Dame i gospodo, smatram da je predloženi amandman apsolutno smislen i da je rešenje koje je ponudila Vlada protivno Zakonu o advokaturi, jer kao što je rekao prethodni diskutant - advokatski pripravnik je na praksi kod advokata, a prema odredbama Zakona o advokaturi i ne mora da bude zaposlen. To može da bude i volonter.
Na ovaj način bi se napravila diskriminacija između pripravnika, koji jesu zaposleni, i pripravnika koji su volonteri. To bi dovelo u neravnopravan položaj određena lica pred zakonom i Ustavom.
Smisao ove odredbe - da advokata može menjati i zamenjivati u postupku pripravnik je saglasno smislu i cilju Zakona o advokaturi, da su pripravnici na praksi kod advokata. Molim vas gospodo, kako će ti advokatski pripravnici obavljati praksu ukoliko ne mogu zamenjivati advokata u vršenju parničnih radnji.
Prema tome, predlažem da se ovaj amandman usvoji, jer bi tek na taj način bio uspostavljen balans i odnos između Zakona o parničnom postupku i Zakona o advokaturi, i na taj način bismo imali jedan logičan i smislen pravni sistem. Ovako se taj sistem u Srbiji narušava.

Dame i gospodo, predloženi amandman je potpuno logičan i konsekventan predlozima koje smo imali i do sada kao poslanička grupa. Pošto je advokat kao punomoćnik ovlašćen da može pokretati postupke u ime stranke, podnositi pravne lekove, inicijativne podneske, logično je da nakon sprovedene parnice ili nekog drugog postupka pokrene izvršni postupak u kome će tražiti naplatu parničkih troškova.
Tim pre društvo treba da bude zainteresovano da advokat može i na miran način od druge strane naplatiti dosuđene troškove postupka i na taj način sprečiti prinudni postupak izvršenja koji donosi nove troškove, nove angažmane stranaka i stručnih lica i opterećuje rad sudova. Dakle, ovakvo jedno rešenje će doprineti celishodnosti vođenja parničnog postupka.

 Dame i gospodo, moj prethodnik je podneo amandman koji jeste celishodan i koji racionalizuje ponašanje suda, ali time ne ugrožava pravo pripadnika nacionalnih manjina.
Pre svega, gospodin Ipšanović je čovek koji pripada nacionalnoj manjini i koji ima i sudsku praksu u vezi sa ovakvim postupanjem i sigurno da u potpunosti oseća pravu meru u obavezama koje sud treba da ima i koje zakon treba sudu da nametne u postupcima gde su stranke pripadnici nacionalnih manjina. Na ovaj način se veoma precizno određuje kojim će jezikom komunicirati sud sa strankama, a to je jezik koji je utvrđen na početku postupka, kada je postupak pokrenut i sa kojim su se i sud i stranke saglasile.
Prema tome, nema razloga da sud istražuje kojoj nacionalnoj manjini pripada određena stranka, pa da svakom ponaosob šalje pismena na različitim jezicima.
Sa druge strane, kada su u pitanju pravna lica, to je nemoguće utvrditi. Primena ove odredbe na pravna lica je nemoguća, zato što pravna lica nemaju nacionalnu pripadnost. Inače, Ustavom je zagarantovano pravo da stranke nisu dužne da se izjašnjavaju kojoj nacionalnoj manjini pripadaju. Na predloženi način, kako je poslanik predložio, na najbolji način se uređuje obaveza suda i komunikacija na jeziku na kojem se postupak vodi, a to se utvrđuje na samom početku tog postupka.

Dame i gospodo, ja se pridružujem predlogu da se ovaj član 104. briše, mada su razlozi koje ću ja izneti malo drugačiji. Pre svega, novčanom kaznom od 30.000 dinara parnični sud u istom veću ne može da kazni stranku, jer je to u suprotnosti sa pravilom da niko ne može biti sudija u sopstvenoj stvari. Dakle, ako neko u podnesku uvredi sudećeg sudiju, taj sudija nikako ne bi smeo da ima pravo da utvrđuje kaznu onome ko ga je navodno uvredio i da procenjuje da li ta uvreda postoji ili ne postoji.
Pored toga ovaj član, odnosno odredba ovog člana zakona je u suprotnosti sa evropskim standardima, a to je da će se kazna ili njen nenaplaćeni deo zameni zatvorom. To je zabranjeno dokumentima koji zabranjuju dužničko ropstvo.
Niko ne može da ide u zatvor zbog toga što je siromašan. Na taj način se bogati stavljaju u povlašćeniji položaj od onih koji su siromašni. Na taj način će neko moći da slobodnije zastupa svoja prava pred sudom, samo zato što zna da ima pare i da može da plati svaku kaznu koju mu sudija izrekne, dok onaj siromašan čovek, siromašna parnična stranka moraće skučeno, skromno, bez izjašnjavanja da prođe kroz ceo postupak na štetu svojih prava i svojih interesa. Zato smatram da ovaj član ne sme da bude, odnosno odredba ovog člana ne sme da bude sastavni deo ovog zakona. Apelujem na ministra da prihvati ovaj predlog, da prihvati ovaj amandman i da se ovaj član izbriše.

Dame i gospodo narodni poslanici, ponuđeno rešenje koje je dala Vlada je nejasno i nedosledno, zbog toga što se stavlja u različit položaj lice koje šalje podnesak telegramom od onoga koje predaje podnesak poštom ili na pisarnicu nadležnog suda.
Svaki podnesak podnet telegramom je neuredan u smislu nekih drugih propisa i odredbi, jer ne sadrži spise, odnosno pisane dokaze na koje se pozivate, ili na drugi način odudara, jer telegram nikada nije predat u dovoljnom broju primeraka za sud i za suprotnu stranu.
Ako se podnesak odbacuje, ako je predat od strane advokata u nedovoljnom broju primeraka, onda se postavlja pitanje - kada advokat pošalje telegram, da li je to izbegavanje ove obaveze, koja je nametnuta nekom drugom odredbom, ili se radi o nelogičnosti i kontradiktornosti koju nameće sam zakonodavac, odnosno predlagač zakona, uz sve ove primedbe koje sam čuo od drugih kolega koji su govorili pre mene.
Smatram da treba usvojiti amandman koji je podnela poslanica Leila Ruždić, jer ne smemo dozvoliti da sudija, pojedinac, ili bilo koji sud na slobodan voluntaristički način ocenjuje da li je neko u neznanju ili u očiglednoj omašci podneo podnesak nenadležnom sudu.
Zakonske radnje i zakonski rokovi ne mogu zavisiti od subjektivnog odnosa stranke prema njima, nego oni moraju da budu jasni kako bi ih svaki sud dosledno i prema svim građanima Srbije na jednak način primenjivao.

Dame i gospodo, kolega Milan Marković je apsolutno u pravu. Mislim da smo ovde dobili loše tumačenje od strane ministra, jer ovde se radi upravo o tome ako je tužba podneta pre isteka roka nenadležnom sudu, pa taj nenadležni sud dostavi tu istu tužbu nadležnom sudu posle isteka roka, stranka će trpeti posledicu.
Upravo će nastupiti slučaj o kome je govorio poslanik Milan Marković. Ako neko podnese tužbu za smetanje poseda, koja je vezana za rok od 30 dana od dana saznanja za izvršen čin smetanja poseda, stranka je dužna da podnese tužbu u kojoj navodi sve činjenice koje je saznala i datum kada je to saznala. Ako takvu tužbu podnese nenadležnom sudu 29-tog dana, očuvala je rok, ali ako sud oceni da je tužbu sastavio advokat, a da je on mesno nenadležan, on će proslediti mesno nadležnom sudu i proći će rok od 30 dana, a pošto je tužba pisana od strane advokata, biće odbačena, jer se ne može tretirati da je podneta u neznanju ili kao posledica omaške.
Prema tome, nužno je da se ovaj stav člana briše. Bio bih sretan da se ovaj član u potpunosti izmeni zato što ostavlja mogućnost da sud procenjuje ko je omaškom promašio adresu. Sada će advokat koji je sam u kancelariji biti uvek u situaciji da mu tužba bude odbačena, a onaj advokat koji ima pripravnika, moći će da kaže da je njegov pripravnik ili sekretarica greškom napisala drugu adresu na koverti. Stranka može da tuži i advokata, ali može da podnese prijavu protiv nesavesnog sudije koji će nejednako primenjivati ovu odredbu zakona na različite slučajeve.

 Dame i gospodo, protumačen sam od strane ministra da ne razumem šta je tužba, šta je podnesak. Pročitao bih član 100. iz Predloga zakona koji zastupa ministar, gde kaže: "Tužba, protivtužba, odgovor na tužbu i pravni lekovi podnose se u pismenom obliku (podnesci)". To dovoljno govori o tumačenju.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, upravo ovako u šaljivoj atmosferi sud može da odredi svedoku zatvor do 30 dana i da on nema pravo na žalbu.
Pošto svedok, po pravilu, nema pravo na advokata, već dolazi sam po pozivu suda, tako da nema stručnu odbranu u momentu kada sud dobije pravo da mu odredi zatvor zbog toga što ne želi da svedoči o činjenicama koje, po mišljenju suda, on poznaje.
Da je ova odredba protivustavna i da je u suprotnosti sa normama evropskog prava, evropskih demokratskih standarda, govori i to da ni u jednom zakonodavstvu u Evropi nije predviđeno da građaninu može biti izrečena kazna zatvora, ukoliko prethodno nije vođen krivični postupak, koji mora da bude dvostepen, sa pravom na žalbu koja je suspenzivna i devolutivna.
To znači pravo na žalbu i odlaže izvršenje i tu odlučuje drugostepeni, neki drugi sud od onoga koji je doneo rešenje u prvom stepenu.
Slažem se sa predlogom amandmana da se određeni stavovi ovog člana brišu, jer smatram da je ovo anticivilizacijska norma. Zbog toga još jednom pozivam ministra Stojkovića da ovoj skupštini podnese pismenu izjavu da je predlog zakona u skladu sa evropskim pravom.
Ovo je obaveza koju smo preuzeli usvajanjem Rezolucije o evropskim integracijama.
Kakve su situacije moguće u parnici? Imate stranke koje se međusobno spore, koje nisu u obavezi da svedoče kada ih sud pozove. Znači, stranka koja tuži nije u obavezi po članu 267. ovog zakona da se odazove, dakle, mislim na poziv suda i da da svoj iskaz pred sudom. A sa druge strane, ta ista stranka može da insistira pred sudom da svedok svedoči i ukoliko uskrati svedočenje da se prema njemu odredi kazna zatvora do 30 dana.
Pored toga, vojna lica i pripadnici policije ne mogu da dođu pod udar ove odredbe, pa se na taj način ova lica, kao građani Srbije, stavljaju u povlašćen položaj u odnosu na ona lica koja nemaju svojstvo vojnog lica ili pripadnika policije.
Očekivao sam da će ministar pravde pokazati iz kog ustavnog ovlašćenja uzima sebi za pravo da daje ovakve predloge, ali nismo dobili objašnjenje.
Jedino objašnjenje koje sam dobio na odboru je bilo to da svedok može da se žali, ali može da se žali iz veoma uskih razloga, a to je ukoliko smatra da mu je povređeno pravo da uskrati odgovor na pojedina pitanja koja njega ili članove njegovog porodičnog domaćinstva mogu izvrgnuti ruglu, teškoj sramoti, znatnoj materijalnoj šteti ili krivičnom progonu.
Sa jedne strane, može da uskrati odgovor, zato što može da bude krivično gonjen, a za tako nešto mu onda sledi kazna od parničnog sudije koji kaže, ideš 30 dana u zatvor.
Zamislite samo, to sam već dao kao primer, seljaka iz nekog najzabačenijeg sela koji treba da svedoči svom stricu ili bratancu koji se spore oko međe, a on je sam naslednik sa njima i plaši se da njegova međa ne bude ugrožena i kaže, ja o tome ne mogu da svedočim, jer se plašim da ćete i meni uzeti deo imovine. Već sada taj jadnik ili siromaško može da ide 30 dana u zatvor, samo zato što je sudiji po volji da ga pošto-poto sasluša.
Sa druge strane, stranka koja je pokrenula postupak nije dužna da da iskaz kao stranka po pozivu suda. To je, dakle, cinizam od strane predlagača, na osnovu čega se građani ove zemlje stavljaju zaista u nejednak položaj pred zakonom. Hvala.

Gospodin ministar je pominjao moju diskusiju, bez pominjanja imena, ali ja znam da se odnosi na mene, jer sam ja njegov prethodnik koji je govorio za ovom govornicom. EU propisuje da ni u jednom kaznenom postupku ne mogu da se izriču kazne zatvora osim u krivičnom postupku. Čak ni Zakon o prekršajima više ne sme da sadrži odredbe u kojima se izriče kazna zatvora. To mora da bude neki kazneni postupak, pre svega, kod verbalnih delikata.
Čak je i u krivičnom pravu u Evropi isključena mogućnost da se izriču kazne zatvora. Nikako nije moguće, kao što je u ovom zakonu predviđeno, da se novčane kazne zamenjuju kaznom zatvora, pa u trajanju do deset dana, jer se to smatra dužničkim ropstvom. Neko je dužnik i ide u ropstvo prema pojedincu, ali isti takav odnos može da bude i prema režimu, odnosno prema državi.
Dakle, to su standardi Evrope. Ako su neke lobi grupe, koje su obezbedile finansiranje reformi u pravosuđu tražile opravdanje za potrošenih 15 miliona evra, koje su uložene u reformu pravosuđa i pravnog sistema, i prepoznali u ovom zakonskom projektu dobru podlogu za to, to ne znači da je Evropa i podržala samu sadržinu i suštinu ovog zakona. Neko je ovde rekao da su ovo zakoni koje su prepisivali neki naši pravnici ili pravni stručnjaci od Evropljana, ali iako je tako, onda su ti tumači stranog jezika nepotpuno ili nedosledno previli neke pravne norme, suštinu, smisao i cilj zakon iz EU, i pretočili u ovaj zakonski projekat koji je anticivilizacijski upravo po ovoj normi koja je okosnica nedemokratičnosti ovog zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, smatram da su rešenja koje je ponudila Vlada i koje zastupa ministar Stojković apsolutno nejasna, jer kad se kaže da sud donosi odluke u skladu sa odredbama ovog zakona, nije jasno da li će to raditi sudija pojedinac ili predsednik veća, kako je to predloženo u ovom amandmanu, ili to znači da će van rasprave celo sudsko veće morati da se sastaje, da donosi odluke po ovim pitanjima.
Ako se želela efikasnost u postupanju, ako želimo da pojeftinimo i napravimo što ekonomičniji parnični postupak, onda je moralo da se kaže u ovoj odredbi ko je ovlašćen da donosi ove odluke, da li sudija pojedinac kada je po samom zakonu ovlašćen da vodi ceo postupak, ili predsednik veća u slučajevima kada je za neke predmete nadležno tročlano veće.
Ovde je zakon ostao nedorečen, pa se bojim da će to u praksi izazivati nedoumice. To će onda izazivati i podnošenje žalbe kao vanrednih pravnih lekova na odluke koje donese predsednik veća umesto celog veća, pa će dolaziti do toga da se sa postupkom zastaje u smislu odredbe Glave 14. da se za teritoriju cele Srbije Vrhovni sud izjasni o pravnom stavu o ovakvim pitanjima, zbog nedorečenosti zakona. Hvala.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo poslanici, poštovani ministre, smatram da je Vlada imala dobru nameru ili bar u to želim da verujem da napravi zakon koji će biti instrument sudijama da pravilno vode postupak i da dođu do brzih i efikasnih odluka, a sve sa ciljem da se interesi i prava građana što bolje i što efikasnije štite i brane.
Međutim, predloženi zakon je nedosledan jer se samo proklamuje da će on biti brz i efikasan, a konkretnim rešenjima se ostavlja mogućnost parničnim strankama da u nedogled razvlače postupak, a kasnije i Zakonom o izvršnom postupku, gde se otvara mogućnost pravljenja novih parnica, da stranka nikada ili u veoma dugom periodu ne može ostvariti svoj zahtev, odnosno svoje pravo.
U konkretnom slučaju, član 7., gde se traži brisanje ove mogućnosti da sud može utvrđivati činjenice na osnovu dokaza o kojima se suprotna strana nije izjasnila je protivan svim demokratskim normativima. Još iz rimskog prava postoji načelo da se čuje i druga strana. Druga strana se čuje upravo zbog toga da bi imala šta da kaže o činjenicama i dokazima koje je pokretač postupka dostavio, usmeravajući postupak upravo na nju, da može taj pravni napad da odbije od sebe novom argumentacijom ili dokazivanjem svojih prava.
Na ovakav način se to osnovno pravo, koje važi već par hiljada godina, u potpunosti gasi. Na ovaj način se stranke stavljaju u neravnopravan položaj.
Inače, neravnopravnost parničnih stranaka u toku postupka jeste i razlog za izjavljivanje i redovnih i vanrednih pravnih lekova. Dakle, predlagač nije imao u vidu ovu jednu pravnu situaciju i dozvolio je mogućnost da sud može ovakvom dispozicijom, ovakvim ovlašćenjem da favorizuje jednu od stranaka u postupku.
Šta se dobija ovakvim zakonom? Upravo jedno neefikasno pravosuđe, razvlačenje parnice i postupaka. Mislim da će građani Srbije dobro zapamtiti ime aktuelnog ministra koji obećava da će se postupci brzo završavati, a da će izvršenje biti sprovođeno u roku od tri do šest meseci.
Želim da građani Srbije nakon šest meseci pogledaju stanje i status svojih predmeta pred sudom i neka procene ko je bio u pravu – oni koji su ovakvo rešenje predložili ili oni koji ovakva konkretna rešenja kritikuju.
Demokratska stranka se zalaže za postupak koji će omogućiti hitnu i blagovremenu zaštitu prava građana, naročito onih koji ulažu svoja sredstva, da imaju mogućnost da uložena sredstva povrate ili zaštite od nesavesnih korisnika ili onih koji su ta sredstva koristili.
Bilo je puno obećanja da ćemo dobiti efikasni postupak, da će se efikasno štiti prava, da je to jedan od preduslova za strana ulaganja, za investicije, za zaštitu kreditnih investitora, ali videćemo da li su sva ta njihova očekivanja ovde ispunjena.
Jedna od obaveza ove skupštine i predlagača zakona je da dostavi uz svaki zakon izjavu da je predloženi zakon u skladu sa pravom EU. Zato smatram da je ministar Stojković bio u obavezi da nam dostavi pisanu izjavu da je ovaj zakon u saglasnosti sa evropskim pravom. On je ovde deklarativno rekao da je dobio podršku predstavnika Evrope, ali takvu izjavu koja za njega predstavlja obavezujuću izjavu za koju on snosi političku odgovornost, treba da ostavi poslanicima, kako bismo se zaista uverili na osnovu čega i od koga je dobio saglasnost da je ovaj zakon u skladu sa evropskim pravom. Hvala.

Dame i gospodo, da ovo nije puka fraza, o čemu sam govorio, govori i član u kome stoji odredba da je sud ovlašćen da može odrediti pritvor svedoku koji ne želi da se izjašnjava o određenim činjenicama. To je protivno svim evropskim normama i svim demokratskim standardima. To je čak izbačeno iz Zakona o krivičnom postupku. Dakle, neuki svedok koji se plaši da da izjavu u vezi sa nekom spornom međom, koji se plaši da mu sutra međa koju je od dede nasledio ne bude pomerena na njegovu štetu, može da doživi da bude pritvoren do 30 dana ukoliko ne počne da se izjašnjava.
Doduše, postoji jedna ograda u tom članu, a to je da svedok može da se žali na to rešenje ukoliko zna da postoji osnov, da mu je sud uskratio pravo da ne iznese odgovor na pojedine činjenice koje njega ili njegovu porodicu mogu izložiti krivičnom progonu, teškoj sramoti ili znatnoj materijalnoj šteti. Koja to neuka stranka u vidu nekog seljaka iz najzabačenijeg sela može da zna da se koristi tim pravom? Da li je to preveliko ovlašćenje za nesavesnog sudiju koji može na taj način da vrši zloupotrebu i da vrši prisilu i prinudu prema onima koji se plaše za sopstveni status i za sopstvena lična ili imovinska prava?
Svuda u Evropi postoji zabrana izricanja zatvorskih kazni mimo krivičnih postupaka, mimo postupaka u kome je čoveku dato pravo da se brani ili pravo da se žali višem sudu. Za ovu žalbu, kako je ovde predviđeno, nije određen ni sud koji o njoj rešava. Dakle, radi se o grubom gaženju evropskih standarda i zato je neophodno da ministar da pisanu izjavu, da je ovaj zakon u skladu sa evropskim pravom, kako bi mogao da snosi odgovarajuću političku odgovornost. Hvala.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo, poštovani ministre, moram opet da vam ukažem da sve dok stranka nema pravo na advokata i branioca u postupku gde je pozvan kao svedok, a u svakom kaznenom postupku gde je moguće izreći kaznu zatvora, dužni ste da stranci obezbedite i pravo na stručnu odbranu i pravo na žalbu i pravo na sopstvenu odbranu.
Prema tome, svedok je ovde ugrožen i zato morate da priznate da ovakva jedna dispozicija, ovakvo ovlašćenje prema sudu, i suviše je opasno i podloga je za mnoge zloupotrebe. Zato smo predložili da se ovaj član briše.
To je samo jedan od primera gde se pokazuje gaženje evropskih standarda i uopšte demokratskih standarda koji treba da budu ugrađeni u jedan procesni zakon koji treba da predstavlja sporazum svih građana u Srbiji, da se utvrdi procedura po kojoj će rešavati međusobne sporove. To ne treba da bude podloga za političarenje i za polikitantstvo, već treba da bude izraz težnji svih građana, da u jednom zakonom uređenom postupku rešavaju svoje probleme.

 Javljam se na osnovu člana 96. Poslovnika, jer su moje reči pogrešno protumačene. Uopšte ne smatram da Vlada ide brzo, a ukoliko ide brzo, ona ima pogrešnu orijentaciju, pa žuri u pogrešnom smeru. Dakle, udaljava se od cilja ubrzanim koracima, a cilj ovog zakona je ubrzavanje i efikasna zaštita prava građana. Upozoravam sve građane koji imaju sporove pred sudom da će po ovom zakonu svoja prava još sporije rešavati. Oni sporovi koji traju deset i dvadeset godina trajaće i još uvek toliko. Ovo je samo jedna šminka koja nije dala mogućnost da se postupku završavaju efikasno i kvalitetno.
Tokom rasprave u pojedinostima o svakom članu ponaosob objasnićemo zbog čega je ovaj zakon i protivustavan i u sukobu sa Ustavnom poveljom, pa je to činjenica da je na Zakonodavnom odboru sa 6:5 izglasano da je u skladu sa Ustavom. To govori šta polovina članova Zakonodavnog odbora misli o ovom zakonu.

Dame i gospodo narodni poslanici, podržavam predlog gospodina Tome Nikolića koji je predložio da se ovaj član briše. Zaista smatram da je mesto ovog člana u zakonu apsolutno suvišno, u stvari da on nema mesta u ovom zakonu.
Pisci ovog teksta koji su napisali da stranka ima pravo da sud odluči u razumnom roku ili ne znaju srpski jezik ili ne znaju šta ovo znači. Valjda treba da se kaže da je sud dužan da odluči u razumnom roku i da ukoliko to ne učini mora da trpi sankciju, posledicu. Kaže: „Sud je dužan da nastoji”. Molio bih nekog da mi to prevede na srpski jezik. Šta to znači? To znači da ćemo mi imati neku komičnu situaciju u sudu, kad dođe stranka i kaže sudiji: „Hajde, sudija nastoji, jer si dužan da nastojiš”.
Ovo zaista govori o neživotnosti nekih rešenja u ovom zakonu, a parnice i sporovi su zaista životna stvar naših građana jer nekada ljudima odnesu čitavu mladost, sporovi traju duboko u starost i neki ne dožive da reše svoje sporove i da svojoj deci ostave raščišćene imovinsko-pravne odnose sa imanjem koje im ostavljaju.
Zato bi najpoštenije bilo da se ovaj član izbriše i da to Vlada prihvati. Naravno, ne postoji razumni građanin Srbije koji ne bi prihvatio mirno rešenje spora kao način regulisanja međusobnih pravnih odnosa.
Ali način kako je to ovde predviđeno samo vodi odugovlačenju postupka. Među građanima u Srbiji se kaže: „Nemoj samo da uđemo u građansku parnicu”, tako se bar kaže u mom kraju. Bojim se da će građani iz mog kraja govoriti „Nemoj samo da nas bace u medijaciju”. Hvala.