Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 3. posle člana 89a dodaje se naslov koji glasi – Zabrana prisustvovanja određenim sportskim primedbama i član 89b.
Između ostalog, u tom novom članu 89b, u stavu 2, kaže se sledeće – ova mera izvršava se na taj način što je učinilac krivičnog dela dužan da se neposredno pre početka vremena održavanja određenih sportskih priredbi lično javi službenom licu u područnoj policijskoj upravi, odnosno policijskoj stanici, na području na kojem se učinilac prekršaja zatekao i da boravi u njihovim prostorijama za vreme održavanja sportske priredbe.
Gospođo Malović, meni zaista neke stvari ovde nisu jasne. Dakle, ovo su izmene Krivičnog zakonika. Kažete, u stavu 2. ovog novog člana 89b - na kojem se učinilac prekršaja zatekao i da boravi u njihovim prostorijama itd. Je li ovo prekršajni zakon ili krivični zakon? Ako je krivični zakon, njime ne mogu da budu tretirana kaznena dela koja se označavaju kao prekršaj, nego kao krivična dela. To je manji problem u ovome što ste vi predložili.
Mnogo veći problem je sledeći. Gospođo Malović, kako to da učinilac tog krivičnog dela zna da li se uopšte održavaju neke sportske priredbe? Vi sada polazite od pretpostavke da on to mora da zna. Pitam vas – kako on to treba da zna?
Znači, mora čovek da bude apsolutno informisan o tome koje sportske priredbe se dešavaju u njegovom okruženju. Pitanje – kako će on da bude informisan o tome? Šta ako ne bude informisan? Recimo, čovek ima dobru volju zaista da se prijavi, ali ne zna da se tu održava neka sportska priredba. Verovatno će onda sud da kaže – nisi poštovao izrečenu meru bezbednosti, sada ćeš dobiti neku mnogo drastičniju sankciju. Prosto, ova mera je krajnje neodređena.
Ako ste već propisali ovu meru bezbednosti, onda ste morali da propišete kojim kriterijumima će se sud rukovoditi kada bude procenjivao da li je učinilac krivičnog dela, a ne prekršaja, postupio po ovoj meri bezbednosti ili ne.
Dakle, koji su to kriterijumi na osnovu kojih će sud moći da izvuče zaključak – znao si da se održava sportska priredba, a nisi se prijavio? Na koje sportske priredbe se dalje odnosi ova mera bezbednosti? Da li se odnosi na međunarodna takmičenja? Da li se odnosi na nacionalna takmičenja? Da li se odnosi na neka čisto lokalna takmičenja?
Pojam sportskih priredbi je do te mere široko određen, da će ova mera bezbednosti teško moći da bude primenjena ili će biti primenjena, ali, kao što je rekao gospodin Petar Jojić, biće primenjena na štetu ljudskih prava i sloboda.
Još nešto, gospođo Malović, ako malo pratite ovih dana medije, ispada da u Srbiji nema drugih i nema većih problema sem navijačkih grupa. Odmah da se razumemo, SRS je apsolutno protiv nasilja i na sportskim priredbama, ali i u svim drugim oblastima društvenog života. Mi smo protiv nasilja i koje se s vremena na vreme sprovodi ovde u parlamentu, u vezi sa narodnim poslanicima, u vezi sa uskraćivanjem prava narodnim poslanicima da slobodno govore o temama koje su na dnevnom redu.
Moram da primetim, gospođo Malović, nešto što iz dana u dan primećuje sve veći broj ljudi u Srbiji. Ovo nemojte da shvatite lično jer sumnjam da ste vi u tome neposredno učestvovali, ali oni koji su vaši politički mentori, partijski šefovi, sigurno jesu. Navijačke grupe im nisu smetale 5. oktobra 2000. godine. Nisu im smetale navijačke grupe koje su organizovale čitav niz scena nasilja u Beogradu.
Nisu im smetale ni baklje, ni petarde, ni flaše, ni noževi, ni lanci, nije im smetalo ništa. Ovde, ispred zapaljene tadašnje Savezne skupštine, toga se seća sigurno gospođa Slavica Đukić-Dejanović, između ostalog, viorio se crni barjak sa mrtvačkom glavom i ta slika je obišla ceo svet, kao slika koja govori o Petooktobarskoj revoluciji u Beogradu. Tu je i gospodin Vladan Batić, on sigurno može da potvrdi ovo o čemu govorim.
Dakle, 5. oktobra 2000. godine pučistima ne smetaju ni crne zastave sa mrtvačkom glavom, ni navijačke grupe, ni nasilje. Godine 2009. sve im to smeta. To je licemerno, gospođo Malović. Ne možete vi nekad da se služite nasiljem da dođete na vlast, a kad vlast preuzmete, onda vam to isto nasilje smeta. Mi smo bili protiv nasilja i onda, kao što smo protiv nasilja i danas.
Ali, oni koji danas vode hajku protiv građana Srbije, pod firmom da se bore protiv nasilja na sportskim priredbama, jednostavno, nisu dosledni, jer da su bili dosledni ne bi bili akteri, ne bi bili protagonisti neviđenog nasilja na ulicama Beograda koje je nažalost odneo, kao što dobro znate i svoje žrtve, tog 5. oktobra 2000. godine.
Dakle, onda smo rekli da to nije način da se preuzme vlast u Srbiji i da se izvrše bilo kakve političke promene, to kažemo i danas. Ali, gospođo Malović, imam utisak da se ovde oko borbe protiv nasilja na sportskim priredbama bukvalno pronalazi, odnosno dolazi se do tople vode u bojleru.
Zna se kako se bori protiv nasilja, odnosno protiv kriminala u svim sferama društvenog života. Vrlo jednostavno. Postoji policija, postoji sud, postoji tužilaštvo. Neka nadležni organi rade svoj posao onako kao što to rade u svim demokratskim i civilizovanim zemljama sveta.
Mi iz SRS ne možemo da prihvatimo činjenicu da u Srbiji nema drugih i većih problema nego što su to navijačke grupe. To nasilje, naravno, ponavljam još jedanput osuđujemo. Ali, isto tako osuđujemo i činjenicu da će recimo, Narodna skupština Republike Srbije o izveštaju DRI da raspravlja tek u martu sledeće godine. Dakle, post festum.
Nemoguće je da su veći problem u ovoj državi navijači i to da li je neko popio limenku piva na 100 metara od stadiona, nego činjenica da je DRI konstatovala brojne zloupotrebe i finansijske malverzacije u ministarstvima, odnosno u drugim državnim institucijama i da apsolutno niko za to neće snositi odgovornost.
Dakle, ako hoćete dosledno da se borite protiv kriminala, protiv korupcije, protiv nasilja, borite se, ali onda počnite od glave. Počnite od toga što se dešava u ministarstvima, šta se dešava u organima uprave u sastavu ministarstava, šta se dešava u javnim preduzećima, a onda kada taj posao završite, onda ćemo mi vrlo jednostavno da se obračunamo sa ljudima koji ispijaju limenke piva pre sportskih priredbi ili koji možda skandiraju nešto što nije primereno i nije civilizovano.