Dame i gospodo narodni poslanici, vidite i sami da u ovoj Skupštini reč istina se koristi kao dnevno-politička laž. Upravo zbog toga priče o streljanju, gospodine Vulin, koje ste izneli su čista nepatvorena laž i molim da se to konstatuje.
Nikada u životu se nisam zalagao za nasilje, a bio sam uvek izložen nasilju koje ste vi i vaši saučesnici organizovali nad ljudima devedesetih godina. Upravo zbog toga, da je bilo lustracije, vi ne biste bili u poziciji da sa ovakvim načinom funkcionisanja nastavljate.
To što se dogodilo je sticaj nesrećnih istorijskih okolnosti koje, nadam se, će ubrzo prestati. Hvala lepo.

Repliku je tražio Čedomir Jovanović.

Zahvaljujem.
Hteo bih da se prvo, dame i gospodo uvaženi narodni poslanici, drugarice i drugovi, osvrnem na jutrošnje izlaganje ministra finansija, zato što u njemu je ko god se bavi ekonomijom mogao prepoznati poznati rad MMF-a, koji oni zovu, i tu ćete se nadam se složiti sa mnom, gospodine ministre, oni nazivaju ovakav odnos prema jednoj državi zlatna ludačka košulja, iliti golden straightjacket.
Oni to tako nazivaju zato što se na taj način pritežu kaiševi na ekonomiji, bez obzira šta stanovnici države u kojoj se ta ekonomija nalazi o tome misli. Na taj način se postižu … Da li sam u pravu, gospodine ministre finansija? Samo da budemo na jasno.
Drugim rečima, ne vidim šta bi bilo toliko sporno oko ovoga budžeta, obzirom da je on rađen po veoma striktnim pravilima kod kojih ne postoji mnogo prostora za bilo kakvu veliku dovitljivost. Namerno neću da upotrebi reč autonomija.
Sve u svemu, to bi sve bilo veoma razumljivo u svetlu teške ekonomske situacije u zemlji da se nije dogodilo nešto drugo, a to je ova šema koja proizilazi iz ovog predloga budžeta. Ova šema pokazuje praktično prikaz opšteg nivoa države prema tj. u skladu sa obuhvatom u izveštajima o fiskalnim kretanjima Ministarstva finansija i ona je veoma korektna. Međutim, ono što je problematično sa ovom šemom jeste što ona nije u skladu sa Ustavom.
Sada ćemo doći u jednu paradoksalnu situaciju, gospodine predsedniče Vlade, da ja kao ekonomista vama kao pravniku sada pročitam par članova Ustava. Dakle, član 181. Ustava glasi – Saradnja autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave. Drugim rečima, time se razdvaja lokalna samouprava od autonomne pokrajine.
Član 183. je nadležnost autonomnih pokrajina, gde piše - Autonomne pokrajine u skladu sa Ustavom i svojim statutom uređuju nadležnost, izbor, organizaciju i rad organa i službi koje osnivaju. Autonomne pokrajine u skladu sa zakonom uređuju pitanja od pokrajinskog značaja u oblasti, pod jedan, prostornog planiranja i razvoja, pod dva, poljoprivrede, vodoprivrede, šumarstva, lova, ribolova, turizma, ugostiteljstva, banja i lečilišta, zaštite životne sredine, industrije i zanatstva, drumskog, rečnog i železničkog saobraćaja i uređivanja puteva, priređivanja sajmova i drugih privrednih manifestacija. Tri, prosvete, sporta, kulture, zdravstvene i socijalne zaštite i javnog informisanja na pokrajinskom nivou. Autonomne pokrajine se staraju o ostvarivanju ljudskih i manjinskih prava u skladu sa zakonom. Autonomne pokrajine utvrđuju simbole pokrajine i način njihovog korišćenja.
Sada dolazi ono zbog čega sve ovo čitam – autonomne pokrajine upravljaju pokrajinskom imovinom na način predviđen zakonom. Autonomne pokrajine u skladu sa Ustavom i zakonom imaju izvorne prihode, obezbeđuju sredstva jedinicama lokalne samouprave za obavljanje poverenih poslova, donose svoj budžet i završni račun. Dakle, ponoviću, autonomne pokrajine u skladu sa Ustavom i zakonom. Sada tu dolazimo do problema. Tog zakona nema. Upravo zbog toga se u ovom budžetu Autonomna pokrajina Vojvodina, pošto je jedina funkcionalna autonomna pokrajina na teritoriji Srbije, a nije pod nekim specijalnim okolnostima, da tako kažem, je svedena u ovom budžetu na samo jedan oblik lokalne samouprave, što je protivustavno.
Imali smo ovde debatu i o tome kakva rasprava treba da bude o ovom budžetu itd, pa bih vam skrenuo pažnju samo na jednu sitnicu, gospodine predsedniče Vlade. Praktično kompletan budžet je, sasvim sam uveren, bez zle namere, ali sabijen, njegovi najznačajniji delovi, u jedan jedini član, a to je član broj 8. Član broj 8. ima 120 strana, od 52 do 172 stranice. Možete pogledati u svojim primercima budžeta. Pošto jedan narodni poslanik može o jednom članu budžeta da diskutuje dva minuta, to znači da praktično jednim amandmanom od dva minuta treba intervenisati na nešto što je stalo na 120 strana i čini praktično najznačajniji deo samog budžeta. To je dakako nemoguće.
Ja razumem da postoji model i metod opstruiranja rada Skupštine amandmanima. To sam imao čast, radost i zadovoljstvo trpeti dok sam bio deo parlamentarne većine i kada smo morali danima da sedimo i da glasamo o hiljadama i hiljadama amandmana koji su bili pravljeni samo zato da bi se opstruirao rad Skupštine. To je potpuno besmisleno i upravo zato se treba najoštrije boriti protiv opstrukcije Skupštine, ali sa druge strane treba imati u vidu da konstruktivni pristup, kakav verujem da najveći deo ljudi u ovoj sali ima, da se popravi ono što se može popraviti u ovom budžetu, a u okvirima ove zlatne ludačke košulje MMF koja nam je nataknuta iz ovih ili onih razloga. Dakle, verujem da bi se tu moglo ponešto učiniti.
Ne postoje zakoni kojima bi mogla AP Vojvodina da se drugačije tretira u nivou budžeta. Mislim da je to veliki propust. Govoriti da su mogli biti doneti ranije je sasvim tačno i ja ni u kom slučaju ne uzimam u odbranu bilo koju raniju vladu koja to nije učinila, ali mislim da bi ova Vlada ovo morala da učini, kada već ispravlja sve one probleme koje su joj prošle vlade ostavile.
Sa druge strane, čuli smo da postoje kritike na rad poreskih uprava, ako sam dobro razumeo. Poreske uprave, nemojte zaboraviti, nisu privatne firme, ni nevladine organizacije. Poreske uprave su sastavni deo Ministarstva finansija, a Ministarstvo finansija je sastavni deo ove Vlade, pa bih vas molio da vidimo šta ćemo sa svim ovim podacima o kojima vam sada govorim i koji jednostavno insistiraju na tipu odgovora.
Potpuno je već deplasirano govoriti o tih tužnih 7%, koliko pripada navodno AP Vojvodini. To je inače član 184. Ustava Srbije, a protiv koga smo se, gospodine predsedniče Vlade, podsetiću vas, sreli smo se te noći … Čedomir Jovanović i ja smo bili ispred Skupštine u kojoj je donošen ovaj Ustav i demonstrirali, a vi ste bili u toj Skupštini, ako se sećate toga.
Autonomna pokrajina ima izvorne prihode kojima finansira svoje nadležnosti, kaže 184. član. Vrsta i visina izvornih prihoda autonomnih pokrajina određuje se zakonom. Tog zakona nema. Zakonom se određuje učešće autonomnih pokrajina u delu prihoda Republike Srbije. Tog zakona nema. Budžet AP Vojvodine iznosi najmanje 7% u odnosu na budžet Republike Srbije, s tim što se tri sedmine budžeta AP Vojvodine koristi za finansiranje kapitalnih rashoda. Kako da se tri sedmine budžeta investira u kapitalne rashode kada su najveći deo budžeta transferna sredstva i samim tim već opredeljena na pojedine adrese, da tako kažem? Mogu se zadržati na računu Vlade AP Vojvodine samo jedan dan i jednostavno ni jedna administracija AP Vojvodine nije u stanju da ispuni svoju ustavnu obavezu koju joj nameće važeći Ustav Republike Srbije.
Dakle, zbog svega toga, mislim da je veoma bitno shvatiti da sam budžet, kao najvažniji zakon, ne levitira u nekom praznom prostoru. Sam budžet mora biti propraćen neophodnim zakonima koji bi ga učinili primenljivi i koji bi od njega napravili nešto što bi bilo u skladu sa Ustavom.
Ovaj i ovakav budžet nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije, kao što nije bio ni prošli. Upravo zbog toga 11. januara 2016. godine smo kao LSV predali Ustavnom sudu žalbu koja se ticala upravo ovih pitanja o kojima govorim. Do dana današnjeg nismo dobili nikakav odgovor, ali ono što smo dobili ne od Ustavnog suda, ali smo dobili podatke da je Srbija prva zemlja u Evropi po riziku od siromaštva. Međutim, tako je, tako je, međutim govorim o nečem drugom, nije bitno da li je ili nije, bitnije je nešto drugo, da je poslednji put Studija o životnom standardu u Srbiji objavljena 2007. godine, a treba da se objavljuje svakih pet godina. Nije objavljena 2012. godine. Kriv je ko je kriv, ali mislim da bi bilo značajno takve projekte odraditi da bi se pronašli osnovi iz kojih bi se krenulo u prevazilaženje upravo tih socijalnih i svih ostalih društvenih problema.
Bacivši letimičan pogled, jer bolje nisam mogao u kratkom vremenu koje sam imao pred sobom, video sam da je, recimo, za rešavanje pitanje stambenih problema vojnih lica namenjeno i opredeljeno tek nešto više novca nego za rešavanje stambenih problema na KiM, gde se na delu dela teritorije Srbije opredeljuje tek nešto malo manje novca nego za celu Srbiju kada je u pitanju Vojska Srbije, što nedopustivo obzirom na količinu ljudi koji imaju, naročito vojni plan penzionera, koji imaju problem sa stambenim prostorom i krovom nad glavom. To su sve pitanja koja se na prvi pogled vide iz svega ovog. Odgovori na ova pitanja bi bili beskonačni dragoceni, ali prvi i najvažniji odgovor je, da li će i kada biti doneti svi oni zakoni koji su neophodni da bi budžet Republike Srbije bio u skladu sa Ustavom Republike Srbije, jer ovako sročen on je apsolutno nešto što LSV ne može i neće podržati.
Sa druge strane, mi nikad nismo dobili završni račun sa kojim bismo mogli porediti kako je budžet donet i kako je budžet realizovan. U Pokrajini Vojvodini sticajem okolnosti se to, taj neki izveštaj davao i na šest i na devet meseci. Mislim da bi bilo veoma mudro to dobro i korisno iskustvo uvesti i u Republiku Srbiju.
Pa, bih vas molio, da mi odgovorite, gospodine predsedniče Vlade šta mislite o ovim pitanjima koja sam vam uputio?

Ja bih samo, gospodine Vlade, hteo da vas pitam - sećate li se kad ste otvorili fabriku „Lir“ u Novom Sadu koja zapošljava 2.000 radnika. Sedište te fabrike se nalazi u Beogradu u Starom Gradu, a porez se naplaćuje po sedištu, a ne tamo gde se fabrika fizički nalazi. O tome je gospodin Pek govorio na početku, ali očigledno niste od svih podataka koji su izneti čuli taj podatak dovoljno glasno, pa ću da ponovim da biste znali da su sedišta firmi koja rade u Vojvodini preneta u Beograd i da tu leži u jednoj velikoj meri i debalans koji se nalazi između razvijenosti Vojvodine, centralne Srbije i grada Beograda. Hvala lepo.

Hvala lepo.
Veoma sam pažljivo juče slušao ovaj sažetak izlaganja gospodina Vučića, mandatara nove Vlade Republike Srbije. Ono što moram da primetim to je da ova nova Vlada u određenom smislu i nije tako nova, obzirom na činjenicu da je čini većina sa koalicionim partnerima koji su manje-više činili i prošlu Vladu.
U tom smislu, da bismo razgovarali o novoj Vladi, mislim da bi bilo korektno da se progovori barem neka reč o rezultatima prošle Vlade, iz jednostavnog razloga što da je došlo do promena i da je neko drugi formirao Vladu, on bi sasvim sigurno se osvrnuo i na rad prošle Vlade, što ovde nisam siguran da će se dogoditi.
Ovo govorim iz jednostavnog razloga što kada je prošli put mandatar Vučić davao ekspoze, on je napravio jedan, učinilo mi se tada gaf, ali sada očigledno to nije gaf, pošto se ponovilo, a to je da u svom višečasovnom izlaganju nijedan jedini put ne kaže reč Vojvodina. Ni jedan jedini put.
Vojvodina nije samo pokrajina kako je premijer rekao, ona ima svoje ime. To može delovati kao semantičko insistiranje na detaljima, ali verujte mi da to nije tako, nego je mnogo dublji problem o kome želim da govorim zbog toga što, setimo se, da je pre godinu i nešto dana, u ovoj istoj sali razgovarano o pravljenju jednog ozbiljnog tima koji će se baviti promenama političkog sistema u Srbiji. Taj tim za pravljenje novog političkog sistema u Srbiji, cela ta ideja je jednostavno sa sve manje i manje javnosti i sa sve više i više ćutanja, jednostavno nestala, isparila.
Sa velikom radošću moram reći, da sam pažljivo slušajući ekspoze mandatara, čuo mnogo zanimljivih, korisnih i nadam se tačnih informacija. Međutim, to su sve stvari koje su vezane za dnevno-političke stvari, a ne istovremeno i za sistemske promene u zemlji do kojih, koliko sam razumeo, mora doći.
Pozdravljam promene u sastavu Vlade, jer neke ljude koji su novi u Vladi slučajno lično poznajem i mogu reći da su njihovi kvaliteti neupitni. Sasvim sam siguran da će gospodin Nedimović dati svoj doprinos ne samo razvoju poljoprivrede u Sremu, Banatu i Bačkoj, nego i u celoj Srbiji.
Međutim, mene interesuje nešto drugo, mene interesuje pitanje mađarskog modela rešavanja pitanja poljoprivrednog zemljišta, koji je mandatar spomenuo. Mađarsko rešenje za one koji to ne znaju, rešenje za koje se između ostalog Liga socijaldemokrata Vojvodine između ostalih stranaka, bilo bi nepravedno reći da smo se samo mi za to zalagali, ali potpuno suprotstavljene političke opcije su se zalagale za upravo to da se donesu zakoni kojima će se zabraniti prodaja zemlje strancima, barem na određeni rok.
U tom smislu, mađarsko rešenje je ono što veoma pozdravljam, ali postavljam pitanje, do mađarskog rešenja se došlo promenom Ustava Republike Mađarske, da bi u Ustavu bilo zapisano ovo o čemu sada govorim.
Da li mađarsko rešenje koje je spomenuo premijer u svom ekspozeu podrazumeva i promenu Ustava? Ako podrazumeva promenu Ustava, onda je prestanak promišljanja izmene političkog sistema u ovoj zemlji veoma opasno. Ako će se Ustav samo menjati zato da bi se došlo do nekakvih dnevno-političkih poena, onda je to neodgovorno i mislim da se tako ne sme postupati, jer smo već jednom imali priliku da se Ustav, kao što se dobro sećamo donosi bez diskusije, bez javne rasprave i da se donese tako da je duže trajalo glasanje, nego rasprava o samom tom Ustavu.
Pozdravljam prisustvo gospodina Kneževića u ovoj Vladi, ali bi bilo dobro takođe da gospodin Knežević upozna svoje kolege iz Vlade sa činjenicom da grad Zrenjanin iz koga on dolazi je bio uz grad Maribor najrazvijeniji industrijski centar u SFRJ, a sada tavori u osrednjosti nerazvijenog dela Srbije koji se zove AP Vojvodina. Mi smo došli u poziciju da upravo zbog toga sada moramo da otvorimo suštinu priče o tome šta se zaista politički događa u pozadini.
Aktuelni premijer Vojvodine, gospodin Igor Mirović, je pokrenuo akciju da se vrati vojvođanska imovina u vidu vila koje je AP Vojvodina imala u Hrvatskoj i Sloveniji. Nisam primetio da je to spomenuto. Da li postoji možda razlika u mišljenjima premijera Vojvodine i premijera Srbije o tome? Da li je pitanje, pitanja povraćaja vojvođanske imovine preko koga se ćutke prešlo u stvari dokaz mogućnosti postojanja vojvođanske imovine? Ako vojvođanska imovina može da postoji onda ne mora biti samo u nekretninama, ona može biti i u novcu. Ako imovina može biti u novcu, onda može postojati i dug. Ako postoji dug, onda ja postavljam pitanje – šta se dogodilo sa ostalim delovima vojvođanske imovine u koju spadaju vojvođanska pošta, vojvođanska železnica, „Elektrovojvodina“ itd. Da ne spominjem sve ono o čemu sam i razgovarao bio u prošlom sazivu sam sa ministrom finansija oko toga koliko je Vojvodina zakinuta nepoštovanjem ustavne odredbe o veličini budžeta Vojvodine i na taj način su Vojvođani uskraćeni za preko milijardu evra.
Sve ovo govorim zbog sledećeg. Treba biti svestan da su problemi sa kojima će se ova Vlada suočavati veoma duboki. Sa jedne strane imamo pitanje recimo sporta koje naizgled nije toliko u suštini političkog pitanja koje ja sada pokušavam da ovde kandidujem, ali postavljam drugo pitanje kako je moguće da toliko bure digne jedna olimpijska medalja, zlatna medalja devojke sa Kosova i pitanja da li treba joj čestitati ili ne treba na sportskom uspehu, kada u Novom Sadu imate čoveka koji se zove Nenad Pagonis, Novosađanin, koji je više puta bio svetski prvak u kik-boksu, nego što je Rasim Ljajić puta bio ministar. Mrtva je trka, ali čovek je deset puta bio svetski prvak u kik-boksu.
Sve u svemu, ako imamo takvu situaciju ako u Novom Sadu živi devojka koja je sa 15 godina kadetski svetski prvak u karateu i to se ne spominje, a jedna olimpijska medalja koju je osvojila džudistkinja sa Kosova je bila razlog da Olimpijske igre umesto da budu mesto na kome će se razlike prevazilaziti postaje mesto gde se razlike potenciraju i upravo zbog toga mislim da su politička pitanja koja treba otvoriti mnogo dublja nego što to izgleda.
Ja ne sumnjam u dobre namere ove Vlade, ne sumnjam u dobre namere mandatara, ne sumnjam u to da će ova Vlada dati šta god može od sebe da ljudi u Srbiji žive bolje, jer da sumnjam u to ne bi sedeo u ovoj sali.
Međutim, ja sam sa gospodinom ministrom zdravlja, gospodinom Zlatiborom Lončarom, razgovarao pre više od pet meseci o pitanju zdravstvenog pregleda koji je sada obavezan da bi se dobila dozvola za kupovinu oružja. Taj zdravstveni pregled je toliko komplikovan da je komplikovaniji od zdravstvenog pregleda koji je potreban za dozvolu da bi se upravljalo spejsšatlom.
Naš sastanak je bio kratak. Trajao je svega par minuta, gospodin Lončar je rekao da je to ozbiljna glupost i da to treba hitno promeniti. Sastanak je bio u petak, on je rekao da će to biti urađeno u ponedeljak. U ponedeljak mi je rečeno da ne može da se promeni, nego će trebati ipak nekoliko dana. Posle toga se došlo u situaciju da tih nekoliko dana se pretvori u par meseci.
Raspisani su izbori i onda mi je gospodin Lončar doslovce rekao sledeće – birokratija neće da radi, jer ne zna šta će biti. U međuvremenu je od izbora prošlo još nekoliko meseci, taj predmet i dalje nije rešen, i vi ste u poziciji da bukvalno pola godine od nečega što smo pokrenuli kao inicijativu se ništa ne desi zbog toga što je birokratija uzela da upravlja ovom zemljom.
To su stvari za koje bih ja ljubazno molio da mi se da elementarni odgovor da li postoji politički program ove Vlade kako ova zemlja treba da izgleda, jer je vrlo lepo govoriti o auto-putevima koji se zidaju i koji se prave, ali imam jedno pitanje koliko kilometara tih autoputeva će biti u Vojvodini? Koliko kilometara na mestu gde se najjeftinije zida auto-put gde mu je najmanja cena, a istovremeno je potrebno povezati, recimo, Banat između svojih značajnih mesta, povezati se sa Temišvarom i sa svojim istorijskim pravcima istok-zapad?
Da bi se to uradilo potrebno je mnogo manje sredstava, ali kao da smo došli u poziciju da kao što se ne izgovara reč Vojvodina da se ne izgovara ni pitanje dugova prema Vojvodini, da se ne govori o tome šta da se radi u Vojvodini.
Ja o ovome govorim zato što sam iz Vojvodine i mislim da svako mora reći na ovom mestu šta on misli da treba da se uradi tamo odakle je da bi se od toga napravila jedna zemlja koja je svugde jednaka, svugde jednaka u pravima i svugde jednaka u obavezama. Ovako, smo u poziciji da gospodin premijer, predsednik Vlade prošle i mandatar sledeće, preuzima na sebe da iz Beograda upravlja celom zemljom.
To nije put kojim se može ići iz jednostavnog razloga što tim putem ćemo doći u poziciju da kancelarija premijera i ova Vlada postanu usko grlo u odlučivanju u ovoj zemlji, i da kroz to usko grlo ne može da prolazi normalan život.
Pa, bih vas molio par odgovora na ovo što sam postavio. Hvala lepo.

Zahvaljujem na iscrpnom odgovoru, ali samo bih nekoliko opaski morao da primetim.
Prvo, očigledno je da ste iz druge ili treće ruke pratili ovu moju polemiku. Ja nikoga nisam nazvao Hitlerom. Rekao sam da je ta ideja da se diskvalifikuje bilo čiji sportski uspeh zbog njegovog porekla ili čega takvoga ima svoje korene u davnom 1936. godini, pa smo imali 2006. godine da reprezentacija Hrvatske siđe sa pobedničkog postolja jer je tu bila reprezentacija SRJ. Sećate se toga dobro kao i ja. Znate vrlo dobro da je to tačno ono o čemu sam govorio.
Imam dva pitanja, ako smo već krenuli o Kosovu i Ustavu. Prvo pitanje – da li je Srbija uložila službeni protest Olimpijskom komitetu zbog učešća Kosova i ako jeste koji je odgovor bio Olimpijskog komiteta? Drugo pitanje, govorite o tome da se poštuje Ustav, ali u vašem ekspozeu koji ste juče izneli, Kosovo se nalazi u prvoj tački između članstva u EU, spoljne politike, nacionalne bezbednosti i odnosa sa dijasporom. Drugim rečima, AP Kosovo spada u kombinaciju spoljne politike, nacionalne bezbednosti i odnosa sa dijasporom, a što je u punoj koliziji sa onim što ste rekli da se isključivo držite Ustava. Ako se držite tako Ustava, kao što kažete, onda Kosovo ne može biti deo pitanja dijaspore, niti spoljne politike, niti ima veze sa članstvom u EU.

Dame i gospodo, uvaženi predsedavajući, pre dve godine kada je gospođa Maja Gojković bila predložena za predsednicu Narodne skupštine Republike Srbije sam verovatno održao najkraći govor u životu, a koji je glasio – nemam šta da kažem. I stvarno nisam imao šta da kažem, zbog toga što bi bilo potpuno deplasirano da sam govorio o pojedinim događajima iz prošlosti Maje Gojković, njenog bivanja gradonačelnicom Novog Sada i nekim drugim trenucima koji bi samo napravili pitanje, a ne bi dali nijedan odgovor.
U protekle dve godine mi nismo imali nekih većih primedbi, kao Liga socijaldemokrata Vojvodine, na način na koji je Maja Gojković vodila, što se nas tiče, Skupštinu. Međutim, hteo sam da postavim neka druga pitanja zbog kojih je sada vreme da se ipak daju neki odgovori.
Prvo, moram podsetiti da je Narodna skupština izuzetno značajan institut u državi zbog toga što je ona najviše predstavničko telo svih građana. Kao najviše predstavničko telo svih građana, moram vas podsetiti na ono što sam primetio da se pojavljuje kao zabluda kod nekih kolega, a to je da smo svi mi koji sedimo ovde direktno izabrani na izborima, a svi ostali, i Vlada i direktori javnih preduzeća i svi ostali funkcioneri, su imenovana lica. To je veoma bitna razlika jer oni crpe legitimitet iz nas, iz nas koji smo direktno izabrani, a ne mi iz njih.
Večita je priča izvršne vlasti da je, eto, potrebno joj više slobode. Upravo zbog toga je veliki izazov da počne da se vlada ukazima, da počne da se vlada nekakvih prečicama, a ne da se poštuju procedure koje su osnove demokratskog društva. U tom smislu, parlament je beskonačno značajna institucija, kao glavna brana uspostavi diktature u nekoj zemlji. Upravo zbog toga u „Majn kampfu“ Hitler i piše da je parlament mesto gde se, eto, skupljaju parlamentarne gusenice koje ništa ne rade, samo su štetočine, između sebe spletkare i da to jednostavno treba ukinuti. Zbog toga što parlament, ponavljam, stoji, ako ispunjava svoju dužnost, na braniku demokratije jednoga društva.
Ovaj parlament zaslužuje zbog toga nekoga ko će voditi računa o njemu na način na koji će imati ne samo svoj budžet, nego će imati i dovoljno snage da se suprotstavi svim onim nasrtajima koji se na njega čine. Kada kažem nasrtajima, tu govorim o položaju narodnih poslanika, o zaštiti integriteta narodnih poslanika, o tome da ne bude po bulevarskoj štampi glavna tema ko je došao kojim kolima na sednicu Narodne skupštine, a da se ne sme dodirnuti tema ko je kakvim kolima došao, recimo, na sednicu Vlade ili na sednicu nekog upravnog odbora javnog preduzeća ili sinoda.
Da se razumemo oko jedne stvari, mi ovde koji sedimo, svi mi uz puno poštovanje parlamentarne većine koja je dobila, evo čuo sam podatak, preko 1.800.000 glasova. Svi mi koji ovde sedimo predstavljamo nekoga i mi smo obavezni prema građanima ove zemlje, ali je istovremeno i izvršna vlast obavezna prema nama, obavezna prema ovoj Skupštini.
A kada Maja Gojković, gospođa Maja Gojković, dojučerašnja predsednica Narodne skupštine Republike Srbije i kako stvari stoje i buduća, nema gde da živi, a dođe u poziciju da treba da obnaša drugu po značaju funkciju u jednoj zemlji, onda ja vas pitam dokle je ovaj parlament došao i kakav je to odnos prema parlamentarizmu. Kada kažem nema gde da živi, pitajte nju, nemojte mene pitati. Kako je moguće da od svih vila i svih stanova koji su u vlasništvu Republike Srbije ne može da se nađe rezidencija za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, drugog čoveka zemlje? Kako je moguće, bez obzira šta ko mislio privatno o Maji Gojković, ja ne govorim o njoj, ja govorim o predsedniku Narodne skupštine, govorim o sistematskom urušavanju kredibiliteta Narodne skupštine i govorim o tome da ako se taj proces nastavi, a Narodna skupština bude isključivo prostor gde se dižu ruke za bilo šta što dođe iz Vlade, mi ćemo ukinuti jednu od grana vlasti i samim tim zemlju gurnuti u diktaturu za koju ćemo svi zajedno biti odgovorni.
S druge strane rečeno je u jednoj od diskusija da eto ne može se biti protiv Vlade, jer Bože moj većina ju je izabrala. Podsetiću vas da kada se u Vatikanu recimo donose odluke uvek se jedan kardinal obavezuje da kontrira svemu što se navede, da napada svaku ideju koja se da. Razlog je upravo taj da on po tituli, đavolji advokat se bori upravo protiv svega što nude ostali da bi se sve moguće slabosti pretresle pre nego što to izađe iz Vatikanskih odaja, pre nego što to ode, što bismo današnjim jezikom rekli, u etar.
To je svrha Skupštine između ostalog da predloge Vlade i Vladine zakonske inicijative ovde budu pretresane sa punom pažljivošću pre nego što budu postale zakonski obavezujuće. To do sada nije bio slučaj u ovom parlamentu. Do sada se lojalnost merila time ko glasa, a ko ne glasa, a ne ko doprinosi, a ko ne doprinosi.
Samo bih da kažem još jednu stvar, koja kada pogledamo stvari taksativno, gospodin Martinović je rekao obrazlažući predlog za gospođu Maju Gojković da je ona vrstan pravnik. Ja nisam siguran da se neko može nazvati vrsnim pravnikom kada mu optuženik nevini, branjenik sedi u pritvoru 12 godina, pa onda još na kraju otkaže punomoćje. To se ne događa ovim vrsnim pravnicima, pa evo živog svedoka da ima takvih slučajeva. Da li je tako, gospodine Šešelju?

Ja nisam ništa izneo gospodine Šešelj, ja sam iz druge stranke, ja unosim ovde.
Poenta je dakle vrlo jednostavna. Uz svo poštovanje za gospođu Maju Gojković i njen rad u protekle dve godine, mi nećemo glasati za njen izbor iz jednostavnog razloga što mislim da je parlamentu potrebno više energije koja mora biti uložena u podizanje njegovog kredibiliteta i odbrane interesa svih građana Srbije koji su delegirali 250 ljudi da vode računa o interesu njihove zemlje. Hvala lepo.

Hvala lepo.
Pošto je ovaj zakon izazvao toliko kontraverzi u javnosti, dobro je podsetiti se malo šire slike, pre svega da je ovaj zakon pripremalo Ministarstvo za poljoprivredu i ekologiju, što već samo po sebi najzad deluje kao logična veza, ali u određenom smislu hoće to da bude i u suprotnosti jedno sa drugim.
Naročito kada se vodi računa o stočarskoj proizvodnji i kada se vodi računa o zagađivačima kakvih imamo, recimo, okolina Novog Sada, pa imamo probleme sa stalnim zagađivanjem Dunava kod Novog Sada, na šta nisam primetio da je bilo nekih velikih reakcija. Ovo podvlačim zbog toga što mislim da je sagledavajući ovaj zakon veoma značajno podsetiti se šire slike, a šira slika o kojoj hoću da govorim je to da jedan od osnovnih razloga donošenja i ovoga i još niza zakona koji su očigledno u predizbornoj groznici počeli da se donose preko noći po hitnom postupku, da se namakne što je moguće više novca u državnu kasu i da se sa druge strane može pohvaliti što je većim brojem stranih investitora, pa makar koliko oni efikasni ili neefikasni bili.
Ovo govorim zbog sledećeg, naizgled će vam izgledati čudno, ali spomenuću „Srbijagas“.
„Srbijagas“ je preduzeće, javno preduzeće, čiji se dug ponovo pretvara u javni dug, zbog toga što ne može da naplati jedan deo svojih potraživanja, a ta potraživanja uglavnom ne može da naplati od institucija koje spadaju u javne institucije, škola, bolnica, ali i od dela privrede.
Taj deo koji ne može da se naplati od dela privrede, praktično govori da pretvaranjem u javni dug, dugova prema „Srbijagasu“, država vodi jedan tip socijalne politike kojom u stvari subvencioniše gubitaše, zato da bi očuvala radna mesta.
E, sada, ja postavljam jednostavno pitanje – ako se ovakvim tipom skrivenog subvencionisanja pretvaranjem duga javnog preduzeća u javni dug, štite radna mesta i štite zaposleni u, dakle, preduzećima koja su gubitaši.
Kako je onda moguće da ne postoji nekakav tip socijalne brige za male i srednje proizvođače, poljoprivredne proizvođače, govoriću o Vojvodini, samo iz razloga što taj deo malo bolje poznajem od drugih delova Srbije, i kako je moguće da se ovakvim rešenjima, kakva su u ovom zakonu, a vratiću se, specifično svako od njih, dolazi u poziciju da se uništava mogućnost malog gazdinstva i uništava mogućnost funkcionisanja malih gazdinstava koja su do sada funkcionisala uzimajući državnu zemlju u zakup, gde je ova priča o mogućnosti da se kupi državno zemljište, znači, ako neko posluje od 30 hektara da može da kupi još 20, o čemu smo na konsultacijama koje ste vrlo ljubazno organizovali, imali prilike da razgovaramo.
Sami ste se složili da je rok od pet godina prekratak rok da bi se moglo to zemljište isplatiti ukoliko se isplaćuje na rate. Taj rok bi morao biti mnogo duži, da bi se dobila šansa da poljoprivrednici mogu da prežive, jer ovako, u slučaju da ovaj zakon u ovoj formi bude usvojen, doći ćemo u poziciju da desetine hiljada porodica izgubi mogućnost da ostane na zemlji.
Ako ti ljudi ne mogu više da ostanu na zemlji, oni će krenuti u gradove i time ćemo napraviti, ne samo dodatan socijalni problem, nego ćemo potkopati mogućnost opstanka sela kao takvih i sve će se pretvoriti u isključivo veleposedničke anglomeracije poljoprivredne proizvodnje.
Sa druge strane, govoreći o tome da je potrebno napuniti državnu kasu, sa čime se, ja više nego slažem, primetio sam jednu zanimljivu stvar.
Recimo, niko se nije setio da angažuje jednu od velikih četiri kompanija koje se bave oditingom, dakle „Deloit tuš“ , „Tomaco limited“, „Prajs voter haus hopers“, ili KPNG, da se napravi studio o transfer prajsingu, o fer cenama, između vlasništva Republike Srbije, a to su rudna bogatstva i recimo NIS koja je delom privatna kompanija, a delom je u vlasništvu Republike Srbije, 35%.
Zašto se to preduzeće NIS ne bavi onim što su kupili, a to su rafinerije i promet nafte i naftnih derivata, a umesto toga se bavi bukvalno pljačkom rudnih bogatstava ove zemlje.
Prema mojim informacijama, a prema knjigovodstvenim međunarodnim standardima, gde sam ja primetio da se dosta pozivaju na međunarodne standarde, pa evo i ja da se pozovem, cene bi morale biti tržišne, jer ako privatne kompanije koje imaju u svom sastavu niz privrednih subjekata, moraju između njih da imaju promet po tržišnim osnovama i kako je onda moguće da NIS preuzima naftu i gas, daleko ispod tržišnih cena, a koje važe čak i u Rusiji, i time građani Srbije gube stotine miliona evra.
Po mojim informacijama, kod gasa, cena raste između dva ventila po pet puta. Cena gasa iz bušotina u Banatu košta četiri dinara po kubnom metru, domaćinstvima se fakturiše više od 10 puta skuplje. Zašto se gas kupuje preko posrednika „Gasprom njefta“, a ne direktno od proizvođača?
Ovo sve pitam iz jednostavnog razloga, što ovim jednostavnim pitanjem bi došli u poziciju da daleko više napunite kasu, nego što je sve u ovom zakonu nabrojano, jer vi niste samo ministar poljoprivrede i ekologije, nego ste i član Vlade. U tom svetlu, očekuje od vas da imate širu sliku, a u tu širu sliku spada i ovo o čemu sada govorim, količina socijalnih penzija koje će ovo izazvati je tolika da će to proizvesti društvenu nestabilnost, nesagledivih posledica.
Na to sam vas već upozorio i upozoravam vas ponovo, da ovaj zakon, ako bude bez izmena, usvojen ovako kako će biti po svemu sudeći usvojen, to će značiti, sa jedne strane uništenje sela u Vojvodini, u velikoj meri iseljavanje iz sela zbog nemogućnosti opstanka na zemlji, dokidanje malih i srednjih gazdinstava, znači će propast mogućnosti opstanka na selu mlađih generacija, jači pritisak na gradove i barem par stotina hiljada novih nezaposlenih ljudi. To će biti posledica ovog zakona.
Sve ovo govorim zbog sledećeg dana jednu stranu imate ovaj problem o kome sam već govorio, a sa druge strane imate problem u kome se vrlo jasno u članu 7. koji govori o članovima 64a kaže da – pravo prvenstva zakupa na period do 30 godina ima pravno lice. Zašto pravno lice? Dakle – koja je upisana u registar poljoprivrednih gazdinstava i nalazi se u aktivnom statusu i koje dostavi investicioni plan.
Plan je, kao što svi znamo, spisak lepih želja, a to je ono što se može napisati kako kome padne na pamet, ali je ono što je meni tu zanimljivije, odluka o pravu prvenstva zakupa, da tu odluku donosi jedinica lokalne samouprave u roku od 30 dana od dana prijema dokaza iz stava 2. ovog člana.
A, ako jedinice lokalne samouprave ne donesu tu odluku o pravu prvenstva zakupa, odluku donosi ministarstvo. Praktično, na delu je dalja centralizacija, jer vi ovde sami dajete da predlog mera za realizaciju zakupa, daje komisija koju obrazuje ministar nadležan za poslove poljoprivrede.
Vi sada koncentrišete kompletnu vlast na poljoprivrednom zemljištu, nad onim što predstavlja život ili smrt stotina hiljada ljudi u ovoj zemlji, u ruke vašeg ministarstva, gde jedino ne piše ko kontroliše to što ministarstvo radi.
Zato što smo došli u poziciju da koliko je interesovanja za ovaj zakon, evo može posvedočiti broj poslanika koji se trenutno nalaze u sali. Može posvedočiti broj poslanika zainteresovanih uopšte za diskusiju, jer se smatra da je ovo već završena stvar, da je ovo zakon koji će proći, pa proći, pa ni ne vredi o njemu razgovarati.
Ja vam skrećem pažnju da ovde se poigrava sa desetinama hiljada ljudi koji nemaju drugi izvor prihoda. Ovde se poigrava sa stotinama hiljada sudbina ljudi koji nemaju drugi izvor prihoda. Već ovoga trenutka u selima u Banatu kuće koštaju po 5.000 evra sve sa okućnicom.
Ljudi beže, nemaju od čega da žive, a dovešćete ih u poziciju da oni sada, kada im kompletna imovina koju imaju ne vredi više od 10.000 evra, vi hoćete da oni kupe još 20 hektara za pet godina. Kako vi mislite da se to desi? Kojim putem, na koji način? Kako ćete zaštiti ljude u tranzicionom periodu koji nam predstoji a ne dozvoliti da se sve pretvori u spekulativnu prodaju zemlje ili davanju u dugoročni zakup, koja će se pretvoriti u prodaju, onih koji će to uraditi na osnovu investicionog plana. Zar ništa niste naučili od dosadašnjih privatizacija? Naravno, vi možete reći te privatizacije je radio neko drugi, ali pravdajući svoje greške tuđim greškama znači umivati se blatom i to ne preporučujem da radite.
Predlažem vam nešto mnogo jednostavnije, da povučete ovaj zakon iz procedure. Ja sam u ime LSV podneo predsednici Narodne skupštine Republike Srbije zahtev za povlačenje ovoga zakona iz procedure, gde sam od nje dobio vrlo precizan odgovor zbog čega predsednik Narodne skupštine nije u poziciji da to uradi, jer to ne spada u domen njegovoga rada. Zato govorim vama, kao predlagaču, imate sada priliku da povučete ovaj zakon, da promislite o svim njegovim socijalnim konsekvencama.
Ponavljam, svaki argument, vezan za to da će se time odbiti strani investitori, da će se time umanjiti priliv novca u državnu kasu, da će se time šta tako uraditi, dao sam vam barem tri rešenja u mom prethodnom izlaganju, kako ćete to, ne samo nadomestiti, nego i dovesti u poziciju da se mnogo više novca slije u državnu kasu, da ne spominjem rudnu rentu od 3%, koja je u ovoj zemlji, a trebalo bi da bude sedam, a mogla bi da bude deset, koja bi u mnogome donela više novca državnoj kasi, nego što je kompletan efekat ovoga zakona. Jer, vi kao član Vlade, imate obavezu šireg sagledavanja, i upravo zbog toga i time ću završiti moje izlaganje, vas molim, zbog građana Srbije, zbog ljudi koji žive od te zemlje, zbog ljudi kojima će biti uništena egzistencija ako ovaj zakon bude bio usvojen, zbog mladih ljudi koji žele da ostanu na selu i da se bave poljoprivredom, jer u gradovima manje-više mesta više nema. Nema radnih mesta i jedino što može da se radi je da se štrajkuje, prave neredi i prave problemi da bi se nešto iskamčilo iz onako prazne državne kase, umesto da se da šansa da ljudi ostanu na zemlji, daje se šanse da se pod netačnim argumentom, nekakvim privlačenjem investicija, ponoviću, gde je cela priča o dostavi investicionog plana, a ne referenci, ne bilo čega takvoga, ne boniteta firme, kako se to zvalo pre 40 godina, ali se tada barem znalo šta se događa. Sada više to niko ne zna.
Upravo zbog toga, veoma sam zabrinut da u Srbiji, kojoj ne treba ni jedna podela i ni jedna tačka razdora više, jer ih i ovako ima previše, da u ovoj sali, bude jedva četvrtina poslanika, a da se raspravlja o Kosovu, gde ne može da se uradi apsolutno ništa iz ove sale, onda bi bilo prepuno, jer je to akteraktivno političko pitanje, a od ovoga se živi.
Još jednom vas molim, u ime desetina hiljada građana Vojvodine, povucite ovaj zakon, napravite drugi, promislite dobro o svim njegovim i socijalnim i ekonomskim konsekvencama i onda će, većina, siguran sam da će poslanici u ovoj Skupštini glasati za njega. Hvala lepo.

Da, u pravu ste, rekao sam da ćete dobiti predlog zakona, no, dobili ste niz amandmana o kojima ćemo razgovarati u nastavku sednice. Žao mi je što to nije jedan koherentan zakon kakav sam očekivao. Međutim, uspeli smo da barem amandmane dostavimo na vreme.
Hteo sam nešto drugo da vas podsetim. Vi ste sami sada rekli da šest puta više građana, tj. poljoprivrednika u Vojvodini uzima zemlju u zakup nego što to rade van Vojvodine, ako sam dobro razumeo vaše izlaganje. U tom svetlu, ovaj zakon se odnosi, znači, 6:1 na građane, tj. poljoprivrednike u Vojvodini. Vi ste mi sami rekli, pogledajte u tačci 4 – period korišćenja poljoprivrednog zemljišta iz stava 5. ovog člana može se produžiti do 25 godina ako poljoprivredni inspektor utvrdi da korisnik to zemljište obrađuje na površini od preko 10 hektara, na period korišćenja poljoprivrednog zemljišta može se produžiti samo ako korisnik za investiciono ulaganje dobije saglasnost ministarstva.
Podsetiću vas, u razgovoru koji smo imali, vi ste rekli, ljudi iz vašeg ministarstva, da imate ukupno 18 inspektora za celu Srbiju, da li se dobro sećam, a za Vojvodinu četiri, „Eć-Keta-Harum-Neđ“.
Sve u svemu, ako ima samo četiri inspektora, kako vi mislite da se to sprovede? Kako vi mislite da paori kupe zemlju kada im još nisu isplaćene u najvećem delu ni subvencije? To je bila vaša obaveza da im isplatite subvencije, pa onda da razgovaramo dalje, ako već pričamo o obavezama.
Ja se potpuno slažem da ovakav zakon mora… Samo da završim rečenicu… Ali, u svakom slučaju, u ovom trenutku mislim da nije zreo za glasanje. Molim vas, povucite ga.

Moje pitanje prvo je upućeno, želeo sam da ga uputim predsedniku Vlade, ali ću ga uputiti ministarki poljoprivrede i zaštite životne sredine.
U opštinama u Vojvodini došlo je do masovnog pomora pčela, i to naročito u Kikindi i Zrenjaninu, kakvog nije bilo u proteklih 40 godina. Tri hiljade košnica je do sada potrovano i nastavlja se taj trend, s tim što je tu šteta procenjena na preko pola miliona evra. Pčelari su očajni, neće biti meda, a to im je izvor prihoda. Utvrđivanje uzroka tog trovanja je u toku, ali istraga tapka u mestu, a trovanje se i dalje nastavlja.
Pčelari su mi rekli da inspekcija neće da odradi posao do kraja, da se otkrije ko je prouzrokovao ovaj masovni pomor, jer je za to prekršajna kazna drakonska, od jedan do tri miliona dinara.
Sumnja se da je uzrok za sve ovo proizvoljno i neadekvatno korišćenje pesticida koje je dovelo do ove katastrofe. Kada je 2012. godine, mada je 2009. godine formirana Agencija za hemikalije za koju je opremu kupila EU i platila je 3,2 miliona evra, uključujući i obuku kadrova itd, u opštoj histeriji gašenja agencija ugašena i ta agencija, LSV je marta ove godine tražila da se ona ponovo osnuje da bi se kontrolisalo to kakve se hemikalije koriste u ovoj zemlji i kakvo se seme uvozi. Međutim, od toga nije bilo ništa i, nažalost, danas više niko ne radi poređenje, ne analizira štetne posledice ovakvih događaja.
Posle ovoga što nam se dogodilo u vezi sa pčelama, mi ćemo biti u situaciji da se med uvozi iz inostranstva, uvoznici će zaraditi na proviziji, pčelari će ostati bez izvora prihoda, a mi nećemo znati šta se u tom medu nalazi.
Dakle, pitanje za vas glasi – ko vodi brigu o vrsti i kvalitetu hemijskih sredstava iz semena koji se uvoze? Postoji indicija da je seme suncokreta pre setve bilo tretirano hemikalijama koje su otrovne. Ko o tome brine?
Postavljam takođe pitanje – šta je Ministarstvo poljoprivrede i zaštite čovekove sredine preduzelo po tom pitanju, pošto je ono nadležno za kontrolu uvoza hemikalija i semena i da li će nadoknaditi štetu pričinjenu pčelarima?
Naravno, da li će podržati inicijativu, ukoliko ne može s njim da se nosi, ukoliko ne može da se formira agencija na nivou Republike Srbije, da li može vojvođanska administracija da formira agenciju za hemikalije koja će se baviti time na teritoriji AP Vojvodine. To je bilo moje pitanje.

Jedino nisam dobio odgovore na pitanja ko je otrovao pčele i ko će to da plati.
Drugo pitanje upućujem ministarki građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u vezi Fruškogorskog koridora, koji je prema njenim izjavama datim u opštini Irig vraćen u prioritete obnove izgradnje puteva u Srbiji u naredne četiri godine.
Dakle, pitanja glase – kako napreduje aktivnost u vezi izgradnje ovog koridora, pošto Pokrajina nema nadležnosti za ovu kategoriju puteva, ali će finansirati izradu idejnog projekta ovog koridora na kome se nalazi tunel kroz Frušku Goru? Kako će se dalje finansirati radovi vredni oko 100 miliona evra i kada se očekuje završetak radova? Prilikom usvajanja leks specijalisa za „Beograd na vodi“ postavili smo pitanje da li će se za izgradnju tunela kroz Frušku Goru doneti leks specijalis. Premijer je izjavio da za ovaj posao nije potreban leks specijalis, jer se radi o projektu male vrednosti u odnosu na „Beograd na vodi“ i da to možemo sami da finansiramo. Zato i pitam kako napreduju aktivnosti na ovom malom poslu?
Takođe, šta je sa finansiranjem ukupne putne mreže u Vojvodini, obzirom da je održavanje puteva drugog reda preneto na Pokrajinu, ali ne i finansiranje? U mestu Laćarak, u opštini Sremska Mitrovica, Republika je imala nadležnost nad magistralnim putem kroz to mesto, ali radovi nikada nisu počeli. Učesnici u saobraćaju se žale da u toku kretanja tim putem imaju dentalnih problema, pošto im ispadnu plombe kada prođu tim putem, i amortizeri na vozilima trpe ozbiljna oštećenja.
Situacija je složena i putnom pravcu između Rume i Novog Sada, gde kamioni prolaze kroz Irig, a ponekad i šleper uleti u dvorište. Na putu prema Zrenjaninu ljudi i dalje ginu.
Trebalo je, dakle, da se sve to reši do sutra jer je ministar finansija, koliko sam iz presklipinga koji se bavi finansiranjem Vojvodine uspeo da saznam, ovo je preskliping o finansiranju Vojvodine. Dakle, ovo je sve što je objavljeno u medijima pisanim o finansiranju Vojvodine. Još jednom ću pokazati. Ovo je, dakle, sve što je u medijima objavljeno o finansiranju AP Vojvodine.
Odakle vi mislite da se to plaća? Ko će to da plati i hoće li iko obratiti pažnju na ovakve budalaštine, a to je da se prenesu ingerencije, a ne i sredstva? Molio bih odgovor.

Ponoviću.
Kako da se formira preduzeće u Vojvodini kada nisu prebačene pare? I ta priča o tome da nešto vojvođanska administracija nije uradila, a mogla je da uradi, u istovremenom stalnom izbegavanju da se prebace sredstva za sve to, jednostavno ne stoji. Upravo zbog toga mislim da bi trebalo da još jednom se razmisli o ovakvom odnosu prema građanima Vojvodine koji trpe recimo, kao građani Laćarka, situaciju u kojoj zbog ovakvog stanja, oni su bukvalno odsečeni od sveta lošim kvalitetom puteva.
I ako imam vremena, samo još jednu malu opasku koja bi se odnosila, pošto već pričamo o putevima i ovim emigrantima koji idu tim putevima.
Ova priča o tome da neko hoće, a neko neće emigrante na svojoj teritoriji da…

Ja se izvinjavam, gospođo predsedavajuća, jeste li rekli da ste vi napravili grešku? Ja moram da vam tapšem, bravo.
Dakle, ta priča o tome da emigranti narušavaju normalan život građana Srbije to je sasvim logično, ali to hoće da se desi i kada se desi cunami ili kada se desi poplava takođe ugrozi normalan život, a naši susedi u EU, recimo u Republici Mađarskoj ih transportuju preko svoje teritorije u zaključanim vagonima.
Znate šta, kraj šina na kojima idu zaključani vagoni obično voze do krematorijuma i to je ono zašta bih se ja ozbiljno stideo kada bi se u ovoj zemlji desilo. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Koliko sam razumeo, ovde se tapše svakome ko plaća struju, pa onda bi trebalo sada ovacije za Vojvođane da se dese, pošto oni plaćaju struju i ne pitaju uopšte i ne dovode u pitanje da li struja treba da se plaća. Ne treba tapšati onome ko plaća, nego treba iseći struju onom ko ne plaća. Uopšte ne razumem o čemu se ovde radi, ali dobro.
Pošto vidim da ovde nema nikoga iz Ministarstva poljoprivrede, nemam kome da postavim pitanje koje sam želeo da postavim.
Što se tiče zemlje i davanja zemlje u zakup strancima pre nego domaćem stanovništvu, prodaje zemlje, za to je potrebna posebna sednica Skupštine, pa onda o tome ne bih ni da govorim.
Hteo sam da pitam ministarku poljoprivrede oko lovostaja na afričku grlicu, koji je donet 25. juna, čime bez ijednog božijeg razloga preko 400 lovnih turista koji treba da dođu u avgustu mesecu neće moći da dođu, jer nemaju zašto da dođu. To je tranzitorna divljač, divljač koja samo preleće…
(Aleksandar Vučić, s mesta: Šta je to?)
Afrička grlica? To je grlica iz Afrike, afrička grlica koja preleće našu zemlju, pošto se ne gnezdi ovde, nit smo je hranili, nit smo joj šta radili, a onda dođu Italijani i ostave pare. To je suština priče i to je trebalo da se desi. Međutim, iz meni nepoznatog razloga je proglašen lovostaj na afričku grlicu i mislim da je to potpuno stvar koju treba shvatiti kao propust administracije.
Ne bih vas više zadržavao, imam samo još jedno malo pitanje za ministra finansija. Kada će se dogoditi dogovoreni sastanak sa poslanicima LSV, gde ćemo se razjasniti oko dugovanja Republike Srbije AP Vojvodini, tj. njenoj administraciji, po osnovu neplaćanja 7% u budžet ovaj put AP Vojvodine? Dakle, to je pitanje na koje želim da čujem odgovor.