Dame i gospodo, ovaj amandman sam podneo iz čisto humanih razloga, da bih, možda, usporio usvajanje zakona i odložio njegove štetne posledice. Ako ovaj zakon bude usvojen i ako bude striktno primenjivan, biće uhapšeno kompletno rukovodstvo države Srbije. Evo zbog čega. Srbija već osam godina posredno, preko Haškog tribunala, učestvuje u finansiranju međunarodnog terorizma. Evo dokaza. Šta je NATO nego teroristička organizacija, koja je 1999. godine, grubo kršeći povelje UN-a, grubo kršeći međunarodno pravo, izvršila teroristički napad na SRJ i Republiku Srbiju, ubila hiljade ljudi, razorila privredu i, na kraju, otela Kosovo i Metohiju.
Šta je Haški tribunal nego sud NATO pakta, sud te terorističke organizacije.
Kao što znate, Srbija učestvuje u finansiranju tog suda. Prvi dokaz – samo ovogodišnjim budžetom za saradnju s Haškim tribunalom predviđeno je skoro milion evra. Drugi dokaz – drugi milion evra predviđen je za nagradu onome ko izda proslavljenog srpskog generala Ratka Mladića. Treći dokaz – nedavno smo čuli izjavu jednog visokog zvaničnika za ratne zločine da dnevno nekoliko hiljada ljudi učestvuje u potrazi za Ratkom Mladićem i da to državu dnevno košta 30.000 evra, puta 30, to je 900.000 evra za mesec dana; za godinu dana, to je 10 miliona evra za NATO i njegov sud. Iz ovih nespornih činjenica, iz ovih premisa, sledi samo jedan jedini logičan zaključak: Srbija učestvuje u finansiranju međunarodnog terorizma.
Da bismo sprečili kršenje zakona, da bismo sprečili, ne daj Bože, hapšenje državnog rukovodstva, imamo samo dva moguća rešenja. Prvo rešenje je da Vlada povuče ovaj zakon, drugo rešenje, bolje rešenje, jeste da prekinemo saradnju s Haškim tribunalom.

Podneo sam amandman kojim predlažem da se posle člana 42. doda novi član i da on glasi: "Po odbijanju zahteva za uvid u matične knjige, kao i spisa na osnovu kojih je izvršen upis u matične knjige, lica iz člana 41. mogu, po isteku roka od šest meseci od pravosnažnosti rešenja o odbijanju, podneti novi zahtev, ako postoje nove činjenice i podaci koji nisu isticani u prvobitnom zahtevu".
Kada se jednom rešenjem organa iz člana 6. st. 2. i 4. odbije uvid u matične knjige, kao i spisi na osnovu kojih je izvršen upis u matične knjige, mogu se pojaviti nove okolnosti i činjenice koje zainteresovano lice ističe i treba mu omogućiti, ako se oceni opravdanim, uvid u matične knjige.
Vlada je odbila ovaj amandman, uz sledeće obrazloženje: "Amandman se ne prihvata, s obzirom na to da se, saglasno članu 42. Predloga zakona, po odbijanju zahteva za uvid u matične knjige, kao i spisa na osnovu kojih je izvršen upis u matične knjige, donosi rešenje u postupku uređenom Zakonom o opštem upravnom postupku. Predloženo rešenje nije u skladu sa članovima od 239. do 250. navedenog procesnog zakona".
Smatram da obrazloženje Vlade nije razumno. Vi znate šta se događalo na prostoru bivše Jugoslavije, znate da ste imali 10 godina ratova, znate da je došlo do preseljenja više od tri miliona ljudi, da je došlo do uništenja ogromne dokumentacije. Konkretno, znam da na području BiH, a verovatno toga ima na KiM-u, postoje opštine gde su kompletno uništene matične knjige. Znači, sasvim je logično da se u takvim okolnostima mogu pojaviti neki novi podaci.
Mislim da je sasvim razumno i logično, tim pre što ne košta apsolutno ništa, da se ljudima omogući da ponovo podnesu ovaj zahtev, a ako to nije u redu, ako nije u skladu s nekim članom zakona, taj član zakona se može promeniti. Hvala.

Dame i gospodo, verujem da kandidati koji su predloženi za članove Prosvetnog saveta nemaju partijske knjižice, ali sam ubeđen da će se u svom radu ponašati kao okoreli članovi DS-a i da će Prosvetni savet, kao i do sada, od formiranja 2004. godine, nastaviti da radi kao jedna vrsta ideološke komisije DOS-a, da promoviše i nameće lažne evropske vrednosti, a posebno ovaj bolonjski koncept obrazovanja.  
Moje mišljenje je da je Srbiji i srpskom obrazovanju u ovom trenutku potrebno nešto suprotno, posebno kada su u pitanju članovi Saveta.
Potrebni su ljudi koji imaju moralni i stručni autoritet, koji će biti imuni na uticaj partijskih sekretara, posebno ovih iz DS-a, i koji će biti ljuti protivnici ovog bolonjskog sistema.
Najvažniji zadatak takvog Prosvetnog saveta bilo bi iznalaženje najkraćeg puta sa ove ''bolonjske stranputice'' i iznalaženje novog sistema obrazovanja, utemeljenog na vrednostima i na praksi koja je postojala u srpskom društvu pre nego što smo doživeli ovu moralnu i ekonomsku okupaciju od strane Zapada.
Ovo ističem iz razloga što smatram da je uvođenje Bolonjskog sistema, posle ovih ratova koje smo imali od 1991. do 1999. godine, bombardovanja Srbije i pljačkaške privatizacije, najveće zlo koje je srpski narod zadesilo u poslednjih 50 godina.
Bolonjski sistem je jedna podvala kreatora novog svetskog poretka koja je namenjena državama i narodima bivše Jugoslavije, bivšeg Sovjetskog Saveza i zemalja Istočne Evrope. Praktično, biološki potomci i ideološki naslednici, oni koji su Srbima i Rusima svojevremeno podvalili komunizam, sada su to isto uradili uvođenjem Bolonjskog sistema obrazovanja.
U ozbiljnim zapadnim zemljama, sistem obrazovanja po Bolonji, otprilike, tretiraju kao drugorazredno obrazovanje, namenjeno imigrantima i namenjeno sirotinji. Kada tamo neko završi fakultet po Bolonji, praktično, strukovni fakultet, posle toga nema pravo da nastavi ove akademske studije.
Upravo iz tih razloga, ovi koji su nama nametnuli uvođenje ''Bolonje'', svoju decu uglavnom ne školuju u Srbiji, nego ih šalju na privatne škole i fakultete u inostranstvo.
Pre ovih reformi, nama je obećano da će stanje u obrazovanju biti bolje, da će sistem obrazovanja biti efikasniji, međutim, činjenice govore da je stanje gore nego što je bilo ranije.
Do uvođenja tzv. Bolonjskog sistema, naši učenici i studenti su na međunarodnim takmičenjima iz matematike, fizike i informatike redovno osvajali medalje. Sada se redovno vraćaju praznih šaka i rezultati koje tamo postižu su sve slabiji i slabiji.
Druga stvar koja je primetna jeste da je, s početkom ovih DOS-ovskih reformi, praktično, došlo do poplave viših škola, fakulteta i univerziteta u Srbiji. Još malo, pa ćemo imati jedan idealni sistem, idealno stanje, da svaki grad ima univerzitet, svaka opština ima fakultet i svako selo da ima višu školu.
Ponavljači, koji u svoje vreme nisu mogli da završe osnovnu školu, sada osnivaju privatne fakultete i sami sebi izdaju diplome.
Do pre 15 godina, teško ste mogli sresti nekog običnog građanina, prosečno obrazovanog, na ulici, koji vam iz cuga ne bi nabrojao sve univerzitete, ne samo u Srbiji, nego i u bivšoj Jugoslaviji. Spreman sam da se kladim da kada bi neko sreo ministra Žarka Obradovića na ulici i kada bi insistirao, čovek ne bi uspeo da se seti da nabroji sve univerzitete koji u ovom trenutku postoje u Srbiji.
Sledeća porazna stvar je da studenti još malo, pa na fakultetima neće dobijati petice i šestice; sada dobijaju bodove, dobijaju oznake A, B, C, D, otprilike, kao da polažu za vozačku dozvolu a ne za univerzitetsku diplomu.
Da bi položili ispit u dobra vremena, studenti su morali da ispune dva preduslova, ili jedan od njih – jedan je da znaju, ili da imaju dobre veze.
Sada im nije potrebno ni jedno ni drugo. Prvi uslov koji treba da ispune da bi se dokopali diplome jeste da imaju novac, da imaju evre. Nažalost, ne postoji ispit u Srbiji koji evri danas ne mogu da polože. Međutim, i ako studenti nemaju para, imaju izlaz, dovoljno je da redovno dolaze na predavanja, da redovno dolaze na vežbe, da odrade nekoliko kolokvijuma, da prikupe određeni broj bodova, i kada izađu na ispit, onda ne moraju, bukvalno, da progovore nijednu jedinu reč, profesori su dužni da im daju prelaznu ocenu po tom Bolonjskom sistemu.
Poslednja stvar na koju ću danas da podsetim jesu vrednosti za koju su se nekada studenti borili, kao nekakva društvena avangarda, kao najprogresivniji deo srpskog i svakog društva. Sećate se da su studenti bili ti koji su dizali revolucije. Godine 1968. su se pobunili iz razloga solidarnosti sa francuskim studentima i zato što im se nisu dopale određene komunističke stranputice koje su se događale u tadašnjem sistem.
Devedesetih godina, studenti su u Studentskom gradu, možda se neki od vas sećaju, tada sam studirao, protestovali tri dana zato što nisu bili zadovoljni studentskim standardom, to je ona čuvena akcija – leb i sol. Posle toga su došle demonstracije zbog progona srpskog stanovništva na KiM-u, zatim zbog agresije na srpsko stanovništvo u Republici Srpskoj Krajini, a kasnije i u BiH.
Danas toga nema. Poslednjih nekoliko demonstracija koje smo imali u Beogradu bile su motivisane samo jednim jedinim razlogom – da im se smanji broj bodova koje treba da prikupe u toku godine, da bi na kraju godine, u vreme ispitnog roka, smandrljali taj ispit i jednu fakultetsku godinu. Hvala vam.

Dame i gospodo, u Razlozima za donošenje odluke o izboru članova Zdravstvenog saveta Srbije, između ostalog, piše sledeće da – Zdravstveni savet je stručno i savetodavno telo koje se stara o razvoju i kvalitetu sistema zdravstvene zaštite, organizacije zdravstvene službe, predlaže mere za očuvanje i unapređenje zdravstvenog stanja stanovništva, predlaže mere za ravnomerno ostvarivanje zdravstvene zaštite svih građana, kao i mere za unapređenje zdravstvene zaštite.
U skladu sa ovim zadacima i ciljevima, iskoristiću ovu priliku da zatražim od članova Saveta da u narednom vremenskom periodu, u narednih godinu-dve dana, više pažnje u svom radu posvete zdravstvenoj zaštiti na području opštine Velika Plana. Ovo iz razloga što smatram da postojeća zdravstvena zaštita nije adekvatna potrebama stanovništva. Velika Plana ima skoro 50 hiljada stanovnika, među njima više od 7 hiljada dece. Prošle godine brigu o njihovom zdravlju vodila su četiri pedijatra. Sva četiri su bila raspoređena u Dom zdravlja koji se nalazi u gradu Velika Plana. Zbog manjka lekara, zdravstvene stanice u velikim seoskim sredinama, kao što su Veliko Orašje, Lozovik, Miloševac, Krnjevo, Markovac, Staro Selo, koji u proseku imaju oko 4 hiljade stanovnika, praktično nemaju ni jednog jedinog pedijatra.
Posebno je drastičan slučaj u naselju Lozovik. Lozovik ima negde oko 6 i po hiljada stanovnika i najveće je selo u Srbiji, veće i od nekih opština, od Velike Plane udaljen je 25 km. Lozoviku gravitiraju i sela Miloševac, sa više od 4 hiljade stanovnika i Trnovče sa više od hiljadu i pet stotina stanovnika, znači, otprilike između 12 hiljada i 13 hiljada ljudi. Negde po nekim računicama koje su približno tačne, oko hiljadu i pet stotina dece. U ovom trenutku brigu o njihovom zdravlju ne vodi nijedan pedijatar. Ovo je posebno teško shvatiti ako se ima u vidu činjenica da se u Miloševcu nalazi jedan od najvećih kolektivnih centara za smeštaj napuštene dece.
Pre tri dana na sednici SO Velika Plana, odbornik Slaviša Miladinović iz Lozovika, obavestio je Skupštinu da je Savet roditelja OŠ u Lozoviku doneo odluku da deca iz tog sela, iz tog naselja sa 7 hiljada stanovnika, ubuduće neće dolaziti na zdravstvene preglede, na obavezne sistematske preglede u Dom zdravlja u Velikoj Plani. Znači, u pitanju je jedan veliki problem.
Koristim ovu priliku da apelujem na članove Saveta da izvrše pritisak na Ministarstvo zdravlja da izdvoji dodatna sredstva iz budžeta i obezbedi zapošljavanje jednog ili dva pedijatra u Domu zdravlja u Velikoj Plani koji bi se brinuli o zdravstvenoj zaštiti dece u ovim seoskim sredinama.
Ono što dodatno otežava zdravstvenu zaštitu stanovništva u Velikoj Plani jeste nedostatak vode za piće, o čemu sam ovde govorio više puta. Već pet godina skoro 50 hiljada ljudi u Velikoj Plani umesto vode za piće iz vodovoda pije otrovnu vodu. Naime, zbog velike koncentracije nitrata, voda iz gradskog vodovoda ne samo što nije zdrava za piće i za kuvanje, nego nije zdrava čak ni za pranje sudova i za kupanje. Sam grad Velika Plana, o tome sam, takođe, govorio, koji ima oko 20 hiljada stanovnika, vodom za piće snabdeva jedna cisterna stara više od 30 godina, zapremine 5 hiljada litara, koja više nije u voznom stanju nego što jeste.
Građani Velike Plane uglavnom nemaju vremena ni mogućnosti da jure tu cisternu po gradu, nemaju novca da kupuju flaširanu vodu i onda im preostaje jedino mogućnost da piju ovu otrovnu vodu iz vodova, što većina njih i čini. Naravno, to ostavlja izuzetno štetne posledice po zdravlje stanovništva, posebno po zdravlje organa za varenje, nervni sistem i bubrege. Inače, verovatno zahvaljujući ovom problemu, Velika Plana je po bolestima bubrežnih organa, po bolestima bubrega, među prvim opštinama u Srbiji.
Jedino način da ovaj problem bude rešen jeste izgradnja fabrike vode u Velikoj Plani. Zbog toga koristim još jednu priliku da apelujem na ovaj zdravstveni savet i na Ministarstvo zdravlja i na Vladu Srbije da se zabave ovim problemom, da obezbede sredstva, kako bi izgradnja fabrike vode u Velikoj Plani što pre počela i kako bi što pre bila završena. Hvala. (Aplauz.)

Dame i gospodo, gospođo predsedavajuća, reklamiram povredu člana 104. Poslovnika Narodne skupštine.
Prema nepobitnom dokazu koji se nalazi u mojim rukama, iz stenograma sa današnje sednice, Tomislav Nikolić je, u periodu između 13 i 13.50 časova, grubo povredio dostojanstvo Narodne skupštine, član 104. st. 1, 2. i 3, obraćajući se na uvredljiv način gospođi Pop-Lazić: "Postoje izjave gospođe Pop-Lazić, koja ovde glumi strašilo, nogama i rukama". Sledeća izjava Tomislava Nikolića: "Rekao sam najblaže reagovanje na ono što ova dama čini, dižući ispred mene i ruke i noge".
Gospođa Đukić-Dejanović, koja je u tom trenutku vodila sednicu Skupštine, po članu 106. stav 6. Poslovnika Narodne skupštine, bila je dužna da Tomislavu Nikoliću izrekne meru javne opomene. Citiram član 106: "Opomena se izriče narodnom poslaniku ako upotrebljava psovke i uvredljive izraze".
Umesto da izrekne opomenu gospodinu Tomislavu Nikoliću, predsednik Narodne skupštine je izrekla opomenu Gordani Pop-Lazić, uz sledeće obrazloženje: "Gospođo Pop-Lazić, izričem vam opomenu zbog toga što su poslanici SRS-a ometali govornika u obraćanju Parlamentu".
Dame i gospodo, građani Srbije, Poslovnik Skupštine Srbije ne poznaje institut kolektivne odgovornosti. U pitanju je gruba povreda Poslovnika Narodne skupštine. Institut kolektivne odgovornosti ne poznaje domaće zakonodavstvo. Institut kolektivne odgovornosti ne poznaje Ustav Republike Srbije. Institut kolektivne odgovornosti se u ovom trenutku primenjuje jedino u Haškom tribunalu.
Tražim objašnjenje, da li je predsednik Narodne skupštine, i na osnovu čega, preuzela protivpravnu praksu Međunarodnog suda u Hagu i tu praksu, na jedan nestatutaran, neustavan način, uvela u praksu rada Narodne skupštine. Zahtevam, na osnovu člana 106, da predsednik Narodne skupštine postupi po Poslovniku Narodne skupštine Republike Srbije i izrekne meru javne opomene Tomislavu Nikoliću. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 104.
U 11.40 časova, gospođa Nada Kolundžija je ovde izrekla jednu neistinu koja, po meni, predstavlja tešku povredu dostojanstva Narodne skupštine i mene kao narodnog poslanika. Naime, ona je konstatovala kako je blokiran rad Narodne skupštine.
Kao što vidite, Skupština radi. Nigde ne piše da rasprava o bilo kom predlogu zakona, o bilo kom predlogu odluke, mora da traje jedan, dva ili tri dana.
Smatram da je dostojanstvo Narodne skupštine povređeno i tvrdnjom gospođe Kolundžije da mi raspravljamo o nevažnim temama. Mi raspravljamo o pitanjima koja su u ovom trenutku, po našem mišljenju, najvažnija za rad Skupštine Srbije. To je pitanje pokušaja DS-a da izmenama Poslovnika ukine parlamentarnu demokratiju u Srbiji i ućutka opoziciju. Druga tema o kojoj raspravljamo ovih dana jeste krađa poslaničkih mandata SRS-a i prekrajanje izborne volje građana. Režim mesecima obmanjuje javnost kako mi …

Ako Skupština radi, a građani Srbije vide da radi, ako se nalazim za ovom govornicom, ako iznosim određene političke stavove, ako, koristeći odredbe Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije koji je na snazi, ukazujem, npr., kako je predsednik Poslaničkog kluba DS-a na grub način povredila moje dostojanstvo kao narodnog poslanika, u svakom slučaju, radim upravo to što vi kažete ne radim, znači, objašnjavam čime je povređeno dostojanstvo Skupštine.
Gospođa Kolundžija je povredila i dostojanstvo Narodne skupštine, tvrdnjom da mi ovde raspravljamo o beznačajnim temama i da sprečavamo usvajanje vrlo važnih zakona, proevropskih zakona, koji će omogućiti bolji život građana Srbije.
U svojim rukama držim spisak zakona koji se nalaze u skupštinskoj proceduri. Pošto mi je vreme pri kraju, da ne bih bio prekinut, javiću se ponovo po Poslovniku i građane Srbije upoznati s tim, kako vladajuća koalicija tvrdi, izuzetno važnim zakonima koji će omogućiti Srbiji brži ulazak u EU. Hvala.

Dame i gospodo, reklamiram povredu članova 23, 87, 103, 104. i 226.
Počeću od člana 23 – u Narodnoj skupštini obrazuju se poslaničke grupe, po pravilu, najkasnije sedam dana od dana izbora predsednika Narodne skupštine.
Znate da su izbori završeni 11. maja, nakon toga je došlo do konstituisanja Narodne skupštine. Ovde imamo predstavnike poslaničke grupe, kako ih naziva parlamentarna većina, koji su svoju poslaničku grupu konstituisali u septembru.
Stav 2 – poslaničku grupu čine narodni poslanici jedne političke stranke, druge političke organizacije ili grupe građana koja ima najmanje pet narodnih poslanika.
U trenutku kada su bivši poslanici SRS-a, koji su napustili SRS, obavestili javnost i rukovodstvo Skupštine da su formirali poslaničku grupu, oni nisu postojali kao politička stranka, druga politička organizacija.
Član 87 – na sednicama Narodne Skupštine, pored narodnih poslanika, učestvuju članovi Vlade, ovlašćeni predstavnici drugih predlagača zakona i sekretar Republičkog sekreterijata za zakonodavstvo, kao i druga lica koja predsednik Narodne skupštine pozove.
Ovde raspravljamo, kako vi tvrdite, o izuzetno važnim temama. Mi, takođe, tvrdimo da su izmene Poslovnika suštinski važne za demokratiju u Srbiji, međutim, ovde ne vidimo nijednog predstavnika Vlade.
Član 103 – govornik može da govori samo o pitanju koje je na dnevnom redu. Gospođa Nada Kolundžija, koja se sad vratila, desetak puta je izlazila za ovu govornicu i govorila o raznim temama, ali nije govorila o temi koja je na dnevnom redu, to su izmene Poslovnika Narodne skupštine.
Stav 2 – niko ne može prekidati govornika, niti ga opominjati, osim predsednika Narodne skupštine, u slučajevima predviđenim ovim poslovnikom.
U vreme dok je za ovom govornicom bio moj kolega, narodni poslanik Munjić, poslanik DS-a, gospođa ili gospođica, koja ima vrlo simpatičan glas i još simpatičniji repić, najmanje pet-šest puta je dobacila – vreme, vreme. Vi niste postupili u skladu s Poslovnikom i niste joj izrekli opomenu.
"Za vreme govora narodnih poslanika ili drugih učesnika u pretresu nije dozvoljeno dobacivanje, odnosno ometanje govornika na drugi način, kao i svaki drugi postupak koji ugrožava slobodu govora." Sada sam se osvrtao na jedan takav slučaj, gde ste vi propustili priliku da reagujete.
Član 104 – narodni poslanici dužni su da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine.
Počeo sam da obrazlažem. Izvinjavam se, isteklo mi je vreme, hvala na ovih šest sekundi.

Dame i gospodo, moram da izrazim svoje zadovoljstvo što sednicom ponovo predsedava gospođa Čomić, zato što zaista cenim način na koji ona to radi.
Javljam se po članu 101. i članu 226.

Javljam se po članu 104. Poslovnika Narodne skupštine. Smatram da je više puta u toku svog izlaganja predsednik Poslaničkog kluba DS-a, gospođa Nada Kolundžija, grubo povredila dostojanstvo Narodne skupštine, pre svega, Poslaničke grupe SRS-a.
O čemu se radi? Gospođa Kolundžija je više puta podvukla da mi ovde raspravljamo o beznačajnim stvarima, na jednoj strani, dok, na drugoj strani, na usvajanje u ovoj skupštini, u proceduri, čekaju izizetno važni zakoni koji će omogućiti brže približavanje Srbije EU i poboljšanje životnog standarda građana Srbije.
Pošto građani Srbije vide šta mi ovde radimo, na njima je da ocene da li je to dobro, da li je to u njihovom interesu ili nije. Dužan sam, da bih pokazao i drugu stranu medalje, da bih pokazao u čemu se sastoji povreda dostojanstva, da građane Srbije i narodne poslanike upoznam s nekoliko vrlo važnih zakona koji čekaju u proceduri Narodne skupštine.
Prvi je Predlog zakona o cevovodnom transportu gasovitih i tečnih ugljovodonika i distribuciji gasovitih ugljovodonika, zatim, Predlog zakona o potvrđivanju Roterdamske konvencije o postupku davanja saglasnosti na osnovu prethodnog obaveštenja za određene opasne hemikalije i pesticide.
Milion nezaposlenih u Srbiji jedva čeka usvajanje ovih zakona.
Zatim, Predlog zakona o elektronskoj trgovini. Stočari na Pešterskoj visoravni, zemljoradnici u Vojvodini i Pomoravlju, takođe, s nestrpljenjem čekaju usvajanje ovog zakona, pa da počnemo s elektronskom trgovinom.
Molim vas, pazite sada, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o ustanovljenju međunarodne klasifikacije figurativnih elemenata žigova, sačinjenog u Beču, 12. juna 1973. godine. Ako ovo ne usvojimo, propade država.
Četvrto, Predlog zakona o rakiji i drugim alkoholnim pićima. Peti zakon je Predlog zakona o etanolu. Veoma značajno za 6.000 radnika iz Velike Plane koje je dosovski režim izbacio s radnih mesta na ulicu; kada već nemaju šta da jedu, da bar piju po standardima EU.
Šesti zakon je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o reproduktivnom materijalu šumskog drveća. Ako već nismo u stanju da poboljšamo natalitet među Srbima, da to učinimo bar među bukvama.
Osmi zakon je Predlog zakon o dobrobiti životinja. Petsto hiljada građana Srbije, koji prema zvaničnim statističkim podacima žive ispod granice siromaštva, jedva čekaju usvajanje ovog zakona o dobrobiti životinja. Sledeći zakon je Predlog zakona o potvrđivanju Ženevskog akta Haškog sporazuma o međunarodnoj registraciji industrijskog dizajna, usvojenog na Diplomatskoj konferenciji 1999. godine.
Dakle, po mišljenju gospođe Nade Kolundžije, ovo su ti izuzetno važni zakoni koji će poboljšati životni standard građana Srbije, a mi to, diskusijom o Poslovniku Narodne skupštine i o otetim mandatima SRS-a sprečavamo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se na osnovu člana 104, zato što smatram da je pre sat vremena grubo povređeno moje dostojanstvo kao narodnog poslanika, dostojanstvo Narodne skupštine i dostojanstvo svih narodnih poslanika hrišćanske veroispovesti.
Pre sat vremena, od stručnih službi Skupštine Srbije, Poslanički klub SRS-a je dobio kalendar koji svojim sadržajem grubo vređa dostojanstvo Narodne skupštine. O čemu se radi? Skupština Srbije je štampala kalendar za 2009. godinu.
Molim kamermana da ovo zumira.
''Skupština Srbije'' je ispisano latiničnim pismom. Ovim ne samo da je prekršeno dostojanstvo Narodne skupštine i narodnih poslanika, na ovaj sveti dan, nego je grubo prekršen Ustav Republike Srbije. Član 10. Ustava Srbije glasi – u Republici Srbiji, u službenoj upotrebi su srpski jezik i ćiriličko pismo. Prihvatio bih kao prihvatljivo i ne bih tumačio kao uvredu da je kalendar odštampan na dvojezičnom pismu, pa da imamo i ćirilicu i latinicu.
Mi iz SRS-a, koji smo tolerantni i poštujemo nacionalne manjine, prihvatili bismo to kao gest pomirenja i saradnje. Međutim, neprihvatljivo je da Skupština Srbije štampa kalendar latiničnim pismom i da na taj način krši Ustav Srbije.
U proteklih nekoliko dana, imali smo prilike da čitamo u novinama i gledamo na fotografijama kako se širom Vojvodine postavljaju table s nazivima mesta na mađarskom jeziku. Nema ni traga od ćirilice, nema ni traga od srpskog pisma. Sada sam čuo informaciju da je Skupština Bečeja donela odluku, usvojili su izgled grba na latinskom jeziku. Nema ni ćirilice, nema ni srpskog jezika.
Ono što je još uvredljivije od samog pisma koje je korišćeno za štampanje ovog kalendara, jeste sadržaj kalendara. Izvinjavam se, pošto mi ističe vreme, da ga ne bih prekoračio, ponovo ću se javiti po Poslovniku, pošto ovu uvredu ne mogu da obrazložim za 20 sekundi, koliko mi je ostalo na raspolaganju. Hvala vam.

Gospođo Đukić, poštujem to što ste rekli i strogo ću se pridržavati Poslovnika. Javljam se po članu 104. Povređeno je dostojanstvo Narodne skupštine. "Narodni poslanici dužni su da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine. Narodni poslanici dužni su da se jedni drugima obraćaju s uvažavanjem. Nije dozvoljeno korišćenje uvredljivih izraza, kao ni iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatni život drugih lica".
Preskačem članove, da ne bih gubio vreme. Član 106: "Opomena se izriče narodnom poslaniku koji prekida govornika u izlaganju, ili dobacuje, odnosno ometa govornika ili na drugi način ugrožava slobodu govora".
Pre 15 minuta, dok je za ovom govornicom bio šef Poslaničke grupe SRS-a, gospodin Dragan Todorović, lica koja sede u zadnjim redovima, pripadnici SNS-a, više puta su dobacivali: "lažovčino, lažovčino". Vi ste to čuli i bili ste dužni da primenite Poslovnik i izreknete meru opomene.
Juče smo s ove skupštinske govornice nazivani magarcima. To je, takođe, prošlo bez opomene. Pre nekoliko dana smo nazivani manijacima, vi ponovo niste primenili Poslovnik. Dva minuta nakon što ste dali pauzu, izašao sam u hodnik Skupštine, sasvim normalno, smiren, jer u politici se događaju raznorazne stvari, pa i ove nemile koje su se desile danas. Prema meni išao je Mićo Rogović. Nismo razmenili nijednu jedinu reč. Čovek me s obe ruke gurnuo u grudi, uz psovku, izvinjavam se građanima Srbije – majku, sve ćemo vas pobiti. Obratio sam se rečima – Mićo, šta ti je? Ponovo je ponovio – sve ćemo vas pobiti.
S tim čovekom imam sasvim korektne odnose. Nikada ni njemu, ni bilo kom drugom licu koje ulazi u Skupštinu nisam uputio nijednu jedinu ružnu reč.
Žao mi je što je gospodin Tomislav Nikolić izašao iz sale. Hteo sam da presliša pripadnike svoje političke stranke i da pita, neću da iznosim ime, čoveka koji sedi s njim u klupi, koji je najmanje 20 puta, a to su čuli pre mesec dana i poslanici DS-a, pretio u skupštinskim klupama. Pretio je meni i članovima moje porodice, pominjao mi decu, pominjao kako će se zakleti u crkvi da će me unakaziti. Pitao sam ga – zbog čega, čoveče? Nisam dobio objašnjenje.
Kada neko izađe za ovu govornicu i kada se poziva na moral, na poštenje, na časno viteško ponašanje, onda prvo treba da pogleda u svoje dvorište, a ako govori jednom poslaničkom klubu, onda pre toga treba da pogleda kako se ponašaju članovi onoga što on naziva svojim poslaničkim klubom. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 104. zato šo smatram da je ovde grubo prekršen Poslovnik Narodne skupštine, da je prekršeno dostojanstvo Narodne skupštine i, najviše, da je prekršeno dostojanstvo predsednika Republike i lično dostojanstvo gospodina Borisa Tadića.
O čemu se radi? Tomislav Nikolić je sa ove govornice izrekao tvrdnju da je neko razgovarao sa Borisom Tadićem. On je tog nekog nazvao magarcem. Mislim da je neosporna činjenica, ako je magarac razgovarao sa Borisom Tadićem, onda je i Boris Tadić razgovarao sa magarcem. Neosporna je činjenica, sa magarcima mogu da razgovaraju samo magarci. Na osnovu toga (izvinjavam se, ovo je vrlo ozbiljna stvar), ako je magarac razgovarao sa Borisom Tadićem, ako sa magarcima mogu da razgovaraju samo magarci, onda je, po nauci koja se zove logika, neko ko je razgovarao sa magarcem takođe magarac. Ovde je izrečena tvrdnja da je predsednik Srbije magarac.
U ime poslaničke grupe SRS protestujem zbog toga što predsedavajuća i rukovodstvo Narodne skupštine Republike Srbije tim povodom nisu izrekli meru upozorenja i meru opomene Tomislavu Nikoliću.
Podsetiću na još jedan slučaj, kada je predsedavajuća Narodne skupštine, mislim da je tad sednici predsedavala gospođa Slavica Đukić-Dejanović, takođe propustila priliku da izrekne bilo kakvu meru opomene, bilo kakvu meru upozorenja Tomislavu Nikoliću zbog grubog kršenja dostojanstva Narodne skupštine i narodnih poslanika. To se dogodilo 21. januara ove godine u 15.45 minuta kada je Tomislav Nikolić poslanike poslaničke grupe SRS uporedio sa manijacima. Hvala vam.

Prihvatam izvinjenje. Dame i gospodo javljam se po članu 104. Poslovnika Narodne skupštine. Smatram da su članovi radnog tela koje je sačinilo ovaj predlog izmena Poslovnika i narodni poslanici koji su ovaj predlog dostavili u skupštinsku proceduru, pojedinim rešenjima, na najgrublji način povredili dostojanstvo Narodne skupštine, dostojanstvo svih narodnih poslanika, uključujući i sopstveno dostojanstvo.
Osvrnuću se na rešenje koje se odnosi na dužinu trajanja diskusije. Zaista smatram da samo neko ko nije u dobrim odnosima sa zdravim razumom, neko ko ne želi dobro parlamentarnoj demokratiji u Srbiji, neko ko ne želi dobro ovoj skupštini, neko kome sopstvena glava služi samo za klimanje, a tuđa glava za mišljenje, može da predloži da narodni poslanik u Skupštini Srbije, u najvišem zakonodavnom telu, jedno zakonsko rešenje, jedan amandman obrazlaže najduže dva minuta.
Šta neko može da kaže za dva minuta? Smatram da ne postoji niko ni u skupštinskoj manjini, ni u skupštinskoj većini ko može da izađe za ovu govornicu i utvrdi da je moguće za dva minuta objasniti, obrazložiti bilo šta, a kamoli neko razumno zakonsko rešenje.
Podsećam građane Srbije da je trenutno važeći poslovnik delo istih ljudi, istih stručnjaka koji predlažu sadašnje izmene. Oni su pre nekoliko godina tvrdili sledeće – da je neko minimalno vreme potrebno da bi neko odbranio svoj amandman 15 minuta. Sada ti isti ljudi kažu da je maksimalno vreme koje je potrebno za taj isti posao dva minuta.
Kako je moguće takvo odstupanje? Takvo odstupanje ne može da se brani, obrazloži bilo kojim razumnim, stručnim razlozima. O čemu se ovde radi?
Ovde se radi o nastojanju skupštinske većine da na svaki način ućutka opoziciju, da na svaki način spreči raspravu u Skupštini, da Skupštinu pretvori u glasačku mašineriju.
Izvinjavam se poslanicima vladajuće većine zbog ovoga što ću reći, ali je činjenica da se oni, od konstituisanja ovog parlamenta, ponašaju kao glasačka mašinerija. Skupštinska većina, rukovodstvo DS, rukovodstvo Skupštine, očigledno nastoje da na isti način pasiviziraju skupštinsku manjinu, opoziciju, da i nas pretvore u skupštinsku glasačku mašineriju. To nećemo dozvoliti. Hvala vam.

Dame i gospodo, javljam se po članu 104. Poslovnika i ponavljam svoj stav da je Predlogom koji se nalazi u skupštinskoj proceduri povređeno dostojanstvo Narodne skupštine. Najmanje što se očekuje od narodnog poslanika koji podnese amandman, jeste da izađe za ovu govornicu i da, zbog građana Srbije, taj amandman pročita, a nakon toga taj amandman obrazloži.
Ukoliko ovi predlozi izmene Poslovnika budu usvojeni, narodni poslanici će biti onemogućeni da obrazlažu i da podnose amandmane. To ću sada pokazati na jednom praktičnom primeru. Molim vas da mi ne zaustavljate vreme. Pročitaću jedan amandman koji je podnet na predlog ove odluke i tvrdim da taj amandman nije moguće pročitati za dva minuta, a kamoli ga, što bi bilo normalno, obrazložiti.
Počinjem da čitam: Predsednici Narodne skupštine Republike Srbije. Na osnovu čl. 145. i 160. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, podnosimo amandman na Predlog odluke o izmenama i dopunama Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, koji glasi – član 2. menja se i glasi: posle člana 165. dodaje se nova glava VIII A, koja glasi: Poseban postupak za predlaganje i donošenje evropskih zakona. 1. Predlog sa oznakom ''SRB-EU''.
Član 165a – Postupak predlaganja i donošenja zakona kojima se vrši harmonizacija pravnog poretka Republike Srbije s pravnim tekovinama EU obavlja se po posebnim pravilima predviđenim ovom glavom Poslovnika.
Član 165b – Vlada dostavlja Odboru za praćenje procesa stabilizacije i pridruživanja (u daljem tekstu: Odbor), kvartalne, polugodišnje i godišnje planove predlaganja zakona, drugih akata i aktivnosti kojima se predlaže usklađivanje pravnog poretka s pravnim tekovinama EU (u daljem tekstu: predlog s oznakom SRB-EU).
Vlada predlaže i okvirne termine održavanja posebnih sednica, na kojima se isključivo razmatraju predlozi zakona i drugih akata kojima se predlaže usklađivanje pravnog poretka sa pravnim tekovinama EU.
Član 165v – Odbor daje svoje mišljenje i sugestije na dostavljeni plan i upućuje ih Vladi, predsedniku Narodne skupštine i narodnim poslanicima. Nakon razmatranja dostavljenih mišljenja i sugestija, Vlada dostavlja Odboru konačni plan predlaganja zakona, drugih akata i aktivnosti s oznakom SRB-EU. Odbor zaključkom usvaja plan predlaganja zakona i drugih akata s oznakom SRB-EU i objavljuje ga, preko Narodne skupštine, u "Službenom glasniku".
Izvinjavam se, pošto mi je vreme isteklo, zamolio sam predsedavajuću da mi ne zaustavlja vreme, radi građana Srbije želim da kažem samo sledeće. Ovaj amandman na predloženu odluku podnela je odbornička grupa LDP-a i ja sam pročitao tek trećinu amandmana. Kažem, valjda bi bilo logično da se amandman pročita s ove govornice i da se nakon toga obrazloži. Kao što vidite, za to nema vremena. Hvala.