive u zgradama, a i ne izdaju stanove, prosto stan je prazan, žive u inostranstvu ili žive u nekoj drugoj zgradi. Takvih ima mnogo, makar po Beogradu. Pogledajte popis stanovništva da imate manje na popisu ljudi nego birača u biračkom spisku. Dakle, kako će vlasnik stana koji ne živi u zgradi da sazna da je pozvan na sednicu skupštine stambene zgrade, ako ne dolazi svaki dan i ne obilazi oglasnu tablu i ne vidi da taj poziv postoji?
Mi smo predložili da se uputi mejlom poziv i poštom poziv, naravno da može i preko oglasne table, ali nemate dokaz da je neko pozvan. Taj neko ne živi tu, nije video, tri puta nije video i isključuje se iz kvoruma i onda vrlo mali broj ljudi može da donese odluku i o kreditnom zaduživanju i o nadgrađivanju te zgrade.

Poštovana predsednice parlamenta, dame i gospodo narodni poslanici, tražili smo u stavu 1. da se briše reč „običnom“, zato što se kaže – skupština stambene zajednice donosi odluke običnom većinom glasova. Ne postoji obična većina glasova, kao što ne postoji ni neobična većina glasova. Nemojte da stavljamo termine koji ne postoje i ne znače ništa. Zna se šta je kvalifikovana većina, zna se šta je prosta većina, zna se šta je većina od prisutnih, odnosno većina od ukupnog broja ili tročetrvrtinska od ukupnog broja itd. Dakle, to „običnom“, to ne postoji i ne znači ništa.
Druga stvar, ja predlažem da, pored ove dvotrećinske kvalifikovane većine, postoji i tročetvrtinska kada se radi o kreditnom zaduživanju. Kreditno zaduživanje stambene zgrade i stambene zajednice na kraju dovodi do toga da su svi vlasnici stanova odgovorni za vraćanje tog kredita. Time se nameće obaveza svima, pa smatram da treba da bude i veća većina koja o tome odlučuje.
Mislim da bi trebali da uzmete u obzir ove predloge iz razloga što ste, kao što sam već rekao i taj amandman niste prihvatili, relativizovali sve ove odredbe time što skupština stanara može da se sastane i da kaže - mi ćemo sve ove odluke donositi kvorumskom većinom, odnosno većinom od broja prisutnih, i na taj način da derogiraju sve ove odredbe. Dakle, u ovim sledećim stavovima mi i to ispravljamo. Razmislite još jednom o ovom predlogu.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, izraz obična većina se sada koristi kao obična većina od ukupnog broja, a u članu 44. je bila obična većina od broja prisutnih. Bez potrebe zbunjujemo sve one koji će koristiti ovaj zakon. Zato predlažemo da se reč obična menja. Zna se od broja prisutnih šta je većina, zna se šta je od ukupnog broja.
Predložili smo brisanje stava 3. Dakle, jedna trećina kvorum ponovljene sednice. Ako uzmete primer da stambena zgrada ima 15 stanova, normalno bi bilo da kvorum za odlučivanje na sednici bude barem osam, da bude ono što je 50 plus 1, kao što je većina kada se glasa u ovoj Skupštini. Na nekoj ponovljenoj sednici, ako ne dođe, dovoljno je da dođe troje i da može da se odlučuje, a ako imate prostu većinu za odlučivanje, to su tri glasa. Dakle, u zgradi gde ima 15 stanova sa tri glasa za i dva protiv možete odlučiti bilo šta iz nadležnosti skupštine stambene zajednice.
Predlažem da se ovaj stav tri izbriše, da nemamo tu mogućnost sa jednom trećinom za kvorum, jer inače sednice treba da se održavaju najmanje dva puta godišnje. Valjda smo ovim, ovako obimnim zakonom uspeli da motivišemo vlasnike stanova da dva puta godišnje dođu na sednicu, a ne da taj kvorum spuštamo na jednu trećinu.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ministarka hajte da koncept jedan uradimo do kraja.
Vi pomenete da postoji ugovor o osiguranju i kažete stambena zgrada može da zaključi ugovor o osiguranju. Pa, može da zaključi, nismo morali ni da pišemo u zakonu da može da zaključi, ona može, pa može ako hoće. Pravno je lice, stambena zgrada ima svoj PIB, ima svoj matični broj, naravno da može.
Ja sam predložio ovim amandmanom da mora da zaključi ugovor o osiguranju, u slučaju da nastane šteta, a šteta znači da neko pogine. Padne crep, padne fasada, padne cigla nekom na glavu i taj čovek pogine, neko mora da plati tu štetu. Taj neko su vlasnici stanova, ti ljudi možda para nemaju i zato bi bilo dobro da imaju osiguranje, pa da tu štetu isplati osiguranje, a ne opet da se vode postupci dugo godina. Dakle, mislim da bi ovaj amandman mogli da usvojite.
Vi ste u obrazloženju rekli, ne možemo da usvojimo zato što neko mišljenje NBS kaže da ne može. Pa, ako mišljenje NBS kaže da ne može, onda kako može da stoji član 48. koji ste vi predložili i kažete može zgrada da zaključi. Pa, da li može ili ne može?
Dakle, to da ne može biti obavezno, to nije tačno, mi to mišljenje NBS nismo dobili. Ja, kao advokat imam obavezno osiguranje i plaćam obavezno osiguranje za moju delatnost. Pa, ne znam zašto može da se nametne advokatima da plaćaju i drugim ljudima, a ne može stambenoj zgradi da se nametne da mora da plaća obavezno osiguranje?
Verujte da bi bili mnogo sigurniji svi, i vlasnici stanova i prolaznici kojima se pričinjava šteta, da utvrdimo obavezno osiguranje.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministarka, ja sam predložio amandmanom da se JMBG odnosno matični broj vlasnika stana ne uzima u evidenciju koju vodi upravnik. Šta će upravniku zgrade, profesionalnom upravniku, prinudnom upravniku, koji god da bude, šta će njemu moj ili vaš matični broj?
U obrazloženju, kad odbijate ovaj amandman, vi kažete – radi lakšeg komuniciranja i radi lakšeg upravljanja zgradom. Ništa neće lakše da bude ako upravnik ima vaš matični broj, a ne treba mu ni za šta. Mogli ste propisati i da traži koja ste krvna grupa.
Mi predlažemo amandmanom da se da adresa prebivalištva, ako neko ne živi tu da možete da ga kontaktirate, broj telefona, e-mail adresa, a ne matični broj. Takođe, kažete da je to usklađeno sa zakonom koji se bavi zaštićenim podacima i da je poverenik za podatke o ličnosti dao saglasnost na ovaj zakon. To prosto nema nikakve veze.
Taj zakon se ovim ne bavi. Ovo je matični zakon i mi ovde, ovim zakonom propisujemo šta od podataka je potrebno za evidenciju, a šta od podataka nije potrebno za evidenciju. Smatram da će matični broj biti zloupotrebljen i to baš od ovih prinudnih upravnika za koje postoji sumnja da će biti svi članovi SNS, jer njih postavljaju oni koji vode lokalne samouprave, a licenciraju se u ustanovi koju vodi SNS.
Prema tome, ovi matični brojevi će biti zloupotrebljeni za pravljenje biračkih spiskova paralelnih, za utvrđivanje sigurnih glasova i da bi ti upravnici znali ko na kom biračkom mestu glasa i da bi mogla da se pravi manipulacija za izbore. To je jedini razlog zašto je potreban JMBG. Inače, nema razloga za ovim. Hvala.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, i uvaženi ministri, SNS nema očigledno nikakvu nameru da se smanji plata niti Povereniku za informacije, niti Zaštitniku građana. Da ste hteli da se smanje njihove plate mogli ste da predložite izmene zakona kojima su regulisane njihove plate. Pet godina ste na vlasti, vi ste izabrali Jankovića 2012. godine i sada pričate o tome da mu je velika plata. Ako mu je velika plata, smanjite platu. To može da uradi većina, to može da uradi Administrativni odbor.
Ovde se podmeće građanima kako neko traži da se zaposli više lica u jednu ili drugu službu. Sistematizaciju radnih mesta i u jednom i u drugom nezavisnom regulatornom telu određuje Skupština Srbije i Skupština Srbije može da odredi i tu racionalizaciju ako hoće, ali očigledno SNS nije to hteo da uradi i SNS to neće da uradi ni danas. Podneti su amandmani na budžet kojima sigurno ne mogu da se smanje plate i sve je urađeno da bi se urušila institucija i Zaštitnika građana i Poverenika za informacije.
Nema to nikakve veze ni sa Jankovićem, ni sa Šabićem. Srpska napredna stranka ne može da istrpi drugačiji glas, a iz ovih institucija se čuje drugačiji glas poslednjih godina. Vi hoćete da urušite te institucije, da one ne postoje, da građani nemaju poverenja u njih. A čuje se drugačiji glas zato što SNS vlast krši ljudska prava u ovoj zemlji i dobro je da se taj glas čuje. Zato i vodimo ovu raspravu ovde koju ste vi inicirali.
Dakle, jedini cilj je uništiti ove institucije pričom o tome kako su velike plate koje ste vi odredili. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, svi smo bili svedoci kada je SNS smanjila priliv sredstava lokalnim samoupravama i to sredstva koja su direktna i sredstva koja su najsigurnija za lokalne samouprave, a to su sredstva od poreza na zarade. Smanjili ste taj porez sa 80% na 74% i na taj način smanjili lokalnoj samoupravi 4,6 milijardi dinara.
Podneo sam amandman koji ima za cilj da poveća sredstva lokalnoj samoupravi. Ta sredstva postoje u budžetskoj rezervi, a dobili smo odgovor da sredstava nema i da budžetska rezerva ne može da se smanjuje. Sredstava ima, 400 miliona dinara ima više sada u budžetskoj rezervi od kada je SNS podnela amandman da smanji sredstva Narodnoj skupštini. Srpska napredna stranka je na Administrativnom odboru, gde su samo oni raspravljali i niko drugi nije imao prava da dobije reč, odlučila koliki treba da bude budžet Skupštine, a onda je ista ta SNS smanjila taj budžet za 400 miliona.
Zašto se ta sredstva ne daju lokalnoj samoupravi? Građani ostvaruju svoja prava u prvom redu u lokalnoj samoupravi. Građani dolaze u lokalnu samoupravu kao servis. Taj servis treba da radi, treba da pomognemo. Svim su puna usta decentralizacije, samo nema nigde para za lokalnu samoupravu. Sredstva postoje i mogu se prebaciti lokalnoj samoupravi, mi to tražimo. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman koji im bi se vratila osnovica za isplatu plata sudija i tužilaca. Smatram da nema smisla da ukoliko želimo u ovoj zemlji pravu državu, ukoliko želimo borbu protiv korupcije da se plate sudijama i tužiocima smanjuju.
Vi ste pre dve godine doneli jedan zakon, gde ste smanjili svima plate u javnim službama. Nadam se da posle dve godine postoji i neka analiza, a ta analiza bi trebala da kaže, da je sudijama i tužiocima plata smanjena 10%, a onda onima koji rade u opterećenim sudovima, odnosno koji imaju po 500 predmeta u radu, da su ukinuti i podaci kao opterećenim sudijama. Dakle, jednom sudiji Prvog osnovnog suda u Beogradu smanjena je plata sa tim ukinutim dodatkom od 15 hiljada dinara i desetak hiljada dinara plata po zakonu, za 25 hiljada dinara su njima smanjena primanja.
Predlažem ovim amandmanom da se vrati makar onih 10% koji su smanjeni i da se pronađe način da onima koji imaju po 500 predmeta u radu i koji ne mogu da dignu glavu da se nagrade za taj veliki trud i rad.
Nemaju dovoljno saradnika, nema dovoljno saradnika iz razloga zato što nema para u budžetu da svaki sudija ima jednog saradnika, ali nemaju više saradnika zato što svi odlaze u advokaturu. Odlaze saradnici u advokaturu, odlaze tužioci u advokaturu, odlaze sudije u advokaturu i ko će ostati da sudi, a znate svi koliko vam je potrebno da imamo nezavisno i efikasno pravosuđe, odnosno pravosuđe koje poseduje znanje da može da sudi u predmetima koji se pred njih stavljaju. Zato predlažem da podignemo ove plate.

Dakle, dobili smo dva kontradiktorna odgovora od resornog ministra i ministra finansija.
Suficit ste pominjali i rekli ste da ćemo završiti ovu godinu u suficitu, deficit nikad manji. Dakle, ako postoji suficit to znači da para ima. Smatram da pare treba opredeliti za ove svrhe. Ako tvrdite da nema zakonskih mogućnosti da neko ko više radi dobija veću platu, a neko ko ne radi ništa, ima istu takvu platu, pa napravite taj zakonski okvir. U čemu je problem? Imate uvid u to, vidite u koliko imate predmeta po sudiju u Prvom osnovnom sudu u Beogradu, a koliko imate u nekim drugim sudovima. Pa, ne mogu da budu isto plaćeni ljudi koji različito rade.
Dakle, to je na vama da napravite okvir, a para ima jer govorite o suficitu i rekli ste završićemo ovu godinu u suficitu. Ne može prema svima da bude isto. Gde je analiza posle dve godine šta smo dobili tim zakonom, šta smo izgubili tim zakonom. Smatram da bi u ovom delu, koji je veoma važan, to su sudije, tužioci, trebali da napravimo korekciju da ovaj zakon za njih više ne važi, nego da im se plate vrate na onaj nivo kad vi, kako kažete, kad je neko bio na vlasti vi ste bili u tom istom ministarstvu i kad je bila druga vlast, vi ste bili u ministarstvu pa ste takve stvari i određivali.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministri, ovo jeste jedan od sličnih amandmana koji smo podneli. Ja mislim da inače ovo što piše u ovom članu, a to je da najmanje 50% dobiti mora da se uplati u budžet, ne znači mnogo. Ne znači mnogo iz dva razloga. Prvo, ne može da se predvidi koliki je taj procenat. On može da bude i 100%, može da bude i 80%, i 70% i mislim da bi bilo bolje da je taj procenat određen.
Sa druge strane, imamo problem što preduzeća u kojima je država vlasnik u suštini i ne ostvaruju dobit onoliko koliko bi trebalo da ostvaruju dobit. Ja inače mislim da svuda gde je država vlasnik da se u tim preduzećima krade i da je to ozbiljan problem koji imamo, da su mnogo efikasnija i bolja preduzeća u kojima nema državnog vlasništva, a mislim da to možemo da vidimo i na primeru VIP-a i Telenora u odnosu na Telekom i mislim da bi Vlada trebalo time da se bavi, da vidimo na koji način da mi to promenimo i na koji način da uvedemo u praksu da ta preduzeća vode ljudi koji imaju znanje i iskustvo, a ne da to budu partijski kadrovi. Dokle god budu bili partijski kadrovi u preduzećima gde je država vlasnik ili suvlasnik, u tim preduzećima će se krasti i država od toga nema ništa.

Sa kolegom Boškom Obradovićem politički prilično ne slažem, ali podržavam ovaj amandman. Amandman sam predložio, jedan drugi, za koji je Odbor odlučio da je neustavan iz potpuno nejasnih razloga. Tražio sam da Visoki savet sudstva postavlja predsednika i sudiju u Specijalnom sudu. Ovo što traži kolega Obradović to je da bude mišljenje Visokog saveta sudstva.
Mislim da vi ne ulazite u suštinu i da stvarno ne želite da se napravi neka reforma. Zakon je generalno dobar, ali smo uočili nedostatke u primeni tog zakona. Jedan od nedostataka je u tome da predsednik Višeg suda u Beogradu je bog koji odlučuje ko će biti u Specijalnom sudu i ko će imati samim tim i duplo veću platu nego bilo koji sudija višeg suda. Pošto on sam odlučuje o tome, to je njegovo diskreciono pravo i to nije dobro. Dakle, predsednik Višeg suda može da odluči ko je u Specijalnom sudu. Specijalni sud i te kako specijalan iako se zvao posebno odeljenje, on je vrlo važan i vrlo je važno ko su sudije u tom odeljenju.
Zato mi svi iz opozicije tražimo da Visoki savet sudstva ima ulogu u tome. Vi kažete - to ne može po zakonu. Član 52. Zakon o uređenju sudova kaže – predsednik suda predstavlja sud, rukovodi sudskom upravom i odgovoran je za pravilan i blagovremeni rad suda. To ne znači da ne može Visoki savet sudstva da daje mišljenje prilikom određivanja sudija u posebnom odeljenju i prilikom izbora predsednika tog posebnog odeljenja.
Dakle, ako hoćemo da sprečimo i korupciju, ako hoćemo da sprečimo da sudije u Specijalnom sudu budu ucenjene, pa ovog puta i od strane predsednika Višeg suda, onda treba da uvedemo mogućnost da se Visoki savet sudstva izjašnjava o tome. I zašto vi bežite da se Visoki savet sudstva, koji je najviši organ sudske vlasti, izjasni o tome ko bi bile sudije i predsednik Specijalnog suda, odnosno Posebnog odeljenja?

Replika mom uvaženom kolegi Neđi Jovanoviću, koji me je pomenuo lično. Inače, predsedavajući, za vas, ministarka se meni lično obraćala kada je odgovarala i zato sam tražio repliku.
Nemojte se baviti formom. Probajte jednom da se bavite suštinom. Prvo, ovaj zakon je leks specijalis u odnosu na Zakon o uređenju sudova zato što se odnosi na organizaciju i nadležnost državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije. Nemojte da ubeđujete građane da je to posebno odeljenje, a da to nije Specijalni sud. Svi mi znamo da je to Specijalni sud. Nema razloga da predsednik Višeg suda, koga je postavio SNS, a SNS je 2012. godine došao na vlast u ovoj zemlji i prvo što su uradili u ovoj Skupštini, to je bila promena predsednika VKS. Prvo ste promenili predsednika VKS i guvernera NBS. Toliko o nezavisnosti sudstva i toliko nezavisnosti centralne banke, gde ste stavili potpredsednika partije za guvernera.
Dakle, SNS je pet godina mogao nešto da uradi. Nemojte vi spočitavati onima koji su bili pre 10 godina na vlasti kada se donosio ovaj zakon 2003. godine što nije bilo tada ili jeste bilo tada. Utvrdili smo za ovih 13 godina da je ovo loše rešenje, zato što jedan čovek odlučuje koliko i koje sudije će da imaju 300.000 dinara platu ili 200 i nešto hiljada dinara platu, što je duplo više od svakog drugog sudije Višeg suda u Beogradu.
Dakle, ovo jeste Specijalni sud i po tome što oni imaju specijalne plate.
Mi predlažemo iz SDS, iz drugih partija opozicije, da VSS ima ulogu u tome, da može da da saglasnost na to, da može da da mišljenje ili najbolje o tome odluči VSS, koji inače daje predloge za predsednike sudova.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo ovim Predlogom zakona koji nam daje Vlada i ministarstvo, praktično se uvodi i specijalizovana odeljenja za suđenje u oblasti korupcije. Dakle, imamo organizovani kriminal, a sada imamo i neka posebna odeljenja za korupciju.
Ovim amandmanom tražim da sudije koje će suditi u takvom jednom posebnom odeljenju imaju određeno iskustvo u oblasti krivičnog prava. Vi odbijate amandman kojim mi tražimo da sudija ima najmanje šest godina profesionalnog iskustva u oblasti krivičnog prava. S jedne strane govorite o potrebi specijalizacije i slažem se sa tim da bude specijalizacija, mislim da je to dobro, ali ako već tražite specijalizaciju, dajte, da i te sudije imaju određeno iskustvo u toj oblasti.
Ovako kako ste vi predvideli doći će nam iz parnice neko da sudi ozbiljna dela vezana za korupciju u krivičnim postupcima. Takvih primera ima puno. Hajde, da prekinemo sa tom lošom praksom, nego da ovde dolaze najiskusnije sudije, krivičari, a ne sudije parničari. Zato smo podneli ovaj amandman, a vi ga odbijate tek tako, ne znamo ni zašto ga odbijate.