Hvala.
Govorio sam sve vreme o ovim zakonima i kako su oni došli do nas i kakvu poruku šalju i kakve političke posledice imaju. Govorio sam o političkom kukavičluku, da nemamo ministra iz Vlade Srbije koja je branila Zakon o planiranju i izgradnji, koji smo usvojili pre 15 dana i koji sada menjamo. I nije smela ministarka da dođe ovde, nego su poslanici vladajuće većine stavili svoje potpise kako bi ispravili tuđu grešku. Mislio sam da je samo to u pitanju. Međutim, po izlaganju jednog prethodnog kolege, gde je upućena kritika prethodnim ministrima energetike, možda je to razlog, jer je ministarka koja bi trebalo ovde da govori o Zakonu o planiranju i izgradnji bila dve godine ministarka energetike.
Možda bi trebalo da postavimo pitanje – šta je ona za to vreme radila da stanje bude u energetici tako loše, a da će se tek sada promeniti?
Takođe, slika reformi je, i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o posebnim uslovima za upis prava svojine, gde se briše rok koji je donela ova Skupština pre godinu dana, da se upis treba izvršiti do 31. decembra ove godine, a sada se taj rok ostavlja neograničen.
Isto važi i za Zakon o matičnim knjigama. Država je imala pet godina da završi posao, a sada dolazi Vlada, u ovom slučaju ministar, što je dobro, i kaže – dajte nam još dve godine.
Mislimo da je to prava slika reformi ove Vlade koja ništa ne može da uradi od onoga što je obećala, koja ne može da odgovori na krizu u kojoj se Srbija nalazi, koja ne može da doprinese boljem životu građana, koja nije u stanju da ispuni ni sopstvena obećanja.
Podsećam, za 100 dana Vlade u ekspozeu rečeno je da će biti usvojeni neki zakoni. Neki su usvojeni, ali neki do dana današnjeg nisu i očigledno neće u ovoj godini, a to su vrlo važni zakoni, složićete se, zakon o stranim ulaganjima, zakon o javnim preduzećima, zakonom o platnim razredima, zakon o hipoteci, zakon o registru korisnika javnih sredstava i njihovih zaposlenih i angažovanih lica.
Znači sve ove stvari iz ekspozea premijera, a tamo je bilo nabrojano 15 zakona, pet nije usvojeno do dana današnjeg, ne u prvih 100 dana Vlade, nego u celoj ovoj godini prvoj Vlade.
Zato se postavlja pitanje – na koji način mi da verujemo da će i ova dva zakona za koja smatramo da su dobri, a to su Zakon o energetici i zakon, odnosno Predlog zakona o potvrđivanju okvirnog sporazuma između Republike Srbije i Evropske komisije biti sprovedeni na način na koji je to zamišljeno ovim zakonom. Imamo otvorenu sumnju da će ovi zakonski predlozi biti sprovedeni i da će imati efekat kakav je predviđen zakonom.
Smatramo da su ova dva zakona dobra i mi ćemo za njih glasati, a pošto ima još tri zakona za koje nećemo glasati, stavili smo na ovoj prijavi za reč oznaku „protiv“, a za ova preostala tri zakona nećemo glasati.
Sada bih iskoristio u preostalom vremenu, koje ne znam doduše tačno koliko mi je jer sam bio ometan od strane predsedavajućeg, da kažem i da postavim nekoliko pitanja, jer mislim na žalost nisam ni dovoljno kvalifikovan niti sam imao dovoljno vremena da se do kraja upoznam sa svim predlozima Zakona o energetici, pre svega, da bi mogao o svim aspektima tog zakona da govorim.
Prvo bih hteo da se osvrnem na jednu stvar koju nam je ministar na početku ovde rekao, a to je činjenica da je danas počela proizvodnja uglja sa kopa „Tamnava“ i kako je rekao ministar, tu će se dnevno 10.000 tona uglja iskovati i time će se zadovoljiti sve potrebe Termoelektrane „Nikola Tesla“, što je važno za očuvanje energetskog sistema Srbije, stabilnost pri napajanju električnom energijom i da građani ne treba da brinu da će biti restrikcija.
Ja bih želeo da postavim pitanje, a šta je onda sa uvozom uglja iz Rumunije koje građani Srbije treba da plate osam milijardi dinara? Osam milijardi dinara taj istovar, koliko ja znam, počeo je prošle nedelje, ne, počeo je ove nedelje tek istovar i postavlja se pitanje da li nam je taj ugalj uopšte i trebao, a pogotovo se postavlja pitanje pod kojim uslovima smo ugovorili taj posao? Da li je cena uglja u Rumuniji između 32 i 35 evra i da li je cena uglja koja će biti isporučen ovde u Srbiji 60 evra i ko će uzeti tu razliku? Da li je toliki trošak transporta i da li se on transportuje u gepeku nekih kola, ako to toliko košta?
Postavlja se pitanje – ko radi taj posao? Osobe koje su ranije imale problema sa zakonom u obavljanju nekih poslova i koji je kredibilitet firmi koje rade taj posao?
Hteo bih takođe da postavim pitanje ministru, s obzirom da su se, verovatno, nadam se da se građani sećaju, skandala sa početka ove godine 2014, kada su građani u januaru dobili enormne račune za električnu energiju, ako se sećate računi su bili duplirani, triplirani, pa su onda građani mogli da se žale, ja sam se žalio i onda mi je volšebno smanjen taj račun za pola, jer je očigledno neko hteo da krade od građana Srbije.
Tada je isto rukovodstvo, odnosno isti je direktor bio p re godinu dana kao i sad i postavljam vama pitanje ministre – da li ih držite pod kontrolom, da li ih držite na oku da ponovo u januaru se ne desi da građani Srbije, ionako osiromašeni rezultatima rada ove Vlade, ne dođu u situaciju da im se pošalju duplo tri puta, četiri puta veći računi za električnu energiju, kao što je to bio slučaj u januaru prošle godine? Mislim da to vrlo zanima građane Republike Srbije, a da vi ako ste bili ministar, doduše u drugom resoru pre godinu dana sada ste u resoru zaduženom za energetiku, da ćete unapred da povedete računa i da pratite na koji način će računi za električnu energiju u decembru mesecu ove godine biti isporučeni građanima.
Složićete se da je ovaj decembar mesec bio vanredno topao što se tiče spoljne temperature i da je potrošnja električne energije sigurno bila manja od prosečne potrošnje u decembru i vi sigurno možete o tome mnogo da nam kažete i mislim da građane pre svega to zanima.
Ove tehničke stvari koje se nalaze u zakonu, građani o njima ne znaju mnogo, postaviću jedno pitanje – u članu 179. u kome se praktično formira berza struje, odnosno da li se formira, da li će biti formirana prava berza struje i ko će biti nadležan za kontrolu? Da li će za kontrolu biti nadležna možda Komisija za hartije od vrednosti? Kaže se, jer imamo sad već slučaj da je Elektromreža Srbije, kao društvo za transport električne energije, se registrovala i za trgovinu električne energije, da li će ona raditi nešto vezano za trgovinu, što je jedan neuobičajeni slučaj u evropskoj praksi i nije nešto što možete da nađete i u drugim zemljama?
Takođe želim da postavim pitanje na osnovu nečega što piše u obrazloženju ovog zakona, a vi ništa niste rekli o tome. Kaže se u obrazloženju da primena direktive 2009/73, da je za primenu te direktive, da bi se ispunilo potrebno je da se pored navedenog omogući kontrola, odnosno da je potrebno da se kontrola vrši u dva različita ministarstva, kontrola nad transportom i proizvodnjom energije.
Ovde vi kažete da bi se sprovela ta direktiva zahteva izmenu zakonskih propisa kao što su Zakon o Vladi, Zakon o ministarstvima i Zakon o javnim preduzećima. Postavljam pitanje, kada će se promeniti ovi zakoni da bi mogli da sprovedemo direktivu jer onda vi ovde kažete dalje ako se sve gore navedeno ne ispuni, obavljanje delatnosti operatora prenosnog, odnosno transportnog sistema neće moći da se sertifikuje, a samim tim ni da se primeni propisana uredba zakona, niti ispoštovati zahtev iz direktive.
Znači, potrebno je promeniti tri vrlo važna zakona, Zakon o Vladi i ministarstvima i doneti konačno novi zakon o javnim preduzećima, što je bilo obećanje iz ekspozea premijera kada smo birali ovu Vladu pre nešto više od osam meseci.
Na kraju, nešto se nalazi u Nacionalnog strategiji za razvoj energetike. Mi imamo, i to smo čuli, najveće količine električne energije, 64% se proizvodi iz termoelektrana i koristi se ugalj. Po direktivi o velikim ložištima, koja je obavezna, mora da se smanji emisija štetnih gasova, a da bi se smanjilo tako, a da se ne izgubi potencijal u proizvodnji električne energije, potrebno je izgraditi nove kapacitete snage do minimum 700 megavata, jer po toj direktivi, a ona je vrlo stroga i vrlo važna, kaže se da se termoblokovi snage ispod 300 megavata, a to su u našem slučaju TENT A1, A2, „Kostolac“, A1, A2 „Morava“, „Kolubara“ i panonske elektrane, moraju sukcesivno povlačiti od 2018. do 2024. godine kako bi se smanjila šetna emisija gasova.
Da se kod jačih termoblokova snage preko 300 megavata, a to su TENT A3 do A6 i TENT B1 i B2, „Kostolac“ B1 i B2, da se u njih moraju izvršiti značajna ulaganja od preko 600 miliona evra za ugradnju postrojenja za odsumporavanje i denitrifikaciju, kao i elektro filteri.
S obzirom na obimnost tih radova, kompleksnost sprovođenja javnih nabavki u ovom slučaju, koliko se odmaklo, jer možemo vrlo lako da dođemo u situaciju da se sa ovim poslom ne krene na vreme, a da mi zbog obaveza iz direktive velikim ložištima krenemo da gasimo ove manje blokove i time stvorimo manjak u elektroenergetskom sistemu Srbije, koji će onda morati da se uvozi iz inostranstva i time će se platni bilans Republike Srbije dodatno pogoršati i stvoriće se veća zavisnost od uvozne energije, a samim tim ugroziće se i energetska bezbednost.
Po zakonu se za distribuciju električne energije ne predviđa ulazak privatnog kapitala, ako sam ja dobro pročitao, a da se kod distribucije gasa ostavlja mogućnost uvođenja privrednog kapitala. Znači, kaže se da će se za distribuciju, da je moguće da se da preduzećima sa javnim, državnim kapitalom, privrednim kapitalom. Znači, to je što se tiče distribucije gasa.
Zanima me da li, a nešto sam čitao o strategiji energetike, odnosno pre svega vezano za električnu energiju, i postoji opasnost da se ukoliko se krene u jednom pravcu, može da dođe da Srbija nažalost postane zavisna od uvoza električne energije i kakve su procene i da li je izrađen plan dinamike usklađivanja cene električne energije sa tržišnim cenama, jer bez toga naći ćemo se u opasnosti da EPS počne da stvara gubitke i da optereti budžet Republike Srbije, umesto da stvaranjem dodatne vrednosti olakša punjenje budžeta Republike Srbije i pojača fiskalnu konsolidaciju o kojoj smo mnogo govorili u ovoj godini, na kraju godine kada smo smanjivali, zbog fiskalne konsolidacije, plate i penzije?
U svakom slučaju, puno je pitanja koje ja, nažalost, ne mogu više da postavim, jer, ako sam razumeo, nemam više vremena. Ono što je bitno jeste da ovaj zakon, ukoliko se usvoji, Predlog zakona o energetici, bude dosledno i kvalitetno sproveden. Možda je trebalo razmisliti o posebnim zakonima za posebnu vrstu energetike, energija, znači za struju, gas, naftu, jer postoje različite dinamike za liberalizaciju tržišta. Nije ista dinamika predviđena za liberalizaciju tržišta gasa, za liberalizaciju tržišta električne energije i može da se ovako obimnim zakonom, koji sve te oblasti sažima u jednu oblast, u jedan zakon, pojavi problem sa poštovanjem rokova i sa funkcionisanjem i postupanjem državnih organa.
Ja se iskreno nadam, gospodine ministre, da će država Srbija u narednom periodu iza vašeg mandata krenuti u ove ozbiljne investicione procese u oblasti energetike, pre svega u oblasti električne energije, jer smatram da su tu veliki potencijali, možda najveći, mislim da su energetika i poljoprivreda najveći potencijali Republike Srbije za razvoj u narednom periodu, da ovaj zakon pruža zakonsku osnovu da se te investicije ostvare, ali je pitanje sada kako će efikasno država sprovoditi ceo ovaj program i strategije. Znači, da li će se u zadatim rokovima izvršiti svi planirani procesi?
Ponavljam, ponovo postoji ta opasnost da ako se ne krene sa investiranjem u ove velike blokove TENT A3, A6, B1, B2, „Kolubare“ A1, A2, ulaganje u desumporizaciju, da će se isključivanjem ovih manjih blokova doći do manjka u energetskom bilansu Srbije i da ćemo morati da uvozimo umesto da izvozimo struju, jer Srbija ima potencijal da bude glavni izvoznik u regionu električne energije i to je verovatno jedna od najviših šansi privrede Republike Srbije. Vi ste o tome govorili i ja se sa tim slažem da te velike investicije u energetiku pokreću privredu u raznim oblastima od građevinarstva i drugih segmenata i razvoja društva.
U svakom slučaju, mi ćemo podržati ovaj sporazum sa EU. Drago mi je da je ministarka danas tu i da je rekla u uvodnom izlaganju nekoliko stvari. Zahvaljujem joj se na tome. Kažem opet, jedino mi je krivo što se i ovaj zakon donosi po hitnom postupku. Mislim da je mogla ta dinamika da se malo uskladi i sa našim načinom rada i da smo ovaj sporazum mogli da dobijemo ranije kako bi ne samo mi nego i građani mogli da se kvalitetnije upoznaju sa ovim predlogom i da znaju koje su im sve mogućnosti saradnje sa predpristupnim fondovima EU, koji su im svi oblici saradnje mogući. Hvala.