Poštovana predsedavajuća, poštovani predstavnici predlagača, dame i gospodo narodni poslanici, na početku želim da konstatujem da reformu u pravosuđu upravo žele građani Srbije, zbog toga što najbolje znaju kakvo je stanje u pravosuđu kada se kao stranke nađu u sudskim postupcima, znaju i opšte je mišljenje da pravosuđe nije efikasno.
Znaju da pristup pravdi nije jednak za sve, da postoje privilegovani i da naš pravni sistem ima nedostatke koji onemogućuju pravnu državu i funkcionisanje institucija sa punim kapacitetom, kako bi se štitila garantovana prava i slobode građana Srbije.
Ono što želim da kažem, to je da je ova reforma sprovedena na osnovu Ustava, u skladu sa Ustavom, u skladu sa zakonom i da ovu reformu sprovode legitimni i legalno izabrani organi Republike Srbije.
Netačna je činjenica da Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca jesu nelegalni i nelegitimni organi, pre svega zbog toga što su oni stvoreni i izabrani u skladu sa zakonom i u skladu sa demokratskom procedurom koja je Ustavom utemeljena.
Želim da podsetim sve ovde prisutne i građane Srbije da je Ustav Republike Srbije potvrđen na referendumu, da je većina stranaka u ovom parlamentu glasala za taj Ustav i za Zakon o njegovom sprovođenju. Tu je definisano šta je uloga i kakva je pozicija, ustavna i zakonska, i Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca. Ustavom je definisan njegov sastav. Tu je utemeljen princip da će većinu u Visokom savetu sudstva predstavljati upravo sudije, a da će u Državnom veću tužilaca većinu predstavljati tužioci.
Nedostatak po jednog člana u svakom od ovih državnih organa upravo pojačava ulogu struke. Po Ustavu i zakonu, odnos predstavnika struke je 7:4 u korist struke. Sada faktički imamo 7:3. Nije moguće da neko ko dolazi sa strane u Visoki savet sudstva ili Državno veće tužilaca preglasa struku prilikom donošenja odluke. To je bitan kvalitet u garanciji statusa nosilaca pravosudnih funkcija.
Ono što je isto tako bitno reći, da je minimiziran uticaj politike na rad ovih državnih organa. Ovi državni organi po Ustavu i zakonu moraju da garantuju nezavisnost i samostalnost sudija i tužilaca prilikom vršenja javne funkcije. Samostalnost sudija i tužilaca se odnosi, pre svega u tome kada odlučuju u konkretnim predmetima, niko u ovoj Srbiji nema pravo da pozove sudije i tužioce i da kaže kako će odlučiti u konkretnom predmetu.
Isto tako, želim da se obratim i kandidatima, ovim kandidatima koji se prvi put biraju na funkcije u pravosuđu. Ovo su biografije ljudi koji se prvi put biraju na pravosudne funkcije. Ovo su ljudi koji nisu opterećeni hipotekom prošlosti. To su ljudi, pre svega, mladi, sposobni, dostojni, obučeni, koji dobijaju šansu da dele pravdu svima podjednako, bez obzira kakvog su staleža, kojoj rasi pripadaju, kakvoj nacionalnoj strukturi pripadaju i kakve su veroispovesti.
Pozivam sve buduće nosioce pravosudnih funkcija da se ponašaju isključivo u skladu sa Ustavom i zakonom i da primenjuju sve potvrđene međunarodne ugovore koji nisu osporeni pred Ustavnim sudom. To je njihova obaveza i to je jedina odgovornost zbog koje u budućnosti mogu biti pozvani i biti razrešavani ukoliko to ne rade.
Isto tako, slažem se sa pojedinim predstavnicima poslaničkih grupa koje smo danas čuli, da će svako loše proći od nosilaca pravosudnih funkcija ko se povinuje zahtevima izvršnih organa vlasti. Kao političar, predsednika Odbora za pravosuđe i upravu, koji po Ustavu i zakonu ima mesto u Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca, apelujem i tražim od izabranih nosilaca pravosudnih funkcija da se ponašaju isključivo po Ustavu i zakonu.
Niko nema pravo da vrši uticaj na njih prilikom odlučivanja. Tačno je da će i oni koji sada budu birani biti pozvani na odgovornost ukoliko se ne drže Ustava i zakona, nego se drže pritisaka moćnika, bilo iz politike, bilo iz finansijskih centara moći.
Upravo stanje u društvu i kandidatura za članstvo u EU opredeljuje Srbiju većinski za vrednosti koje želimo da štitimo. Lično sam ubeđen, a mogu da podelim i shvatanje i stav svih članova Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, da su svi opredeljeni za demokratske vrednosti koje obezbeđuju razvoj i prosperitet srpskog društva kao demokratskog i otvorenog društva, u zaštitu svega onoga što je Srbija kroz istoriju, tekovinama stekla, a što u te vrednosti može da se udene.
Isto tako, smatram da ova Skupština ima dodatnu odgovornost zato što su predloženi kandidati dati njima na procenu i izbor. Isto tako, podsećam da oni koji se prvi put biraju na ove sudske i tužilačke funkcije biće birani za period od tri godine. To jeste standard u razvijenim demokratskim zemljama, kako bi se procenilo ne dostojnost, nego da li će suditi u razumnom roku i da li će u skladu sa procenjenom obučenosti vršiti svoju funkciju u korist građana Srbije i svih onih koji budu stranke pred sudovima u Srbiji.
Ovi ljudi treba da garantuju da će institucije poput sudova i tužilaštava bez ikakve diskriminacije pružati pravnu zaštitu svima koji se nađu u postupku pred tužilaštvima i pred sudovima. To znači da ćemo pružiti pravnu zaštitu i strancima. Neće stranac imati manja prava samo zato što je stranac, što dolazi iz druge zemlje, i neće imati manju zaštitu onaj ko pred domaćim sudovima traži zaštitu stranog kapitala.
Neće manju zaštitu imati u Srbiji onaj ko je nosilac prava intelektualne svojine i Srbija neće biti mesto gde će se švercovati tuđe znanje i preprodavati kao sopstveno. To jesu pretpostavke modernizacije Srbije, to su pretpostavke uspostavljanja jednog slobodnog tržišta i garantovanja svih stečenih prava koja možete da ostvarite u sudskom postupku pred domaćim organima.
To ujedno jača kredibilitet domaćih institucija i to svrstava Srbiju u red demokratskih i razvijenih zemalja koje shvataju da je zaštita dostignutih vrednosti na nivou država EU uspostavljena u Srbiji, ne samo zato što želimo u Evropu, nego zato što smatramo da građani Srbije i svi oni koji veruju u srpske institucije imaju pravo na zaštitu u skladu sa standardima koje mi proklamujemo i štitimo u pravo ovakvim institucijama.
Sigurno je da je neophodno obezbediti i određeni pravni mehanizam, instrumente koji predstavljaju demokratski strukturisane postupke u kojima stranke imaju jednaka prava koja su zaštićena Ustavom i tim zakonom. Državni organi su na svim nivoima dužni da ih poštuju.
Opredelili smo se da stručnost, dostojnost i obučenost predstavljaju temeljne vrednosti prilikom izbora kandidata. Zaista nisam čuo u javnosti da se polemiše oko uticaja politike prilikom izbora kandidata koji su Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca izabrali, a sada predložili i Skupštini na izbor.
O tome govori činjenica da poslanici koji sede u ovoj skupštini, članovi partija koji imaju zaista bliski kontakt sa članovima Odbora za pravosuđe i koji sa predsednikom koji i po funkciji ima mesto u ovim državnim telima nisu imali informaciju o tome koje su sudije i tužioci na listi predloženih kandidata, dok to nije bilo objavljeno na sajtu.
Svi ste vi iz ovog parlamenta otrčali u svoje poslaničke klubove da vidite ko će se naći na listi izabranih sudija i tužilaca. Niko od vas nije znao ko se nalazi na listi izabranih sudija i tužilaca. Neka se neko javi ko je to znao unapred, neka kaže javnosti. Stavio bih tačku na tu polemiku. Želim da u konkretnim slučajevima kažete ko su te ličnosti koje su na osnovu političkih veza došle na mesto da vrše javno sudijsku ili tužilačku funkciju.
Ima među kandidatima ljudi koji su bliski pojedinim predstavnicima nekih partija i nekorektno je govoriti imenom i prezimenom, ali je tačno da ima onih koji su bili bliski ili članovi partija, ali smo mi bili uverenja da oni svojim ponašanjem jesu dostojni, stručni i obučeni da dele pravdu i da oni vršioci pravosudnih funkcija koji jesu nekada bili i partijski funkcioneri u svom radu su imali poštovanje i lokalne sredine i struke i nisu se ogrešili o Ustav i zakon i zato su isključivo predloženi da budu nosioci sudijske i tužilačke funkcije. To nije bio diskriminatorski element.
Lično znam i sudije i tužioce koji su bili članovi svih partija ovde u parlamentu i to im nije bila smetnja, zato što sam ja u vlasti a neko opozicija, da budu birani na visoka mesta u sudovima višeg ranga. To nikome ne smeta. Kao pripadnik jedne partije ne bih imao nikakvu smetnju da budem stranka u postupku pred sudijom koji je nekada bio pripadnik neke druge partije i znam intimno da podržava takvu političku opciju, ali u svom postupanju ne postupa tako da favorizuje bilo koju političku opciju i nije ostrašćen prilikom primene Ustava i zakona.
To su bili razlozi za naše opredeljenje. Među ovim kandidatima imate mlade kandidate, kažem, neopterećeni hipotekom ni svojih roditelja ni partije kojima su nekada pripadali, ali isto tako je tačno da nemate kandidate koji su trenutno članovi partija. Ako su nekada bili, oni su se iščlanili.
Voleo bih da čujem konkretne slučajeve gde je Visoki savet pogrešio ili Državno veće tužilaca. Ne želim da opravdam odluke ova dva državna organa, želim da kažem da će Državno veće tužilaca i Visoki savet sudstva reagovati na svaku primedbu. Mi ćemo pokretati postupke i protiv onih koje danas biramo ukoliko imamo dokaze da se nečasno i nedostojno ponašaju ili da svoju funkciju ne obavljaju na način da građani dobiju pravdu u razumnom roku.
One sudije koje su dobile presude Ustavnog suda da sude u roku koji se ne smatra razumnim, pa država mora da plaća štetu, ne mogu da očekuju da budu birani. Oni nisu razrešeni zato što ovo nije razrešenje, jer izbor pojedinih kandidata ne znači da oni koji nisu izabrani trpe posledice razrešenja.
U konkretnim slučajevima nismo vodili postupak razrešenja da bismo dokazivali nedostojnost, po kriterijumima koje je koristio Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca, dostojnost, stručnost i obučenost se pretpostavlja, a samo u konkretnim slučajevima da imate dokaze da se neko nije ponašao u skladu sa tim kriterijumima, taj nije predložen kao bolji kandidat među ostalim kandidatima koji su konkurisali za isto mesto.
Desilo se isto tako da su pojedini dobri kandidati loše procenili aplikaciju za određenu vrstu ili stepen sudova ili tužilaštava. Neki dobri kandidati nisu birani isključivo zato što su aplicirali za sudove najvišeg ranga a nisu imali, prema proceni ova dva državna nezavisna organa, dovoljni stepen obučenosti da nastave sa sudijskom funkcijom u tim sudovima.
Zato očekujem da će ova mesta koja nisu ispunjena u sudovima i u tužilaštvima biti naknadno popunjena iz redova sudija i tužilaca koja nisu izabrana prilikom ovog konkursa.
Očekujem da će pojedine sudije koje sada nisu prošle, aplicirajući za nivo sudova i tužilaštava za koje imaju potrebne kvalifikacije prema već usvojenim kriterijumima, dobiti šansu da nastave sa radom u novoj mreži sudova prema novom uređenju sudova i tužilaštava.
Primetili ste da određeni broj sudijskih i tužilačkih mesta nije popunjen. Zašto? Upravo zato što nismo želeli da popunjavamo pošto-poto sva mesta ukoliko nismo imali dovoljan kvalitet u pojedinim sredinama.
Nije ista situacija u svim tužilaštvima i u svim sudovima na teritoriji Srbije. U nekim sudovima i tužilaštvima smo imali jednu negativnu selekciju u dužem vremenskom periodu. Veliki broj povezanih lica koji su dolazili mimo kriterijuma nisu garantovali da su najkvalitetnije sudije i tužioci bili birani u proteklom periodu.
Takvim sudijama i takvim tužiocima nije data šansa prilikom ovog izbora iz razloga što su imali ličnosti i kandidate čija je biografija, ponašanje i odnos lokalne javnosti i stručne javnosti i rezultati rada koje smo utvrđivali na osnovu ličnih listova, upućivali da će biti bolji kandidati koji će u narednom periodu, od 1. januara, garantovati da će mreža sudova funkcionisati na najbolji način, u korist građana.
Želim da ukažem i na još jednu činjenicu, da postoji veliki broj predmeta koji traje nedopustivo dugo. Pravda, kažu, jeste dostižna, bez obzira na vreme, nije važno kada stiže. To je jedna floskula sa kojom moramo da se izborimo jednom zauvek. Građani traže pravdu u razumnom roku. Onaj ko pokrene spor želi da parnicu reši za dve godine, u razumnom roku. Da li će to eventualno biti za dve i po ili tri i to nije strašno, ali nikako parnica ne sme da traje po 10, 15, 20 i 30 godina.
U javnosti sam govorio o predmetima, danas to neću učiniti, to sam već rekao, koji traju i 20 godina. Čovek koji je sa 40 godina pokrenuo radni spor još uvek se nije vratio na posao, iako je pre sedam godina dobio pravosnažnu i izvršnu presudu. Sedam godina traje izvršenje.
Da li je izvršni postupak način opstrukcije ostvarenja prava? Da li naši nosioci pravosudnih funkcija žele da se suoče sa primenjivanjem međunarodnih standarda koje smo usvojili potvrđivanjem međunarodnih ugovora u ovom parlamentu? Da li možemo na osnovu dvojnog morala da sudimo i da delimo stranke na patriote i na izdajnike? Da li patriotsko suđenje znači da favorizujemo pojedine ljude na štetu drugih?
Mi želimo da sudstvo bude nezavisno i samostalno i da sudi na osnovu Ustava i zakona, poštujući međunarodne standarde koje smo usvojili u ovom najvišem domu kao predstavnici građana, jer to je volja građana. Volja građana je da idemo u Evropu, da prihvatimo te standarde, ali da obezbedimo institucije i predstavnike u njima koji će se najkvalitetnije boriti za uspostavljanje vladavine prava.
Ubeđen sam da su Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca predložili najbolje kandidate. Ima tu i kandidata koja su deca onih koje nismo birali prilikom daljeg izbora. Ima onih sudija i tužilaca koji nisu dobili šansu upravo zbog toga što nisu ispunjavali jedan od onih kriterijuma na osnovu argumenata i dokaza koje smo utvrdili tokom postupka izbora.
Isto tako, posledice ne treba da trpe oni mladi ljudi koji nisu imali prilike da sedam, osam i deset godina budu birani zbog odnosa u samom parlamentu i sada će dobiti šansu upravo oni koji se nalaze na ovim spiskovima.
Njihove biografije imate, imate kvalitet njihovog studiranja, imate ocenu sudova kako su radili, imate ocenu njihovih mentora kod kojih su radili i pomagali prilikom izrade odluka i imate vreme koliko su čekali da dođu u poziciju da ostvare svoj san za koji su se školovali, diplomirali i kasnije položili pravosudni ispit.
Srpsko pravosuđe će biti depolitizovano. Ovo je prvi korak. Sledeći korak je i uspostavljanje pravosudne akademije koja će garantovati jedno depolitizovano obrazovanje i dopunsko obrazovanje pravnika za najviše pravosudne funkcije. Isto tako, garantovaće se najboljim studentima i polaznicima pravosudne akademije da imaju prednost prilikom izbora na pravosudne funkcije. Dakle, to je prvi korak i želja i politička volja da se pravosuđe depolitizuje.
Isto tako, kao što vladajuća većina ima odgovornost za trenutno kretanje u društvu, da pruži političke garancije da će se demokratski razvijati, i opozicija je svojevrsna institucija. Opozicija mora da svoj rad zasniva na usvojenim vrednostima i da podrži sve pozitivne procese, jer smo mi svi korisnici usluga tog javnog servisa koji čini država i institucije kao što je sud ili tužilaštvo koje treba da garantuju ustavnost i zakonitost u postupanju i garanciju ostvarivanja prava u razumnom roku.
Ovim ću završiti. Zaista imam ubeđenje da svi mi intimno verujemo u to da je proces reforme pravosuđa u toku na pravi način, u pravom smeru. Ne bežim od toga da kao član Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, a kao predstavnik ovog parlamenta, preispitamo sve one odluke koje smo doneli u pogledu pojedinih lica ukoliko su ona nedostojna, jer niko ne želi da zabetonira svoje odluke i da se zafarba u ćošak i da ne vidi istinu pred sobom. Mi nećemo kroz maglu i mrak da donosimo odluke. Želimo uz saradnju s vama kolegama da dođemo do najboljih rešenja u interesu države Srbije i njenih građana.