Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo rekli da ovaj zakon ne treba, nije trebalo ni da se donosi i kroz svoje amandmane smo izrazili stav SRS tako što smo predložili brisanje svih tih članova, pa tako i ovog člana 1, zato što smo uvereni da onaj kome je zakon namenjen ništa neće dobiti ovim zakonom.
Produžava se rok za prikupljanje dokumentacije, skraćuje se rok za konačnu isplatu, znači svi oni koji imaju urednu dokumentaciju mogu bez problema da realizuju ta svoja potraživanja, ali se ovde postavlja još jedno pitanje – kako je moguće da je neko mogao da ostvari to pravo kod Međunarodnog suda u Strazburu ako nije imao potpunu dokumentaciju?
Uvek kada se nešto dešava, kada mi potvrđujemo neke sporazume i nešto što dobijamo naloge iz inostranstva, uvek se to nekako ispostavi da to nije u interesu ni naše države, ni našeg naroda. To nije prvi put, naravno.
Ali, ne može da se govori o ovom zakonu, a da se nekako ne vratimo u ružnu istoriju Srbije koja je počela 2000. godine onom buldožer revolucijom i tada je zapravo počeo sunovrat Srbije i rastakanje u svakom smislu te reči. Glavni nosioci uništenja Srbije iz tog vremena su Dinkić, Labus, Vlahović i Đelić. Bilo ih je još, ali ove apostrofiramo iz razloga što je vrlo interesantno da su oni danas ugledni članovi društva na bitnim funkcijama, da im dlaka sa glave ne fali, a da svi kada govorimo o tom vremenu kao glavne kriminalce, kao glavne krivce za kriminalne privatizacije označavamo upravo njih.
Ali, mi danas imamo situaciju da je Dinkić, recimo, taj koji je u Srbiju doveo Bin Zajeda sa punom torbom raznih obećanja, od kojih, znamo svi, koliko nije ispunjeno. Vlahović je neko je, evo da se podsetimo, Vlahović je pred Skupštinu tog 5. oktobra došao u starom fići iz stare roditeljske kuće iz Sopota. Mandat ministra je završio kao jedan od bogatijih ljudi u Srbiji i to je nešto što je apsolutno poznato, ali onda se postavlja pitanje – kako taj takav Vlahović, recimo, može da najvišim funkcionerima države, i ovog režima, i onih prethodnih, može da drži predavanja o tome kako država može da se razvija, kako ekonomija može da se razvija i to čini na, kako volite da kažete, srpskom Davosu, a to je samo produženi vikend za lep provod na Kopaoniku?
Ili, pre neki dan, prekjuče, kada je predsednik Francuske bio u Srbiji, u prvom redu sa najvišim državnim funkcionerima sačekao ga je Božidar Đelić. Kažu kao savetnik te firme koja je kupila aerodrom, a Boga mi, neki kažu kao suvlasnik. Onda se zaista postavlja pitanje – šta se zapravo u državi Srbiji radi na smanjenju korupcije, a toj nultoj toleranciji, naravno, da nema ni govora?
Ponekad kada poslanici vlasti razgovaraju sa praznim klupama, pitam se ima li smisla razgovarati sa praznim klupama, ali onda opet kad se tako dese neke situacije, onda mi se čini da i te kako ima smisla, zato što to zapravo nije razgovor sa praznim klupama, nego sa onim što je u tim klupama sedelo.
Juče se razbuktala ta masa, sinoć na društvenim mrežama, danas i sinoć u antidržavnim medijima, ja kažem i antisrpskim, na pitanje koje je Vojislav Šešelj ovde postavio vezano za činjenicu da je neka novinarka Čongradin, valjda se zove, objavila u „Danas-u“, da se u Srebrenici desio genocid. Juče je Vojislav Šešelj tražio, i mi to ponavljamo sada, pokrenuli smo to pre dva meseca, da hitno treba menjati Krivični zakonik i da svako ko tako nešto kaže mora krivično da odgovara. To je veoma opasna teza, koja nam se sve više nadvija iznad glave, koja sve više, kažu i kao budući zahtev, dolazi od te EU, da ćemo morati i to da priznamo da bismo nastavili tim putem do čijeg kraja nikada nećemo doći. Uostalom, to je rekao i Makron, potvrdio pre dva dana, ono što je rekao pre više dana zapravo. Onda su ovi iz tih praznih klupa drvlje i kamenje osuli na Šešelja. Mogu da razumem, mi možemo da razumemo da neko ne voli Šešelja, da neko ne voli radikale, da neko ne voli vlast, ali da neko ko je slučajno rođen kao Srbin, toliko ne voli svoj narod, to je prosto neverovatno.
Oni jesu jedna masa, jedna rulja, koja tako otvoreno, mimo ovih klupa vodi antidržavnu i antisrpsku politiku. Naravno, oni su pravili neke poteze koji su bili krivična dela, i trebalo je na taj način s njima se obračunavati, uslovno rečeno obračunavati, ali to je propušteno i sad oni mogu da se ponašaju kako god im padne napamet. Interesantno je da niko od njih nije ni tada, juče, ni sinoć, ni prethodnih dana nikada nije zamerio nikome ko je rekao da se u Srebrenici desio genocid, a zameraju nekome ko ima primedbe na to. To je takva zamena teza, ponavljam, veoma opasna po državu. Nisu tamo svi oni glupi, nije svima njima Marija Janjušević merna jedinica, ali to je razlog više da budemo sigurni da se to radi apsolutno protiv države. Oni su uspeli da, znate, uspeli su da ubede jedan broj ljudi koji koristi informacije iz njihovih medija da je zapravo svako onaj ko nije protiv sadašnje vlasti, da podržava tu vlast, što apsolutno nije tačno, jer oni zapravo to namerno rade da bi poistovetili državu i vlast.
Onda, ako neko kaže da je u Srebrenici bio genocid, onda oni misle taj neko je nešto loše rekao za aktuelnu vlast, za Vojislava Šešelja, za Slobodana Miloševića, dotle idu samo da bi skrenuli pažnju sa onoga da oni zapravo ovde izvršavaju određene zadatke, da su oni, i drugog izraza nema, izdajnici sopstvenog naroda i interesa sopstvene državu.
Zaista očekujem od svih kolega, ne da stanu u odbranu Vojislava Šešelja, njemu to ne treba, nego da stanu u odbranu istine i pravde, da stanu u odbranu interesa države Srbije i većinskog srpskog naroda u državi Srbiji. Sve vas pozivam da zaista, vi tu moć imate, intervenišete preko nadležnih organa vlasti, vas ministre Đorđeviću, da se u Vladi Srbije pokrene pitanje izmena Krivičnog zakonika i da najhitnije kao krivično delo bude označeno iskazivanje da se u Srebrenici desio genocid.
Ljudi, moramo mi da delujemo, kad kažem mi, mislim na patriotske snage u Srbiji, moramo da delujemo pre nego što to bude kasno i pre nego što to dođe kao zvaničan zahtev prema vlastima Republike Srbije. Hvala.