Gospođo Đukić-Dejanović, da li nam možete reći koliko je preostalo vremena poslaničkoj grupi?
(Predsednik: Ostalo je još 12 minuta.)
Član 31. koji je podneo kolega Milan Veselinović odnosi se na svojstvo ili na svojinu vazduhoplova koji u izgradnji može biti u svojini koja se određuje udelima. To je potpuno logično da dvoje ili troje, fizička ili pravna lica, prave jedan vazduhoplov i da u njemu imaju udele ili da ga kupuju srazmerno nekim delovima pa da imaju vlasničke udele u njemu.
Ono što je loše u ovom stavu 2. jeste da svaki imalac prava svojine može saglasno odredbama ovog zakona svoj deo na vazduhoplovu otuđiti. To je potpuno u redu, možete preprodati, prodati ili bilo šta drugo ili opteretiti. To je već problem koji je nastao u stavu 2. Dakle, ako stavite hipoteku na jedan deo koji je u izgradnji ili na bilo šta, ono nije ni uzelo svoju funkciju u onoj meri u kojoj bi trebalo ili nije donosilo prihode koji su planirani ili možete opteretiti na bilo koji drugi način, da poklonite nekome nešto što testamentom, nije ni bitno, ili bilo kojim drugim oblikom svojinsko-pravnih odnosa, kao što ste naveli u samom obrazloženju za odbijanje amandmana, onda u samoj izgradnji vazduhoplova ne treba da postoji vrsta opterećenja jer može on i da ne bude izgrađen, a udeo je već dat.
Ko će u tom slučaju taj udeo povratiti onome ko u njemu ima? Tako da ove reči: "ili opteretiti" treba izbrisati da ne bi došlo do problema i u samom zakonu o obligacionim odnosima, a posebno u ovom o vazdušnom saobraćaju.

Gospodine Mrkonjiću, mi iz SRS i ja, kroz objašnjenje pokušavamo u toku ove rasprave da izbacimo treće lice iz zakona, generalno i kompletno, čak kada se to radi i u podložnom pravu koje ima treće lice obezbeđeno ovim zakonom. Kaže – na ugovorenom založnom pravu na vazduhoplovu može se zasnovati podložno pravo u korist trećih lica. Ako uzmemo celokupnu ovu raspravu, šta je treće lice i na koji način se ono obezbeđuje, na koji način učestvuje u bilo kakvim modalitetima vazdušnog saobraćaja, ni samo podzaložno pravo mu nije omogućeno i nije mu potrebno, zbog čega smo tražili brisanje ovog člana.
Jedno otvoreno pitanje, da vidite koliko treće lice može da napravi štetu, imalo pravo ili ne. Vojno tehničkim sporazumom i Rezolucijom 1244 definisano je vraćanje nadležnosti nad kontrolom neba iznad KiM kada se za to steknu određeni uslovi. U međuvremenu, vojna misija na KiM je to predala u skladu sa Planom Marti Ahtisarija prištinskim vlastima. Pošto nisu sposobni da to organizuju, oni su aktivirali Republiku Island da vrši kontrolu leta u njihovo ime i za to im Republika Island naplaćuje ogroman procenat i ogromnu uslugu. Zapravo, prihodi u budžetu Srbije za tu teritoriju apsolutno ne postoje. Sada ja vas pitam, ukoliko dođe do havarije po bilo kom osnovu na nebu iznad KiM koje Vojno-tehničkim sporazumom pripada Srbiji, treba da se vrati i Rezolucijom 1244, hoće li Republika Island imati neku odgovornost ili bilo kakvo pravo nad tom havarijom. Zato izbacite treće lice.
Dajemo vam iks primera u kojima možete da shvatite da seckanje samog zakona zbog neke norme Evropske komisije, EU ili neke konvencije koju smo usvojili ne mogu da opravdaju, pa čak ni 100 miliona koje je skupština dala kao garant kontra garancije od banaka za obnovu i razvoj, za modernizaciju i Agencije za kontrolu letenja, jer ona sama po sebi još nije preuzela nadležnosti koje joj pripadaju.
Izbacite treće lice iz samog zakona i imaćete svakako lakšu okolnost za njegovo sprovođenje.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 166, radi građana, odnosi se na odgovarajuće primene drugih propisa. U ovom članu definisano je da se postupak izvršenja i obezbeđenja sprovodi na isti način kako se sprovodi postupak izvršenja i obezbeđenja u vodnom saobraćaju. Ispred sebe nemam Zakon o vodnom saobraćaju i ne poznajem trenutno njegove definicije. Kao korisnik vazduhoplova, zakupac ili podzakupac ne mogu biti edukovani za jednu i za drugu materiju da bi znali po kom osnovu mogu da koriste odgovarajuću primenu drugih propisa. Dakle, apsolutno je neprihvatljivo da u jednom zakonu koristite odredbe na koje se pozivate u drugom zakona.
U suprotnom, za bilo koje pravo i za bilo koju vrstu radnji iz ovog zakona, vi se ne možete pozivati samo na konvencije koje ste ovde naveli, nego i na drugi zakon, koji apsolutno nema nikakvu dodirnu tačku sa vazdušnim saobraćajem.
Dakle, ako je u pitanju samo postupak izvršenja i obezbeđenja, to ste trebali staviti u ovaj zakon, pa reći – važe ista pravila kao i u ovom i onom, pa da navedete koja su to pravila, da neko ne bi tumačio pravila koja nemaju kopču onog zakona sa ovim. To je nešto što je ne manjkavost, nego otvoren postupak za zloupotrebu, jer i u tom zakonu imate mogućnosti da vršite manipulaciju igrom reči i terminologije, tako da će biti zaštićena državna institucija, a ne i zakupac, podzakupac, ili bilo koji učesnik u vodenom saobraćaju, pa i ovom slučaju u vazdušnom.
Navedite koji su to, šta, kako, gde, a ne možete da se pozovete na Zakon o obligacionim odnosima, Zakon o oružju, zakon o kiseloj kiši. Možete zakon o kalendaru, možete bilo šta da stavite ovde, pa sad ko je našao nešto slično, da se na to pozove u bilo kom drugom postupku. Dakle, ovo je pod hitno potrebno izbrisati iz samog zakona.

U članu 167. upravo u prilog ovog prethodnog mog amandmana, govori se o tome šta je merodavno pravo, ili primena odredaba ovog zakona na odnose koji nastaju u međunarodnom vazdušnom saobraćaju, ili merodavno pravo kome se omogućuje da prevoz putnika i stvari ne primenjuje na odnose koji su nastali u međunarodnom vazdušnom saobraćaju, ako su stranke ugovorile primenu određenog drugog prava.
Postavljamo logično pitanje – ako stranke dogovore samostalno, između sebe, primenu drugog prava, šta će nama ovaj zakon? Ako će imati vrstu merodavnog prava koji je omogućen ugovorom stava 1. da se ne mogu ugovoriti odredbe koje su u suprotnosti sa odredbama montrealske konvencije i ECA sporazuma. Koje će se pravo koristiti kada se bude pozvao Trgovčević na odgovornost zašto je potpisao Sporazum 2006. godine za pristupanje Srbije funkcionalnom bloku vazdušnog prostora jugoistočne Evrope. Koje će se pravo njemu prepisivati, jer se direktno krši suverenitet tim sporazumom i potpisivanjem države Srbije? Objasnite nam to. Zamislite da mi ovde ne koristimo Zakon o vazdušnom saobraćaju i zamislite da koristimo merodavno pravo neke druge države, koje nama odgovara. Te dve stvari su spojene i te dve stvari treba izbaciti iz samog zakona, inače se ne mogu primeniti.
Pitajte po kom pravu je ovaj potpisao Sporazum da se odriče suvereniteta teritorije svoje zemlje? Po kom pravu će on sada da ima vrstu kontrole liberalizacije tržišta, kupovine, kontrole neba i svega ostalog, u čemu prednjače zemlje Beneluksa, u stvari lideri u Evropi koji imaju i te kako razrađenu mrežu za kupovinu agencija, kao što je ova naša. Dajte odgovor, pa da vas razumemo.

Gospođo Đukić-Dejanović, molim vas dok bude trajalo  moje izlaganje da ne napuštate salu, pošto imam ekonomskih problema kada predsedava gospođa Čomić, pa da mi učinite to zadovoljstvo dok ne završim ovaj govor da mogu da govorim kako treba.
Dakle, uloga Komisije za hartije od vrednosti koju danas imamo na dnevnom redu je definitivno ostala nepoznanica, kako u njenom delovanju, tako i u ponašanju kroz proces privatizacije, kroz merenje cene akcija, kroz kupovinu državnih preduzeća, kroz upropašćavanje državnog budžeta, tako i zbog načina na koji se država ophodi prema državnom kapitalu i budžetu koji treba da se uvećava, a ne umanjuje.
Ono što je prepoznatljivo za ovu vlast, zapravo za vlast koju čine stranke DOS-a u različitim vremenskim periodima, jeste ista ona depeša koja kaže – potroši, zaduži i ošteti, jeste ta da se pojedine firme koje su se nalazile u državnom vlasništvu, danas nalaze u privatnim rukama zahvaljujući sistemima kao što su sistemi Komisije za hartije od vrednosti, koje omogućavaju upravo da bogatašima i tajkunima ili bilo kojim takozvanim poznatim biznismenima omogući da na legalan način otme ono što je državno i stavi u sopstveni interes ili u sopstvenu korist. Zato mi danas i nemamo izveštaj o radu Komisije za hartije od vrednosti, nego imamo na dnevnom redu usvajanje Finansijskog plana, zapravo budžeta za 2011. godinu, iako je novembar 2011. godine upravo počeo i nemamo izveštaj o radu članova Komisije, kao i što nemamo izveštaj o potrošnji tih sredstava, a kamoli bilo kakav drugi predlog plana budžeta za 2012. godinu za istu komisiju.
To je još jedan dokaz da ova vlast, ne poštujući ni one sopstvene zakonske okvire koje je sama donela, ne može da omogući da se tržište kapitala, zapravo budžet državni, množi, nego da se omogućava otvoreno i transparentno da se ona što jeftinije na zakonski način troši.
Podsetiću vas, to je moja dužnost i obaveza, samo na neke zloupotrebe u kojima je državna Komisija za hartije od vrednosti doprinela da se neka državna preduzeća oštete i da se stave u ruke pojedinaca, poput tih nazvanih savremenih biznismena, a po našem viđenju možemo slobodno reći i privrednih kriminalaca.
Podsetiću vas na gašenje četiri najveće srpske banke koje je radio "Deloitte&touche", naravno, na navalu tadašnjeg funkcionera Vlade, ministra Dinkića, koji je dao prvo pozitivno, a zatim po potrebi negativno mišljenje o vrednosti tih banaka, čime sama Komisija za hartije od vrednosti nije imala nikakvu reakciju.
Druga stvar je prodaja "Sartida" u kome opet "Deloitte&touche" igra aktivnu ulogu, prodaju železare Amerikancima za 23 miliona. Iako je tada postao suvlasnik "Deloitte&touche" predsednik Privredne komore SAD za Srbiju, ta privatizacija je završena na takav način, bez reakcije Komisije.
Privatizacija "Imleka", privatizacija "Hemofarm" u čijem je Upravnom odboru firme "Deloitte&touche" radio prvobitno procene i onda na kraju obavio privatizaciju "C marketa". Posle ću vam pročitati i pismo direktora "C marketa" Vladinoj kancelariji za borbu protiv korupcije u kome je na sastanku firme sa "EKI investom" 19. avgusta 2005. godine, čiji je vlasnik Darko Đunić, potpisan memorandum o razumevanju u interesu nacionalne privrede, gde su prisutni bili Mišković, Beko i Slobodan Radulović i tada je pod pokroviteljstvom premijera Koštunice dogovoreno da "Delta" kupi "C market" jer je taj sastanak lično on inicirao.
Podsetiću vas na obaranje cena akcija "Energoprojekta". Sećate se da se ispostavilo da su neke firme FK "Partizan", u kome je bila ona poznata afera Dragijana, obarala cenu i samog "Enhela" u Beogradu. "Skaj elektronik", preduzeće u vlasništvu FK "Partizan", prodalo je 36 503 akcije neposredno pred zatvaranje trgovanja na berzanskoj beogradskoj berzi po drastično nižoj ceni od tržišne. Takođe, tvrde akcionari "Energoprojekta" u saopštenju, da je preduzeće "Skaj elektronik" od 20. oktobra 2006. godine do 17. aprila 2007. godine kupilo, pa prodalo akcije čija tržišna vrednost prelazi 800.000 evra. Ističu akcionari u ovom pismu koje smo dobili, kako veruju da je nedavna kupovina 787 akcija "Energoprojekta" od strane "Skaj elektronika" uvid u novu špekulaciju. U saopštenju se ističe da je "Skaj elektronik" prošle godine zabeležio poslovni gubitak od 165.000 evra. Postavlja se pitanje - ako je neko kupio akcije za nešto više od 400.000 evra i mogao da ih proda po tržišnoj ceni od 800.000 evra, šta je radila Komisija za hartije od vrednosti? Onda ih je prodao po 600.000 evra i onda nama nije jasno u čemu je problem sa ovim preduzećem, zapravo šta je sporno, zbog čega je preduzeće uopšte prodavalo akcije. Ko se ovde nalazi kao gubitaš, da se tako ponaša da bi pritom u suprotnom u stopostotnom vlasništvu bio u FK "Partizan". U upravnom odboru tada je bio i suvlasnik "EKI" Dragan Lazarević, a odmah nakon afere Dragijana, koju sam spomenuo, ona je primljena u klub privrednika u Šekspirovoj ulici, koja ima zadatak da na neki način kreira zakone koji dolaze pred narodne poslanike.
Podsetiću vas na TV "Foks" i "Avalu", koju je sam Đunić kupio i pomogao kao TV "Foks".

        Gospođo Čomić, ako ste čitali Statut, videćete da su određeni članovi povezani za cenu akcija o kojima ovde pričam. Potpuno je nepotrebno…

Gospođo Čomić, nema potrebe da mi pretite, zato što  upravo pokušavam da svima stavim do znanja, da Komisija za hartije od vrednosti u proteklom periodu nema saglasnost SRS, zapravo njenog poslaničkog kluba, za finansijski plan koji je pred nama na dnevnom redu.
Dakle, da bih opravdao to zašto nema saglasnost, uloga mora da se kompletno prezentuje javnosti kroz njihovo delovanje u prethodnom periodu. Ne vidim ništa tu sporno, jer je to definisano samim Statutom…

Dobro, osporavam moralni kredibilitet. Vi to ne razumete, ali nastaviću kako sam počeo.
Dakle, javnom ponudom za preuzimanje koja je okončana…

Vi meni ne dozvoljavate da završim svoj govor, a izričete mi upozorenje. To nije korektno sa vaše strane. Vi ne znate….

Ispred sebe imam ovde Izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije Vlade Republike Srbije koji je zvanični dokument i pismo direktora "C marketa" i Izveštaj privatizacije Kompanije "Novosti", koju je predsednik ovog saveta pominjala, Agenciju, zapravo, Komisiju za hartije od vrednosti.
Ono što je u ovom izveštaju itekako važno, jeste direktno učešće Komisije za hartije od vrednosti, koja je doprinela da se cena akcije "C marketa" u istom periodu na beogradskoj berzi dva puta menja i tumači, tako da omogućava poslovanje, kupovinu i privatizaciju pod pritiskom tadašnje strukture vlasti i to je zvaničan dokument. Tu postoji otvorena kopča. Ne znam šta je tu sporno.
Ono što je takođe sporno jeste finansijski plan koji je prezentovan narodnim poslanicima koji treba da omogući rad hartija od vrednosti, upravo osporava njihov način rada koji ovde pokušavam da objasnim. Pošto vi to meni ne dozvoljavate, jer očigledno nemate sluha za Agenciju za hartije od vrednosti, i pošto ne mogu da govorim o kriminalu, jer to ovde očigledno nije dozvoljeno, u kome učestvuje Komisija za hartije od vrednosti, završiću svoj govor.

Gospodine Cvetkoviću, u dva minuta ako uspem da vas ubedim u bilo šta, biće dobro. Gledaću da budem što jasniji.
Sa pozicije koje se odnose na troškove predsednika Republike, koji se odnose na stalne troškove, troškove putovanja, usluge i ugovori, ne tražimo ni manje ni više nego da se sa svih ovih pozicija skine po pet miliona dinara i da se transferišu u sredstva stalne rezerve.
Zašto? Zato što ta rezerva, zapravo treći stav rezerva, duguje preko 100 miliona evra, ni milijardu, kako vi hoćete u dinarima, privrednicima, zato što privrednici plaćaju porez, takse, hrane ljude, zapošljavaju i tako možete smanjiti trošak predsedniku od 600 hiljada evra i za 50, jer njemu neće to ništa značiti, a privredniku koji je tek uzeo da razvija svoj biznis, značiće mnogo.
Ono što je takođe bitno, nisam tražio da se pomognu oni privrednici koji su ostali dužni državi, nego onima kojima država duguje. Oni koji su ostali dužni, to su vaši privrednici. Dobro su poznati, da ih ne nabrajam po imenu i prezimenu. Onome kome je država ostala dužna, to mora da se reši.
Zamislite situaciju, kako se danas oseća jedan građanin koji je dužan državi? Plaća penale, ide na sudske postupke, pleni mu se imovina, zatvaraju se preduzeća, pečate se firme. Onda kada država duguje, kažete – nemamo para, nemamo sredstva zato što imamo preče obaveze. Te preče obaveze su date ovde u ovom obrazloženju.
Kaže se – ne možemo da ispunimo vaš zahtev, zato što su onda ugroženi namenjeni rashodi, između ostalog, i deveti UNESKO regionalni savet predsednika država. Zamislite ako ovo ugrozimo, koliko ćemo privrednika da oštetimo. Gospodine Cvetkoviću, stvarno mislim da biste ovo trebali da prihvatite.

Gospodine Cvetkoviću, direktno pitanje, pošto nije predstavnik Zavoda za statistiku prisutan i ne može da bude, ministar za Kosovo i Metohiju ima obavezu po uredbi Vlade da sprovede popis na Kosovu i Metohiji, to se naravno nije desilo, nema planova kako će to da izgleda, ko će taj popis da sprovede, ko će da plati i na koji način će to da se izvede u južnim, hajde da kažem, opštinama koje se nalaze južno od Ibra. Ono što je meni obaveza, jeste da postavim pitanje direktno vama, šta ćete vi prvo učiniti za bezbednost građana Srbije južno od Ibra, kada niste u stanju da obezbedite građane severno od Ibra u kome je većinsko srpsko stanovništvo, to je prvo pitanje.
Drugo pitanje, hoćete li sprovesti naloge, gospođe Merkel i ugasiti pre Šiptara, srpske institucije južno od Ibra, pošto se ovde termin paralelna institucija ne sme kazati jer ima reakcija.
I treće pitanje koje se odnosi na bezbednost svih Srba na Kosovu i Metohiji koji treba da budu bezbedni u onoj meri koji gledaju u Srbiju, hoćete im opet okrenuti leđa, hoćete im opet reći da, vaša je odluka takva ako izađete na izbore, vi mislite o sebi najbolje, pa onda oni kad izađu na šiptarske izbore kao što je bilo 15. novembra 2009. godine nema reakcije u Beogradu. Posle, kada se uđe u šiptarske institucije to se podrazumeva priznavanje njihovih institucija, davanje legitimiteta načinu formiranju kosovske države ili ostvarivanje plana Martija Ahtisarija i onda dajete odgovor, izvinite vi ste, sami birali. U međuvremenu gurajući ih isto u mač sa dve oštrice da sami donose odluke, čak i pomažući im iz Beograda u toj kampanji, novembra 2009. godine, samostalno učestvuju. Od 72 liste, 22 liste su srpske i tu nije bilo reakcije iz Beograda i to je dokaz da Beogradu takvo stanje odgovara. Zapravo vlasti u Beogradu, zapravo Demokratskoj stranci.
Podsetiću vas, evo tu je i ministar prosvete, da li znate, gospodine ministre prosvete, koliko je zaposlenih ljudi u prosveti na KiM na budžetu Ministarstva KiM, koliko njih prima duple plate? Hoćete li sačekati dan kada budu morali da sprovode planove Ministarstva KiM i da po njihovom programu edukuju našu decu?
Da li znate da je predsednik skupštine šiptarske opštine u Štrpcu zaposlen kao lekar u domu zdravlja u Štrpcu i da prima dve plate? Borite li se vi protiv takvih ljudi? Ne, vama to odgovara. Vi puštate te ljude otvoreno niz vodu i okrećete im leđa po ko zna koji put …
(Predsednik: Vreme.)
… i ne organizujete popis na KiM, ni na severu, ni južno od Ibra. To vas ne interesuje. Vas ne interesuje ni srpska imovina na KiM. Nemojte zaboraviti to – i Metohija, jer ovde je sever atraktivan i kada hoću da dobijem tri hiljade evra za svoj auto, tražim četiri i po…
(Predsednik: Završite rečenicu, molim vas.)
… i tako se vi zanimate severom, a bezbednošću južno od Ibra niko se ne zanima. Kakav je njihov položaj danas? Da li to znači da ste vi time što ste ih pustili da uđu u izbornu kampanju na šiptarskim izborima njima dozvolili da se samostalno organizuju ili odreknu svoje teritorije i građana koji žive?

Gospodine Cvetkoviću, svestan sam činjenice da kad god vi iz DS branite narod na KiM da je njima sve teže i teže, ali ipak institut postavljanja pitanja je takav da moram da vam se obratim.
Bilo bi dobro ako biste vaše reči pretvorili…

Ako sam vas uvredio na bilo koji način, zaista se izvinjavam.
(Predsednik: U redu je, prima se izvinjenje.)
Ono što je jako važno to je da vaše reči pretvorite u dela i da sledeću sednicu Vlade zakažete u Štrpcu i onda lepo sa svojim ministrima i sa ministrom ne znam čije, da li kosovske vlade ili srpske, Goranom Bogdanovićem, zajedno odete tamo i donesete odluku i da date signal da podržavate taj narod tamo.
Ono što je suština, ono što smo mi vama govorili, gospodine Cvetkoviću, godine 2009. paravojna formacija Rosa je napala službenike opštine Štrpce zato što je sprovodila urbanistički plan na Brezovici i tada je vojniku UNMIK uperio pušku zato što je snimao ceo događaj jer je rampa koja je sprovodila odluke urbanističkog plana morala da se skloni.
Tada niste reagovali. Sada, kada se to desilo na severu, imate diplomatske napore i diplomatsku inicijativu i viziju rešenja u koje ne verujte ni vi sami. Dakle, vaša diplomatija traje punih 10 godina. Za tih 10 godina stanje na Kosovu je sve gore i gore i od vaše diplomatije nema leka zato što branite sopstveni narod od sopstvenih prijatelja.
Vi ste doveli Euleks na KiM i vi branite od Amerikanaca i od Nemaca Srbe, a onda hoćete sa tim istima da uđete u EU i da tražite podršku za bilo koju vrstu političke delatnosti sprovođenja svojih ciljeva itd.
Molim vas, zakažite sednicu Skupštine u Štrpcu. Pokažite da stojite uz taj narod. Niste mi dali odgovor za popis koji sam tražio. Popis piše lepo i sam gospodin se izjasnio oko toga da je učestvovao sa 20 miliona, koji kaže da je popis uređen tako da ispunjava sve standarde EU i da nema razloga da u popisu ne učestvuju svi Srbi.
Evo, poslušajte gospodina Dežera. Dao vam je novac da ostvarite svoje ciljeve, da uradite popis. Uradite popis na KiM. Vidite koliko ima Srba na KiM i kada to ostvarite popišite njihovu imovinu i stavite im do znanja da na njih računate, a ovi što ne žele da učestvuju u popisu, u skladu sa zakonom sprovedite mere koje su vam obezbeđene.
Ono što je takođe važno jeste da ne možete govoriti o diplomatskim sredstvima ništa zato što ćete već biti za dva dana demantovani. Hvala.

Gospodine Cvetkoviću, pošto očekujete od nas odgovor, daću vam odgovor koji planiraju tradicionalni srpski prijatelji Rusi.
Ako pogledate na današnjem sajtu Fonda strateške kulture kako oni posmatraju situaciju u Srbiji, samo ću vam pročitati dve rečenice da bi vas demantovao.
Kaže se ovako. Prvo, izveštaj stanja na terenu. Pošto su srpske vlasti prihvatile faktički sve glavne zahteve albanske strane u vezi sa katastarskim, carinskim, građevinskim i ostalim aktima i dokumentacijom, u Briselu i Vašingtonu su odlučili da se pređe neposredno na rešavanje važnijih zadataka. To je formalno dokumentalno uobličavanje priznavanje samoproglašenosti nezavisnosti KiM. Prema informacijama sa kojima oni raspolažu, realizacija navedenog scenarija biće ubrzana.
Gospodine Cvetkoviću, kada smo objašnjavali šta treba da radite da do ovoga ne dođe, za to niste imali sluha.
Ono što takođe piše u ovom fondu strateške kulture, kako se već to tamo dešava poslednjih meseci, probni balon po planu oglašavanja novih zapadnih inicijativa u vezi sa Kosovom je ponovio šef diplomatskog predstavništva Francuske u Prištini Žan Fransoa Fitu u intervjuu glavnim kosovskim novinama na albanskom jeziku "Koha ditore". On je konstatovao da sadašnji dijalog između delegacije i Beograd i Prištine dozvoljava da se reše tehnička pitanja od kojih zavisi bolji život ljudi, međutim, po njegovim rečima, posle toga će biti neophodan drugačiji razgovor koji je nazvao "D dijalog".
Dakle, ovo što vi radite je samo bacanje prašine u oči. Kada dođe "D dijalog" i kada budete morali da ispunite konačno što vam je postavljeno kao zadatak, vi ćete reći u Skupštini su jedino o tome govorili opozicioni poslanici i onda ćete shvatiti da smo bili u pravu, ali mi vam kažemo da je za to sada kasno.
Ako uzmem dalje da pročitam ovu depešu koja je i te kako važna jer su je pisali Rusi, što imamo kao jedini dokaz i u šta jedino imamo pravo da verujemo, kaže se ovako – što se tiče konvencionalnog sporazuma između EU i Kosova o razvoju bilateralno-trgovinskih odnosa i vizne liberalizacije…