Dame i gospodo narodni poslanici, da je danas 3. ili 6. jun 2016. godine, onda bi ova rasprava, kako kolege iz vladajuće koalicije ovde govore, imala smisla. To je bio dan kada je konstituisan ovaj saziv Narodne skupštine i toga dana je trebalo da se konstituiše i Nadzorni odbor za ovaj saziv. I tako je to trebalo svaki saziv Narodne skupštine od 2000. godine, od kad Nadzorni odbor postoji kao obaveza u Zakonu o izboru narodnih poslanika.
Čuli smo da se, nažalost, to do sada nije dešavalo, odnosno jedanput smo samo imali Nadzorni odbor i evo sada ćemo za ove izbori imati još jedanput. Sada tu ima dosta problema i oko funkcionisanja Nadzornog odbora, pa pre svega oko Agencije za borbu protiv korupcije i njenih nadležnosti, jer se, na kraju, postavlja pitanje – kakva će biti odgovornost za sve one koji budu kršili član 100. iz Zakona o izboru narodnih poslanika koji reguliše šta sve Nadzorni odbor treba da radi?
Što bi se reklo, šta je tu je, dobro je i krajnje je vreme da se formira ovaj Nadzorni odbor. Rekoh, da smo to radili pre četiri godine, onda bismo sigurno govorili o kandidatima, a sada moramo malo više da se posvetimo ovom opštem delu i činjenici pod kojim okolnostima je došlo do formiranja, odnosno će doći do formiranja ovog Nadzornog odbora.
Naravno, pre toga želim da istaknem da je kandidat naše poslaničke grupe SRS dr Nikola Žutić i da se radi zaista o čoveku koji može raditi i ovaj i bilo koji drugi ozbiljan posao, kao što je radio u svom radnom veku. On je završio filozofski fakultet, doktor je nauka, objavio je oko 35 monografija, studija, zbirki dokumenata, udžbenik iz istorije za završne razrede gimnazije i oko 150 članaka, priloga, rasprava, veliki broj knjiga. Radio je kao profesor docent za političku istoriju Srba na Pravnom fakultetu Univerziteta „Nikola Tesla“ u Kninu, radio je u Institutu za savremenu istoriju u zvanju naučnog savetnika. Dakle, čovek koji ima i formalno obrazovanje i sve karakteristike, a moralno je apsolutno čovek kome se može poveriti svaka ozbiljna državna funkcija.
Mi smo ovde čuli malopre od kolega, pominje se i pominjala se Marinika Čobanu kao neko ko šeta sa mandatom od jedne do druge poslaničke grupe, ja bih dodala i Sandu Rašković Ivić. Nisu one jedine, ali zaista su one valjda one primer nemorala kada je u pitanju Narodna skupština i narodni poslanik koji može, kao pod mišku, da stavi mandat i da ga šeta od jedne do druge stranke. Vi to lepo primećujete, ali mi postavljamo pitanje – zašto nećete da prihvatite naš predlog da se izmeni taj Zakon o izboru narodnih poslanika u tom delu, da se odredba iz Ustava Republike Srbije, koja garantuje da narodni poslanik ima slobodu da mandat stavi na raspolaganje stranci sa čije liste je izabran, vrati ponovo u zakon?
Zakon o izboru narodnih poslanika je, podsetićemo, izglasan 2000. godine na predlog SRS. Tada su apsolutno sve parlamentarne stranke glasale za ovaj predlog zakona i bio je to dobar predlog zakona, ali je u međuvremenu pretrpeo nekoliko izmena. Dve su posebno loše i zbog te dve izmene ovaj zakon je poprilično izgubio na svojim demokratskim principima koje je imao od samog početka.
Jedna izmena je upravo ta gde je tada DS, preko Ustavnog suda, uspela da završi da mandat pripada poslaniku, što je, naravno, apsolutno suprotno Ustavu Republike Srbije i što može da se ispravi i sada. Ponavljam, samo da se u izmenjeni zakon doda stav iz člana Ustava koji govori o tome da poslanik može da ima slobodu da svoj mandat stavi na raspolaganje političkoj partije sa čije liste je izabran.
Druga izmena koja je takođe loša, jeste ta, kada su predložili i usvojili, da se poslanici, nakon izbora, biraju sa liste stranaka koje pređu cenzus i to redosledom na kojem su na toj listi bili pre izbora. To je jako loše. Znate, to je demotivisanje ljudi koji rade kampanju. Vi imate jedan deo ljudi koji su i, logično da većina stranaka svoje stranačko rukovodstvo stavlja na početak izborne liste, jer je upravo rukovodstvo to koje će najbolje predstaviti svaki stranački program, onda ljudi koji možda mnogo dobro rade u kampanji, koji su negde u drugom, trećem delu liste kandidati, oni ne mogu postati narodni poslanici iako njihova stranka procenjuje da su odlično radili, da recimo stranka ima 15% prosek osvojenih glasova, a u jednoj opštini ima 26. Valjda u toj opštini ima određenog uticaja i onoga ko je postigao toliko veći rezultat, bio je vredniji, bio je agilniji u predstavljanju stranačkog programa, ali stranka ne može da ga nagradi da bude narodni poslanik zato što mora da se poštuje unapred neka utvrđena lista.
Bilo bi dobro da konačno jednom poslušate poslaničku grupu SRS i da prihvatite ove dve izmene. Od oktobra prošle godine vam to nudimo svaki put kada nam to Poslovnik dozvoljava.
Nije dobro što se vi danas hvalite kako ćemo konačno imati Nadzorni odbor, a ovi pre ga nisu imali itd. Niste ga ni vi imali, gospodo, i ne biste ga imali ni sada da vam nije bilo onog Nacionalnog konventa za EU, da vas nisu postrojili, da nisu od vas to tražili razni koji su se ovde švrćkali, ti istrošeni evropski komesari, i vi onda slušate ono što vam oni kažu. Oni su rekli da mora Nadzorni odbor i vi ste prihvatili. Mi nemamo ništa protiv što se bira Nadzorni odbor. Predložili smo svog kandidata, glasaćemo.
Kolega, nije ništa smešno, tužno je. Tužno je da vi sami ne znate šta je pisalo u članu 100. Zakona o izboru narodnih poslanika. Kada vam dođe ona Fajon ili, ne znam, onaj Flankenštajn, ko god, i kaže – hajde brže za sto, donosite, usvajajte odluku da formirate Nadzorni odbor, vi se onda setite i prihvatate. To je ono što nije dobro.
Nije dobro da ste unutrašnje političke probleme u Srbiji izmestili iz Narodne skupštine. Vidite kako je lepo kada o Nadzornom odboru pričamo ovde. Ovde je mesto da se priča i o Nadzornom odboru, i za neki dan o REM-u, i o Agenciji za borbu protiv korupcije itd, ali ne da se radi po nalogu EU, nego da mi sami, kao narodni poslanici, procenjujemo šta je od interesa za politički život u Srbiji, šta je od interesa za razvoj demokratije u našoj državi, za razvoj parlamentarne demokratije, da ovde otvaramo raspravu i da nakon rasprave odlučujemo. Hvala.