Hvala, gospodine Markoviću, ali vama ovde izgleda osim sata još nešto ne radi.
Što se tiče samog amandmana na član 40, koji sam podneo u ime poslaničke grupe SRS i kojim je predloženo brisanje stava 2. ovoga člana, to je kao što je rekao gospodin Krasić u prethodnom izlaganju celovita koncepcija SRS vezana za ovaj izbor, i tu se provlači ta logika od člana 36, 37, 39, to su ti amandmani koje smo mi podneli i kojima pokušavamo da na jedan mnogo bolji i konkretniji način uredimo ovu materiju koja reguliše izbor članova saveta.
Mi smo imali priliku i da vidimo kako već funkcioniše izbor kada je koncipiran na ovaj način prilikom izbora nekih drugih članova nekog drugog saveta i jasno je već i tada bilo svima vama da to ne funkcioniše. Imali smo naknadno i neke promene tih zakona i time ste i definitivno priznali da ova koncepcija nije dobra, pa nije jasno zašto sada opet insistirate na ovakvom načinu izbora članova saveta i da li je neophodno da se na svakom zakonu opečete na isti način, pa da onda kroz tri ili četiri meseca imamo ovde na dnevnom redu izmene i dopune ovog zakona, pa da tada uređujete zakon ovako kako vam mi to kažemo sada.
Doduše, tada će možda podneti amandmane poslanička grupa SPO, pa će to tada biti dobri amandmani, ali mislim da je zaista bolje da to uradite sada i da jednostavno, ukoliko prihvatite amandmane SRS, na neki način i ovaj zakon stavimo van dnevnog reda, da donesemo jedan dobar zakon i da možemo da se posvetimo nekim drugim.
Stavom 2. člana 40. predviđeno je opet različito trajanje mandata članova saveta i to unapred valjda neodlučen način, jer nije opet detaljno predviđeno kako će se to glasanje obaviti. Opet ćemo imati situaciju da će žrebom predsednik Narodne skupštine birati, muljati tu po nekoj kutijici i vaditi, na taj način odlučivati da li će neko ko je izabran iz reda stručnjaka imati mandat tri godine ili će imati mandat pet godina, a valjda vam je jasno da igrati se na taj način sa ljudima i sa reputacijom nekih ljudi, za koje kažete da su vrsni stručnjaci, ne bi trebalo da bude prihvatljivo.
Mi ćemo imati ovde malo-malo cirkus. Non-stop će ići predlaganje tih saveta, taj postupak koji traje pola godine, pa ukoliko tu ne bude bilo rezultata, onda će predlagati Vlada, pa će predsednik Narodne skupštine birati ko će imati koliko.
Dakle, dajte da odmah to uradimo na jedan normalan i civilizovan način, da se zna ko se kako bira, ko je ovlašćeni predlagač, koliki je mandat na koji se bira i da ti ljudi jednostavno i taj savet mogu da imaju određeno vreme u kome će raditi na miru, bez nekih uticaja sa strane, da mogu da imaju neku samostalnost u radu, a ne da se savet svakih nekoliko meseci potresa izborom, predlaganjem novih članova. Jednostavno ne znamo kako će oni moći da rade. Kada istekne nekome mandat, da li će oni imati kvorum, neće imati kvorum itd.
Ako se vratimo na član 38, vi određujete ko ne može biti član saveta. To naravno nije popularno i ne treba raditi na taj način u zakonu, ne treba na negativan način definisati ko ne može, bolje da ste definisali ko može, i to je ono što je normalno i što je poželjno u zakonskim projektima u drugim državama. Naravno, nekada je bilo kod nas, ali od kada se ne zna ko piše zakone, ko ih predlaže, nije ni čudo da je situacija ovakva.
Najpre prva stvar, rekli ste da član saveta ne može biti lice starije od 65 godina. Ja bih voleo ovde da izađe ministar, pa da objasni zašto vi na taj način nipodaštavate ljude koji imaju više od 65 godina života. Mislim da je ovo čak i suprotno i zakonima drugim Republike Srbije i Ustavu Republike Srbije i kako je moguće da neko ko je stariji od 65 godina, ima opšte pravo glasa, dakle, može da bira, može da bude biran na najviše državne funkcije, znači, može da bude poslanik, može da bude ministar, može da bude predsednik Vlade, može da bude predsednik Republike, a ne može da bude član saveta.
Dakle, ova vaša koncepcija jednostavno ovde ne može nikakvu logiku da pokaže. Zašto neko ko ima 65 godina ne može da bude član saveta, ukoliko vam je već osnovni kriterijum, a trebalo bi da bude, stručnost u određenoj oblasti. Zašto se na ovakav način lišavate velikog broja stručnjaka, jer priznaćete da veliki broj ljudi koji ima više od 65 godina i dalje ima u potpunosti očuvane intelektualne kapacitete, da mogu da se bave ovakvim stvarima, imaju veliko životno iskustvo nagomilano tokom prethodnih godina života.
Ne znam zašto bi vam smetalo da neko ko može, ponavljam, da obavlja najviše državne funkcije, ne može da bude član saveta, što je ipak funkcija koja je nešto malo manje važna od predsednika Vlade, Republike ili Narodne skupštine.
Dalje, u članu 38. stav 1. tačka 7) kažete da, pored toga što ne mogu biti članovi saveta lica koja su osuđena za određena krivična dela, za korupciju, prevaru, dela koja ga čine nedostojnim, to je u redu, ne mogu da budu članovi saveta ni lica koja su pravosnažno osuđena na kaznu zatvora u trajanju dužem od šest meseci. Gospodo, to je potpuno nebulozno.
Znači, ukoliko je pre 20 ili 30 godina osuđen zbog saobraćajnog prekršaja na sedam mesec, npr. ministar Jočić, on je osuđen pravosnažno, i to je osuđen za tešku krađu, za jedno ozbiljno krivično delo, on može da bude ministar, a ne može da bude član saveta neko ko je osuđen zbog saobraćajnog prekršaja.
Dakle, to je potpuno neprimerena koncepcija. Opet imate dvostruke standarde, jedne kada se radi o vama i kada se radi o Vladi, a druge kada se radi o izborima stručnjaka iz određene oblasti koji su osuđeni možda zbog nečega što ih ni na koji način ne čini nedostojnim da vrše određenu funkciju.
Dalje, da je koncepcija zakona i sam tekst, način na koji je ovo pisano, pogrešan, govori nam i član 39, jer kažete da članovi saveta ne predstavljaju ovlašćene predlagače, već dužnost obavljaju samostalno. Mnogo je bolja formulacija koju smo mi kroz amandman predložili, gde se kaže da članovi saveta dužnost obavljaju samostalno. Vi ste na taj način rekli sve.
Tekst zakona treba da bude što kraći i što precizniji. Vi imate ovde brdo formulacija gde kažete "može da bude" ili "možda će biti". Jednostavno to ne treba i ne sme da ima mesta u zakonu, jer vi na taj način ne određujete ništa. Kada date potpuno široku formulaciju da može i ne mora, vi onda ne morate naglašavati da onda nešto može ili ne mora da bude.
Ako ste dali mogućnost, to je dovoljno. Ukoliko ne želite da se ta mogućnost koristi, onda nemojte ni propisivati zakonom, umesto onoga što vi stalno radite, kažete da se to neće koristiti, ali dajemo mogućnost. Zašto onda takvu mogućnost uopšte i dajete?
Dalje, član 41. kaže da mandat člana saveta prestaje: istekom vremena na koje je izabran, razrešenjem, smrću. Trebalo je tu predvideti da mandat prestaje i ostavkom. Zbog toga imate i problem u članu 42, gde kažete da Skupština, na predlog saveta ili 20 narodnih poslanika, razrešava člana saveta, pa tačka 7) kaže – "ako član saveta podnese ostavku Skupštini, u pismenoj formi".
Gospodo, to podrazumeva koliko je taj komunistički duh u vama još uvek živ, koliko je jak, koliko vi još uvek razmišljate na način iz nekih prošlih vremena, pa bi vi kada neko podnese ostavku, onda to ovde stavljali na dnevni red, pa će nekoga ko je podneo ostavku Skupština da razrešava. To je besmisleno.
Kada neko podnese ostavku, to je kraj. Ne treba Skupština da razmišlja da li je ostavka podneta iz ovih ili onih razloga. Jednog trenutka kada stigne kod nas ostavka, mi više nemamo šta o tome da raspravljamo. Kakvu odluku uopšte može da donese Skupština kada neko podnese ostavku?
Hoćemo mi ovde da raspravljamo pet sati i onda da kažemo - ne prihvatamo tvoju ostavku, ima da radiš, ima da budeš član saveta, a ti možeš da se protivih koliko hoćeš, možeš da budeš bolestan koliko hoćeš, možeš da bude zauzet koliko hoćeš, ne može, ili ćemo te mi razrešiti ili ti je drugi izlaz da umreš. Ne može, ne razrešavamo te i gotovo. Dakle, ovo je potpuno besmisleno, od člana 36. preko člana 37, 39, 40, 41. i 42, sve što ste uradili i sve što ste napisali potpuno je pogrešno.
Ne verujem da bilo ko može ijednu primedbu, kvalitetnu, racionalnu, suštinsku da uputi na ove amandmane koje je podnela SRS. Mislim da je mnogo bolje da ovo već sada regulišemo na precizan način, na evropski način, evroatlantski, kako god hoćete, ako će vam tako biti lakše da prihvatite ove amandmane. Evo, reći ću i to da nas ovi amandmani ubrzano približavaju Evropi. Mislim da će nas zaustaviti i zbog prevelike brzine.
Dakle, još jednom vas pozivam da prihvatite ove amandmane i mislim da ćemo se već od narednog jutra naći u Evropi.