Dame i gospodo narodni poslanici, SDS pokušava tri godine, tri godine pokušavamo da ubedimo SNS da raspravljamo u ovom parlamentu o porezu na imovinu. Muku, ste građanima na vrat navukli. Podigli ste porez na imovinu 200 do 300% kako kome i ne želite da raspravljate o tome u parlamentu. Ne želite zato što vi muku građana Srbije ne osećate. Zato što vi imate takve prihode i takva primanja, da nemate nikakav problem da platite porez na imovinu. Ne razmišljate o onima koji ne mogu to da plate.

Izmenili ste zakon 2013. godine. Dakle, četiri godine naplaćujete 300% veći porez, nego što je bio ranije, i to vam nije dovoljno, pošto privreda ne radi ništa. Pre dve nedelje je grad Beograd doneo odluku da se poveća porez na imovinu za još 2%. Zašto? Jer, vam toliko treba za led ekrane? Da li vam toliko treba za novogodišnju rasvetu koja je postavljena u septembru mesecu? Koliko vlasti para treba, toliko će da digne porez na imovinu što pogađa svakog građanina u ovoj zemlji. Porez na imovinu ulazi u svaku kuću. Šta ste postigli time? Time ste postigli da građani koji nemaju para da plate ovaj porez moraju da prodaju svoju imovinu, moraju da prodaju svoje stanove i kuće. Ko će to da kupi? Verovatno ovi koji su se enormno obogatili u poslednje četiri ili pet godina. Oni će da kupe jeftino stanove i kuće ljudi koji nemaju para da plate porez na imovinu.

Da li osećate neku odgovornost za to? Da li vi smatrate da je luksuz da jedna četvoročlana porodica živi u stanu od 80 kvadrata? Nije to luksuz. To je pravo građana zagarantovano Ustavom, da mogu da uživaju u svojoj imovini i da imaju pravo gde da stanuju. Nemojte ih terati iz njihovih stanova previsokim porezima.

Da li je normalno da u jednom danu podignete porez 300%, da u istom tom danu oduzmete 25% penzija, 22%, kako kome, 10% u javnom sektoru od plata, da u jednom danu uvedete akcizu na struju. Ko to može da izdrži? Kako građanin da se zaštiti od neodgovorne države? Da li u ovoj zemlji postoji zakon, da li postoji Ustav, da li postoji mogućnost da se zaštitimo od neodgovorne vlasti? Sutra će možda da padne napamet da u Beogradu, posle izbora, treba još 200% da se digne porez, da se pokriju troškovi iz kampanje. Od čega ćemo to da platimo? Mi ovim zakonom predlažemo da porez bude ograničen, da bude limitiran, ne više od 7% godišnje…

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, očigledno da će Vlada Ane Brnabić da padne i da nam se bliže parlamentarni izbori.

Pošto nam se bliže parlamentarni izbori, ja sam predložio da se izmeni Zakon o izboru narodnih poslanika, da pokušamo da sve ono što u tom zakonu ne valja ispravimo, a mnogo toga ne valja. Ne valja ni izborni sistem, o čemu moramo da razgovaramo, ali vi taj unutrašnji dijalog nećete da vodite. Vi u stvari ne želite da vodite nikakav dijalog u Skupštini Srbije. Nećete da razgovarate ni i jednom, od preko 150 predloga zakona koji su predložili poslanici opozicije.

Zašto se plašite da razgovaramo o zakonima? Zašto se plašite da donesemo novi Zakon o izboru narodnih poslanika kojim bi ispunili preporuke OEBS-a. U ovoj zemlji, posle izbora 2016. godine OEBS je dao preporuke, ni jedna nije ispunjena. Posle izbora predsedničkih, 2017. godine OEBS je dao preporuke, ni jedna nije ispunjena. Pa, da li to SNS smatra da mi treba da se iščlanimo iz OEBS-a? Mi smo bili jedni od osnivača te organizacije. Da li mi kao član OEBS-a, koji ne poštuje preporuke tog tela čiji smo član, treba i dalje da budemo u članstvu. Plašite se da promenite zakon, zato što ne možete da pobedite na izborima u regularnoj i fer izbornoj utakmici. Plašite se zato što ćete pasti sa vlasti, pašćete sa vlasti u Beogradu, pašćete sa vlasti na parlamentarnim izborima.

Godinu i po dana, evo ima od prošlih parlamentarnih izbora, kako predlažem ovaj zakon. Svake nedelje, i SNS to ignoriše, ignoriše zato što ima većinu u RIK-u i tom većinom može da izglasa šta god hoće. Većinom koja je protivzakonita koju ste imali na izborima 2017. godine, predsedničkim, vi ste izglasali i rezultat kakav ste hteli.

Godine 2016, svi smo preko televizije pratili cirkus u RIK. Vi ste određivali koji će džak da se prebroji, onaj koji vama odgovara, a onaj džak koji vam ne odgovara, nije mogao da se prebroji. Nikada niko nije odgovarao za to. Na biračkom mestu gde glasa naš poslanik, Goran Bogdanović 60 glasova je bilo u džaku za SDS, a u zapisniku nula. Ko je odgovarao za tih 60 glasova? Ko je odgovarao što je ukradeno 60 glasova samo na jednom biračkom mestu? Koliko hiljada glasova je na taj način ukradeno.

S obzirom da idu i beogradski izbori, predložili smo izmenu Zakona o lokalnim izborima. Srpska napredna stranka očigledno ne želi da raspravlja o ovome jer želi da nas uvede u haos posle izbora. Ako postoji sumnja da su izbori pokradeni, a ta sumnja postoji ukoliko ne želite da se objave rezultati sa svakog biračkog mesta odmah po prebrojavanju na biračkom mestu, onda građani ne mogu da veruju u izborni proces. Ako građani nemaju poverenja u izborni proces, nemaju poverenja u institucije i nemaju poverenja u vladavinu prava. U tom slučaju svako može da ruši i da bije kao što ste rušili u Savamali na dan izbora. Da li hoćete da se to ponovi? Šta treba da bude odgovor na to? Odgovor na to, pretpostavljam treba da bude da se zaštita prava građana ostvaruje na ulici. Da imamo demonstracije, da imamo haos na ulicama, jer ne može da se završi taj izborni proces na drugačiji način.

Zašto SNS priželjkuje nemire na ulicama povodom izbora? Zašto ne prihvatite da svi članovi biračkih odbora budu obučeni? Zašto ne prihvatite da se skeniraju zapisnici? Zašto ne prihvatite da mogu da se prebrojavaju glasovi samo u biračkom odboru? Zašto treba neka komisija, gradska izborna komisija da ima prava da u statistici menja zapisnike, da usaglašava, šta treba da se to usaglašava? To su sve načini manipulacije da bi se došlo do izbornog rezultata koji odgovara SNS.

Hajde izađite jednom na fer izbore i probajte da pobedite. Hajde da raspravljamo o ovome. Što ne stavite na dnevni red zakon da idemo od člana do člana da vidimo oko čega možemo da se dogovorimo. Ne smete zato što zloupotreba izbora kreće šest meseci pre izbora. Kreće kroz izmena u biračkim izborima. Kreće kroz uslove oko kampanje. Predložili smo i ovim zakonom kada su lokalni izbori u pitanju da moraju da se predstave kandidati, da se vodi javna debata, vezano za političke programe, političkih stranaka. Zašto nema te javne debate kada su izbori za glavni grad ni na jednom mediju? Zašto SNS ne sme da izađe u neku emisiju, da pošalje svog predstavnika, svog kandidata za gradonačelnika, da se suprotstavi kandidatu opozicije. Zato što zna da će na taj način izgubiti na izborima.

Gospodo, nemojte nas uvoditi u izborni haos. Imamo dovoljno vremena da možemo da promenimo sve ono što u zakonima ne valja.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, obraćam se najviše poslanicima SNS koji se, pretpostavljam, sećaju da su učestvovali u kampanji 2012. godine i da ste u toj kampanji govorili o tome da ćete doneti zakon o poreklu imovine.

Šta se desilo kad ste došli na vlast pa ste se predomislili i ne smete više da donesete jedan mehanizam koji će omogućiti da se proveri imovina svakoga od nas, svakog od nas 250 koji sedimo ovde, svakog funkcionera koji sedi u Vladi, svakog funkcionera u lokalnoj samoupravi, svakog građanina, svakog vašeg funkcionera? Zašto bežite od toga? U čemu je strah?

Zašto ste to predlagali 2012, a sada spuštate pogled i ne smete da glasate, da makar raspravljamo o tome? Evo, ostvarenje vaših obećanja. Hajde da donesemo zakon o poreklu imovine, da utvrdimo ko koju imovinu ima i koliki je porez platio kada je ostvario prihod koji je upotrebio da kupi tu imovinu. Nema ništa od prazne priče o borbi protiv korupcije i hajke protiv pojedinaca. Došli ste na vlast tako što ste pričali o Miškoviću. I? Nema presude.

Dakle, ja ovde ne predlažem uvođenje novih krivičnih dela. Očigledno se to pokazalo neefikasno. Mi predlažemo da se utvrdi za svakog funkcionera od 2000. godine pa do danas i u buduće i za svakog građanina, da li je tu imovinu koju je stekao stekao od legalnih prihoda na koje je platio porez. Ukoliko se utvrdi da postoji razlika između imovine i oporezovanih prihoda, u zavisnosti od toga kolika je ta razlika, biće oporezovan sa 20%, 40% i 60%.

Dakle, ovo je jedini način da prekinemo lanac korupcije u ovoj zemlji i da smanjimo sivu ekonomiju. Da li znate da je, po procenama, siva ekonomija u Srbiji 20-30% BDP, da ima 10 milijardi evra keša u sivoj zoni? Taj keš generiše korupciju. Da li znate da razvijene i najrazvijenije zemlje izbacuju keš iz opticaja, da može samo da se plati preko kartica?

Hajde jednom da stavimo tačku na ono što se dešavalo u ovoj zemlji do danas i da možemo da uvedemo sve u legalne tokove i da u ovoj zemlji svi plaćaju porez. Zašto se SNS plaši toga da njihovi funkcioneri plate porez? Hajde da razgovaramo o ovom zakonu.

Zahvaljujem se.

Dakle, ponudili smo dve verzije Zakona o izboru narodnih poslanika i u jednoj smo obradili vrlo konkretno sve vezano za finansiranje izborne kampanje i za ravnopravnost u medijima u izbornoj kampanji.

Dakle, glavna preporuka OEBS-a i ono što građani mogu da vide to je da izborna krađa kreće od izborne kampanje. Na izborima 2017. godine kandidat SNS je bio zastupljen 92% u medijima, a svi ostali kandidati 8%. Mora da se odvoji funkcionerska kampanja od političke kampanje.

Nije dozvoljeno u pristojnim i demokratskim zemljama da se neko pojavljuje u svojstvu funkcionera dok su izbori u toku, a da je istovremeno i kandidat. Devedeset i dva posto vremena za jednog kandidata, a osam posto za sve ostale. O kakvim mi fer uslovima pričamo? Kakvi mogu da budu ti rezultati kad je takva zloupotreba medija u kampanji? Desetine miliona evra se troše u kampanju. Srpska napredne stranka je i 2016. i 2017. godine potrošio preko 10 miliona evra za kampanju. Odakle su te pare? Jesu li to pare od onih 40 hiljada, što je sedam hiljada njih uplatilo? Odakle 10 miliona evra i zašto 10 miliona evra?

Predlažemo ovim zakonom da se mediji i medijska kampanja finansiraju iz budžeta Republike Srbije i to direktno, tako što će se plaćati iz budžeta televizijama, da postoje jasni uslovi i da se zna koliko ko ima vremena, da svima budu dostupni svi mediji, da budu obavezne debate na televizijama koje imaju nacionalnu frekvenciju. Zašto na televizijama koje imaju nacionalnu frekvenciju ne postoje debate između političkih stranaka u kojima obavezno moraju da učestvuju predstavnici parlamentarnih stranka? Da imaju isto vreme i da to bude za stranke besplatno, a da se plati iz budžeta.

Inače, od para koje idu iz budžeta za finansiranje izbornih kampanja 99% se potroši na medije. Svi oni leci, sva terenska kampanja to je 1%. Dakle, to su fer uslovi. Mehanizam za to postoji, OEBS ukazuje da je to problem najveći koji imamo u izbornom procesu. Vi to nećete da biste mogli da manipulišete. Vi to nećete jer na fer izborima SNS ne može da pobedi.

Zahvaljujem se.

Dakle, mi smo podneli ovaj amandman zato što smatramo da ovakav koncept i ovakvi principi koji su uspostavljeni u Zakonu o dualnom obrazovanju nisu dobri i neće dovesti do toga da se naša deca lakše zapošljavaju u budućnosti.

Smatramo da to što se samo deklarativno tvrdi i u ovom članu, a to je da dualno obrazovanje se zasniva na obavezi svih da se rukovode najboljim interesom učenika da se to demantuje već samim ovim članom, gde je kao prvi princip uspostavljeno partnerstvo škole i poslodavca. Sve vreme u ovom zakonu je poslodavac na prvom mestu. Uvodi se privredna komora koja štiti interese poslodavaca, jer su poslodavci ti koji su udruženi u Privrednu komoru, a ne štiti interese učenika i ne štiti interese građana ove zemlje.

Dakle, ovakav koncept dualnog obrazovanja zasnovan na ovim principima dovodi isključivo do toga da se pomogne interes krupnog kapitala i da se pomogne interes stranih investitora koji dolaze u Srbiju baš zato što je jeftina radna snaga, otvaraju fabrike da bi dobili jeftinu radnu snagu i sada to nije dovoljno, nego treba da bude još jeftinija. Minimalna cena rada u ovoj zemlji je takva da vi imate mesečnu platu 23, 24 hiljade dinara. Sada ova deca o 15 do 18 godina treba da rade za 30% manje i da se ne uplaćuju doprinosi, ono što kaže koleginica Tepić.

Dakle, interes krupnog kapitala, interes onih koji imaju fabrike u ovoj zemlji je taj da se stvori dualno obrazovanje u Srbiji. To nije interes učenika, to nije interes naših građana i naše države. Mi imamo interes da ovde dolaze firme koje će uposliti one koji imaju znanje, a to znanje može da se stekne ne u dualnom obrazovanju nego samo u srednjoj školi ili na fakultetu. Hvala.

Podneli smo amandman na član 4, koji govori o ciljevima dualnog obrazovanja i apsolutno ista situacija. Proklamuju se ciljevi, a ti ciljevi ne mogu biti ostvareni, jer odredbe daljeg zakona apsolutno ove ciljeve ne podržavaju.

Vi govorite o tome da je cilj da se obezbede uslovi za zapošljavanje po završenom obrazovanju. To nije tačno. Dakle, ovim zakonom se uvodi mogućnost da neko ko ima 15, 16, 17 godina radi kod poslodavca i radi u fabrici, a nema garancije da će posle toga biti zaposlen. Zašto onda u ovom zakonu niste napisali - svi oni koji završe učenje kroz rad kod poslodavca mora ih poslodavac zaposliti? Ako imaju radna mesta, ako im treba radna snaga, ako će da ga obuče, zašto ga posle i ne zaposle? Nek imaju obavezu da ih zaposle. Ne. Nemaju nikakvu obavezu da ih zaposle. Ta fabrika može da ode posle tri godine iz Srbije, da je više nema. Taj čovek ostaje bez ikakve mogućnosti da nađe posao, jer kad nema fabrike nema ni posla.

Nemojte više da pričate o tome kako smo mi nešto uništili, a vi niste uništili. Vi vrlo dobro znate sa kim ste u partiji i dobro znate da ste bili u Vladi Republike Srbije kada su bombardovali ovu zemlju.

(Vladimir Orlić: Pokojni deda je uništio.)

Iza vas je ostala pustoš 2000. godine, pustoš, uništeno je sve, a još je i sravnjeno sa zemljom u bombardovanju. To je rezultat vaše politike.

(Vladimir Orlić: Ko?)

Oni koji su tada bili u Vladi. Raspitajte se malo ko je bio u Vladi tada.

Prema tome, ostavili ste pustoš u ovoj zemlji, a sada vam je kriv neko ko je pre 10 godina ili 15 godina počeo reformu obrazovanja. Na šta to liči? Uništili ste sve u ovoj zemlji i 2012. godine nastavljate ono što ste radili do 2000. godine. Da li treba ponovo da nas bombarduju?

Predsednice, povredili ste Poslovnik, niste opomenuli prethodnog govornika koji se meni lično obraćao. Po članu 107. nema prava lično da mi se obraća, niti da pominje moje ime.

Dakle, to što je prethodni govornik bio perjanica SRS i što se borio u ovoj Skupštini i te kako protiv Aleksandra Vučića, čije on ime sada pominje i pokušavao na svaki mogući način da spreči Aleksandra Vučića u tome da nastane SNS, pa se sad malo promenila situacije i što se on sa setom seća bombardovanja i ponosan je na to… (Isključen mikrofon.)

Kao predlagač amandmana, mislim da se ovim zakonom apsolutno ni na koji način ne štite prava učenika i da to što u članu 10. piše, apsolutno nije dovoljno da bi se zaštitila prava učenika.

Prava učenika treba da štiti Ministarstvo. Prava učenika treba da štiti Ministarstvo koje se bavi obrazovanjem u ovoj zemlji, a ne da očekujemo da će prava učenika da se zaštitite po propisima iz oblasti rada.

Dakle, po onom Zakonu o radu, po kome svi u Srbiji znaju da radnici nemaju nikakva prava. Nemojte da se zaluđujemo da radnici u Srbiji imaju neka prava, pa, sada kada upodobite učenike i decu od 15 do 18 godina sa radnicima, biće vam jasno da ni ta deca neće imati nikakva prava i da je jedino što će oni moći, a to je da rade na jednom radnom mestu koje im da poslodavac za platu 30% manju od minimalca.

Sve se svodi na jeftinu radnu snagu i interes krupnog kapitala. Dakle, nema nikakve zaštite učenika. Ona je i ovo što je napisano, je napisano uopšteno, gde ne možete da znate šta to znači, ni koje poslove će moći da obavljaju, ni koje poslove neće moći da obavljaju.

Vi kažete - poslodavac ostvaruje deo plana i programa nastave i učenja. Poslodavac je odgovoran za sistematično i kvalitetno izvođenje učenja kroz rad, a sad će poslodavci da obrazuju tu decu. Neće obrazovati, shvatite, poslodavac ima svoj interes, njega vodi veliki profit, on hoće da ima još veći profit i baš ga briga da li će naša deca nešto da nauče.

Dakle, mi tražimo da se izbriše i član 11. iz ovog zakona zato što i taj član, kao i svi ostali, čini da ovaj koncept dualnog obrazovanja koje je predložilo ministarstvo bude takav da dovede do nelojalne konkurencije i jeftine radne snage, a nikako do smanjenja nezaposlenosti.

To što se ovim članom predviđa kao uslovi koje poslodavac mora da ispuni, a to je raspolaganje potrebnim brojem npr. licenciranih instruktora, to nam je svima jasno da ne znači ništa, zato što se taj instruktor licencira tako što za 40 sati ga neko iz privredne komore obuči. Ne može niko da se obuči za 40 sati da postane tako stručan da može da prenosi drugima znanje, jer kad bi mogao, onda ne bi bilo potrebe da u Zakonu o osnovama sistema obrazovanja predviđamo da za profesore koji predaju stručne predmete u školama moraju da budu ljudi koji su završili fakultet, odnosno master studije. Dakle, radnici sadašnji će za 40 sati da se obuče pa će da prenose znanje dalje, a njih će da licencira komora i ako poslodavac ima te licencirane radnike on je ispunio uslove i ako ima prostor itd. Naravno da ima prostor, ima mašinu koja mu inače radi u fabrici i neko treba da radi za tom mašinom.

Suštinski uslov koji je trebalo uneti u ovaj član, a koji nedostaje, to je da postoji obaveza poslodavca da toga koji završi trogodišnju ili četvorogodišnju školu u učenju kroz rad posle toga dobije stalno radno mesto. To treba da bude uslov za poslodavce. Mogu da učestvuju u ovom programu oni koji se obavežu da će posle zaposliti te naše obučene đake u stalni radni odnos i da oni dobiju punu platu u stalnom radnom odnosu. Ovako oni su samo jeftina radna snaga, a bez ikakve garancije da će se posle zaposliti.

Kolega Milićeviću, vi morate da ipak vodite računa o čemu govore poslanici. Dakle, ovde imamo situaciju da gospodin Atlagić ne govori, a mora …

Povređen je član 106.

Mora da govori o amandmanu koji je predložio ako govori kao predlagač amandmana. On je predložio amandmanom da se doda zarez između reči rad i su. On mora da nam objasni zašto on smatra da treba da se doda zarez između reči rad i su u prvom stavu člana 11, a ne da replicira drugim poslanicima, da objašnjava nešto šta su drugi rekli ili nisu rekli. Molim vas, vodite računa i vi to dobro znate. Pogledajte koji je amandman i zamolite ga da govori o amandmanu. Isto to važi i za kolegu Rističevića.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, malopre smo pričali o tome šta je to, koje to sve uslove treba poslodavac da ispuni, a sada se sledećim članom 12. utvrđuje ko je taj ko će da proveri da li je poslodavac ispunio uslove.

Prema konceptu vašeg zakona i prema vašem predlogu, taj što proverava uslove je Privredna komora. Dakle, udruženje poslodavaca proverava poslodavca da li je ispunio uslove. Mi smatramo da to nije prihvatljivo, da bi ministarstvo trebalo da bude to koje proverava da li su ispunjeni uslovi, da ministarstvo treba da formira komisiju, da nije dovoljno da jedan predstavnik ministarstva bude u komisiji, a da celu tu komisiju formira Privredna komora Srbije. To bi mogli čak da nazovemo i sukobom interesa.

Dakle, poslodavac koji je odgovoran za sprovođenje učenja kroz rad, poslodavac ispunjava uslove, a proverava ga praktično njegova Privredna komora da li je ispunio ili ne. Na ovaj način mi duboko sumnjamo da će poslodavci koji se uključe u ovaj program u stvari ispunjavati uslove. Ministarstvo bi trebalo da bude to koje takvu stvar proverava. Hvala.

Poštovani potpredsedniče parlamenta, dame i gospodo narodni poslanici, ministre, predstavnici Ministarstva, dakle, SDS je rekla da neće glasati za zakon o dualnom obrazovanju, zato što smatramo da ovaj koncept dualnog obrazovanja nije dobar, da nije dobro postavljen i da je zakon nemoguće popraviti, jer je postavljen loše. Zbog toga smo predložili da se svi članovi ovog zakona izbrišu.

Prvi član zakona objašnjava šta je dualno obrazovanje. Mi smatramo da dualno obrazovanje dovodi isključivo i samo na ovako postavljen način do stvaranja jeftine radne snage, da on pogoduje isključivo poslodavcima, odnosno vlasnicima krupnog kapitala, da apsolutno nije ništa novo i ništa kvalitetno za građane i za državu, da je postavljen koncept tako da će poslodavci, odnosno krupni kapital uzimati jeftinu radnu snagu, odnosno decu od 15 do 18 godina i da zato ovakav zakon ne treba usvojiti.

Vi ste rekli u obrazloženju zašto odbijate ovaj amandman da će se ovim zakonom omogućiti modernizacija i kreiranje novih profila usklađenih sa savremenim tehnološkim razvojem, da usled nemogućnosti sagledavanja realnih radnih procesa, realnog radnog okruženja i rukovođenja celokupnim proizvodnim procesima, mladima je uskraćena mogućnost da postanu stručnjaci, itd.

Dakle, program, nastavni plan utvrđuje ministar. Obrazovne profile koji su potrebni utvrđuje ministarstvo i ministarstvo može da napravi, i ono što treba da uradi, to je reforma srednjoškolskog obrazovanja i da kaže koji su profili potrebni, u kojim opštinama, s obzirom na potrebe privrede. To nije sporno, ali to se ne rešava ovim zakonom. Ovaj zakon se ne bavi profilima. Ovaj zakon se isključivo bavi time da se dete sa 15 godina opredeli za dualno. Tu mu se onemogućava dalje školovanje i on ide da radi dok je u školi, radi, a plaćen je 30% manje od minimalne cene rada.

U situaciji u kojoj se Srbija nalazi danas, gde nemamo privredu u ekspanziji i gde nemamo ne znam kakvu radnu snagu, mislim da ćete dovesti ovim zakonom samo do toga da oni koji su nezaposleni ostanu nezaposleni, da još više imamo nezaposlenih koji su završili srednju školu ili fakultete, a da će raditi oni koji imaju od 15 do 18 godina. Hvala vam.

Javio sam se po amandmanu koji su podneli Marijan Rističević i Marko Atlagić. Oni su genijalno smislili da dodaju zarez između reči u rečenici i to je amandman. Dakle, zloupotrebljavate i Poslovnik i vreme i novac građana Srbije davanjem besmislenih amandmana, ali se koristi da se obrazloži kroz to dodavanje zareza da nije valjao Gaša Knežević i da je on upropastio školstvo u Srbiji. Jedino dobro što je urađeno u Ministarstvu obrazovanja, Ministarstvu prosvete, bilo je ono što je urađeno do 2004. godine, kada je ministar bio Gaša Knežević, kada je radio na tome i Refik Šećibović i Srbijanka Turajlić.

Zaboravljate da ste na vlasti od 2012. godine i pet godina niste uradili ništa. Do ovih predloga ministra Šarčevića vi niste uradili ništa, a ministar pre Šarčervića je bio Verbić iz SNS-a, a pre njega je bio Žarko Obradović iz SPS-a, pa je bio Tomislav Jovanović isto iz SPS-a, pa su bile razne neke Čolićke, koja je ukidala Darvinovu teoriju iz DSS-a itd. Dakle, nikakve veze ovo obrazovanje kakvo je nema sa tim šta je radio Gaša Knežević. Sve to što je on uradio je upropašćeno za 15 godina posle toga.

Vi se pozivate na nešto iz 2003. godine. Šta je sa vama? Osvestite se da ste vi na vlasti pet godina. Što niste promenili obrazovne profile za pet godina? Što niste promenili srednjoškolsko obrazovanje za pet godina? I sada ćete sve da promenite dualnim obrazovanjem, gde će deca od 15 godina da rade za 30% manje od minimalca. To je suština ovog zakona. Sve pokušavate da maskirate kroz neku priču, a suština je u tome – krupnom kapitalu treba jeftina radna snaga i ljudi će da rade za 15% od minimalca. To je suština ovog zakona. Za koga mi to pravimo? Pa jel to za našu decu? Pa jel naša deca treba da završe srednje škole? Jel vaša deca, vas poslanika, imate želju da završe srednju školu, da završe fakultet, da zarađuju bolje sutradan, a ne da zarađuju kao što zarađuju u Kini i u nekim drugim zemljama na koje se pozivate, Rusiji i ostalim?

Dakle, mi hoćemo da Srbija bude zemlja znanja i da to što ljudi rade bude dobro plaćeno, a ne da ih ograničite sa 15 godina da ne mogu da idu dalje. Jel to predlažete?