Dame i gospodo narodni poslanici, može se reći da je ovaj zakon zaista izazvao krajnje zanimljivu raspravu, i to počevši od samog obrazloženja ministra koji je bio ovde pred nama, ne znam zašto sada nije tu.
Ministar je, nemajući valjda čime da obrazloži ovaj zakon, govorio o svemu i svačemu. Govorio je o oduzimanju imovine u revolucionarnom zanosu, govorio je o inflaciji 1993. godine i o raznim drugim temama, jedino nije govorio o ovom zakonu. Ono što je o zakonu rekao, to je prevashodno da nije zadovoljan rešenjima koja su predložena ovim zakonom i onda je nejasno uopšte zašto je ovaj zakon i došao na dnevni red i zašto je ministar Parivodić došao da taj zakon pred parlamentom obrazlaže.
Takođe, slušajući predstavnike svih parlamentarnih grupa u ovoj skupštini, nejasno je kako će uopšte ovaj zakon biti i usvojen. Niko iz bilo koje poslaničke grupe nije rekao bilo šta dobro o ovom zakonu, niko se nije potrudio da nas ubedi da glasamo za ovaj zakon i da nam pokaže šta će to dobro građanima Srbije ovaj zakon doneti, već su svi upravo suprotno kritikovali rešenja data ovim zakonom. I biće veoma zanimljivo u danu za glasanje videti da li ćete stati iza svojih reči ili ćete, kao i obično, zaboraviti ono što ste govorili u raspravi, ipak pritisnuti ono dugme koje vam odrede šefovi vaših poslaničkih grupa.
Treba se vratiti, da bi nam jasnije bile neke stvari u ovom zakonu, još na 2000. godinu, kada je DOS u onom svom punom sastavu obećao, pred one čuvene savezne izbore, da će jedna od prvih stvari koje će uraditi – a setite se da su neke stvari obećali da će uraditi prvog dana nove skupštine, neke u roku od sedam dana, neke u roku od mesec dana –biti donošenje zakona o denacionalizaciji, odnosno vraćanju imovine.
Ubeđivali ste nas tada da potpišemo taj čuveni ugovor sa narodom. Rekli ste da imate gotove zakone, da su vaši eksperti to osmislili. I tada, a i sada ste nas slagali.
Čuli smo i u ovoj raspravi da pet godina nije bilo dovoljno da vaši eksperti naprave odgovarajući zakon o denacionalizaciji.
Drugi put 2003. godine DSS, koja je sada vladajuća stranka i koja čini osnovu ove koalicije, čvrsto je obećala građanima Srbije da će odmah po dolasku na vlast biti donet zakon o denacionalizaciji. Naravno, i tada ste obmanuli građane i donošenje ovog zakona predstavlja treću veliku obmanu DOS-ovog režima vezano za denacionalizaciju.
Ovaj zakon predstavlja čistu demagogiju, jer u ovom zakonu nema ni "d" od denacionalizacije, i jedino pravo koje se za naše građane uvodi ovim zakonom je u stvari pravo na evidentiranje oduzete imovine, a nema ni reči o eventualnom vraćanju.
Postavlja se pitanje zašto ne govorite o vraćanju imovine, a upravo je to svrha i smisao denacionalizacije. Jasno je da je to zbog toga što vi bilo kakvo vraćanje imovine u bilo kom obimu ne planirate, zato što ste svesni da zakon o denacionalizaciji, niti u onom obliku u kome ste pričali da ćete ga doneti, niti u nekom manjem i smanjenom obimu vraćanja, nikada nećete doneti, već samo pokušavate da prikupite još neki glas i da još neko vreme držite građane u ovom stanju obmane u koje ste ih doveli još 2000. godine.
Dosta je toga što je sporno u ovom zakonu. Kao prvo, zašto je baš 9. mart 1945. godine odabran za datum od koga počinje da se vraća ova oduzeta imovina. Zašto ne neki drugi datum, zašto baš 60 godina, zašto ne 100 godina, zašto ne 200 ili 20 godina? Oni koji su predlagali ovaj zakon trebalo je da razmisle o tome zašto ne bi bio na primer 9. mart 1941. godine. Svi dobro znamo koliko je Srba sa Kosova i Metohije proterano od 1941. do 1945. godine, koliko je zemlje srpske tamo uzurpirano i takođe veoma dobro znamo da je nakon završetka Drugog svetskog rata od strane komunističkih vlasti doneta odluka o zabrani vraćanja srpskog stanovništva na prostor Kosova i Metohije, iako su oni proterani pod strašnim terorom.
Zašto niste vodili računa i o tim ljudima i gledali da ispravite makar i prema njima nepravdu, ukoliko već želite da neku nepravdu ispravite? Postavlja se pitanje kako vi mislite da obezbedite pravnu sigurnost ako nakon 60 godina hoćete da menjate neke zakone. Drugo, što je još važnije, zašto ste odvajali pojedine građane i zašto ste nekima vraćali imovinu, kao na primer onome koga nazivate Njegovim kraljevskim visočanstvom, i da li ste proveravali da li je NjKV, odnosno njegovi preci da li su stekli imovinu po pravičnim uslovima, da li su oni kada su oduzimali zemlju i kuće od seljaka davali pravičnu nadoknadu ili nisu.
Porodici NjKV-a je deo imovine vraćen ekspresno. Ovaj predlog zakona, kakav je dat u skupštinsku proceduru, predstavlja čistu demagogiju, to je najobičniji politički pamflet.
Jedini razlog zašto donosite ovaj zakon je taj što sami vrlo dobro znate da nećete biti tu da ga sprovodite.
Neki od vas će biti u opoziciji, neki naravno neće biti ni u opoziciji, nego će od kuće eventualno moći da gledaju skupštinske prenose, jer vi ste imali pet godina da ovaj zakon donesete. To naravno niste uradili, a sada kada ste ga konačno stavili na dnevni red, rok za evidentiranje imovine produžili ste čak do juna 2006. godine.
Veoma je ozbiljno pitanje i to da li imate bilo kakvu procenu kolika je vrednost oduzete imovine, a vi to naravno nemate, i to je još jedan pokazatelj i vaše neozbiljnosti, i same činjenice da ovaj zakon predstavlja još jednu obmanu građana od strane DOS-ovog režima. Svi mi vrlo dobro znamo da se vrednost oduzete imovine meri milijardama.
Neki su rekli da se radi o otprilike oko 60 milijardi dolara i onda je jako zanimljivo kako vi mislite uopšte da ovaj novac vratite, ako znamo da staru deviznu štednju, što predstavlja mnogo manju vrednost od tih 60 milijardi dolara, trebate da vratite, ako se ne varam, do neke 2014. godine.
Do kog ćete vi onda trenutka oročiti ovo vraćanje ovih 60 milijardi dolara, da li će to biti možda do 2140. godine ili do koje, zaista ne znam, ali je neozbiljno da bilo koja vlada i bilo koja skupštinska većina donosi ovakav zakon, za koji zna da ne može da se ispuni, a kao drugo, za koji zna da ga ne može ispunjavati.
Vi jednostavno morate da shvatite da ne možete svojim zakonima i ovakvim besmislicama obavezivati bilo koju narednu skupštinsku većinu. Da se vidi koliko je ovo neozbiljno treba pogledati, samo razmisliti koliko je stanova po centrima gradova nacionalizovano.
Ne radi se samo o Beogradu, već uopšte o gradovima i naseljima po Srbiji, i ono što je zajedničko za sve te stanove i zgrade je da su to po pravilu najlepše i najskuplje zgrade u centrima naselja. Već same te nepokretnosti, da kažem, praktično imaju basnoslovnu vrednost.
Ono što predstavlja dodatni problem je to što je većina ovih stanova nakon dobijanja stanarskih prava kroz otkup na jedan legitiman i legalan način promenila vlasnike, i što je nakon otkupa stanova veliki deo ponovo i po nekoliko puta menja vlasnike, i svi su se uknjižili, a onda je veliki problem, odnosno kako vi mislite te stanove da vratite.
Da li mislite da nepravdu, koja je učinjena pre 60 godina, ispravljate novim nepravdama danas, da li mislite da ovim vlasnicima koji su stekli, ponavljam na legalan i legitiman način, oduzimate te stanove i vraćate ih prethodnim vlasnicima. Ali, naravno da ne. Dakle, ne samo zato što to želite ili ne želite, već zato što je to apsolutno nemoguće.
Drugi način je novčana nadoknada, ali se postavlja pitanje na koji način ćete vi napuniti budžet za ovako nešto, ako svi vrlo dobro znamo da privreda ne radi, da iz dana u dan ima sve više nezaposlenih, da najavljujete nova otpuštanja i nova smanjenja radnika, onda je veliko pitanje kako ćete vi napuniti budžet. Uostalom, nije čak ni jedan budžet, mnogo bi budžeta Republike Srbije moralo da ide isključivo za ovu namenu, da bi se barem delimično ovi ljudi obeštetili.
Kada se traži povećanje plata za zdravstvo, za prosvetu, za zaposlene u pravosuđu, za makar nekoliko procenata, vi kažete da nemate dovoljno novca, jer bi to izazvalo devalvaciju dinara, to bi bio poremećaj na tržištu i brojne druge poteškoće, ali niste nam odgovorili na koji način mislite da nabavite ova sredstva, kao što je 60 milijardi dolara, a niste odgovorili zato što to ne planirate.
Što se tiče samog zakona, treba krenuti od člana 6, koji kaže da se prijava iz člana 3. ovog zakona, odnosno prijava za imovinu može podneti najkasnije do 30. juna 2006. godine. Šta će biti, pitam vas dame i gospodo iz vladajuće koalicije, sa onima koji ne prijave u skladu sa ovim rokom imovinu, jer na ovaj način i ovim zakonom vi činite upravo suprotno od onoga što ste proklamovali kao svoje ciljeve.
Znači, ovim zakonom nikome neće biti vraćen ni jedan jedini dinar oduzete imovine, ali upravo je cilj i smisao člana 6. ovog zakona da velikom broju ljudi, koji iz ovih ili onih razloga do 30. juna 2006. godine ne prijave imovinu, uskratite pravo po nekom budućem zakonu. To, između ostalog, i član 9. stav 2. kaže – zahtev za ostvarivanje prava po posebnom zakonu može se podneti samo ako je prijava oduzete imovine podneta u roku iz člana 6. ovog zakona.
Da ovo bude još zanimljivije, govori nam i član 8, koji kaže da podnošenje prijave oduzete imovine ne predstavlja zahtev za ostvarivanje prava na povraćaj oduzete imovine ili obeštećenje za tu imovinu, već samo uslov da se takav zahtev podnese u skladu sa posebnim zakonom.
Dakle, cilj ovog zakona je da se smanji broj ljudi koji će po nekom budućem zakonu koji obećavate, a koji nećete doneti, već samo obmanjujete građane, imati pravo da traže nadoknadu. Na ovaj način vi samo uskraćujete prava građanima Srbije kroz ovaj zakon.
Postavlja se pitanje ko će snositi troškove sprovođenja ovog zakona, jer u obrazloženju zakona ste naveli da je za sprovođenje zakona predviđeno samo tri miliona dinara. Ako znamo koliki je broj ljudi kojima je oduzeta neka imovina, onda je jasno da za tri miliona dinara svakako neće moći da budu obrađene prijave koje bi trebalo da pristignu po ovom zakonu. Nećete moći ni da procenite imovinu, jer u obrascu koji ste dali u ovom zakonu za prijavu imovine, vi niste tražili da se proceni imovina, već ćete to morati da činite na neki drugi način.
Ono što je najverovatnije i ono čemu nas iskustvo uči, to je da ste vi odlučili da kasnije odredite nekom uredbom da će oni koji budu podnosili ove prijave morati da snose, verovatno ćete to nazvati nekim manipulativnim troškovima ili slično, pa će građani ovu vašu obmanu morati da plate po 100 ili 200 evra prilikom podnošenja samog zahteva nizašta, jer ovo je apsolutno zahtev nizašta, to nije zahtev za vraćanje imovine. Vi ovim samo omogućavate da neka imovina bude evidentirana.
Dalje, član 10. Predloga zakona kaže da će vraćanje oduzete imovine crkvama i verskim zajednicama biti uređeno posebnim zakonom. Zašto vi, dame i gospodo DOS-ovci, odvajate Srpsku pravoslavnu crkvu, koja je svakako najvećim delom zastupljena u srpskom narodu, od ostalih kojima je oduzeta imovina.
Da li se vi principijelno zalažete za ispravljanje nekih nepravdi ili ne, da li vi želite da nepravdu ispravite samo prema nekima, a prema drugima ne, a ako je to tako, pitam vas zašto.
Da li bi se pravni položaj i Republike Srbije i Srba na Kosovu i Metohiji popravio ukoliko bi Srpskoj pravoslavnoj crkvi bila vraćena ogromna imanja, a do Drugog rata je to ona imala na Kosovu i Metohiji. Zašto Kosova i Metohije; Metohija, inače za one koji ne znaju, znači crkveni posed.
Sve ovo na jedan jasan, odnosno transparentan način, kako biste vi rekli, govori da je ovo još jedna od vaših obmana, govori da vi ne želite da ispunite obećanja koja ste dali tokom kampanje, govori građanima da ne treba da vam veruju ni na sledećim izborima, govori građanima da su bili u pravu kada su vam dali toliko poverenja koliko su vam dali, a ono je iz dana u dan sve manje.
Ono što je suština, što moram još jednom da ponovim da ne bi neki ovo pogrešno shvatili ili protumačili, SRS glasaće protiv ovog zakona, ne zato što je protiv ispravljanja nepravdi, jer nepravda jeste učinjena pre 60 godina oduzimanjem imovine, ali suština je u tome da li se nepravda koja je učinjena građanima pre 60 godina može ispraviti novom nepravdom koja će građanima biti učinjena danas. Naravno da ne može.
Cenu svega ovoga platiće građani i najviše će plaćati oni koji pune budžet Republike Srbije, a to su upravo i radnici i seljaci, na koje se vi tako rado pozivate u vašim diskusijama.
Ono što je još veoma važno reći jeste da ovim zakonom neće biti ispravljena ni jedna nepravda i da ovim zakonom neće biti vraćena imovina.
Ni govora u ovom zakonu nema o vraćanju imovine, jedino evidentiranje imovine. Niti vraćate imovinu, niti predviđate zakon kojim ćete je vratiti. Hvala.