Samo bih molio, gospodine Bajatoviću, da mi kažete gde ste vi našli to – polazeći od prava itd, itd? Gledam sada ove dokumente o kojima razgovaramo, rezoluciju o Vojvodini, Predlog zakona o finansiranju AP Vojvodine, gde ste to pročitali? Gde ste pročitali?

(Dušan Bajatović: Kad ste predlagali.)

Gde ste pročitali?

(Dušan Bajatović: Imate genezu korišćenja istih stvari, kao što su…)

Uvaženi gospodine Bajatoviću, ovde ne govorimo o genezama, ne govorimo o programu LSDV, govorimo o dva vrlo konkretna dokumenta.

(Dušan Bajatović: Ako tako nastavite, imaćete dva, tri glasa u Skupštini Vojvodine.)

Ja zaista želim samo da predočim da je u pitanju dobra volja i namera u ovim dokumentima koji su vam predočeni.

(Dušan Bajatović: Zašto? Vi imate dobru volju, a mi nemamo?)

Uvaženi gospodine Bajatoviću, molim vas da pročitate ove dokumente, pa onda da razgovaramo, molim vas.

(Dušan Bajatović: Sve sam pročitao i podvukao.)

Osnovni nesporazum, koliko vidim, u tome je što je gospodin Bajatović komentarisao neke prethodne dokumente, a ne ove konkretne, jer ovde ni u Predlogu zakona o finansiranju ni u Predlogu rezolucije Narodne skupštine Republike Srbije o Vojvodini ne postoji reč: „teritorija“, nema je nigde. U pitanju je nešto sasvim drugo. Statut koji je bio proglašen neustavnim od strane Ustavnog suda je promenjen. Posle promene Statuta napravljen je ovaj predlog, kao što sam rekao, koji je promovisan 20. februara 2015. godine u Izvršnom veću AP Vojvodine i to nema nikakve veze jedno sa drugim. Upravo o tome se radi. Tako da se mi ovde sada udaljavamo od osnovne ideje koju smo imali kada smo predlagali ovo. Znači, da upotrebimo jedan usaglašen i balansiran dokument o kome sam govorio, da se izađe iz neustavnog stanja nastalog nedonošenjem zakona o finansiranju Vojvodine, koji je po Ustavu morao biti donet do 31. decembra 2008. godine. Samo o tome govorim.

Teritoriju je prvi put spomenuo gospodin Bajatović, ponoviću, aludirajući na neke prethodne dokumente, verovatno i taj statut koji je proglašen neustavnim, pa je u istoj ovoj Skupštini 2014. godine bila data saglasnost za taj novi statut.

U tom smislu, mislim da je ovde čist nesporazum u pitanju, jer ja ne vidim gde se u ovim dokumentima, ja vas molim da mi pokažete gde u ovim dokumentima se nalazi bilo šta što mislite da je u tom smislu pogrešno i da se spominje neka teritorija.

Ja, to što ste vi rekli potpuno razumem, ali bih vas molio da vi razumete o čemu ja govorim. Ja ne govorim o dugovima, o ovom, o onom što je ostavljeno, što je zatečeno itd. Ako hoćemo o tome da pričamo, mogu da pitam, takođe zašto je prethodna vlast ostavila i ovo pitanje otvorenim kada smo insistirali da ga zatvorimo, jel, gde može da mi posvedoči kolega Balint.

Pitanje je, dakle, ako 10 godina je istekao već rok za donošenje zakona koji je ustavna obaveza, ustavnog zakona, i mi to nismo uradili, ja samo pitam zašto nije onda ova skupštinska većina predložila taj zakona, pokrajinska Vlada predložila ovaj zakon, zašto nije ovaj zakon koji smo mi predložili popravljan, ili kvaren, ili prilagođavan amandmanima? Zašto Vlada nije dala zakon? Zašto se nešto nije desilo?

Dakle, mi ovde ne govorimo o Vojvodini kao takvoj, nego govorimo o zakonu o finansiranju Autonomne pokrajine Vojvodine, koji je trebao da bude donet pre više od 10 godina. Ja, o tome govorim.

(Aleksandar Martinović: Gde to piše?)

Samo jedan momenat imam ovde dosta hartija, evo piše u Zakonu o sprovođenju Ustava, ali u svakom slučaju piše u Zakonu o sprovođenju Ustava o rokovima. Evo, samo dok ja nađem.

Ovako, 21. juna 2016. godine potparol EU Maja Kocijančić ocenila je da što pre treba doneti zakon o finansiranju Vojvodine. Januara 2017. godine Dejvid Mekalister u izveštaju preporučuje donošenje zakona o finansiranju Vojvodine. Moguće je da postoji u nekim drugim zakonima nekakve odredbe koje se time bave, ali Vojvodina nije lokalna samouprava, nego je AP, upravo zbog toga se to na nju ne može odnositi, a ovo ćemo posle.

Zahvaljujem gospodine Nedimoviću na ovom iscrpnom izlaganju. Samo bih želeo da postavim par pitanja Vladi.

Prvo pitanje, da li vi mislite da uopšte treba da postoji zakon o finansiranju Vojvodine? Da li taj zakon o finansiranju Vojvodine o kojem pričamo treba da se uskladi sa Ustavom Republike Srbije? Da li takav zakon treba da traje u smislu da postane integralni deo, jer je on definisan Ustavom i onda kao takav bi trebalo da ima nekakvu trajnost kao i sam Ustav? Da li možete da mi date odgovor kada govorite o svim ovim investicijama u Vojvodinu, zbog čega su budžeti lokalnih samouprava tako mali?

Cela stvar je u tome, vi stalno govorite kako država investira u lokalne samouprave, pa da lokalne samouprave imaju veće budžete, onda bi to moglo da bude i drugačije.

Ja kada govorim o ovome ili zakonu o finansiranju Vojvodine, govorim pre svega o tome da je prema članu 15. Ustavnog zakona o sprovođenju Ustava, potrebno bilo da se do 31. decembra 2008. godine usklade svi zakoni koji nisu u skladu sa Ustavom. Tog zakona ni nema, samim tim on mora da se napravi usklađen sa Ustavom. Od tada je prošlo više od 10 godina. Ja o tome govorim sve vreme.

Govorim o tome, sada sam ponovio, ponoviću još jednom, govorim o tome da je važno zato što naši partneri iz EU pitaju šta se događa sa tim konkretnim zakonom. Vi ste rekli da je to arhaičan zakon. Potpuno se slažem. Potpuno se slažem, ali ne do kraja, zbog toga što on jeste arhaičan u smislu da je pisan pre pet godina ili četiri godine, ali sa druge strane zakoni ne mogu da se pišu da traju 15 minuta ili šest meseci. Zakoni bi ipak trebali da traju nešto duže.

U tom smislu je i ideja bila da se nešto učini na taj način što bi se podneli amandmani, koji bi, kao što neki od amandmana koji su podneti smo prihvatili i postali su deo ovog Predloga, trebalo je da zajedničkim snagama, po mom mišljenju, napravimo nešto od ovog predloška, ili da ga odbacite ali da date svoj predložak ili da korigujemo ili da nešto uradimo, ali da izađemo iz ove situacije. Suviše često, ovo nije ni prvi, ni drugi, ni peti put, nego je ko zna koji put kada govorimo o pitanjima vezanim za Vojvodinu, obično se dobija onaj čuveni odgovor u ovom trenutku kada nam je prioritet Kosovo, ovo nije prioritet ili kada je prioritet ovo ili ono, Vojvodina nije prioritet. Ovde čak ni ne govorim o Vojvodini, nego govorim o Ustavu, govoreći o zakonu o finansiranju.

Kada govorim o ovom rezoluciji i tu se slažem. Ako mislite da tu nešto nije u redu, hajde da razgovaramo o tome, ali se onda interveniše, po mom mišljenju, amandmanima, interveniše se konstruktivno, jer ovako ako dođemo u situaciju da se ovo završi kao jedan oblik debatnog časa, bez konkretnijih rezultata, na pomaku, u pravcu donošenja ovog zakona, mi ćemo praktično samo odložiti pitanje na dalji rok. Samo ćemo ga gurnuti pod tepih ponovo, umesto da sada uhvatimo, rešimo to i napravimo da to funkcioniše ili parlamentarna većina ili ministarstvo nadležno ili bilo ko.

Druga stvar, vi ste u pravu da vi nemate obavezu da budete ovde i da Vlada nema obavezu da odgovara opozicionim poslanicima, ali razmislite o tome šta ste rekli. Lično mislim da je Vlada Republike Srbije, Vlada koja vlada svim građanima, tj. uređuje živote svih građana, te u tom smislu cenim naravno izuzetno što smo dobili šansu da ovaj koaliciono pravljen predlog zakona, kao što ste čuli, dođe u Skupštinu.

Međutim, sa druge strane, nekako mislim da je dobro razmišljati i već sada šta ćete raditi kad budete opozicija, jer razlog je vrlo jednostavan. Kad je gospodin Bajatović bio opozicija, on je pravio demonstracije dok sam ja bio slučajno predsednik Skupštine Vojvodine, i tad me je rušio, i napravio je demonstraciju i doveo ljude pred Skupštinu Vojvodine. Ja sam izašao napolje i pitao šta je problem? Kažu – imaju primedbe. Dobro. Ja sam pozvao gospodina Bajtovića da uđe i pitao sam poslanike da li je u redu da se obrati Skupštini, oni su rekli da jeste, on je dobio svoje vreme u direktnom prenosu iz Skupštine, završili smo, gospodin Bajatović je rekao šta ima, primedbe na tačku dnevnog reda, Predlog zastave Vojvodine je bio na dnevnom redu, on je izneo svoje mišljenje, zahvalio se, izašao i nastavili smo da funkcionišemo.

Upravo to hoću da kažem. Skupština služi da se ljudi skupljaju u njoj i u njoj rešavaju stvari. Zato je i vaša obaveza, kao Vlade, da budete tu i kada opozicioni poslanici imaju šta da pitaju i kada opozicioni poslanici postave pitanje. Možda ja ne razumem, možda mene nisu dobro obavestili da li je zaista potrebno imati Zakon o finansiranju Vojvodine. Možda je to, kao što kaže gospodin Martinović, sve već rešeno nekim drugim zakonima. Sve je to moguće. Samo se pozivam na ovo što je rekla Maja Kocijančić ili što je rekao gospodin Mekalister – kad će biti donet Zakon o finansiranju Vojvodine? Kaže se u članu 15. do 31. decembra 2008. godine.

Prethodna vlast koja je, vi tvrdite, bila loša, molim lepo, nije to donela i ostavila vam je problem. Ova vlast sada, pošto je sposobnija, očigledno, hajde da vidimo, neka ta vlast to reši ili ću početi da sumnjam da svaka vlast ima prema Vojvodini isti odnos, što bi me naravno jako začudilo, obzirom da znam vaše poreklo i vaš dosadašnji politički angažman, da čovek koji je iz Vojvodine i živi u Vojvodini ne razume koliko je to bitno pitanje, pa vas molim da mi to odgovorite.

Zahvaljujem.

Potpuno je jasno, dame i gospodo, drugarice i drugovi, da je ovde u pitanju jedno par ekselans političko pitanje. Dakle, sam zakon o kome vodimo raspravu trenutno, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o policiji, predstavlja suštinski ogledalo stanja u društvu, ogledalo stanja u državi i, sa druge strane, ogledalo unutrašnjeg uređenja Srbije, koje nameće samo po sebi niz pitanja. Ta pitanja, obzirom da ih je mnogo, moraću da redukujem na samo nekoliko.

Prvo pitanje koje bih postavio gospodinu ministru je pitanje koje sam postavio pre puno godina, kada je još na čelu Ministarstva unutrašnjih poslova bio Dačić Ivica, i kada sam postavio jasno pitanje – kako je moguće da u sekularnoj državi u kojoj je crkva odvojena od države, par ekselans državni organ kao što je Ministarstvo unutrašnjih poslova, može da ima krsnu slavu, koja predstavlja verski praznik porodice kod pravoslavnih hrišćana? Dakle, kako je moguće da se jedna takva društvena anomalija događa i kako je moguće da se na to ne odreaguje?

Nisam dobio odgovor. To je bilo pre jedno tri-četiri Vlade. Nisam dobio ni jedan put kad sam to pitanje postavio, pa, evo, postavljam ga i sada. Kako ćemo to pitanje razrešiti? To je pitanje. Da Ustavni sud radi svoj posao, on bi morao da se pozabavi time, jer je to duboko protiv Ustava i duboko protiv sekularnog karaktera države, kakav je propisan tim najvišim pravnim aktom.

Međutim, oko ovog konkretnog zakona, ja ću se fokusirati samo na dve stvari. Mi smo, kao Liga socijaldemokrata Vojvodine, podneli 31 amandman, o kojima ćemo, nadam se, imati prilike da progovorimo, ali o dve stvari bih želeo da progovorim u ovom trenutku.

Prva stvar je – izmeštanje Sektora za vanredne situacije iz Ministarstva unutrašnjih poslova. Razlog je vrlo jednostavan. Mi smatramo da bi Nacrtom zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama, o kojem je u novembru mesecu završena javna rasprava, Sektor za vanredne situacije bilo potrebno izmestiti iz MUP-a i preimenovati u Direkciju za smanjenje rizika i upravljanje vanrednim situacijama, kako je u septembru 2015. godine, otvarajući naučnu konferenciju „Upravljanje kriznim i vanrednim situacijama“ u Beogradu, izneo zamenik načelnika Sektora za vanredne situacije Đorđe Babić.

Za pitanja uređenja preventivnog delovanja protiv elementarnih nepogoda na lokalnom nivou nadležno je Ministarstvo životne sredine. I ono je u okviru pregovaračkog Poglavlja 27 – Životna sredina, prepoznato kao najodgovornije za mere i aktivnosti koje se planiraju i preduzimaju iz oblasti katastrofa.

Ovo govorim zbog toga što je ovaj zakon u ovom segmentu izuzetno vezan i važan za dalje evropske integracije Srbije i zbog toga je bitno držati se striktno ovakvih preporuka Evropske komisije, da bismo mogli da bez nepotrebnih trzavica idemo dalje u evropske integracije, o čemu smo imali plodan razgovor sa predstavnicima MUP-a pre nekoliko dana, na sednici Odbora za evropske integracije Narodne skupštine Republike Srbije.

Dakle, pošto je ova oblast suviše kompleksna, govorim o menadžmentu krizama, i važna da bi se mogla u dosadašnjem obliku ostvariti u okviru MUP-a, možemo govoriti o tome da MUP kroz manju organizacionu jedinicu aktivno učestvuje, ali ne i da obavlja sve poslove i zadatke iz oblasti vanrednih situacija.

U tom svetlu, Liga socijaldemokrata Vojvodine smatra da bi izmeštanjem Sektora za vanredne situacije i upravljanje u vanrednim situacijama sa nacionalnim trening centrom za vanredne situacije, kojom bi upravljao profesionalni krizni menadžment u sistemu zaštite i spasavanja, sa osposobljenim ljudskim resursima i snagama za zaštitu i spasavanje na lokalu, uz adekvatne materijalno-tehničke resurse, raspoređene prema utvrđenim mapama rizika, sistem zaštite i spasavanja u Srbiji mogao da do vremena odgovarajućih ustavnih promena i sistemske harmonizacije propisa, postati dobra baza za funkcionalan i efikasan sistem zaštite i spasavanja.

Recimo, to je jedan od problema na koji sam želeo da vam ovom prilikom ukažem i da mi date, molim vas, odgovor da li je moguće odreagovati u tom svetlu, a u svetlu, naravno, i Poglavlja 27, pregovora sa Evropskom unijom?

Druga stvar o kojoj bih želeo da govorim, ili upravo treća, ovaj put, je pitanje unutrašnje rekonstrukcije ili reorganizacije Ministarstva unutrašnjih poslova, mi smo podneli amandman koji se odnosi na to, a to je stvaranje unutar MUP-a organizacione jedinice Direktorat za AP Vojvodinu.

Policijskoj službi u AP Vojvodini ukidanjem autonomije, faktičkim ukidanjem autonomije 1978. godine, oduzeta je svaka lokalna funkcija i do danas joj se, pod uticajem pogrešne, provereno pogrešne politike iz 90-ih godina, i dalje ne priznaje važnost, iako je jasno da se iz vrha Ministarstva ne može sprovesti jedinstveni sveobuhvatni sistem praćenja stanja i organizovanje poslova javne bezbednosti za svaku lokalnu samoupravu.

Vreme je pokazalo da centralizovano i stereotipno planiranje, na osnovu statističkih pokazatelja o učinjenim krivičnim delima i prekršajima koji evidentiraju Ministarstvo i tužilaštva, ni iz daleka ne odgovara stvarnom stanju bezbednosti u svakoj lokalnoj samoupravi, pa se stoga i ne može izvršiti stvarna procena ugroženosti, niti se na osnovu nje mogu planirati aktivnosti u interesu građana i građanki, koji se sa ovim problemom svakodnevno suočavaju u mestima u kojima žive.

Iz tog razloga, Direktorat policije, u odnosu na sadašnje uređenje Ministarstva, imao bi za cilj da građanima u AP Vojvodini pruži novu perspektivu u uspostavljanju javne bezbednosti u lokalnim samoupravama i skrene pažnju na njihovu ključnu ulogu u kreiranju lokalne bezbednosne politike.

Bezbednosnu politiku lokalne zajednice moguće je pravilno kreirati samo ako se neposredno razumeju potrebe građana i ako građanin postane polazna tačka svakog ispitivanja i rešavanja stanja lokalne bezbednosti.

U svakom slučaju, u vremenu kada je postojao takav sistem uređenja, decentralizovan, kada je Vojvodina kao AP imala svoju policiju, kada smo imali situaciju da svaki grad, to jest Grad Novi Sad i opštinski sekretarijati unutrašnjih poslova rade posao na lokalu, imali smo mnogo viši stepen rešavanja svih kriminalnih dela koja su se događala na teritoriji AP Vojvodine i imali smo situaciju mnogo bolje bezbednosne situacije nego što je to sada slučaj.

Potpuno je jasno da, obzirom i na specifičnosti Vojvodine, a tu govorim o višejezičnosti i multinacionalnosti, ja ću podsetiti da Vojvodina ima šest službenih jezika u upotrebi, a da smo došli u poziciju da, recimo, u Ruskom Krsturu, u kome je većinsko stanovništvo rusinsko, nema nijednog policajca koji govori rusinski jezik, a da ne spominjem ostala mesta u kojima je u paralelnoj upotrebi i neki drugi jezik osim srpskog, dolazimo do jednostavnog zaključka da bi ovakav način organizovanja doprineo ne samo vraćanju poverenja u MUP i njegove radnike u celini, nego bi u velikoj meri pojačao bezbednost svih građana AP Vojvodine, a širenjem tog principa na druge sredine u Srbiji, decentralizacijom MUP po ovom modelu bi se podigla i ukupna bezbednost svih građana Republike Srbije.

Moram podsetiti da je do ovakvog centralizovanog modela došlo 90-ih godina kao odgovor režima Slobodana Miloševića na tadašnje potrebe za punom centralizacijom u cilju ostvarenja ratnih ciljeva tadašnje administracije.

Takav oblik direktnog komandovanja iz jednog centra svim oružanim snagama, čega je posledica i uvođenje vojnih činova u MUP, takva politika koja je naravno pokazala svoje katastrofalne posledice i koja je od strane građana odbačena 2000. godine na izborima 24. septembra, je jasno pokazala da se njeni relikti moraju ukloniti, a naše društvo privesti civilnom načinu funkcionisanja. Civilnom u smislu decentralizovanom, demokratskom i vratiti policiji mogućnost da funkcioniše na lokalnom nivou sa lokalnim kadrovima, koji moraju imati daleko veća ovlašćenja nego što ih imaju danas.

Razlog je vrlo jednostavan. Ukoliko lokalne samouprave budu mogle da investiraju u MUP, tj. Sekretarijate unutrašnjih poslova na svom terenu, onda možemo očekivati ne samo podizanje životnog standarda radnika MUP-a koji tu rade, nego i njihovo bolje snalaženje u svakodnevnom obavljanju poslova, obezbeđivanja bezbednosti građana.

Mi smo bili u situaciji da zbog ovako centralizovanog načina funkcionisanja MUP-a Novi Sad i Niš, recimo, skoro četiri godine nemaju načelnika policije zato što nije postignut politički dogovor u Beogradu.

Mi smo bili došli u situaciju, to nije bilo za vreme ove Vlade, ali to ne menja na stvari jer govori o sistemu i načinu na koji su ustrojene stvari, mi smo došli u situaciju da otvaranje policijske stanice u Novom Sadu, za koju je grad Novi Sad obezbedio i prostor i sva neophodna sredstva, a gospodin ministar je veoma upoznat sa tim o čemu govorim, je bilo odlagano niz meseci zbog toga što nije postojala volja iz Beograda da se tako šta uradi.

Potpuno je jasno da ovakvim načinom funkcionisanja postoji usko grlo u funkcionisanju MUP-a, da je MUP relikt u ovom načinu organizovanja jednog centralizovanog projekta koji je bio neophodan nacionalno socijalističkom režimu Slobodana Miloševića za obavljanje svojih ratnih aktivnosti i da jednostavno prevođenje u civilne sfere je ono što je neophodno učiniti u narednom periodu.

Da to nije nemoguće govori i to da je gospodin ministar imao razgovore i sa ljudima iz MUP-a Republike Srpske koja je samo entitet susedne BiH i shvativši da je takav tip uređenja i organizovanja MUP-a u susednoj BiH moguć i očigledno prihvatljiv.

U Briselskom sporazumu se jasno napominje da četiri opštine na severu Kosova sa većinskim srpskim stanovništvom treba da kao zajednica opština, tj. četiri gradonačelnika u ime zajednice opština, predlažu listu mogućih kandidata za načelnike policije na tom prostoru i da iz te liste kandidata će centralne vlasti odabrati kandidata koji je najpogodniji.

Ništa od toga ni izbliza nije u ingerencijama AP Vojvodine koja se nalazi u Republici Srbiji i zbog toga je moje pitanje – da li je moguće, pošto smo mi dali ovde niz, kao što sam rekao amandmana, 31 da budem precizan, da li je moguće promeniti stvari, da li je moguće modernizovati u punom smislu te reči MUP, vratiti ga u civilne okvire, tj. da se bavi svojim poslom, a to je bezbednost građana, a ne da bude stalno paravojna jedinica koja bi se služila tome da brani režim od građana, a to je bila percepcija policije 90-ih godina?

Da li možemo lokalne samouprave dovesti u poziciju da policiju shvataju kao organski deo države organizovane, između ostalog, i kroz lokalne samouprave, a ne kao nametnuti, što bi rekao dr Vojislav Šešelj, instrument sile, ili ministarstvo sile kako je on rekao, služeći se ruskom terminologijom, da li je to sve moguće? Da li je moguće da se kroz sve to poveća životni standard svih zaposlenih u MUP, poveća ukoliko je to potrebno, tj. primeri potrebama broj operativaca na terenu i da se na taj način podigne bezbednost svih građana, uključujući i sve probleme koje su kolege pre mene napomenule? Hvala.

Ja bih samo par opaski na ovo što ste rekli.

Ne sumnjam da vi verujete da se može i ovim principom i na ovaj način organizovanim funkcionisanjem MUP postići bolji rezultati, ali ja samo pokušavam da podvučem da je onim načinom, postojanjem Sekretarijata unutrašnjih poslova Vojvodine, tj. u ovom slučaju, po našem predlogu direktorata za Vojvodinu, rezultati su već bili bolji. Dakle, imamo nešto što je funkcionisalo, a sada se nudi nešto što će možda funkcionisati.

U tom svetlu, mislim da je razmisliti o nečemu što je funkcionisalo i davalo rezultate nije zgorega, jer je kompletna priča o ukidanju vojvođanskog Sekretarijata za unutrašnje poslove bila vezana za paranoju režima 90-tih godina o tome da će ne znam šta da se desi ako ne bude postojala direktna subordinacija jednog komandovanja, kao što ste rekli, ali to su vojni izrazi. Vojni, zato što su praktično 90-te godine bile pune militarizacije celog društva, uključujući i sve državne organe.

Lepo je čuti da će policija imati nove uniforme i cipele. Nadam se da se to odnosi i na granični prelaz Sot. To bi me zaista obradovalo, pošto su mi nekoliko puta skretali pažnju, a ja vama, da je tamo situacija dosta loša i to nije reprezentativna, ne sme biti reprezentativna slika naše zemlje.

Na kraju bih samo rekao jednu stvar. Kada ste rekli da MUP doživljavate kao porodicu, pa zato se slavi slava. Pazite, kada neko doživljava MUP kao porodicu, desi se da doživi državu kao familiju, a to onda ne valja.

Zahvaljujem.

Uvaženi narodni poslanici, želeo bih da skrenem pažnju na nekoliko stvari u vezi sa budžetom tj. sa Predlogom budžeta koji se nalazi pred nama, a koji možda neće zvučati novo onima koji prate ove diskusije svake godine zbog toga što ću manje-više ponoviti ono o čemu sam govorio i prošlih godina i praktično će biti pitanja upućena manje-više istim ministrima.

Prva stvar na koju bih skrenuo pažnju je Zakon o budžetskom sistemu gde je sasvim jasno da su umesto ustavnih 7%, koliko treba da pripadne AP Vojvodini, a tih 7% je definisano u Ustavu Republike Srbije u članu 84. stav 4. gde se kaže da budžet AP Vojvodine iznosi najmanje 7% u odnosu na budžet Republike Srbije, s tim što se tri sedmine od budžeta AP Vojvodine koristi za finansiranje kapitalnih rashoda. Ovo čitam zbog sledećeg, a da bih vas podsetio na jednu veoma značajnu stvar. Ovo čitam iz Ustava Republike Srbije, dakle, najvišeg pravnog akta koji ova zemlja ima.

U Ustavu jasno piše da budžet AP Vojvodine iznosi najmanje 7% u odnosu na budžet Republike Srbije. Dakle, ne u odnosu na naplaćeni deo, ne u odnosu na prihodovnu stranu, ne u odnosu na bilo šta drugo, nego u odnosu na budžet Republike Srbije.

Ovo govorim zbog toga što se odmah u sledećoj rečenici kaže – s tim što se tri sedmine od budžeta AP Vojvodine koristi za finansiranje kapitalnih rashoda. U slučaju kada su najveći deo budžeta AP Vojvodine transferna sredstva, koja su namenska i ne mogu se koristiti za bilo šta drugo, osim za ono za šta su namenjena, potpuno je nemoguće da AP Vojvodina ispoštuje ovu ustavnu normu.

Drugim rečima, Vlada koja ne ispoštuje Ustav tera administraciju AP Vojvodine da krši Ustav i da na taj način bude u stalnom prekršaju, stalnom nesporazumu sa zakonskom regulativom, iako ni jedna vlada u proteklih devet godina nije ispoštovala obavezu donošenja zakona o finansiranju AP Vojvodine, a rok je istekao 31. decembra 2008. godine. Znači, sada će biti punih devet godina kako se to moralo uraditi. Pošto to nije urađeno, mi smo još pre dve godine podneli inicijativu za ocenu ustavnosti Ustavnom sudu i do dana današnjeg nismo dobili ni odgovor, a kamo li bilo šta drugo.

Ako neko misli da je nevažno, moram podsetiti da u slučaju pridruživanja EU jedna od osnovnih stvari koja se traži od nas je poštovanje države prava, pravne države. Pravna država postoji onda kada se poštuju zakoni te države, naročito kada administracija te države, Vlada te države poštuje zakone i Ustav svoje države. Vi ovim direktno kršite Ustav ove države i time dovodite u pitanje iskrenost namere za pridruživanje Srbije EU. Sa jedne strane je pozitivno to što su prihodi, koji su finansijska pomoć EU, posebno prikazani, jer je do sada iskazivana u jednoj poziciji zajedno sa ostalim donacijama i transferima, ali ta pomoć ide iz činjenice da se pretpostavlja iskrenost u nameri pridruživanju EU. Ta iskrenost se dovodi u pitanje neiskrenošću o kojoj govori nepoštovanje ovoga Ustava.

Sa druge strane, pojavljuju se druge paradoksalne stvari. Recimo, pojavljuje se situacija koju bih želeo da mi neko objasni. Recimo, ministar finansija. Kako je moguće da crkvene zajednice, crkva konkretno, Srpska pravoslavna, koristi sredstva iz budžeta, a ne plaća porez? Kada će crkva početi da plaća porez? Ona ima prihode, a oslobođena je plaćanja poreza. Ona ima prodavnice u kojima je oslobođena plaćanja dažbina. Kako je to moguće? Zašto je crkva izuzeta iz fiskalnog sistema ove zemlje?

Drugim rečima, postoje pitanja na koje nemamo odgovore. Po Ustavu Republike Srbije Kosovo je u sastavu Republike Srbije, ali ova Vlada treba da kaže građanima koliko dugova Kosova ova Vlada plaća, koliko novca odlazi za dugove Kosova. Spoljni dug Kosova otplaćuju građani Srbije. Sa koliko para učestvuje privreda Kosova u budžetu Republike Srbije? Nula. Koliki su troškovi?

Ja vas molim da mi kažete, govorim kao neko ko ne zna, samo očekujem da mi pomognete da razumem kako je to moguće? Dakle, koliko će se plaćati, i dokle? Po mojim informacijama, to je do 2041. godine treba da se plaćaju dugovi Kosova.

Molim vas, gospodine ministre, odgovorite mi na ovo pitanje, pa da onda nastavim sa drugim pitanjima koje imam.

Ili, da završim pa ćemo onda.

Zašto nema para za izdržavanje trećeg deteta do punoletstva? Ako neko želi da priča o natalitetnoj politici, ne može da se priča o trećem detetu ako se prvo dvoje ne zadrže u ovoj zemlji, jer onda nije treće nego je opet prvo.

Ovo što ste spominjali da u Mađarskoj posle završetka besplatnog školovanja postoji obaveza da se ostane i radi u zemlji, neke druge zemlje su to drugačije rešile i rešile su tako što se školovanje plaća, ali se daju krediti koje onda taj koji je to platio mora da vrati. Što je u stvari druga strana iste stvari. Ovako, mi školujemo, kao siromašna zemlja, kadrove za bogate zemlje. Što je potpuno paradoks. Ja se tu potpuno slažem sa vama, ali postavljam pitanje – šta učiniti da tako ne bude?

Dakle, hteo bih da čujem odgovore na ovih nekoliko pitanja, da mi ministar poljoprivrede objasni striktnu količinu novca koja će biti opredeljena za poljoprivredu, za pomoć paorima, za pomoć ljudima koji su stradali od elementarnih nepogoda u poljoprivredi u prošloj godini, dokle je to došlo i šta će se dalje događati?

I naravno, pitanje svih pitanja – kada će biti donet zakon o finansiranju AP Vojvodine? Da li ova Vlada zna kada će to biti urađeno, da li će to biti urađeno, da li će to doneti ova Vlada ili koja druga Vlada? Ko je tu odgovoran zato što je predsednik Vlade Vojvodine pred prošli budžet rekao da se on nada da je to poslednji budžet koji će biti donet bez ovog zakona. Evo, stiže i ovaj budžet. NJegov je odgovor da je u pitanju odluka parlamentarne većine u ovoj Skupštini. Vi ste Vlada koju je ta parlamentarna većina izabrala. Ja vas molim sada da dobijem ove odgovore. Hvala lepo.

Gospodine ministre, da li biste bili ljubazni da kažete, kolike će biti subvencije paorima po hektaru? Možete li to da kažete?

Biću kratak.

Uvaženi gospodine ministre, ulaganje u granične prelaze je državna stvar i ona nema veze sa AP Vojvodinom, tako da je vrlo bitno da sve te stvari vrlo precizno uradimo. Jer, ako je, recimo, neki put na teritoriji Vojvodine autoput, onda je učtivo, ako to spada u kapitalno ulaganje koje se računa u budžet Vojvodine, da onda i deo putarine ostaje u budžetu Vojvodine, a ne da se centralizovano prikuplja. Mislim da se tu možemo složiti.

Što se tiče ovog predloga, Skupština AP Vojvodine na svojoj sednici održanoj 8. novembra 2013. godine, znači pre četiri godine, je usvojila Platformu o polaznim osnovama za izradu Zakona o finansiranju AP Vojvodine. Ta platforma je, evo, odmah gotov predlog od koga se može početi. Nije uopšte sporno, sve to može da se reši ukoliko postoji politička volja.

Ali, takođe je važno da se razumemo da mi ovde možemo da se raspravljamo o procentima ili o ovome ili o onome. Suština ovog budžeta je demonstracija aktuelnih političkih odnosa, koju ja potpuno razumem, ali moram da primetim da bez decentralizacije i bez više novca u lokalnim samoupravama, više novca autonomnim pokrajinama, za sada jednoj, a videćemo koliko će ih biti, će ova Vlada imati problema i svaka buduća da zadovolji potrebe građana na način koji bi bio bolji nego do sada. Hvala lepo.

Pre nego što bih rekao par reči, hteo bih da primetim da je u diskusiji, o ovoj temi u više navrata spominjan SSP koji je donet 2009. godine, kao osnovni uzročnik svih zala protiv kojih sada treba da se izborimo.

Tačno je da LSV, kao i najveći deo naših partnera iz poslaničkog kluba glasalo za taj Sporazum, ali ja bih podsetio na jednu vrlo važnu stvar, da je SSP regulisano mnogo drugih stvari, pošto je on išao u paketu, uključujući i belu Šengensku listu, na koju nisam primetio da je iko ikada imao primedbe, do koje ne bi došlo da smo odbili taj Sporazum.

Podsetiću na jednu činjenicu, takođe, koje se ljudi koji su sedeli u ovoj sali u tom trenutku možda sećaju, a to je da je u isto vreme glasano i o SSP i o Energetskom sporazumu.

Podsetiću da je za SSP glasalo 140 poslanika, a za Energetski sporazum 220, gde LSV konkretno nije bila među tim koji su glasali za Energetski sporazum, jer smo već tada govorili da je predavanje NIS-a, u ruke druge države, praktično isto kao kada biste iznajmili svoju jetru alkoholičaru da pije na vaš račun, a vam ostane posle samo ciroza.

Pitanje SSP je daleko kompleksnije i ja ne bih pojednostavljivao pridruživanje EU i taj bitni korak koji je morao biti učinjen, a to je SSP sa ovim konkretnim pitanjem, tim pre što su pojedine države koje su članice EU, kao što su Slovačka i Mađarska veoma oštro su se suprotstavile ničim omeđenom prometu poljoprivrednog zemljišta, a upravo zbog toga još 18. oktobra 2015. godine u Beloj Crkvi je LSV pokrenula akciju da se prikupi 100.000 hiljada potpisa, da pokušamo da prikupimo 100.000 hiljada potpisa da se pokrene referendum oko zaustavljanja prodaje strancima i učinili smo sve što smo mogli na tu temu.

Dana 17. novembra 2015. godine je Pokrajinska vlada, Pokrajinska skupština AP Vojvodine donela šest amandmana koje je predočila Narodnoj skupštini Republike Srbije, čiji je cilj bila zaštita poljoprivrednih proizvođača i sprečavanje prodaje zemlje strancima.

Mi smo došli u poziciju da 25. novembra 2015. godine se traži od strane LSV da se iz skupštinske procedure povuče Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu i da se pristupi pisanju novog zakona.

Dva puta sam lično upozorio ministarku poljoprivrede Snežanu Bogosavljević Bošković da čini strašnu grešku sa tim zakonom i da to jednostavno će upropastiti hiljade porodica u Vojvodini. Nažalost, uprkos tome, nije bilo odgovora tadašnje Vlade. Dakle, za stanje je odgovorna ne samo ova Vlada, nego i Vlade pre toga.

Kada kažem, da je sa jedne strane ova Vlada odgovorna za stanje, a sa druge strane pozdravljamo ovakav Predlog zakona, to naizgled izgleda kao kontradiktorno, a ja ću zbog toga to precizirati.

Mi smo veoma zadovoljni da se ovako zakonski to reguliše i veoma smo zadovoljni time da se to učini, ali je šteta već načinjena, a ta je šteta mogla biti sprečena, ili barem znatno umanjena da je ovaj zakon donet ranije.

Podsetiću vas da smo još pre dve godine imali situaciju pomora pčela u Vojvodini, vi se toga gospodine ministre dobro sećate, dana današnjeg ne znamo kako je došlo do toga da skoro tri hiljade košnica pčela u Vojvodini ugine, a podsetimo se važne stvari, da bez tih pčela u Vojvodini, ne samo u Vojvodini naravno, ali bez pčela 80% poljoprivrednih kultura ne bi dalo ploda.

Dakle, govorimo o vrlo ozbiljnim stvarima tim pre što se sumnja da su pčele trovane pesticidima koji su korišćeni upravo na parcelama na kojima gazduju inostrani investitori. Nikada nismo dobili dogovore na to. Voleo bih da me opovrgnete u ovom, konkretnim dokazima, ali konkretnih dokaza nema jer nikad istrage nije bilo da smo nešto znali o tome.

S druge strane, ko vodi računa o tome kako postupaju i kako se odnose prema tom, nemojte zaboraviti, neobnovljivom resursu kao što je obradivo zemljište? Da li je tačno, gospodine ministre, ili nije, da na pojedinim parcelama inostrani investitori po pet puta seju istu kulturu i da ne poštuju elementarna pravila plodoreda? Da li je tačno da se na taj način zemlja nepovratno ispošćava i da se na taj način uništava poljoprivredno zemljište, i da ćemo doći u poziciju da upravo zbog toga što se ne vodi računa o tome šta rade inostrani investitori, i prema njima se država odnosi majčinski, a prema domaćim proizvođačima maćehinski, ćemo doći u poziciju da neobnovljiv resurs, kao što je poljoprivredno zemljište, bude izraubovan i uništen, kao što je to trenutno situacija sa naftom i prirodnim gasom u Vojvodini, koji će kada ruski partner završi svoje raubovanje tog prirodnog resursa jednostavno biti uništen?

Dakle, LSV pozdravlja donošenje ovog zakona. Moje pitanje je vrlo jasno i na njega čak i ne tražim odgovor, zašto ste čekali do poslednjeg minuta da se taj zakon donese? Hvale je vredno to što se on donosi, ali zašto je čekano ovoliko? Zašto su štete već napravljene? Šta će biti sa ostalim problemima u poljoprivredi, dakle, sa sušom, sa poplavama, sa odvodnjavanjima, navodnjavanjima, sa obnovom kanalske mreže u Vojvodini, sa izmuljivanjem kanala koji, znate i sami, je najveći problem u navodnjavanju, odvodnjavanju upravo zbog toga što je deponovanje mulja glavni problem vodoprivrede u Vojvodini koja ne može, ako se ne shvati kao strateška stvar, rešiti?

S druge strane, gazdovanje vodama je nešto od čega ćemo ozbiljno imati problema u narednom periodu, jer je Sremska Mitrovica jedva spašena prošli put da ne bude potopljena, ali to se jednom uspelo. Razlog je vrlo jednostavan, zato što šezdesetih godina, posle katastrofalnih poplava Dunava 1965. godine, je tadašnja Jugoslavija napravila čitav plan dizanja brana i bedema vodozaštitnog pojasa, da bi se jednostavno mogli prihvatiti visoki vodostaji. Dunav se izlivao u zemljama koje prethode Jugoslaviji, dakle u Nemačkoj, u Češkoj, u Čehoslovačkoj, itd, sada su i oni podigli nasipe. Dizanjem nasipa dići će se vodostaj na našim krajevima.

Dakle, samo je pitanje vremena kada ćemo doći u poziciju da se naš sistem odbrane od poplava pokaže nedovoljno efikasnim. Ako se u to strateški ne investira, ako se strateški ne opredeli na odgovorno gazdovanje tim neobnovljivim resursom, a znamo da su voda i hrana ovoga trenutka beskonačno značajne jer, naročito u svetu klimatskih promena, Vojvodina vrlo lako može da se pretvori u pustinju koju s vremena na vreme do grla poplave nabujale reke.

Time bismo izgubili jedan od poslednjih izvora elementarno zdrave proizvodnje na ovim prostorima i zato će LSV glasati za ovaj zakon. Ali, odmah da se razumemo, ne zato što mislimo da je to dobro što se on sada donosi, nego zato što je bilo krajnje nemoralno da ne glasamo za nešto za šta se borimo već godinama i smatramo da je ovo dobar potez napred, ali vas molim da sledeći put ne čekate ovoliko godina da donesete neki zakon kada su štete već nastupile, nego da to uradite pre nego što se to dogodi. Hvala lepo.

Ja bih samo skrenuo pažnju, gospodine ministre, na jednu stvar. Nemamo sada vremena da ulazimo u detalje. Spomenuli ste navodnjavanje. To je, naravno, uslov svih uslova poljoprivredne proizvodnje, samo niste spomenuli kojom će se to vodom navodnjavati zato što u uslovima ovakvih neprečišćenih voda bolje da se ne navodnjava nego da se truje tlo otpadnim vodama koje se neprečišćene puštaju u kanale, kao što znate, jer se zbog toga da bi se navodno dodvoravalo stranim investitorima, i ne samo stranim, ima i domaćih koji se potpuno oglušuju na bilo kakve ekološke propise i norme, a niko im ne može ništa. Najzad, mi dolazimo u poziciju da su nam kanali zatrovani i dolazimo u poziciju da to jednostavno ne funkcioniše. Upravo zbog toga ja pokazujem veliku skepsu prema određenim investicijama, velikim investicijama u stočarsku proizvodnju sa nerešenim pitanjem otpadnih voda i deponije otpada, jer ako se to ne reši mi ćemo doći u poziciji da imamo mnogo više štete nego koristi od takvog tipa investicija.

Samo da bih vam skrenuo pažnju, gospodine ministre, na sledeću stvar, da kada optužujete lokalne samouprave da nešto nisu uradile, setite se da centralizacijom, kakva je sprovedena u ovoj zemlji, lokalne samouprave nemaju para za to i došli smo u poziciju da je permanentno siromašenje lokalnih samouprava i svaljivanja na njih krivicu za sve što ne valja u ovoj zemlji, jedan štetan proces dalje centralizacije koji će dovesti do potpunog gušenja i privrednog i svakog drugog života van Beograda i to ako će ova Vlada tim putem da ide, onda će biti odgovorna za bukvalno istrebljenje tri četvrtine stanovništva ove zemlje koja ne živi u Beogradu.

Hvala.

Ovo je već treći ekspoze budućeg premijera Srbije koji slušam u uslovima manje-više nepromenjene skupštinske većine. Moram da primetim da već treći put u ekspozeu premijera se ne spominje Vojvodina, iako je to jedina funkcionalna pokrajina u Republici Srbiji.

Moram primetiti da čak uprkos tome što smo čuli i hvalospeve višejezičnosti i multikulturalnosti u Srbiji, nije spomenuta činjenica da, recimo, Skupština Vojvodine je sa svojih šest službenih jezika najmnogojezičniji parlament na teritoriji Evrope, osim samog Evropskog parlamenta.

Nismo čuli šta će biti sa udžbenicima na jezicima nacionalnih zajednica, obzirom da iako je bilo obećanja prošle godine, to pitanje nije rešeno ni ove godine, a po svemu sudeći, ni za sledeću školsku godinu neće biti rešeno.

S druge strane, u dosadašnjem radu mandatarke je lokalna samouprava zapostavljana, i to kroz Zakon o finansiranju lokalnih samouprava, gde su lokalne samouprave dovedene u poziciju da učestvuju sa desetak procenata u javnim prihodima Republike Srbije, dok je, recimo, u Švedskoj taj procenat 45%, u Nemačkoj 38%, u Hrvatskoj oko 30%.

Drugim rečima, naravno da će onda lokalne samouprave biti u problemima i dugovima, kao što to već jesu.

Zatvaranje seoskih škola koje je najavljeno znači dalju centralizaciju koja je karakterisala i dosadašnji rad Vlade, tako da ako mislite da sprečite preseljenje kompletnog stanovništva Srbije u par centrala i ako mislite da sprečite odliv građana Srbije u druge zemlje, onda morate obezbediti da ostanu tamo gde su rođeni, recimo, to može biti i van Beograda.

Upravo u tom smislu bi bilo izuzetno važno povesti računa o tome da se pronađe novac, da se škole ne zatvaraju samo zato što nemaju dovoljno dece, jer za to smo u krajnjoj liniji svi mi odgovorni lošom i neodgovornom populacionom politikom.

U svakom slučaju, ako vas neko pita kako bi se mogao pronaći novac za to. To je vrlo jednostavno. Ne treba zaboraviti da NIS plaća najnižu rudnu rentu u regionu, i to samo 3%. Dići samo 7%, čime bi to i dalje bilo besprizorno nisko, bi se rešilo pitanje finansiranja svih škola za svu decu u ovoj zemlji. Ja ne vidim gde je tu problem, kao što treba, naravno, i privesti u sistem PDV-a nevladine organizacije koje imaju dosta nejasne i mutne sisteme finansiranja. Tu na prvom mestu mislim na Srpsku pravoslavnu crkvu. Plaćanje poreza je obaveza svakoga ko prihoduje nešto u ovoj zemlji, a prihodi Srpske pravoslavne crkve po mnogo osnova su, po procenama, vrlo visoki i ne samo srpske pravoslavne crkve, nego i drugih verskih zajednica.

Tako da u tom smislu, ako se samo sa te dve strane pristupi ovom problemu, ja verujem da bi on bio brzo i lako rešen. Divno je obnoviti dva važna muzeja kao što ste najavili, a da li ste primetili da su oba ta muzeja, i Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti, u Beogradu?

Izvanredno je obnoviti sedam medicinskih ustanova. Da li ste primetili da je od tih sedam šest u Beogradu, a jedna u Zemunu? LJudi žive i van Beograda. Ovo sve više liči na nekakav tip predizbornog programa za beogradske izbore, nego na ekspoze nekoga ko hoće da bude mandatar Vlade Republike Srbije.

Važna je stvar, rekli ste da ćete u sledećih 100 dana rešiti pitanje onemogućavanja lake kupovine obradive zemlje u Srbiji od strane stranaca. Skrećem vam pažnju da do 1. septembra, kada to počinje da važi, imate još samo 63 dana. Mi smo predali zakon, imate ga na sajtu Narodne skupštine, možete se njime poslužiti, tako da nemate izgovor da niste stigli, a da slučajno nije bilo vremena da se taj i takav zakon napravi.

Naravno, ko će rešiti pitanje policije i ko će rešiti pitanje položaja vojske u ovoj zemlji? Znam ko neće rešiti, ali ko će to rešiti? Ko će rešiti stambena pitanja vojske? Ko će rešiti pitanje činjenice da su naši policajci na granicama prema EU u poderanim uniformama, u zarđalim kontejnerima gde se zimi greju od granja koje skupe oko svog stražarskog mesta? Sot. To je tačno. To je Sot, idite pa pogledajte. Ja sam bio, pogledajte. Možemo otići zajedno, hajde, nemam ja primedbu, ali hoću da se to pitanje pokrene zato što policija mora imati dovoljno sredstava da obavlja svoju dužnost. To isto važi za vojsku i pitanje vojne imovine kojom bi se moglo mnogo pitanja vezanih za stambene probleme vojnika, za stambene probleme starešina itd, itd.

Sve u svemu, ovo su samo nekoliko nabacanih tema koje sam želeo da vam predočim, koje pokazuju da ekspoze koji smo čuli nije napravljen tako da sagledava u kompletu slike Srbije i šta tu treba učiniti. Ako se nastavi sa ovakvom centralizacijom, to će po Srbiju biti izuzetno štetno i zbog toga mi ne možemo da glasamo za predlog Vlade ovog mandatara.

I još jedno malo pitanje – koga gospođa mandatar misli ove godine da pošalje u Srebrenicu? Hvala lepo.

Moram samo da skrenem pažnju da se za koridor, koji ste spomenuli u vašem ekspozeu, tek radi idejno rešenje. Znači, to je pitanje idejnog rešenja, a nije pitanje izgradnje koridora. To je jedno.

Drugo, Novi Sad, koji ste spomenuli, nema gradsku bolnicu. Da li to znate? Ima Klinički centar Vojvodine koji je formatiran da uslužuje građane cele Vojvodine, ali sam grad Novi Sad nema uopšte bolnicu.

Dakle, RTV, koju ste spomenuli, zgradu RTV-a, shvatio sam prema pisanju medija, finansira pokrajinska administracija. Sada ne vidim ko tu plaća. Republička Vlada ili Pokrajinska Vlada? To su vrlo bitne stvari.

Jako me interesuje šta nameravate da uradite po pitanju jasnog formatiranja odnosa unutar Srbije i odnosa između Republičke i Pokrajinske vlade i lokalnih samouprava koje su, po mom mišljenju, izuzetno zapostavljene premalim izdvajanjima za njihovo normalno funkcionisanje.