Poštovani potpredsedniče parlamenta, dame i gospodo narodni poslanici, predstavnici Ministarstva i ministre, mi smo dali amandman na član 7, u međuvremenu je Ministarstvo shvatilo da taj član 7. nije bio član 7. stav 2. tačka 1, da nije bio jasno napisan, i prihvatili ste amandman jedne od koleginice, takođe iz opozicije i izmenili ovaj član.

Mislim, da je važno da pročitamo šta taj član znači. Taj član govori čime treba da se bavimo prilikom ostvarivanja principa u obrazovanju i vaspitanju i onda kaže zakon, da u saradnji sa porodicom uključivanjem roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika radi uspešnog ostvarivanja postavljenih ciljeva obrazovanja i vaspitanja treba da se uključi i lokalna zajednica itd. Dakle, Ministarstvo i svi oni koji se bave obrazovanjem i vaspitanjem trebali bi da uključe u to i roditelje i porodicu i lokalnu zajednicu. Vi ste to proklamovali ovim zakonom i mi se sa tim slažemo, ali vi potpuno suprotno tome što proklamujete ovim zakonom radite.

Predlažem vam da u rešavanje problema u školi u Zemunu uključite roditelje, kako ste u zakonu napisali, i da uključite porodicu. Svi roditelji dece iz škole „Svetozar Miletić“ iz Zemuna ne žele da se smeni direktor i svoju decu ne šalju u školu danima. Juče je bio prilog, od 1200 đaka, svega 50 ide u školu. Hiljadu 150 đaka je izgubilo mesec dana nastave. Zašto? Zato što Ministarstvo hoće da smeni direktora, a hoće da ga smeni, kao što smo malo pre čuli, to je bilo pitanje upućeno ministru na koje on nije odgovorio, zato što je sekretar škole vodio zapisnik na školskom odboru. Zato što je neko ko ima završen Geografski fakultet predavao geografu, što nije ništa protivno zakonu. Ili zato što je dva puta jednom nastavniku produžen ugovor na određeno vreme zbog zamene dok je drugi nastavnik na porodiljskom odsustvu.

Dakle, mi nismo čuli koji su zakonski razlozi zašto bi bio smenjen direktor škole. Pretpostavljamo da se radi o političkom obračunu sa direktorom škole iz Zemuna, a vi u zakonu sami kažete, da treba da konsultujemo roditelje…

Sa konsultovanjem roditelja? Ima i te kako veze. Proklamuje se u zakonu nešto što ministar direktno krši istog sekunda dok predlaže to da se unese u zakon. Šta nam vredi ovo napisano u zakonu ako tako nećemo da se ponašamo. Ako ovo piše, konsultujte roditelje, roditelji će vam reći. Pa, imaju pravo roditelji da nešto kažu.

Poštovani potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, SDS neće glasati za amandman Dveri. Mi se protivimo tom amandmanu i pozivamo sve poslanike koje glasaju protiv toga, a pozivamo i kolegu Boška Obradovića da povuče ovaj amandman.

On je ovaj amandman ima za cilj da onemogući deci i migrantima da dobiju nastavu srpskog jezika u školi i dopunsku nastavu i da se pripreme da mogu da se uključe u punom smislu u nastavu u našim školama.

Ovo je jedna od dobrih stvari, retko dobra stvar koju ministarstvo u ovom zakonu…

Jeste. Amandman na član 23. su podnele Dveri i vi ste dali Maji Gojković tri puta da govori, nikom od nas niste dali reč, a Đorđe Vukadinović je pričao o amandmanu Dveri pre mene ako ste ga slušali. Istu temu na koju priča on, pričam sada i ja.
Pozivam Boška Obradovića da povuče taj amandman, jer mislim da je…

Ne. Govorio sam o amandmanu koji je podneo kolega Boško Obradović.

Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, ministre, dakle, pričali smo o ovome i u raspravi u načelu. Ministarstvo i ministar ovim predlogom zakona hoće da Nacionalni prosvetni savet stave pod svoju kapu i da ga stave pod svoju komandu. To rade tako što ministar praktično bira, odnosno Vlada imenuje na njegov predlog članove Nacionalnog prosvetnog saveta.

Dosadašnje rešenje je da se Nacionalni prosvetni savet bira u Skupštini. Zašto se bira u Skupštini? Zato da bi imao autoritet građana Srbije. U Skupštini Srbije sede predstavnici građana i Skupština Srbije je bila ta koja je birala Nacionalni prosvetni savet kao najvažnije telo u sistemu obrazovanja, kao telo koje treba da odlučuje o najvažnijim pitanjima iz oblasti obrazovanja, jer smo mi smatrali da to treba da rade stručnjaci, a ne da radi ministar.

Sada ministar kaže – ja ću da praktično imenujem Nacionalni prosvetni savet, to će da uradi Vlada, Skupština nema veze nikakve sa tim. Sve se stavlja pod kapu i pod ruku ministra, dakle, od direktora škole, koje će da bira ministar, do Nacionalnog prosvetnog saveta.

S druge strane, menjaju se i nadležnosti Nacionalnog prosvetnog saveta. Mi smo duboko protiv ovakvog rešenja i tražimo da se vrati rešenje koje je u sadašnjem zakonu. Detaljno smo to opisali u amandmanu i mislim da možete da prihvatite ovaj amandman, i da ga trebalo da ga prihvatite, jer to svi poslanici koji su učestvovali u raspravi u načelu su od vas tražili.

Da li je moguće da svi greše, a da ste jedino vi pametni? Da li je moguće da oni roditelji koji ne šalju decu u školu mesec dana, greše, a samo je ministarstvo pametno, jer treba da se smeni direktor?

Pozivam vas još jednom da razmislite i da usvojite ovaj amandman. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, dakle novim predlogom SNS je u potpunosti degradirala Nacionalno prosvetni savet, ne samo da Vlada imenuje i predsednika Nacionalnog prosvetnog saveta, dok je to ranije radila Skupština, nego je taj Nacionalno prosvetni savet degradiran do kraja time što su oduzete nadležnosti Nacionalno prosvetnog saveta.

Više Nacionalno prosvetni savet ne odlučuje o programima koji određuju šta se uči u osnovnoj školi, šta se uči u srednjoj školi. Sada o tome odlučuje ministar i zato ministar ovim predlogom kaže – Nacionalno prosvetni savet će biti savetodavno telo ministra. Dakle, ništa se više ne pita Nacionalno prosvetni savet, nego on savetuje ministra, a ministar može da uvaži taj savet ili da ne uvaži savet. Ako ne uvaži, baš ga briga, odluči kako hoće, bez obzira na sve to što Nacionalno prosvetni savet misli, piše ili predlaže.

Mi mislimo da ovaj koncept nije dobar i naš koncept se razlikuje u potpunosti od koncepta SNS u kojoj je ministar i ministarstvo sve, odlučuje o svim pitanjima, odlučuje o imenovanjima direktora, odlučuje o imenovanju Nacionalno prosvetnog saveta, odlučuje o programima, a niko iz struke nema autoritet baš zato da bi ministar mogao da radi sve.

Molim vas, razmislite još jednom, da vratimo nadležnosti Nacionalno prosvetnom savetu, dakle telu u kome se nalaze stručnjaci. I ne treba sve da bude dnevna politika, a u obrazovanju ne treba ništa da bude dnevna politika.

Dame i gospodo narodni poslanici, članom 38. je predviđeno da će direktor Zavoda za unapređenje, obrazovanje i vaspitanje i Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja koga imenuje Vlada, biti lice koje ima profesionalni ugled i radno iskustvo u sistemu obrazovanja i vaspitanja.

Nažalost, profesionalni ugled ne znači ništa. Ne znamo na kojim poslovima i u kojoj profesiji treba da bude taj neko ko treba da vodi najodgovornije institucije u oblasti obrazovanja, a ne zna se iz ovoga ni koliko mu je radno iskustvo potrebno.

Mi smo predložili da se unese u ovaj zakon i stvarno niste dali nikakvo obrazloženje zašto odbijate ovaj amandman, da direktor Zavoda, najvažnijih institucija obrazovanja, budu lica koja imaju završen fakultet, odnosno 240 bodova da imaju nivo master akademskih studija, master strukovnih studija i da imaju najmanje sedam godina radnog iskustva u sistemu obrazovanja i to na poslovima za koje se zahteva visoko obrazovanje.

Vi to ne prihvatate zato što Srpska napredna stranaka verovatno ne može da pronađe ljude koji su završili fakultet i ostavljate mogućnost u zakonu da Vlada imenuje za najvažnije direktore ovih zavoda ljude koji uopšte nemaju bilo kakvu školu, jer ovaj član ne propisuje potrebu da uopšte postoji bilo kakva školska sprema. Dakle, bez škole, svako ko je juče zaposlen u bilo kojoj obrazovnoj instituciji, dakle, juče ako ste zaposlili nekoga u školu bez ikakve snage može da bude izabran za direktora.

Mi vam predlažemo da utvrdimo kriterijume u zakonu za izbor direktora i to nije ništa loše. Vi ćete birati kako ste smislili, biraće Vlada, a dajte makar da ovi ljudi imaju fakultet.

Ministre, nema osnova da mi vama verujemo na reč. Ja sam rekao i kada samo raspravljali u načelu, promeniće se ministar, doći će neko drugi. Ne možemo mi da verujemo da će ministar imati dobre namere, pa će ponovo biti neki doktor nauka na tom mestu. Nema razloga da to ne piše, nije to sistematizacija, to je isti taj član, isti taj stav koji ima tri reda više, u zakonu koji ima preko 200 članova. Dakle, nema novog člana, neće biti opterećen zakon, samo tražimo da se zna za direktora zavoda da makar ima fakultet četvorogodišnji, da makar ima 240 bodova. Nije to neka velika kvalifikacija, čak ne tražimo da bude doktor nauka. Sedam godina da je radio u sistemu obrazovanja, da ne bude neko ko je neiskusan, a ko je partijski podoban da dođe na to mesto. To hoćemo da sprečimo.

Zahvaljujem se.

Ovo je manir. Raspravljamo o jednom ozbiljnom članu. Raspravljamo o kompetencijama za direktora. Ministar se ne ponaša tako kako se vi ponašate. Vaš jedini odgovor je uvreda gde vi vređate članove i pripravnike drugih političkih stranaka. Ima mnogo ljudi van SNS koji ispunjavaju uslove da budu na mestu direktora. Nemojte nas vređati, probajte da se suzdržite od vređanja, raspravljamo o vrlo važnim stvarima.

Zahvaljujem.

Dakle, SDS podržava amandmane koji idu u pravcu obezbeđivanja besplatnih udžbenika za decu. Smatramo da je to apsolutno moguće ostvariti i dokazano je da je moguće ostvariti, jer besplatni udžbenici jesu bili u jednom periodu.

Ali, ono što je važno da građani znaju, koji možda nemaju decu u prvom razredu osnovne škole ili nemaju uopšte decu u školi, to je da mi ne da nemamo besplatne udžbenike i ne da nemamo besplatno osnovno obrazovanje, iako je to propisano u zakonu, nego su roditelji suočeni sa time da moraju da plate, pored udžbenika, pored sveski, pored dodatnih radnih sveski, pored užine, pored ručka, da plate i uređenje učionica. U školama u Beogradu imamo situaciju da je osvetljenje takvo…

Ima veze sa besplatnim udžbenicima. Ako država da besplatne udžbenike, onda će roditelji lakše moći da plate parket u učionici, osvetljenje, krečenje učionice, klupe i ormariće. To sve košta. I, sa tim se suočava svaki roditelj. Plaćamo obezbeđenje u školama, jer škola nema obezbeđenje i roditelji moraju to da plate. To košta 1.500 dinara za šest meseci. Dodatne radne sveske koštaju hiljadu dinara.
Dakle, koliko košta parket, koliko košta krečenje, koliko košta osvetljenje u učionici? Sve to roditelji moraju da plate za decu koja idu u državnu školu. Kada sve to plate, nemaju pare za udžbenike koje bi mogla država da im obezbedi.
Dakle, ono u kom pravcu idu ovi amandmani, to je da se pomogne i ministru da se više para obezbedi u budžetu za obrazovanje da bi stvarno osnovno školovanje bilo besplatno.

Poštovana predsednice parlamenta, dame i gospodo narodni poslanici, ministre, Socijaldemokratska stranka je podnela jedan amandman koji ima za cilj da obezbedi za određene kategorije besplatno srednje školovanje, odnosno dokvalifikaciju i prekvalifikaciju onima koji to žele.

Dakle, mi smo ovim amandmanom predložili da školarinu ne plaćaju učenici koji se upisuju na dalje obrazovanje, odnosno koji se spremaju za polaganje maturskog ispita, zatim lica koja se prekvalifikuju i dokvalifikuju iz zdravstvenih razloga i oni kojima je prethodno prestao radni odnos, odnosno koji su postali tehnološki višak. Vi ste nama u obrazloženju kada ste odbili ovaj amandman rekli – to je u suprotnosti sa našim konceptom, odnosno konceptom Ministarstva o besplatnom obrazovanju.

Dakle, ministre, molim vas da još jednom razmislite, a pozivam i narodne poslanike ukoliko ministar neće da prihvati ovaj amandman, da omogućimo onima koji su završili tri razreda srednje škole, žele da polože maturski ispit, da mogu da to urade besplatno, da omogućimo onima koji se prekvalifikuju, dakle ljudi koji su izgubili posao, a izgubili su posao jer nemaju dovoljno kvalifikacija, koji odlaze na biro gde imaju, moram da kažem, minimalnu, smešnu naknadu za šest ili devet meseci. Oni nemaju para da plate školovanje da se prekvalifikuju. Šta ćemo da radimo sa tim ljudima? Izgubite posao jer nemate dovoljno znanja, hoćete da steknete novo znanje, ali nemate para da platite.

Molim vas, da ljudima koji su postali tehnološki viškovi u ovoj zemlji omogućite da se prekvalifikuju besplatno.

Vi ste rekli u poslednjem i pretposlednjem stavu ovog člana da će ministarstvo koje određuje visinu školarine u ovom slučaju, da će ministarstvo odlučivati koga će izuzeti pa će mu dati da se besplatno školuje. Ministarstvo će odlučiti za određene socijalno ugrožene da mogu. Mi ne želimo da ministarstvo arbitrira od slučaja do slučaja. Hoćemo da imamo jasnu normu koji su ti koji mogu da dobiju besplatno školovanje, ostali ne mogu da dobiju besplatno školovanje. Nemojte diskreciona prava sebi davati, jer mi, naravno, sumnjamo da će ti koji mogu da dobiju besplatno školovanje biti članovi SNS. Isto ono što smo pričali i za direktore koje ćete vi birati i postavljati a bez jasnih kriterijuma.

Dakle, molim vas da usvojite ovaj amandman i da omogućimo ljudima koji ne mogu da plate, a žele da steknu novo znanje, da mogu da se zaposle. Hvala.

Ministre, to što je bilo nešto u zakonu iz 2009. godine ne znači da je bilo dobro. Prema tome, ovo rešenje koje smo vam mi predložili je dobro rešenje. Evo, dobili ste predlog. Oni koji su proglašeni za tehnološki višak, dakle, to su ljudi koji su izgubili posao, nemaju ekonomskih mogućnosti da plate prekvalifikaciju. Zašto im to država ne omogući? Jeftinije je za državu da se oni prekvalifikuju besplatno i da dobiju posao nego da postanu socijalni slučajevi. Jeftinije i korisnije. Isto to važi i za onoga ko je završio tri razreda srednje škole. Zašto njemu ne dajemo mogućnost da besplatno položi maturski ispit. Nema razloga za tim. On pokazuje odnos i prema znanju i prema državi i pokazuje želju da se obrazuje, da se kvalifikuje da bi mogao da nađe posao da zaradi. Vi mu to onemogućujete. Dakle, ovde nema nikakvog besplatnog školovanja.