Dame i gospodo narodni poslanici, stav 2. član 4. na koji sam podneo amandman glasi: ''Civilna zaštita je organizovan sistem čija je osnovna delatnost zaštita, spasavanje i otklanjanje posledica elementarnih nepogoda'', da ne čitam dalje.
Podneo sam amandman da se ove reči zamene sledećim rečima – „Civilna zaštita je državni sistem zaštite, spasavanja i otklanjanja.“ Moj amandman je terminološke i suštinske prirode. Terminološki deo se odnosi na ovaj termin „organizovani sistem“. Mislim da je ova reč „organizovan“ suvišna, jer se podrazumeva, ako se nešto može podvesti pod sistem da je to onda organizovano. Ako nije sistem, onda nije organizovano.
Što se tiče suštinske promene, suštinske primedbe amandmana, ona se odnosi na činjenicu, da se u ovom predlogu Vlade ne zna čija je civilna zaštita. Ovako kako je Vlada predložila, ispada da je civilna zaštita samostalni nezavisni sistem, koji nema veze sa državom. Kao što znate, civilna zaštita je jedan od najvažnijih državnih sistema.
Ne postoji nijedan razuman razlog da ovaj amandman ne bude prihvaćen. On nije prihvaćen iz razloga što je podnet od strane Poslaničke grupe SRS. Vi odnosom prema ovom amandmanu još jednom potvrđujete svoj bahat odnos prema opoziciji u Skupštini.
Vama je opozicija dobrodošla kada je trebalo usvajati Rezoluciju o Kosovu, kada Skupština treba da donosi neke odluke kojim treba da ispravlja vaše brljotine, kada treba da otpustite s posla nekoliko hiljade radnika u ministarstvima, vaših aktivista koje ste primili na posao samo zbog toga da biste se, na neki način, odužili za njihov stranački rad. Međutim, kada treba da učinite jedan gest dobre volje, kad treba da prihvatite razumne amandmane opozicije, vi to jednostavno ignorišete. (Aplauz.)

Predloženim rešenjem Vlada predviđa da Ministarstvo odbrane ima obavezu da organizuje, modernizuje i unapređuje sistem telekomunikacionih mreža i sredstava za potrebe Vojske Srbije. Podneo sam amandman kojim predlažem da se posle reči "i sredstava" dodaju reči "i drugih vidova veze". Ovo sam učinio iz razloga što smatram da je potpuno pogrešno sistem veza jedne armije zasnivati samo na telekomunikacijama. Kasnije ću to objasniti.
Praktično, evo šta bi to značilo u slučaju rata, a sve armije postoje i pripremaju se za rat pod pretpostavkom da će jednog dana ratovati? Ukoliko ostane ovo rešenje koje je predložila Vlada, prvog dana rata Vojska Srbije će ostati bez sistema veza. Praktično, to znači da bi ostala i bez sistema komandovanja. Sistem komandovanja bi se potpuno raspao.
Mi imamo iskustva iz ratova od 1991. do 1999. godine. Znamo da je prilikom svih većih akcija hrvatske vojske, muslimanske vojske i šiptarskih terorista, NATO pakt, koji je tehnološki superiorniji, izvršio blokadu veza Vojske Jugoslavije, Vojske Republike Srpske i Srpske vojske Krajine. Prva stvar koju su Amerikanci uradili kada su krenuli u akciju "Oluja" jeste to da su u potpunosti blokirali veze Srpske vojske Krajine.
U obrazloženju za odbijanje ovog amandmana Vlada kaže: "Amandman se ne prihvata iz razloga što se predloženim rešenjem uređuju poslovi državne uprave iz oblasti telekomunikacija i sistema veza koji su u nadležnosti Ministarstva odbrane, a ne određuju se vrste sredstava veza koje koristi Vojska Srbije".
Slušajte još jednom šta kaže tačka 22) na koju sam podneo amandman: "organizovanje, modernizaciju i unapređenje telekomunikacionih mreža i sredstava kriptozaštite za potrebe Vojske Srbije i drugih državnih organa." Sada tražim od ministra Šutanovca...

Novi stav koji se predlaže glasi: „Delatnosti logističke podrške iz stava 1. ovog člana mogu obavljati vojne ustanove koje su organizaciono i funkcionalno vezane za Ministarstvo odbrane sa statusom pravnog lica ili bez statusa pravnog lica.“ Predložio sam da se brišu ove reči „sa statusom pravnog lica ili bez statusa pravnog lica“, iz razloga što je iz prethodnog teksta jasno da se radi o svim ustanovama koje su organizaciono vezane za Ministarstvo odbrane, bez obzira da li imaju status pravnog lica ili nemaju.
Da banalizujem, to vam je kao da napišete da pravo na parkiranje na parkingu Narodne skupštine imaju svi poslanici Narodne skupštine Republike Srbije, a onda dodate – bez obzira da li su u vladajućoj koaliciji ili u opoziciji.
Vraćam se na amandman na član 4. Želim odgovor od ministra Šutanovca na sledeće pitanje: šta je istina i šta je tačno, da li je tačno ovo što je potpisao ministar Dačić, gde se kaže u tački 22) člana 4. da je u pitanju – organizovanje i unapređenje telekomunikacionih mreža i sredstava za potrebe Vojske Srbije i drugih državnih organa? Potenciram – za potrebe Vojske Srbije i drugih državnih organa.
U obrazloženju Vlade zbog čega je odbijen moj amandman kaže se da se ovim članom ne određuju vrste sredstava veza koje koristi Vojska Srbije. Smatram da dugujete objašnjenje: da li je tačno ovo što je potpisao ministar Dačić ili je starije i tačnije ovo što je potpisao premijer Cvetković?
Dakle, da li su u pitanju sredstva Vojske Srbije, za potrebe Vojske Srbije, ili sredstva za potrebe bog zna čega? Insistiram da na to odgovorite, smatram da bi to bilo pitanje elementarne pristojnosti. Hvala vam. (Aplauz.)

(Koristiću dva minuta vremena poslaničke grupe.) Predložio sam u članu 24. određene izmene o kojima ću govoriti, a koje se opet tiču sredstava veze u Vojsci Srbije. Ukoliko ne budu bili prihvaćeni amandmani na član 4. i član 24, koje su podneli poslanici SRS, Vojska Srbije će postati prva armija u svetu koja ne razvija žičani sistem veza i kurirski sistem veza, koja se u uspostavljanju veza između jedinica, između komandi jedinica, u potpunosti oslanja na tehniku i u potpunosti se odriče ljudskog faktora. Taj luksuz sebi nisu dozvolili ni tehnološki i ekonomski i vojno najjače armije na svetu, kao što su američka, ruska, kineska i britanska armija, ali otkako Srbijom upravlja DS i ostale Dosovske vlade, Vojska Srbije je puna ovakvih, i sličnih, nenormalnih presedana.
Podsećam, Vojska Srbije, siromašna vojska još siromašnije zemlje, po naređenju tadašnjeg ministra odbrane, Borisa Tadića, uništila je dve hiljade ručnih protivavionskih sistema „Strela“ i, da apsurd bude veći, to uništavanje je izvršeno bez ikakve potrebe, samo nekoliko godina nakon što je Srbija bila izložena vazdušnoj agresiji od strane NATO.
Vojska Srbije svoje tenkove prodaje švercerima gvožđa na kilogram, a da nije obezbedila adekvatnu zamenu! Vojska Srbije je bezrazložno, privremenim penzionisanjem, odnosno prevremenim penzionisanjem, u penziju poslala nekoliko stotina ratnih oficira!
Vojska Srbije je jedina vojska na svetu gde trećina vojnika vojni rok odsluži a da ne vidi pušku i kasarnu! Umesto u kasarnama, srpski vojnici Vojsku služe u školama, vrtićima, domovima zdravlja, pozorištima, komunalnim preduzećima, kao čistačice, laboranti, bebisiterke, čuvari perika i šetači kučića.
Ministar Šutanovac je rekao u sredu, govoreći ovde u Parlamentu, da impresionira javnost, kako je odziv na mobilizaciju, odziv regruta na služenje redovnog vojnog roka, čini mi se, 98%, pa, ako izmislite da vojnici služe vojni rok u banjama, na crnogorskom ili turskom primorju, onda postoji šansa da taj odziv bude veći od 100%.
Pravite vojsku u kojoj uskoro većina vojnih obveznika neće znati kako puška izgleda, a kamoli kako se ta puška upotrebljava. Pravite vojsku koja treba da brani Srbiju, a pravite je po pravilima koja vam određuju oni koji su objektivno trenutno jedini neprijatelji, najveći neprijatelji Srbije, to su NATO pakt i SAD.

Predložio sam brisanje člana 1, koji glasi: „Službom u Vojsci Srbije smatra se i vršenje dužnosti civilnih lica na službi u Vojsci Srbije raspoređenih na radna mesta u vojnim jedinicama i u vojnim ustanovama u kojima se ne obavljaju poslovi iz nadležnosti Ministarstva odbrane, a koje su organizaciono i funkcionalno vezani za Ministarstvo odbrane.“
Smatram da je ovaj član u potpunosti suvišan, da se podrazumeva da su civilna lica na službi u vojnim jedinicama istovremeno na službi u Vojsci Srbije, koliko znam, bar zvanično, u Srbiji ne postoji druga vojska, osim Vojske Srbije. Mi znamo da je osnovna nadležnost Ministarstva odbrane odbrana zemlje.
Postavlja se pitanje, ako ostane ovo Vladino rešenje – koje su vojne jedinice i ustanove u kojima se ne obavljaju poslovi iz nadležnosti Ministarstva odbrane i koji su to poslovi koje te jedinice i te ustanove obavljaju? Praktično, ako se dosledno čita ovo rešenje koje predlaže Vlada, može se steći samo jedan jedini utisak, da je ovo stvaranje nekakvog zakonskog okvira, istina, stidljivog zakonskog okvira za stvaranje još jedne vojske u Srbiji, po sistemu – ako imamo dva, tri operatera mobilne telefonije, zašto ne bismo imali dve, tri vojske.

Predložio sam brisanje člana 5. iz istih razloga iz kojih sam predložio da se briše član 1. Ukoliko ostane rešenje koje predlaže Vlada, član 18, čija se izmena vrši, tačka 2) glasiće ovako: „Ministar odbrane donosi formacije i sistematizacije komandi, jedinica i ustanova Vojske Srbije i vojnih jedinica i vojnih ustanova koje su organizaciono i funkcionalno vezane za Ministarstvo odbrane“.
Predlažem brisanje ovog dodatka – ''i vojnih jedinica i vojnih ustanova koje su organizaciono i funkcionalno vezane za Ministarstvo odbrane'', zato što se stvarno stiče utisak, nameće se jedan zaključak da u Srbiji postoje vojne jedinice i ustanove koje su vezane za Ministarstvo odbrane i da postoje neke druge ustanove koje su vezane samo za Vojsku Srbije, a nisu vezane za Ministarstvo odbrane.
Po Ustavu Srbije postoji jedinstven sistem odbrane. Sada je zanimljivo čuti ovo obrazloženje koje je dala Vlada.
Obrazloženje ću pročitati iz razloga što stvarno smatram da ni vrsni jezički stručnjaci, lingvisti, ne bi razumeli šta je pisac hteo da kaže. „Amandman se ne prihvata iz razloga što se predloženim rešenjem dopunjuje nadležnost ministra odbrane za predlaganje predsedniku Republike postavljenja, unapređenja, razrešenja i prestanak službe generala ili starešina na dužnosti, za koje je formacijom utvrđen čin generala raspoređenih van Vojske Srbije u Ministarstvu, kao i postavljenja, unapređenja, razrešenja i prestanak službe profesionalnih vojnika, profesionalnih vojnih lica Vojske Srbije na formacijskim mestima van Vojske Srbije u Ministarstvu“.
Zaista stojim na stanovištu da ovo nije moguće razumeti. Izvukao sam samo jedan zaključak da ćemo mi ubuduće imati dve vrste generala – jedne koji će služiti u Vojsci, to su krupni generali i drugi, oni kabinetski generali, koji će služiti za ukras, u ovom trenutku Borisu Tadiću i vladajućem režimu.
Praktično, oni će svoje vojne karijere graditi političkim putem i neće imati nikakve dodirne veze, dodirnih tačaka sa Vojskom Srbije.

Dame i gospodo, Predlogom zakona je predviđeno da u profesionalnu službu Vojske Srbije ne može da bude primljeno lice koje je starije od 30 godina. Smatram da je to neprihvatljivo i predložio sam da se ta starosna granica pomeri na 40 godina.
Kao što znate, isključiva namena profesionalnih vojnika je odvraćanje neprijatelja od agresije na Srbiju i učešće u odbrani zemlje, ukoliko do agresije dođe. Interes Srbije, interes Vojske Srbije trebalo bi da bude da u Vojsci ima što sposobnije, što osposobljenije vojnike.
Ako ovo rešenje koje je predložila Vlada ostane, dogodiće se ono o čemu sam govorio pre nekoliko dana u raspravi u načelu, da praktično najobučeniji vojni obveznici koje trenutno Srbija ima, a to su vojnici koji su ratovali u Republici Srpskoj, u Republici Srpskoj Krajini i na KiM koji su tada imali 18, 19, 20 ili 22 godine, i nalazili se na početku životnog puta, a sada se nalaze u najboljem životnom dobu, neće moći da budu profesionalni pripadnici Vojske Srbije.
Govoreći u sredu, ministar Šutanovac je rekao da to nije tačno i da će u profesionalnu službu moći da budu primljeni svi državljani Srbije starosti do 45 godina. Ponovo citiram ovaj predlog koji glasi: ''6) da nije stariji od 30 godina, ako se prima u svojstvu profesionalnog vojnika“.
U obrazloženju zbog čega odbija ovaj moj amandman Vlada kaže sledeće: „Amandman se ne prihvata iz razloga što se radi o licu koje ima svojstvo profesionalnog vojnika, koji u smislu zakona ima najmanje osnovno obrazovanje.“ Mislim da suština koja hoće da se postigne jednim zakonom o odbrani, zakonom o vojsci, nije to da li profesionalni vojnik ima osnovno, srednje ili visoko obrazovanje, nego da li je taj profesionalni vojnik osposobljen, da li je sposoban da izvršava svoje zakonske i ustavne obaveze. Iz tog razloga, stvarno smatram da ovaj amandman treba prihvatiti.
Ne postoji nijedan, apsolutno nijedan, dokaz da će lica koja imaju manje od 30 godina, koja budu primljena u profesionalnu službu Vojske Srbije, bolje i odgovornije obavljati svoje poslove, nego što će to činiti lica, recimo, koja imaju 32 ili 39 godina, koja ispunjavaju sve ostale preduslove da budu profesionalni vojnici. Mnogi od njih imaju ratno iskustvo, ali ne mogu iz razloga zato što su navršili više od 30 godina.

Tekst na koji sam podneo amandman glasi: ''Pripadnici Vojne policije su dužni da vojnopolicijskom inspektoru omoguće da izvrši kontrolu i da mu u tome pruže potrebnu stručnu pomoć.''
Ja sam svojim amandmanom predložio da se briše ova reč „stručnu“ iz razloga što pretpostavljam da mu neće, ukoliko ne bude striktno predviđeno zakonom, pružiti nestručnu pomoć.
U Vojsci u svakoj jedinici se znaju pravila ponašanja, tačno se zna ko šta radi, pa ako u neku jedinicu dođe viši starešina, u ovom slučaju vojnopolicijski inspektor, pretpostavljam da će se starešina te jedinice vojne policije potruditi da mu pruži svu moguću pomoć, da mu na raspolaganje stavi ona lica, one vojnike, one oficire koji će mu pružiti najviše traženih formacija.
Tako je bilo do sada. Ne znam da li se nešto promenilo u Vojsci Srbije, možda vi imate neka nova saznanja, možda znate koliko ste od 2000. godine upropastili Vojsku Srbije, možda mislite da se tamo više ne zna ko pije a ko plaća, pa pretpostavljate da je neophodno zakonom propisati nižoj komandi na koji način mora da izvršava naređenje viših komandnih organa.
Moram da se osvrnem na još jednu vašu konstataciju. Polemišući sa jednim poslanikom vi ste rekli sledeće: ''U Srbiji ima 500.000 ratnih veterana. Njih ne tretira Ministarstvo odbrane, već neko drugo ministarstvo“. Skrećem pažnju da nisu u pitanju biljne vrste, nije u pitanju cveće, nije u pitanju korov pa da ih treba tretirati, već su u pitanju živi ljudi, časni ljudi koji su na najčasniji mogući način odužili svoj dug otadžbini i njih ne treba tretirati, o njima treba brinuti. (Aplauz.)

Dame i gospodo, suština amandmana koji sam podneo jeste da prava koja pripadaju vojnom licu koje se nalazi na službi u inostranstvu u diplomatsko-konzularnom predstavništvu da ta ista prava pripadaju i vojnom licu koje se nalazi u inostranstvu u privrednom predstavništvu.
Iskoristiću ovu priliku da ministru Šutanovcu postavim jedno pitanje, da ukažem na jedan problem koji se po meni tiče i nacionalne bezbednosti, nacionalne odbrane i nacionalnog dostojanstva. Zanima me, zašto Vlada Srbije nije reagovala na jučerašnje divljanje hrvatskih navijača na utakmici Srbija-Hrvatska?
Svi ste mogli da vidite da bukvalno nije bilo ni jednog jedinog minuta, za sve vreme trajanja utakmice, da hrvatski navijači nisu skandirali „Srbe na vrbe“, „Ubi, ubi Srbina“, „NDH“, „Hrvatska do Zemuna“!! Celo vreme utakmice su pevali ustaške pesme, skandirali o Vukovaru, Jasenovcu, Anti Paveliću!
Lično me je bila sramota da gledam utakmicu, a verujem da su se tako osećali i ostali građani Srbije. Tvrdim da nema reprezentacije koja sinoć ne bi napustila stadion da se našla na mestu reprezentacije Srbije. Apsolutno tvrdim da ne postoji ta reprezentacija. Da ne govorim šta bi uradio delegat ili sudija i da se na mestu reprezentacije Srbije našla neka druga reprezentacija – odmah bi prekinuo utakmicu. Naši uopšte nisu reagovali i zbog toga me je bilo stid. Nisu reagovali iz razloga što njih i sve građane Srbije u poslednjih devet godina učite da budu mazohisti, da nose u sebi osećaj krivice, a da čak ne znaju ni zbog čega ga nose. Zbog čega? Samo zbog toga što su Srbi.
Sinoć smo sat i po vremena slušali ponižavanje od Hrvatske, od pripadnika naroda koji je za vreme Drugog svetskog rata ubio milion Srba, samo u Jasenovcu 700.000, pre 15-20 godina, u poslednjem ratu ubili su 7.000 Srba, proterali 14.000, počinili najveće etničko čišćenje u Evropi nakon Drugog svetskog rata, proterali više od 600.000 Srba, oteli 50.000 stanova i pričinili materijalnu štetu koja se meri, negde, na 30 do 40 milijardi evra.
Za mene je potpuno neshvatljivo da reprezentacija ne reaguje, da ne reaguje rukovodstvo reprezentacije, a još neshvatljivije da danas ne reaguje Vlada Srbije.
Podsećam vas na nedavnu situaciju uoči utakmice sa Francuskom. Deset danas javnost u Srbiji je slušala pretnje, bukvalno pretnje, predstavnika vlasti u Srbiji da navijači slučajno ne pokušaju da na utakmici između Francuske i Srbije zvižde francuskoj himni. Znate li koji bi to zločin bio? Sada uporedite zviždanje francuskoj himni i uporedite ono što se dešavalo sa Hrvatskom.
Sledeća stvar, vi ste od onog nesrećnika iz Francuske, navijača koji je poginuo ovde u Beogradu, od te nesreće ste napravili svetski događaj prve vrste. Pokoj mu duši, jeste nesreća, jeste greh što je poginuo, ali, znate šta, takve nesreće na utakmicama, sportskim događajima, bukvalno, događaju se svakog dana širom sveta, pa niko nije napravio takvu dramu oko toga kao što ste vi uradili. Isto tako, podsećam vas da je vaš gradonačelnik zapretio ako se dogodi nepristojno skandiranje na nekoj utakmici u "Pioniru", da će on zabraniti odigravanje sportskih utakmica, košarkaških utakmica, u hali "Pionir".
Sada vas pitam, s obzirom na sve to – kako je moguće da Vlada Srbije dozvoli da ne reaguje na ono sinoćno ponižavanje? Hvala vam. (Aplauz.)

Član 25. reguliše starosnu granicu posle koje oficirima, odnosno podoficirima prestaje služba u Vojsci Srbije. Po ovom predlogu zakona, podoficir, oficir, do čina potpukovnika, moraju po sili zakona da odu u penziju nakon 53. godine života, a ja predlažem da se ta granica produži na 55 godina; oficiru do čina pukovnika u 54. godini, a ja predlažem da to bude 56. godina života; oficir čina brigadnog generala u 55. godini, a ja predlažem da to bude 57. godina; oficir čina general-majora u 56. godini, a ja predlažem da to odloži do 58. godine života; oficir u činu general-potpukovnika po ovom predlogu zakona treba da bude penzionisan u 57. godini života, a ja predlažem da to bude u 59. godini i, na kraju, oficir u činu generala treba da ode po sili zakona u penziju u 58. godini života, a ja predlažem da to bude u 60. godini života.
Jednostavno, smatram da je nedopustivo penzionisati u 53. godini života jednog potpukovnika, u čije obrazovanje je uloženo izuzetno mnogo i novca i znanja. Pedeset treća godina života je biološko doba u kojem čovek, posebno muškarac koji je vojno lice, koji je čitavog života vodio dosta brige i o svom mentalnom i fizičkom zdravlju, znači, nalazi se u najboljim godinama i ne postoji nijedan razlog takvo lice slati u penziju.
Stičem utisak da su ove starosne granice u funkciji dalje čistke iz Vojske ratnih kadrova, ratnih oficira. Agresija NATO pakta i rat za Kosovo i Metohiju bili su zlo i niko normalan ne želi da se to zlo ponovi. Ako je u tom zlu bilo nešto dobro, to je znanje i iskustvo koje su stekli naši vojnici i pre svega naši oficiri – sada Vojsku Srbije ostavljate bez toga. (Aplauz.)

Podneo sam amandman na stav 2. koji glasi: „Vojnu obavezu u miru građani izvršavaju u komandama, jedinicama i ustanovama Vojske Srbije, osim lica koja zamene služenje vojnog roka civilnom službom, a u ratnom i vanrednom stanju u Vojsci Srbije, policiji i ostalim snagama odbrane i civilnoj zaštiti, u skladu sa Planom odbrane i odlukama nadležnih organa“.
Podneo sam amandman kojim predlažem da se brišu ove reči – „osim lica koje zamene služenje vojnog roka civilnom službom“ i taj amandman je u skladu sa stavom SRS, da se ukine civilno služenje vojnog roka. Ukoliko ovo rešenje ostane vi ćete praktično ozakoniti kriminalizaciju savesnih građana Srbije, savesnih vojnih obveznika u odnosu na nesavesne.
One koji se ponašaju u interesu otadžbine, one koji se spremaju za njenu odbranu, one koji uvažavaju njene interese vi ćete dodatno kažnjavati time što će imati obavezu da nakon završetka redovnog služenja vojnog roka dolaze na vojne vežbe, da učestvuju u svim aktivnostima koje se tiču odbrane Srbije.
One koji vojni rok služe kao portiri, čistačice, bebisiterke, vaspitačice, koji se zajedno sa vama sprdaju sa odbranom zemlje, sa srpskom vojničkom tradicijom, sa srpskom Vojskom, vi ovim predlogom zakona, praktično, nagrađujete. Nakon što završe takozvani vojni rok, jer to se ni u kom slučaju ne može nazvati vojnim rokom, kako neko može odslužiti vojni rok a da pušku nije uzeo u ruku, praktično prestaće bilo kakva njihova obaveza po pitanju odbrane Republike Srbije.
Pitam vas, vojni rok se služi do 27. godine i, recimo, pod pretpostavkom da svi služe vojni rok u 27 godini, civilni vojni rok –kako je moguće, moguće je ali je suludo, ta lica u 27 godini osloboditi bilo kakve obaveze kada je u pitanju odbrana otadžbine?
Kao formalni izgovor služi takozvani prigovor savesti. Uz sve uvažavanje, tvrdim da većina tih ljudi koji se odluče na civilno služenje vojnog roka i nemaju savest. O čemu se ovde radi? Što kaže kolega Radiša Ilić, u pitanju su foliranti, koji žele da odsluže formalno vojni rok, da ne snose zakonske posledice, a da se ne oznoje.

Zahvaljujem na ovoj primedbi, međutim, gospođo Čomić, imam pravo kao narodni poslanik i kao građanin Srbije da iznesem svoj vredonosni sud.
Što se tiče Ustava Republike Srbije, Ustav Republike Srbije obavezuje sve građane Srbije da daju maksimalan doprinos odbrani zemlje i pripremama za odbranu zemlje. Odgovorno tvrdim da se civilnim služenjem vojnog roka organizovano podriva borbena gotovost Vojske Srbije.

Gospođo Čomić, završiću svoje izlaganje sledećom konstatacijom – poslanici Srpske radikalne stranke već sedam dana otkada je na dnevnom redu set vojnih zakona iznose argumente koji govore u prilog tvrdnje koju sam izneo.
Hvala vam. (Aplauz.)

Podneo amandman kojim predlažem da se nakon stava 5. u članu 4. doda novi stav 6. koji glasi: "Rezervnom sastavu Vojske Srbije podležu i lica koja nisu regulisala vojni rok u predviđenom zakonskom roku". O čemu se ovde radi? Radi se o tome što mi u Srbiji imamo izuzetno veliki procenat vojnih obveznika koji iz raznoraznih razloga u poslednjih nekoliko godina, pa i u poslednjih 10 godina, nisu odslužili vojni rok.
Ukoliko ovo zakonsko rešenje bude usvojeno oni praktično prestaju da budu vojni obveznici, prestaju njihove obaveze prema rezervnom sastavu Vojske Srbije. Neki od njih vojni rok nisu odslužili iz objektivnih razloga, možda zbog studiranja, neki zbog privremene bolesti, a neki zbog toga što im porodica možda živi u inostranstvu, pa su iz nekih razloga, jednostavno, iz praktičnih i moralnih razloga, bili u situaciji da im je bilo teško da dođu u Srbiju, da odvoje godinu dana, šest meseci, da odsluže vojni rok.
Međutim, najveći broj vojnih obveznika koji nisu odslužili vojni rok nije to učino smišljeno iz razloga što su napustili Srbiju ili su, da uprostim, dezertirali iz nekog drugog razloga.
Ukoliko ovo zakonsko rešenje bude usvojeno oni će biti favorizovani u odnosu na one građane Srbije, u odnosu na one vojne obveznike – koji na korektan i odgovoran način rešavaju svoje obaveze prema Republici Srbiji i njenoj odbrani.
Praktično, ova lica koja su izbegla služenje vojnog roka, ukoliko ovo zakonsko rešenje, koje predlaže Vlada, bude prihvaćeno, odnosno ukoliko ne bude prihvaćen amandman SRS, biće nagrađena. Prvo, biće nagrađeni amnestijom. Mi znamo koja je praksa posle 2000. godine – vi amnestirate za sve i svašta, kada je u pitanju odbrana Srbije, a nakon toga biće dodatno nagrađeni time što neće morati da učestvuju na vežbama rezervnog sastava. Hvala. (Aplauz.)

Podneo sam amandman  na član 10. stav koji glasi: ''Regrut, odnosno lice u rezervnom sastavu, koga teritorijalni organ pozove u vezi sa vršenjem vojne obaveze dužan je da se javi na mesto i u vreme koji su navedeni u opštem ili pojedinačnom pozivu i da sa sobom ponese stvari i isprave koje su određene u pozivu.''
Suština mog amandmana, koji ću vam sad pročitati, sadržana je u izlaganju kolege Petkovića, on glasi – ''Regrut, odnosno lice u rezervnom sastavu, koga teritorijalni organ pozove pojedinačnim pozivom u vezi sa vršenjem vojne obaveze u mirnodopskim uslovima dužan je da se javi na mesto i u vreme koji su navedeni u pojedinačnom pozivu i da sa sobom ponese stvari i isprave koje su navedene u pozivu.'' O čemu se ovde radi?
Radi se o tome što SRS smatra da je neozbiljno i pomisliti na mogućnost, a kamoli tu mogućnost još i ozakoniti jednim ovako ozbiljnim zakonom, da se regruti na služenje vojnog roka pozivaju opštim pozivom.
Smatram da je to neozbiljno. Nadam se i verujem da to nije posledica mog patrijarhalnog vaspitanja i činjenica da sam smatrao izuzetnom čašću kada sam dobio poziv da služim vojni rok u tadašnjoj JNA.
Smatram da se na taj način budućim braniocima otadžbine ukazuje izvesna čast, ako im se dostavi pojedinačni poziv.
Danas omladina, drugovi, jedni druge pozivaju na rođendan, pa ne pozivaju ih opštim pozivom. Pozovu ih u toku školskog odmora, pozovu ih u škole i kažu imamo rođendan u nedelju u 10 sati, dođite, ali ih ispoštuju na taj način što im upute pojedinačne pozivnice.
Dakle, smatram da treba razdvojiti ove dve stvari kada je u pitanju pozivanje vojnika na redovno služenje vojnog roka, to treba učiniti pojedinačnim pozivom.
Kada je u pitanju pozivanje rezervnih vojnih lica na vežbe rezervnog sastava to, takođe, treba učiniti pojedinačnim pozivom, a, ne daj bože, ako zemlja dođe u vanredno stanje ili ratno stanje, onda se podrazumeva i zbog niza tehničkih problema i zbog brzine da postoji zakonska obaveza da se svi vojni obveznici jave, u najbliže, u svoje vojne jedinice, znači u najkraćem vremenskom roku, bez pojedinačnog poziva. (Aplauz.)