Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7304">Dušan Marić</a>

Dušan Marić

Srpska napredna stranka

Govori

Dame i gospodo, predložio sam da se iznos kazne od 100.000 do 500.000 dinara smanji na iznos od 150.000 do 200.000 dinara, zato što mi u SRS smatramo da su predviđeni iznosi kazni preterani. S jedne strane, narodu se uzima novac nemilice, a na drugoj strani, tim novcem se finansira otvaranje novih radnih mesta u državnoj administraciji.
Juče sam izneo podatak da su vladajuće stranke od 5. oktobra 2000. godine do danas svakog radnog dana zaposlile po deset ljudi, svojih partijskih aktivista, u administraciji Vlade Srbije. U međuvremenu, Poslaničkom klubu SRS se javljaju građani koji pitaju da li je to moguće. Nažalost, moguće je. Podatak jeste neverovatan, ali istinit. Evo matematike: 2000. godine u Vladi je bilo zaposleno 8.000 ljudi, 2008. godine 28.0000. Ako osam godina pomnožite sa 365 dana, dobijate 2.920 dana. Pošto niste zapošljavali, pretpostavljam, vikendom i praznicima, odbijamo znači, 920 dana otpada na vikende i praznike. Ostane čisto 2000 dana. Znači, imamo 54 vikenda, puta dva, to je 104, plus deset praznika, 115, pomnoženo sa četiri godine, sa osam godina, to je 920 dana, da ne bude zabune, ostaje čisto 2000 dana, koliko se DOS-ovske stranke nalaze na vlasti u Srbiji. Jednostavno, ako broj ljudi koji su se zaposlili od 5. oktobra do danas, to je 20.000 ljudi, podelite sa 2000 dana, dobijete broj deset. Znači, svakog radnog dana ste zapošljavali po deset ljudi u državnoj administraciji.
Nadam se da ništa više nije sporno. Nisam bio u najboljim odnosima sa matematikom, ali sam savladao sabiranje, množenje, oduzimanje i deljenje. Hvala.
Dame i gospodo, podneo sam amandman na član 23. stav 1; zbog tehničke greške ovde piše stav 3. Član 23. glasi: „Predsednik Komisije i članovi Saveta biraju se iz reda uglednih stručnjaka iz oblasti prava i ekonomije, sa najmanje deset godina relevantnog radnog iskustva“, naglašavam - relevantnog, „koji su ostvarili značajne i priznate radove ili praksu u“, naglašavam, „relevantnoj oblasti, naročito u oblasti zaštite konkurencije i koji uživaju ugled objektivne i nepristrasne ličnosti“.
Predložio sam da se brišu prve tri neprecizne formulacije koje mogu da komplikuju izbor predsednika i članova Saveta, u krajnjem slučaju, mogu biti predmet određene zloupotrebe. Prva formulacija „relevantno radno iskustvo“ i druga „relevantna oblast“, to su prilično rastegljivi pojmovi. Previše rastegljivi pojmovi. Može se tumačiti ovako i onako, a još više ova treća formulacija: kandidati „koji uživaju ugled objektivne i nepristrasne ličnosti“. Da li je neko objektivan i nepristrasan, to je uglavnom stvar subjektivnog doživljaja, ličnog osećaja, lične procene i oko toga se dva Srbina teško mogu složiti, a kamoli predstavnici različitih političkih opcija.
Reći ću nekoliko reči o ovom zakonu i o njegovom usvajanju. Smatram da donošenje ovog zakona jeste školski primer gde je ona narodna poslovica „Kasno Marko na Kosovo stiže“ doživela svoj potpuni smisao. Sa ovim zakonom se kasni najmanje deset godina, i to planski, namerno. Da stvar bude još gora, i Marko i vi ste zakasnili iz istih moralnih razloga – Marko zbog vazalnog odnosa prema azijskim Turcima koji su Balkan osvajali oružjem; vi kasnite zbog vazalskog odnosa prema srpskim i evropskim „Turcima“, zapadnim multinacionalnim kompanijama i domaćim srpskim tajkunima koji su kolonizaciju Srbije izvršili novcem i kriminalom.
Kada kažem vi mislim na stranke sadašnje vladajuće koalicije, ali i na sve političke partije koje su učestvovale u vlasti i upravljanju Srbijom od 5. oktobra 2000. godine do danas.
U vreme Miloševića, režim je kontrolu srpskog tržišta prepustio svojim omiljenim privrednicima i omiljenim kriminalcima. Zahvaljujući monopolu nad izvoznim i uvoznim poslovima i javnim nabavkama, ti su ljudi često bukvalno preko noći postajali milioneri. Paralelno sa tim procesom kriminalizacije trajao je i proces upropašćavanja srpske privrede, upropašćavanja preduzeća, čiji je krajnji cilj bio da ta preduzeća režimska mafija kupi za što manje novca.
Ono što je Milošević započeo, vi ste dovršili. Omogućili ste da njegovi, a sada vaši omiljeni kriminalci, tajkuni preduzeća koja koštaju stotine miliona evra kupe za deset miliona evra, da preduzeća koja koštaju desetine miliona kupe za milion evra ili nekoliko stotina hiljada evra. Otišli ste toliko daleko da ste, podsećam vas, šećerane koje su procenjene na nekoliko desetina miliona evra prodavali za jedan evro, i to ne bilo kome, nego direktoru DS. Praktično, omogućili ste mafiji da postane vlasnik Srbije, da kontroliše kompletno tržište u Srbiji, sa neograničenim monopolom.
Zahvaljujući tome, razni Miškovići, Hamovići, Markovići, Kostići, Matići, Lazarevići, Drakulići stekli su bogatstvo koje se meri stotinama miliona, čak i milijardama evra. Sada, sa deset godina zakašnjenja, verovatno pod pritiskom EU, a još verovatnije zato što su vam neke stvari, a pre svega neki od tih tajkuna izmakli kontroli, pokušavate da ovim zakonom uvedete kakav-takav red na srpskom tržištu. Dajem sebi za pravo da prognoziram da od toga neće biti ništa, da će ovaj zakon ostati mrtvo slovo na papiru, da će se on primenjivati za „sitnu boraniju“, a neće važiti za ove koje sam nabrojao – Miškovića, Matiće, Hamoviće i Kostiće.
Kao dokaz, i ovim ću završiti, koristim ovaj godišnji izveštaj o radu Komisije za zaštitu konkurencije od 2008. godine. Kada pročitate ovaj izveštaj prvi zaključak koji vam se nameće jeste da su ovde, da kažem, evidentirane uglavnom samo one „sitne ribe“, mala preduzeća koja nemaju veliki značaj na srpskom tržištu, a „ajkulama“, kojima bi ovaj zakon trebalo da se bavi, nema ni traga ni glasa. Hvala.
Dame i gospodo, čak i da nije ove krize u kojoj se nalazimo, SRS je protiv toga da se osnivanjem novih državnih organa, agencija, regulatornih tela, saveta, raznoraznih komisija povećava državna administracija i samim tim količina novca koju građani treba da izdvajaju za njeno finansiranje. U skladu sa tim, mi smo i protiv osnivanja komisije za kontrolu državne pomoći, pa smo predložili brisanje svih članova ovog predloženog zakona koji govore o njenom osnivanju i radu.
Podsećam, u vreme, kako ste ga vi nazivali, „nenarodnog, diktatorskog i rasipničkog“ režima Slobodana Miloševića u administraciji Vlade Srbije radilo je osam hiljada službenika. U vreme „narodnih“ i „domaćinskih“ režima, kako ste ih opet vi krstili, koji su Srbijom vladali od 5. oktobra 2000. godine do danas, broj zaposlenih službenika u Vladi povećan je tri i po puta, za 20.000 ljudi i sada, prema vašim podacima, iznosi 28.000 službenika.
Za osam godina svoje vlasti vi ste na leđa srpskih poreskih obveznika samo po osnovu zapošljavanja u ministarstvima natovarili 20.000 stranačkih aktivista DS, G17, DSS, SPS, 20.000 tatinih i maminih sinova, kumova, prijatelja, prijateljica, čije parazitiranje plaćaju sve siromašniji srpski seljaci i sve siromašniji srpski radnici, ono što je od njih još ostalo.
Matematika je porazna: u proseku, svake godine svoje vladavine dosovske stranke su zaposlile dve i po hiljade novih službenika. Ponavljam, dve i po hiljade službenika. To je više od 200 ljudi mesečno. Ako računamo samo radne dane, od 5. oktobra 2000. godine do danas vi ste svakog dana zapošljavali po deset novih državnih službenika. Ovo je za Ginisovu knjigu rekorda!
(Predsedavajuća: Dva minuta.)
Još minut vremena poslaničke grupe. Od kada ste zapalili ovu zgradu, u čije je renoviranje kasnije uloženo nekoliko miliona evra, i preuzeli vlast u Beogradu, Vlada Srbije ima više zaposlenih nego što ih je u bivšoj SFRJ bilo u administracijama svih republika zajedno.
Vi stalno građanima Srbije govorite kako je veoma važno da se usvajaju ovakvi evropski zakoni. Tvrdite da će to poboljšati, olakšati njihov život, ali ne objašnjavate da se sa svakim od ovih zakona povećava državna administracija.
Radi građana Srbije navodim samo ovaj podatak: samo primenom ovih zakona o kojima raspravljamo danas i ovih dana, pre svega zakona o komunalnoj policiji, državna administracija će biti brojnija za najmanje 500 službenika.
U skladu sa stavom SRS-a da je ovaj predlog zakona loš i da ga treba povući iz procedure, predložio sam brisanje tačke 9. u članu 3. ovoga predloga.
Smatram da, u ovim okolnostima, Srbija od ovog zakona, a to pokazuje i današnja rasprava, može da ima mnogo političke štete, a malo ili gotovo nimalo ekonomske koristi.
Najveću političku štetu nameće to što on Srbiju deli na sedam delova, sedam regiona. Koliko god ta podela naizgled bila samo formalna, budite sigurni da ona, dugoročno gledano, odgovara onima koji već 20 godina rasparčavaju Srbiju i srpske teritorije.
Kao glavna vrednost ovog predloga zakona navodi se to da će on doprineti boljem i ravnomernijem razvoju regiona u Srbiji. U pitanju je šarena laža, koja treba da prevari građane Srbije, posebno one u unutrašnjosti, da smanji njihovo ogorčenje zbog bede u kojoj žive, zbog mora lažnih predizbornih obećanja i zbog činjenice da i ono malo para koje država Srbija ima, uglavnom, nažalost, završava u Vojvodini i Beogradu, a da unutrašnjosti Srbiji ostane ono što ostane. Ostatku Srbije, ostatak novca.
Da li će i koliko pojedini delovi Srbije biti razvijeni uopšte ne zavisi od toga da li je Srbija regionalno podeljena; zavisi od toga da li je Srbija dovoljno sposobna da stvori podsticajne uslove i sredstva za razvoj, da li je spremna da ta sredstva pošteno i ravnomerno raspodeli.
Hoću da iskoristim još minut vremena da kažem da je danas održana Skupština opštine Velika Plana i da je glavna tema bilo vodosnabdevanje. O tome sam govorio ovde više puta i dosadio i sebi, i Bogu, i narodu. Podsećam, ukratko, 50.000 ljudi u Velikoj Plani, umesto vode za piće, pije zatrovanu vodu.
Postavljam pitanje ministru Kalanović – kako je moguće da ove godine budžetom nije predviđen nijedan dinar za rešavanje ovog problema i kada građani Velike Plane mogu da očekuju da će Vlada Srbije rešiti ovaj problem?
Moram da konstatujem da sam mislio da se nalazim u Narodnoj skupštini, ali stičem utisak da se nalazim u emisiji „Slagalica“,  pa ko pre pritisne taster, ko pre devojci, njegova devojka.
Podneo sam jedan amandman kojim predlažem tehničko poboljšanje člana 14, nemam vremena da to obrazložim. Vlada je odgovorila da amandman ne prihvata iz razloga navedenih u obrazloženju amandmana 8.
U obrazloženju amandmana 8. stoji: „Amandman se prihvata iz razloga koji su navedeni uz navedeni amandman“. Ovo nema blage veze s vezom. Da bi građani Srbije znali o čemu se radi, a da bi im to objasnio u narednih 20 sekundi, napraviću sledeće poređenje. To je isto kao da sam rekao otprilike ovako, da je Čelzi zasluženo pobedio Arsenal, a Vlada mi odgovori – jeste, ali nije igrao Ronaldo, imao je crveni karton u ovom kolu. Ronaldo stvarno nije igrao, ali Ronaldo ne igra ni za Čelzi, ni za Arsenal, nego za Mančester Junajted.
Dame i gospodo, podneo sam amandman kojim predlažem da se jedno od ovlašćenja koja su ovim predlogom zakona namenjena, dodeljena ministru, prenesu na Ministarstvo. To je u skladu sa stavom SRS da je institucija važnija od pojedinca, da ministar ne može imati veća ovlašćenja nego što ih ima ministarstvo. U krajnjem slučaju, to je u suprotnosti sa odredbama Ustava Republike Srbije.
Inače, u svim ovim predlozima zakona iz oblasti poljoprivrede degradira se značaj ministarstva na jednoj strani, a na drugoj strani ministrima se daju, bezmalo, faraonska ovlašćenja. Izračunao sam da se ovim predlogom zakona ministar spominje 64 puta, ministarstvo samo 31 put. Ova nesrazmera je još veća kada se imaju u vidu konkretna ovlašćenja, suštinska ovlašćenja koja imaju ministar i ministarstvo. U 47 slučajeva je zadužen ministar, samo u šest slučajeva ministarstvo.
Radi građana Srbije, navešću samo neka od ovlašćenja koja po ovom predlogu zakona ima ministar: određuje izgled štale, ocenjuje kvalitet jajnih ćelija i embriona, čuva spermu, upisuje u registar, ocenjuje priplodnu vrednost domaćih životinja, propisuje obrasce i sadržinu raznih zahteva, određuje sadržinu i način vođenja registra, utvrđuje uslov za uvođenje u priplod, utvrđuje poreklo, utvrđuje postupak i način utvrđivanja vrsta itd, još dvadesetak ovlašćenja.
Kada se uzme u obzir da je isti ministar zadužen za šumarstvo, vodoprivredu i poljoprivredu, i da u tim oblastima, takođe, ima sva ovlašćenja, onda se može izvesti samo jedan zaključak, da ministar, ako bude radio sve ovo, neće imati vremena da radi i svoj posao.
Imam li reč?
Izvinjavam se, ako možete da mi vratite ovih 10 sekundi, predlažem svojim amandmanom u oblasti prevoza životinja da se (Predsedavajući: Vratio sam. Smatrajte vraćenim.) hvala vam… zabrani prevoz životinja zajedno sa opasnim otpadom.
Prokomentarisaću još nekoliko članova ovog predloga zakona. Kaže – zabranjeno je koristiti žive životinje za ishranu drugih životinja, osim ako je to jedini način za ishranu tih životinja.
Vi prvo napišete zakon od 90 članova, 70 stranica, sve u cilju humanog postupanja prema životinjama, onda tim istim zakonom predvidite da se te životinje iznose žive na trpezu drugih životinja.
Član 7, stav 18, zabranjeno je izlagati životinje direktnom uticaju nepovoljnim vremenskim prilikama ili nedostatku kiseonika. Ako bi se ovaj stav doslovno primenjivao, to bi uništilo stočarstvo na polovini teritorije Srbije. Nema seljaka u brdsko-planinskim krajevima Srbije, gde stoka veći deo dana provodi na ispaši, koji bar sto puta, u toku godine, posebno u jesen i zimu, neće kršiti ovaj stav zakona.
Sledeća stvar, bolesne, povređene i iznemogle životinje, kao i bremenite životinje, počev od trećine graviditeta, ne mogu se koristiti za rad. Razumeo bih da ovde stoji formulacija, ne mogu se koristiti za teži rad. Već smo čuli, trudne žene, i znamo to, rade do pred kraj trudnoće, a vidimo da su životinje u mnogo boljem položaju.
Sledeća stvar, vlasnik, odnosno držalac životinje ne može biti lice mlađe od 18 godina. Sticajem okolnosti, znam za brata i sestru koji su mlađi od 18 godina, žive sami, imaju jednu kravu. Po ovom zakonu oni će tu kravu morati prodati, neće imati od čega da žive. Nažalost, isteklo mi je vreme.
Svojim amandmanom sam predložio brisanje stava 1. u članu 13, zbog čega reći ću na kraju svog izlaganja. Smatram da je u pitanju loše zakonsko rešenje.
Koristim priliku da podsetim građane Srbije da danas, između ostalog, raspravljamo o jednom zakonu kojim se garantuje sloboda kretanja zatvorenim životinjama. Citiram: "Vlasnik, odnosno držalac životinja je dužan da životinji koja se stalno drži u zatvorenim objektima obezbedi odgovarajuću površinu za kretanje. Vlasnik, odnosno držalac životinje je dužan da životinji koja se drži vezana obezbedi u toku dana period u kome neće biti vezana i u kome će moći slobodno da se kreće u skladu sa njenim fiziološkim potrebama i potrebama u ponašanju".
(Predsedavajući: Gospodine Mariću, molim vas da se koncentrišete na tačku dnevnog reda.)
Gospodine Novakoviću, kao što je zatvorenoj životinji neophodno da se bar manji deo dana slobodno kreće, to je još više potrebno ljudskom biću. Kao što ste čuli, Haški tribunal je to pravo danas uskratio dr Vojislavu Šešelju.
Usred Evrope u koju nas vodite, u koju se kunete, u Haškom tribunalu, čije naloge ovaj režim ponizno izvršava, jednom građaninu Srbije uskraćuje se najosnovnije ljudsko pravo koje se u Srbiji ovim zakonom garantuje životinjama. To sam hteo da kažem i da postavim jedno pitanje.
Kada čoveku koji je u zatvoru šest godina, koji, kao što znate, ima teške zdravstvene probleme, uskratite pravo kretanja, pravo na bar polučasovnu šetnju, šta je to nego planski pokušaj daljeg ugrožavanja zdravlja i života.
Na kraju, koristim ovu priliku i vašu dobru volju, zahvaljujem se, da pozovem Vladu Srbije i predsednika Borisa Tadića da prestanu da tretiraju Vojislava Šešelja isključivo kao političkog protivnika i da počnu da ga tretiraju i kao punopravnog građanina države Srbije. Zahvaljujem.
Dame i gospodo podneo sam amandman na član 26. stav 6, kojim predlažem da se reč "ministar" zameni rečju "ministarstvo".
Ovaj amandman je posledica sasvim logičnog, u Ustavu Republike Srbije utemeljenog stava SRS, da je institucija ministarstva iznad institucije ministra.
Inače, mislim da je građanima Srbije, a među njima i kod šest hiljada radnika iz Velike Plane, koje su stranke sada vladajuće koalicije izbacile sa njihovih radnih mesta na ulicu, večeras pao kamen sa srca. Kad čuju da sada raspravljamo o tako važnom zakonu kakav je Predlog zakona o zaštiti prava oplemenjivača biljnih sorti, a raspravljali smo o Predlogu zakona o zaštiti životinja, kod njih će nestati i zadnji trag sumnje u obećanu evropsku budućnost.
Kad usvojite ovaj zakon biće im lakše i bez onih obećanih 200 hiljada radnih mjesta, i bez onih "Fijatovih" obećanih 700 miliona evra, i bez Dinkićevih hiljadu evra besplatnih akcija i bez šengenskih viza. Mislim da će se posebno obradovati onih 500 hiljada građana Srbije koji, po zvaničnim statističkim podacima, zahvaljujući ovoj vlasti i rezultatima rada ove vlasti, žive ispod granice siromaštva, praktično nemaju šta da jedu.
Kad čuju da smo zaštitili pravo oplemenjivača biljnih sorti, da smo zaštitili prava životinja, mislim da će kod njih nastupiti takvo oduševljenje da će oni u njemu zaboraviti na svoju glad.
Dame i gospodo, podneo sam amandman kojim predlažem da se spisku stručnog kadra koji proizvođač rakije mora da ima, pored inženjera agronomije, odnosno diplomiranog inženjera mastera, dodaju inženjer tehnologije, diplomirani inženjer tehnologije, diplomirani inženjer tehnologije – master prehrambeno-tehnološkog ili biotehnološkog usmerenja akademskih studija.
Smatram da je ovo u skladu sa suštinom člana 9. i da ovaj amandman treba prihvatiti. Osvrnuću se na stav 1. člana 9. koji glasi: „Proizvodnjom rakije i drugih alkoholnih pića može da se bavi pravno lice ili preduzetnik koji je registrovan u registru privrednih subjekata i koji je upisan u registar proizvođača rakije i drugih alkoholnih pića“.
Šta ovo znači? To znači da desetine hiljada domaćina koji su pekli rakiju, koji su pravili vino, od 1. juna to neće moći raditi ako se ne registruju kao proizvođači rakije.
Da li će se registrovati? Naravno da neće, većina njih neće. Da li će prestati da prave rakiju nakon usvajanja ovog zakona? Naravno da neće i nema tog zakona, nema te vlasti koja će srpskog seljaka na to prisiliti.
Donošenjem ovog zakona vi udarate na narodnu tradiciju, na srž narodnih običaja, na jedan način, filozofiju života u Srbiji, jer ljudi rakiju peku generacijama, peku je stotinama godina i vi to sad hoćete da prekinete, da zabranite Srbinu da u svom dvorištu, u svom kazanu, od svoje šljive ispeče 50 ili 100 litara rakije za svoju upotrebu. Vi hoćete da naterate ljude da umesto svoje rakije koju su pravili za sebe, znali su kakvu prave, znali su svoj ukus, kupuju tuđu rakiju.
Upozoravam građane Srbije na suštinu ovoga što vi radite. Podsećam i do čega ste vi doveli njih i Srbiju samo za 10 mjeseci svoje vladavine. Vi ste prije 10 mjeseci obećavali otvaranje 200.000 novih radnih mesta. Doveli ste do toga da dnevno u Srbiji bez posla ostane 330 radnika, mjesečno 10.000 ljudi sa svojih radnih mjesta izbacujete na ulicu.
Obećavali ste evropsku perspektivu, obećavali ste ukidanje viza, stavljanje Srbije na belu šengensku listu i evo šta imaju od te evropske perspektive koju ste vi obećali – imaju zakon kojim im se zabranjuje da popuju čašu svoje rakije.
Replika na izlaganje gospodina ministra.
Kako nije bilo uvredljivo, kako sarkastična primedba o mojim sposobnostima da budem proizvođač alkohola, proizvođač rakije itd.
Podnio sam amandman kojim predlažem brisanje tačke 21) člana 3. ovog predloga zakona, zato što SRS smatra da u Republici Srbiji ne treba dozvoliti bilo kakvu upotrebu genetički kodifikovanih organizama. U odbrani ovog stava citiraću dio iz knjige "Sjeme obmane'' Džefrija Smita.
''Ponudite li kravama, svinjama, vjevericama, losovima, pa čak i pacovima prvo genetski modifikovanu, a zatim prirodnu biljku, životinje će uvek izabrati prirodnu, pa čak i ako su na rubu gladi. Bil Lašmet posmatrao je kako dvije-tri krave ulaze u prostor za hranjenje. Prve jasle su sadržale 25 kilograma modifikovanog kukuruza. Krave su ga onjušile i prišle drugim jaslama sa 25 kilograma prirodnog kukuruza koje su pojele. Isti slučaj se ponovio i sa drugom skupinom krava.''
Isti pokus 1998/1999. godine ponovljen je na šest farmi u severozapadnoj Ajovi. Identična ispitivanja sa svinjama pokazala su iste rezultate i to dve godine zaredom. Po ispitivanju sa pacovima, ''Vašington post'' piše da su glodari odbili jesti inače im drage rajčice.
Naime, genetski modifikovane vrste koje su naučnici želeli njima ispitati, nisu prihvatili dobrovoljno. Kada su ih nasilno nahranili, neke životinje su dobile lezije na želucu, a sedam od 40 uginulo je u roku od dva tjedna. Hrvatski prevod.
Rajčica je odobrena, farmeri koji su u zimskim mesecima divljim vevericama, losovima, jelenima, rakunima i miševima ponudili prirodni i genetski modifikovani kukuruz utvrdili su nespornu činjenicu. Hrpa sa genetski modifikovanom hranom nije ni taknuta.
Predložio sam brisanje stava 4. člana 15. ovog zakona. Nastaviću obrazloženje koje sam počeo vezano za prethodni amandman, pošto se radi o istoj temi.
Američki istoričar i naučnik Viljem Endal u knjizi, slušajte naslov knjige "Seme uništenja, geopolitika modifikovane hrane i globalno carstvo", tvrdi da se radi o globalnoj zaveri čiji je cilj ovladati proizvodnjom svetske hrane, a preko toga zavladati planetom. On odgovorno tvrdi da je sastavni dio plana drastično smanjenje svetskog stanovništva i tvrdi da je došao do podatka da se planira uništenje tri milijarde ljudi.
Zanimljivo je da slično mišljenje, sličan zaključak izvodi i predsednik Udruženja seljaka Meksika Horhe Galeon. Kaže: "Monsantov cilj je ("Monsant " je kompanija, američki hemijski gigant koji je svetski lider u proizvodnji genetski modifikovane hrane) da kontroliše proizvodnju hrane u čitavom svetu. Da bi to postigao, koncern se zalaže za proizvodnju bez seljaka. Moramo da se borimo za svoju nezavisnost, za naša polja, naše porodice, našu domovinu, budućnost naše dece. Moramo biti u stanju da sami proizvodimo prirodnu hranu.''
Inače, u Meksiku, zemlji iz koje potiče prirodni kukuruz, "Monsantov" genetski manipulisani kukuruz u međuvremenu zagađuje izvorne vrste, uništava kompletne zasade, dok se Paragvaj pretvara u zelenu pustinju, što stanovništvo tera na napuštanje zemlje.
Na kraju ću samo navesti primer Indije. U Indiji je ova kompanija pokupovala brojne tamošnje firme koje su prodavale prirodno seme pamuka i sada nudi samo svoje skupe genetski manipulirane vrste, a one su često osetljive na razne bolesti, pa su loše žetve vrlo česte. To je dovelo do toga da veliki broj seljaka u Indiji na kraju sezone branja pamuka poseže za samoubistvima.
Dame i gospodo, predložio sam brisanje naslova iznad člana 28. iz već navedenih razloga. Radi građana koji ne razumeju tu problematiku, pokušaću da objasnim šta je to genetski modifikovan organizam, odnosno genetski modifikovana hrana.
Način na koji se biljke modifikuju je zasnovan na transgenskim promenama. Ovo znači da se na veštački način kombinuju DNK materijal od dva potpuno različita organizma da bi se dobio jedan željeni ili, što se sve češće događa, jedan neželjeni organizam.
Na primer, uvođenjem gena ribe s Artika u paradajz, dobija se paradajz koji se može gajiti na nižim temperaturama. Odete u jednu od ovih velikih prodavnica, koje drže novopečeni srpski mafijaši, kupite paradajz i istovremeno kupite dio gena ribe sa Artika.
U slučaju kompanije "Monsanta", npr, genetski pamuk se dobija tako što se unose geni bakterije – "bacilus turiginzis", ne znam ni da pročitam. Odete u prodavnicu, kupite pamuk iz Indije, kupite bakterije i zajedno sa njima idete u Evropu.
Naravno da sve ovo izaziva veliku zabrinutost potrošača širom svijeta, a na sve to direktor za korporacijsku komunikaciju ove firme, kompanije "Monsanto", Fila Anđel, kaže sledeće – naša kompanija ne treba da garantuje bezbednost biotehnološke hrane. Naš interes je u što većoj prodaji iste, u što većem profitu.