Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7264">Marko Đurišić</a>

Marko Đurišić

Demokratska stranka

Govori

Nemojte molim vas da mi govorite gde treba da držim ruke, stvarno nije u redu.
Nemojte da se plašite, nemate razloga da se plašite. Ja nikada nisam, za razliku od vaše stranke, ovde fizički nasrtao u prošlosti na predsedavajućeg u ovom parlamentu, nemate razloga da se plašite.
(Zoran Babić, s mesta: Mi nismo glasali iz Atine, iz Bodruma.)
Niste glasali iz Bodruma, ali ste proterivali građane Srbije…
Hvala.
Govorio sam sve vreme o ovim zakonima i kako su oni došli do nas i kakvu poruku šalju i kakve političke posledice imaju. Govorio sam o političkom kukavičluku, da nemamo ministra iz Vlade Srbije koja je branila Zakon o planiranju i izgradnji, koji smo usvojili pre 15 dana i koji sada menjamo. I nije smela ministarka da dođe ovde, nego su poslanici vladajuće većine stavili svoje potpise kako bi ispravili tuđu grešku. Mislio sam da je samo to u pitanju. Međutim, po izlaganju jednog prethodnog kolege, gde je upućena kritika prethodnim ministrima energetike, možda je to razlog, jer je ministarka koja bi trebalo ovde da govori o Zakonu o planiranju i izgradnji bila dve godine ministarka energetike.
Možda bi trebalo da postavimo pitanje – šta je ona za to vreme radila da stanje bude u energetici tako loše, a da će se tek sada promeniti?
Takođe, slika reformi je, i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o posebnim uslovima za upis prava svojine, gde se briše rok koji je donela ova Skupština pre godinu dana, da se upis treba izvršiti do 31. decembra ove godine, a sada se taj rok ostavlja neograničen.
Isto važi i za Zakon o matičnim knjigama. Država je imala pet godina da završi posao, a sada dolazi Vlada, u ovom slučaju ministar, što je dobro, i kaže – dajte nam još dve godine.
Mislimo da je to prava slika reformi ove Vlade koja ništa ne može da uradi od onoga što je obećala, koja ne može da odgovori na krizu u kojoj se Srbija nalazi, koja ne može da doprinese boljem životu građana, koja nije u stanju da ispuni ni sopstvena obećanja.
Podsećam, za 100 dana Vlade u ekspozeu rečeno je da će biti usvojeni neki zakoni. Neki su usvojeni, ali neki do dana današnjeg nisu i očigledno neće u ovoj godini, a to su vrlo važni zakoni, složićete se, zakon o stranim ulaganjima, zakon o javnim preduzećima, zakonom o platnim razredima, zakon o hipoteci, zakon o registru korisnika javnih sredstava i njihovih zaposlenih i angažovanih lica.
Znači sve ove stvari iz ekspozea premijera, a tamo je bilo nabrojano 15 zakona, pet nije usvojeno do dana današnjeg, ne u prvih 100 dana Vlade, nego u celoj ovoj godini prvoj Vlade.
Zato se postavlja pitanje – na koji način mi da verujemo da će i ova dva zakona za koja smatramo da su dobri, a to su Zakon o energetici i zakon, odnosno Predlog zakona o potvrđivanju okvirnog sporazuma između Republike Srbije i Evropske komisije biti sprovedeni na način na koji je to zamišljeno ovim zakonom. Imamo otvorenu sumnju da će ovi zakonski predlozi biti sprovedeni i da će imati efekat kakav je predviđen zakonom.
Smatramo da su ova dva zakona dobra i mi ćemo za njih glasati, a pošto ima još tri zakona za koje nećemo glasati, stavili smo na ovoj prijavi za reč oznaku „protiv“, a za ova preostala tri zakona nećemo glasati.
Sada bih iskoristio u preostalom vremenu, koje ne znam doduše tačno koliko mi je jer sam bio ometan od strane predsedavajućeg, da kažem i da postavim nekoliko pitanja, jer mislim na žalost nisam ni dovoljno kvalifikovan niti sam imao dovoljno vremena da se do kraja upoznam sa svim predlozima Zakona o energetici, pre svega, da bi mogao o svim aspektima tog zakona da govorim.
Prvo bih hteo da se osvrnem na jednu stvar koju nam je ministar na početku ovde rekao, a to je činjenica da je danas počela proizvodnja uglja sa kopa „Tamnava“ i kako je rekao ministar, tu će se dnevno 10.000 tona uglja iskovati i time će se zadovoljiti sve potrebe Termoelektrane „Nikola Tesla“, što je važno za očuvanje energetskog sistema Srbije, stabilnost pri napajanju električnom energijom i da građani ne treba da brinu da će biti restrikcija.
Ja bih želeo da postavim pitanje, a šta je onda sa uvozom uglja iz Rumunije koje građani Srbije treba da plate osam milijardi dinara? Osam milijardi dinara taj istovar, koliko ja znam, počeo je prošle nedelje, ne, počeo je ove nedelje tek istovar i postavlja se pitanje da li nam je taj ugalj uopšte i trebao, a pogotovo se postavlja pitanje pod kojim uslovima smo ugovorili taj posao? Da li je cena uglja u Rumuniji između 32 i 35 evra i da li je cena uglja koja će biti isporučen ovde u Srbiji 60 evra i ko će uzeti tu razliku? Da li je toliki trošak transporta i da li se on transportuje u gepeku nekih kola, ako to toliko košta?
Postavlja se pitanje – ko radi taj posao? Osobe koje su ranije imale problema sa zakonom u obavljanju nekih poslova i koji je kredibilitet firmi koje rade taj posao?
Hteo bih takođe da postavim pitanje ministru, s obzirom da su se, verovatno, nadam se da se građani sećaju, skandala sa početka ove godine 2014, kada su građani u januaru dobili enormne račune za električnu energiju, ako se sećate računi su bili duplirani, triplirani, pa su onda građani mogli da se žale, ja sam se žalio i onda mi je volšebno smanjen taj račun za pola, jer je očigledno neko hteo da krade od građana Srbije.
Tada je isto rukovodstvo, odnosno isti je direktor bio p re godinu dana kao i sad i postavljam vama pitanje ministre – da li ih držite pod kontrolom, da li ih držite na oku da ponovo u januaru se ne desi da građani Srbije, ionako osiromašeni rezultatima rada ove Vlade, ne dođu u situaciju da im se pošalju duplo tri puta, četiri puta veći računi za električnu energiju, kao što je to bio slučaj u januaru prošle godine? Mislim da to vrlo zanima građane Republike Srbije, a da vi ako ste bili ministar, doduše u drugom resoru pre godinu dana sada ste u resoru zaduženom za energetiku, da ćete unapred da povedete računa i da pratite na koji način će računi za električnu energiju u decembru mesecu ove godine biti isporučeni građanima.
Složićete se da je ovaj decembar mesec bio vanredno topao što se tiče spoljne temperature i da je potrošnja električne energije sigurno bila manja od prosečne potrošnje u decembru i vi sigurno možete o tome mnogo da nam kažete i mislim da građane pre svega to zanima.
Ove tehničke stvari koje se nalaze u zakonu, građani o njima ne znaju mnogo, postaviću jedno pitanje – u članu 179. u kome se praktično formira berza struje, odnosno da li se formira, da li će biti formirana prava berza struje i ko će biti nadležan za kontrolu? Da li će za kontrolu biti nadležna možda Komisija za hartije od vrednosti? Kaže se, jer imamo sad već slučaj da je Elektromreža Srbije, kao društvo za transport električne energije, se registrovala i za trgovinu električne energije, da li će ona raditi nešto vezano za trgovinu, što je jedan neuobičajeni slučaj u evropskoj praksi i nije nešto što možete da nađete i u drugim zemljama?
Takođe želim da postavim pitanje na osnovu nečega što piše u obrazloženju ovog zakona, a vi ništa niste rekli o tome. Kaže se u obrazloženju da primena direktive 2009/73, da je za primenu te direktive, da bi se ispunilo potrebno je da se pored navedenog omogući kontrola, odnosno da je potrebno da se kontrola vrši u dva različita ministarstva, kontrola nad transportom i proizvodnjom energije.
Ovde vi kažete da bi se sprovela ta direktiva zahteva izmenu zakonskih propisa kao što su Zakon o Vladi, Zakon o ministarstvima i Zakon o javnim preduzećima. Postavljam pitanje, kada će se promeniti ovi zakoni da bi mogli da sprovedemo direktivu jer onda vi ovde kažete dalje ako se sve gore navedeno ne ispuni, obavljanje delatnosti operatora prenosnog, odnosno transportnog sistema neće moći da se sertifikuje, a samim tim ni da se primeni propisana uredba zakona, niti ispoštovati zahtev iz direktive.
Znači, potrebno je promeniti tri vrlo važna zakona, Zakon o Vladi i ministarstvima i doneti konačno novi zakon o javnim preduzećima, što je bilo obećanje iz ekspozea premijera kada smo birali ovu Vladu pre nešto više od osam meseci.
Na kraju, nešto se nalazi u Nacionalnog strategiji za razvoj energetike. Mi imamo, i to smo čuli, najveće količine električne energije, 64% se proizvodi iz termoelektrana i koristi se ugalj. Po direktivi o velikim ložištima, koja je obavezna, mora da se smanji emisija štetnih gasova, a da bi se smanjilo tako, a da se ne izgubi potencijal u proizvodnji električne energije, potrebno je izgraditi nove kapacitete snage do minimum 700 megavata, jer po toj direktivi, a ona je vrlo stroga i vrlo važna, kaže se da se termoblokovi snage ispod 300 megavata, a to su u našem slučaju TENT A1, A2, „Kostolac“, A1, A2 „Morava“, „Kolubara“ i panonske elektrane, moraju sukcesivno povlačiti od 2018. do 2024. godine kako bi se smanjila šetna emisija gasova.
Da se kod jačih termoblokova snage preko 300 megavata, a to su TENT A3 do A6 i TENT B1 i B2, „Kostolac“ B1 i B2, da se u njih moraju izvršiti značajna ulaganja od preko 600 miliona evra za ugradnju postrojenja za odsumporavanje i denitrifikaciju, kao i elektro filteri.
S obzirom na obimnost tih radova, kompleksnost sprovođenja javnih nabavki u ovom slučaju, koliko se odmaklo, jer možemo vrlo lako da dođemo u situaciju da se sa ovim poslom ne krene na vreme, a da mi zbog obaveza iz direktive velikim ložištima krenemo da gasimo ove manje blokove i time stvorimo manjak u elektroenergetskom sistemu Srbije, koji će onda morati da se uvozi iz inostranstva i time će se platni bilans Republike Srbije dodatno pogoršati i stvoriće se veća zavisnost od uvozne energije, a samim tim ugroziće se i energetska bezbednost.
Po zakonu se za distribuciju električne energije ne predviđa ulazak privatnog kapitala, ako sam ja dobro pročitao, a da se kod distribucije gasa ostavlja mogućnost uvođenja privrednog kapitala. Znači, kaže se da će se za distribuciju, da je moguće da se da preduzećima sa javnim, državnim kapitalom, privrednim kapitalom. Znači, to je što se tiče distribucije gasa.
Zanima me da li, a nešto sam čitao o strategiji energetike, odnosno pre svega vezano za električnu energiju, i postoji opasnost da se ukoliko se krene u jednom pravcu, može da dođe da Srbija nažalost postane zavisna od uvoza električne energije i kakve su procene i da li je izrađen plan dinamike usklađivanja cene električne energije sa tržišnim cenama, jer bez toga naći ćemo se u opasnosti da EPS počne da stvara gubitke i da optereti budžet Republike Srbije, umesto da stvaranjem dodatne vrednosti olakša punjenje budžeta Republike Srbije i pojača fiskalnu konsolidaciju o kojoj smo mnogo govorili u ovoj godini, na kraju godine kada smo smanjivali, zbog fiskalne konsolidacije, plate i penzije?
U svakom slučaju, puno je pitanja koje ja, nažalost, ne mogu više da postavim, jer, ako sam razumeo, nemam više vremena. Ono što je bitno jeste da ovaj zakon, ukoliko se usvoji, Predlog zakona o energetici, bude dosledno i kvalitetno sproveden. Možda je trebalo razmisliti o posebnim zakonima za posebnu vrstu energetike, energija, znači za struju, gas, naftu, jer postoje različite dinamike za liberalizaciju tržišta. Nije ista dinamika predviđena za liberalizaciju tržišta gasa, za liberalizaciju tržišta električne energije i može da se ovako obimnim zakonom, koji sve te oblasti sažima u jednu oblast, u jedan zakon, pojavi problem sa poštovanjem rokova i sa funkcionisanjem i postupanjem državnih organa.
Ja se iskreno nadam, gospodine ministre, da će država Srbija u narednom periodu iza vašeg mandata krenuti u ove ozbiljne investicione procese u oblasti energetike, pre svega u oblasti električne energije, jer smatram da su tu veliki potencijali, možda najveći, mislim da su energetika i poljoprivreda najveći potencijali Republike Srbije za razvoj u narednom periodu, da ovaj zakon pruža zakonsku osnovu da se te investicije ostvare, ali je pitanje sada kako će efikasno država sprovoditi ceo ovaj program i strategije. Znači, da li će se u zadatim rokovima izvršiti svi planirani procesi?
Ponavljam, ponovo postoji ta opasnost da ako se ne krene sa investiranjem u ove velike blokove TENT A3, A6, B1, B2, „Kolubare“ A1, A2, ulaganje u desumporizaciju, da će se isključivanjem ovih manjih blokova doći do manjka u energetskom bilansu Srbije i da ćemo morati da uvozimo umesto da izvozimo struju, jer Srbija ima potencijal da bude glavni izvoznik u regionu električne energije i to je verovatno jedna od najviših šansi privrede Republike Srbije. Vi ste o tome govorili i ja se sa tim slažem da te velike investicije u energetiku pokreću privredu u raznim oblastima od građevinarstva i drugih segmenata i razvoja društva.
U svakom slučaju, mi ćemo podržati ovaj sporazum sa EU. Drago mi je da je ministarka danas tu i da je rekla u uvodnom izlaganju nekoliko stvari. Zahvaljujem joj se na tome. Kažem opet, jedino mi je krivo što se i ovaj zakon donosi po hitnom postupku. Mislim da je mogla ta dinamika da se malo uskladi i sa našim načinom rada i da smo ovaj sporazum mogli da dobijemo ranije kako bi ne samo mi nego i građani mogli da se kvalitetnije upoznaju sa ovim predlogom i da znaju koje su im sve mogućnosti saradnje sa predpristupnim fondovima EU, koji su im svi oblici saradnje mogući. Hvala.
Hvala.
Poštovani predsedavajući, da, govorio sam o političkom kukavičluku jer šesti mesec za redom niko iz Vlade ne sme da dođe u parlament poslednjeg četvrtka u mesecu da odgovara na pitanja poslanika, u skladu sa Poslovnikom. Ne znam šta je to drugo i kojim rečima da to nazovem, osim politički kukavičluk.
Mi smo bili ovde svakog četvrtka, čekali da se sazove sednica, da dođe premijer i svi ministri i da, u skladu sa Poslovnikom, koji nam ne daje mnogo vremena, postavimo makar jedno ili dva pitanja. Na žalost, to nijednom nismo imali priliku od jula meseca, ali zato imamo situaciju da dođe premijer ovde, čeka ovde, ne znam šta radi…
(Zoran Babić, s mesta: Da li je došao ili nije došao?)
Nije došao predsednik Vlade nego kada su poslanici vladajuće većine završili svoje izlaganje i onda došao je…
(Zoran Babić, s mesta: Da li je došao ili nije došao?)
Došao je kada smo završili svoje izlaganje.
(Zoran Babić, s mesta: Da li je došao ili nije došao?)
Ja samo kažem kada je došao.
Došao je kada je znao da ne može da dobije odgovor po Poslovniku od strane poslanika i onda je ovde stvorio jednu atmosferu koja uopšte nije dostojna parlamenta.
Nije bio sa nama ovde ceo taj dan, kao što ste vi uporno ponavljali, bio je sa nama neka tri sata.
Pa, repliciram.
Ko je proterivao građane Srbije devedesetih godina? Ko je bio protiv saradnje sa Haškim tribunalom? Ko je skidao ime ulice Zorana Đinđića? Ko je crtao granice ovde po Balkanu, nove granice… (Isključen mikrofon.)
Hvala.
Ko je bio ministar informisanja kada je ubijen Slavko Đuruvija?
Hvala poštovani predsedavajući.
Ja bih sada trebao da dobijem pravo na tri replike jer sam od strane tri prethodna govornika, da kažem, spomenut, i moje izlaganje je bilo pogrešno protumačeno. Ali evo da probam, ne znam koliko ćete mi dati vremena, da li ćete biti fleksibilni kao u ponedeljak.
Ja sam ovde nazvan „političkom kukavicom“ od premijera. Ja se ne osećam političkom kukavicom jer sam podržavao politiku pomirenja u regionu. Ne osećam se političkom kukavicom jer sam podržavao hapšenje Karadžića i Mladića. Ne osećam se političkom kukavicom zato što sam podržavao politiku borbe protiv organizovanog kriminala i donošenja Zakona o imovini stečenoj kriminalom…
Pa samo repliciram ko je politička kukavica.
Evo, samo molim vreme.
Ne smatram da sam politička kukavica jer sam podržavao politiku koja je dovela do ukidanja viza i dobijanja statusa kandidata Republike Sribije.
A oko toga šta je ova Vlada obećavala, a nije ispunila, evo nekoliko stvari. Otvaranje pregovora do kraja godine, izjava premijera od maja meseca ove godine. (Isključen mikrofon.)
Hvala. Govoreno je o tome da se u kampanji spominjane reforme. U kampanji je gospodin Stefanović, potpredsednik SNS rekao da neće biti smanjenja plata i penzija, naprotiv, biće povećanja. U februaru mesecu ove godine možete da neđete to. Tako se dobijaju izbori.
Evo sad u kampanji za lokalne izbore u nedelju, kaže se – živećete bolje 2015.godine. A prošle godine, pre godinu dana, rečeno je za izbore na Voždovcu, živeće se bolje 2014. godine. To su ta obećanja koja se ne ispunjavaju. Šta je Evropska komisija rekla o slobodi medija? Šta je… (Isključen mikrofon.)
Nemam ja nikakav problem da sedim i da diskutujem o svemu onome što je bilo. Naravno bilo bi mnogo bolje da mi diskutujemo o onome što će biti. Ali, pošto se vi stalno vraćate u prošlost, hajde da se vraćamo u prošlost.
Znači, šta je uradila ta vlast i koja su to obećanja? To je dobijanje statusa kandidata, ukidanje viza za građane Srbije. To je otvaranje „Fijata“ u Srbiji. To je socijalni mir 2008. i 2009. godine u vreme najveće svetske ekonomske krize u poslednjih 50 godina. Završetak saradnje sa Hagom. Borba protiv organizovanog kriminala. Donošenje zakona o oduzimanju imovine stečene tim kriminalom, protiv koga ste vi bili. Protiv koga ste vi bili, kao veliki borci za borbu protiv organizovanog kriminala.
Šta imamo danas? Kako Evropska komisija gleda to što već više od tri meseca traje štrajka advokata u Republici Srbiji? Da li je to pozitivno ocenjeno u izveštaju Evropske komisije? Kako Evropska komisija vidi stanje u medijima u Republici Srbiji? Da li su mediji u Republici Srbiji slobodni ili imate cenzure i auto-cenzure?
(Ninoslav Girić, s mesta: Struja.)
Struja…
Drago mi je što ministar demantuje ono što piše jednom od tabloida, ne u ovome, da ne kažem šta od novina to ime, u tabloidu jednom, gde je pisalo da je ova cena navodno 60 evra kada se proračuna. Meni je drago da to nije istina, kao što nije istina mnoge stvari koje tamo pišu, a koje vladajuća većina ovde ponavlja iz dana u dan kada im ide u korist, a o ovome je ćutala, a kada piše o nekim drugim onda to ne dovodi u pitanje.
Znači, možemo da vodimo ovde razgovor o prošlosti koliko hoćete i svaki put kada krenete tu temu ja ću vam postavljati ista pitanja. Kakva je politika bila vaših lidera 1992, 1993, 1996…
… 1998, 2000. godine, 2003, 2005, 2008. godine. Ko je organizovao miting u Beogradu kada je uhapšen Karadžić?