Izvinjavam se, ako nije problem da nastavim i da mi vreme vratite na početak.
Dakle, kada je u pitanju krađa, nije važno koje vrste, obavezno se pronađu pojedinci iz DS-a, da li je u pitanju krađa mandata ili krađa neke druge vrste, ali poslanici DS-a za govornicu moraju izaći. Onda se pronašao čuveni Boško Ristić da odbrani ''jadnog i nevinog'' Tomislava Nikolića.
Sada ću da vam pročitam šta su moralne vrednosti samog Tomislava Nikolića, kojima je on mene naučio u prethodnom mandatu. Kaže ovako Tomislav Nikolić: ''Nijednom političaru u Srbiji ne odgovara da poslanik raspolaže svojim mandatom.
Da li je SRS osvojila 82 poslanička mesta? Mi toliko moramo da imamo svakog časa. Da li je osvojio Bogoljub Karić neko poslaničko mesto? Nije. Pa, odakle mu? Ovo je prosta stvar, ali, ovo je fundamentalno pitanje za Srbiju. Na prekretnici smo. Ne bih se odricao morala. Koliko god imate loše mišljenje o političarima, insistirajte na tome ko je od njih moralan, a ko nije.''
Dosadašnje ponašanje šefa novoformirane poslaničke grupe dovoljno govori o moralu i o njegovim učenicima, koji, na sreću, nisu pošli njegovim putem. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, postavio bih jedno jasno pitanje, kao preduslov za odgovor zašto je u pitanju diktatura, odnosno tiranija kao oblik vladavine DS-a. Vrlo je jasan odgovor, zato što pojedinci monopolizuju vlast u državi i preuzimaju sve funkcije, tako da vladavina nije utemeljena u pravu, nego u nasilju. Da bih ove činjenice potkrepio, daću jedan primer, koji sam, tokom ovog mitinga, lično doživeo.
Dakle, jasna je stvar da je Zakonom o policiji, koji je donet još 2005. godine, i to odredbom člana 15. tačka 1. stav 1, predviđeno da ako Vlada Republike Srbije oceni da drugačije nije moguće obezbediti javni red ili zaštititi zdravlje i živote ljudi, može da naloži ministru, naredbom, da ograniči i zabrani kretanje na određenim objektima, određenim područjima ili javnim mestima.
Ovakvo zakonsko rešenje je posledica upodobljavanja naših propisa s propisima EU, upravo, radi očuvanja ljudskih prava i osnovnih sloboda i kretanja, ne omogućavajući, u ovom slučaju, ministru unutrašnjih poslova da donosi takvu odluku. U Srbiji je, do usvajanja ovog zakona, ministar bio ovlašćen da donosi ovakvu odluku. Vlada nije donela ovakvu odluku 21. jula. Da je to tačno, kaže se u dopisu zamenika generalnog sekretara Snežane Miljanić, koja mi je odgovorila da Vlada takvu uredbu nije donela.
Da bih celu ovu priču obrazložio detaljno, kako bi građani Srbije shvatili, moram da postavim sledeća pitanja.
Da podsetim građane Srbije i da je policija, 21. jula 2008. godine, posle objavljivanja vesti o hapšenju dr Radovana Karadžića, blokirala Trg Republike, tako što je građanima koji su se šetali Trgom ili sedeli tamo saopštila da je iz MUP-a naređeno da se zabrani bilo kakvo prisustvo na Trgu. O tome vi, mi i sve medijske kuće imaju video zapis, postoje za to konkretni dokazi.
Onda se postavlja jasno pitanje, ko je iz MUP-a postavio ovakav uslov ili izdao naredbu da policija na ovakav način reaguje 21, kada imamo uredbu i odgovor Vlade da Vlada to, kao odluku, nije donela na toj sednici?
Ovde nije bilo pokušaja održavanja nikakvog javnog skupa da bi, po osnovu neprijavljenog javnog skupa, isti bio onemogućen, već su pripadnici policije prilazili svim prisutnim građanima i naređivali da se udalje sa Trga, obrazlažući to naredbom iz vrha MUP-a, a za to, takođe, postoji dokaz kroz video zapis. Tom prilikom, pre protivustavnog i protivzakonitog postupanja policije, niko od građana Srbije koji su se zatekli na Trgu nije narušavao javni red i mir, da bi se, eventualno, stekli uslovi za zabranu kretanja ili okupljanja na tom mestu na kojem bi se desilo narušavanje javnog reda i mira.
Prema tome, radilo se o teškom kršenju osnovnih ljudskih sloboda i prava garantovanih, pre svega, kako vi Evropejci ističete, Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i osnovnim slobodama, koja je doneta u Rimu još 4. novembra 1950. godine. To je pravo na slobodu kretanja iz protokola člana 4. stav 2. ove konvencije, a potom i pravo na slobodu kretanja iz člana 39. Ustava Republike Srbije, pa je tako ministar, ili direktor policije, ili već neko drugo službeno lice koje je, eventualno, bez znanja ili naredbe ministra ili direktora, takvu naredbu izdalo, izvršio krivično delo povrede slobode kretanja i nastanjivanja iz člana 133. Krivičnog zakonika Republike Srbije – ko protivpravno uskrati ili ograniči građanima Srbije slobodu kretanja na teritoriji Srbije, kazniće se jer je prekršio taj član.
Sada vas pitam, pošto bih voleo taj odgovor da dobijem, ko je izdao naređenje da se na Trgu Republike privode građani Srbije, povodom vesti o hapšenju dr Radovana Karadžića? Da li je to onaj policajac koji je terao SRS da na mitingu trči bez maske kroz suzavac koji je sam ispalio? Da li je to onaj policajac koji je terao policajce da u masu uleću ne formacijski, nego gde je ko i kako stigao, kao da je u pitanju obračun navijača, a ne policije s demonstrantima?
Postavljam još jedno pitanje. Pošto je privedeno to veče desetak mladića u policijsku stanicu Stari grad, ko će da odgovara za njihovo pritvaranje, kada je dežurni tužilac dala odgovor da nema osnovnih elemenata za privođenje tužiocu, jer nema nijednog elementa koji govori da su prekršili javni red i mir? Ko će da odgovara za to što su pušteni tri sata nakon maltretiranja u policijskoj stanici, bez mogućnosti da dobiju i čašu vode?
Ta slika je obišla svet. Režimske televizije su to nazvale skupom ultranacionalista ili huligana. Režimske televizije su to iskoristile da pokažu svetu sliku kako u Srbiji nema ljudi koji misle na svoje građane.
Postavljam ova pitanja u sklopu svih ostalih pitanja. Javljam se ponovo, po Poslovniku, da bih završio svoju misao i da vam objasnim zašto sam podneo krivičnu prijavu protiv određenih lica iz policije Srbije.

Gospođo predsedavajuća, nije povreda Poslovnika, nego se pozivam na član Poslovnika 225. stav 1. koji citiram - narodni poslanik ima pravo da bude obavešten o svim pitanjima potrebnim za vršenje funkcije narodnog poslanika.
Ovom prilikom želim da upoznam sve narodne poslanike kako žuto preduzeće nastavlja sa otimačinom vlasti, iako za to nema volju birača. Možemo da shvatimo sve primere koji se dešavaju u Srbiji, da se vlast zloupotrebljava tako što se koristi policija, tako što se koriste ključevi službenih prostorija, tako što se koriste pečati. Ali, da vlast zloupotrebljava svoju poziciju da bi ostala na mestu vlasti u onom delu Srbije gde je žarište, a to je KiM, to ne možemo prihvatiti nikako. Da se vlast zadržava kupovinom nekih grupa građana, kao što je to primer u Surčinu, i to možemo da razumemo, imaju interese, imaju viziju kako će taj novac da povrate, ali na KiM to ne možemo dozvoliti.
Ovom prilikom želim da upoznam sve narodne poslanike kako to funkcioniše na Kosovu i Metohiji, tačnije u opštini Štrpce.
Visoki funkcioner Glavnog odbora DS Stanko Jakovljević, VD gradonačelnika Štrpca, žalio se da je bio nateran da napusti kancelariju i preda je Zvonku Mihajloviću, radikalskom predstavniku Srba, izabranom 11. maja, koji je preuzeo kancelariju gradonačelnika pre dva dana.
Kaže ovako: "Izbacili su me iz kancelarije. Započeli su radikalno čišćenje. Sada lutam po kancelarijama albanskih radnika i nekih Srba. Obavestio sam sve strukture na Kosovu, zvaničnike UNMIK-a, KFOR-a, američke kancelarije, KPS i kosovsko Ministarstvo za lokalnu administraciju. Međutim, oni ćute," začudio se Jakovljević.
Jakovljević koji je imenovan za gradonačelnika odlukom SPGS - specijalnog predstavnika generalnog sekretara, rekao je da nije primio nikakvo obaveštenje od UNMIK-a. Zamislite da on ne zna da su na KiM bili lokalni izbori, a da je njegov mandat prestao ili ne, da s time nije upoznat. Jakovljević kaže da je 11. maja izabran za odbornike iz redova stranke Borisa Tadića i da će ih sve raspustiti. "Okupirali su opštinu. Postoji opasnost da će preuzeti UNMIK dokumentaciju," kaže Jakovljević.
Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, ukoliko prihvati ovaj gospodin visoki funkcioner DS da mu Hašim Tači produži mandat, jer je od njega tražio pomoć, zbog čega je Hašim Tači odmah reagovao i poslao u sve opštine u kojoj su Srbi, Leposavić, Zvečan, Zubin Potok i Štrpce, gde su Srbi bili predsednici opština, sledeću odluku, koju je potpisao i u kojoj je naveo, a koju moram da iscitiram: "Obrazloženje i izvršne odluke Specijalnog predstavnika sekretara UN broj, da ne ponavljam, od 18. decembra 2007. godine, ostaju i dalje na snazi, odnosno odbornici skupština opština i predsednici opština navedenih u gore navedenim odlukama nastavljaju njihovo funkcionisanje do inauguracija novih skupštinskih organa i izbora novih predsednika ovih opština..." (Predsedavajuća: Četiri minuta.) citiram, molim vas, oduzmite mi to od vremena....

Dozvolite mi samo još pola minuta.

Očigledno kada je u pitanju Kosovo i Metohija da ovde postoji neki problem. Hvala vam što ste me prekinuli i time ste rekli građanima Srbije sve. Javljam se ponovo po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto je u prepodnevnom delu ili prvom delu popodnevnog zasedanja predsedavala gospođa Čomić, nije mi dala mogućnost da završim svoju misao i zbog toga sam se javio ponovo po Poslovniku.
Dakle, radi se o opštini Štrpce. U opštini Štrpce je predsednik Opštinskog odbora DS Štrpce, gospodin Stanko Jakovljević, izrazio svoj problem oko neizlaska iz zgrade i kancelarije u kojoj se nalazi mesto predsednika opštine Štrpce.
Ono što je veoma važno jeste da se požalio svim kosovskim institucijama koje su tamo nadležne. Ono što je još važnije jeste da je dobio odluku direktno od Hašima Tačija i ako je bude on prvi primenio, faktički, biće prvi Srbin koji je priznao nezavisno Kosovo.
Da je to tako, moraću da pročitam jedan deo iz ove odluke Hašima Tačija, koji kaže: ''Uzimajući u obzir, prema članu 6. stav 2. Sveobuhvatnog predloga o rešavanju statusa Kosova od 26. marta 2007. godine i ustavne odredbe, odnosno stav 123. tačka 4. i član 5. stav 2. Zakona o lokalnim izborima, Vlada Republike Kosova potvrđuje izvršne odluke Specijalnog predstavnika generalnog sekretara, Zakona o lokalnim izborima Republike Kosova...'', pa se navode brojevi, ''... ostaju i dalje na snazi, odnosno odbornici skupština opština i predsednici opština, navedenih u gore navedenim odlukama, nastavljaju njihovo funkcionisanje do inaugurisanja novih skupština opština i izbora novih predsednika''.
Dakle, šta je suština u ovoj odluci koju je potpisao Hašim Tači? Suština je da, ako ovaj gospodin iz vrha DS, Stanko Jakovljević prihvati produženje mandata Hašima Tačija, koji se poziva na odluku Ustava Kosova, koji je faktički nelegalan, biće prvi Srbin koji je priznao Kosovo i Metohiju kao celinu, kao zemlju i njen Ustav.
Zbog toga vas molim da skrenete pažnju, prvo, unutar redova DS, da se to ne radi, jer je veoma važno, jer je to opština na Kosovu i Metohiji. Isto tako se dešava i u opštinama Leposavić, Zvečan i Zubin Potok, gde su ovi predsednici opština odbili ovo obrazloženje ili ovu odluku Hašima Tačija.
Druga stvar, u skladu sa članom 226, jeste na centralnoj opštini Savski Venac, ovaj famozni predsednik Skupštine grada Beograda gospodin Branko Belić je predsedavao i Skupštinom opštine Savski Venac i sebi protivzakonito napravio neke privilegije.
Odavde tražim od ministra za lokalnu samoupravu da proveri da li je ispoštovan član 39. Zakona o lokalnoj samoupravi, u kome kaže da predsednik skupštine ima zamenika koji ga zamenjuju u slučaju njegove odsutnosti i sprečenosti da obavlja svoju dužnost. Oni su tamo, raspodelom sa LDP i G 17, stavili sebi više zamenika, više članova Opštinskog veća i zbog toga je neophodna provera Ministarstva i poništenje ove sednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, moram da vas podsetim na određene činjenice koje su se desile posle predizborne kampanje kako bih došao do same tačke ekspozea.
Dakle, da se prave najneverovatniji dogovori i kombinacije i da je sve izneto na pazar, kao ideali i principi, i čast, pa ko da više ili ko uzme više, kao što ima u ovom ekspozeu, treba da nam pokaže ovaj ekspoze. Da bi dalje imali u vidu važne događaje u predizbornom periodu, moram da vas podsetim na neke stvari, izveštaj Haškog tribunala. Kao posledica tog izveštaja dolazi hapšenje gospodina Župljanina, onda usvajanje himne u Skupštini Kosova, delatnosti generalnog sekretara UN po pitanju daljeg prisustva i delovanja UNMIKA na Kosovu, proglašenje ustava Kosova itd.
Da ove činjenice ne bi zaboravili došli smo u situaciju da je važno da se obezbede i udome partijski ljudi, što se vidi i u samom ovom ekspozeu, da to ne znaju oni koji im posao rade nego posao koji im je poveren, da se samim tim može steći zaključak da se novac ne može izgubiti niti iz čega stvoriti već samo preći iz jednog džepa u drugi, da nije važno iz kog resora u resor prelazi, nego da je važno iz kog ministarstva je njihova stranka dobila na ovom koalicionom sporazumu, kao i da neki renesansni ljudi, koji znaju sve o tome, ostaju i dalje u ovoj vladi.
To znači u principu, kratko i jasno rečeno, da imamo partijsku državu. Danas je stanje opasno, loše je u sudstvu, u tužilaštvu i u čitavoj državnoj upravi. Bilo je raznih pokušaja, pomeralo se malo bolje, malo napred, malo nazad, ali u suštini jednostavan je zaključak da imamo partijsku državu. Da je žuto preduzeće osnovalo opet princip po kome će da obmane građane govori primer "Fijata", obmana građana je trajala u samoj predizbornoj kampanji. Želeo bih da kažem, da bih stigao do ekspozea, još par stvari o "Fijatu", a to je da je "Fijat" u svom saopštenju 13. aprila 2008. godine napisao da će na osnovu Memoranduma o razumevanju "Fijat grup" i "Zastava", uz podršku Ministarstva ekonomije Srbije, oformiti zajedničke timove koji će detaljnije ispitati različite aspekte ove inicijative.
Ukoliko se zaključi da je ona izvodljiva, kompanija će tokom narednih meseci zaključiti dogovor. Ništa nije precizno, nemam vremena, ovde bih malo više detalja posvetio tome.
Ekspoze kandidata za premijera, kaže već na drugoj strani: Vlada Srbije će nastaviti da unapredi odnose sa SAD, sa ciljem da najveća svetska sila pri rešavanju sporova na području Balkana u većoj meri uvažava interese Srbije i srpskog naroda. Znači da Vlada zna i da je Vlada priznala da SAD nisu uvažavale stavove ove vlade i da nikada nisu bili na strani Srba iz Srbije.
Na istoj strani kaže se, strana 2 - pri realizaciji diplomatskih inicijativa za očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije Vlada će, kao i do sada, tesno sarađivati sa Ruskom Federacijom i svim državama. Zbog čega tesno da se sarađuje sa Ruskom Federacijom? Zar Rusi nisu dovoljno stavili do znanja na čijoj su strani?
Samo ću malo da protrčim preko ovog ekspozea, posle ću doći na određen ministre. Strana 3. kaže - nova Vlada će pokrenuti aktivnost za opstanak srpskog naroda na Kosovu i Metohiji za poboljšanje njegovog ekonomskog i socijalnog položaja. Sada pitam sve one koji kontrolišu ovu vladu, posebno funkcionere DS, zbog čega nije onda usvojen amandman na član 23. Predloga zakona o ministarstvima, u kome se jasno traži da se briše termin "područja" i da se podrazumeva zaštita na celom Kosovu i Metohiji. To pitanje očekujemo na kraju.
Strana 5, posebna pažnja će se posvetiti stvaranju uslova za slobodnu tržišnu utakmicu u kojoj su svi učesnici ravnopravni. Sećate li se vi da ste u Skupštini ratifikovali Sporazum CEFTA. U tom Sporazumu CEFTA zna se koliko je ko ravnopravan, o tome smo dosta govorili.
Strana 6. kaže ovako - imaće nastavak, izgradnju efikasnog i ekonomskog održivog sistema odbrane za izgradnju moderne, profesionalne i efikasne vojske. Gospodine Šutanovac, je li moderna i efikasna vojska, što imamo iz dana u dan sve veći broj vojnih beskućnika? Je li efikasna vojska što u centru grada kasarna nema pet dana vodu? Je li efikasna vojska što ste dobre poslove sa Alžirom isplaćivali preko SDPR-a, čiji ste vi bili predsednik Upravnog odbora? Ili Ilija Pilipović, onaj što ste ga postavili, vaš drugar iz studentskih dana? Ali, ima vremena, nemam sada puno vremena zbog ostalih kolega, dosta toga bih vam rekao.
Strana 7, kaže, nastaviti saradnju sa međunarodnim snagama, institucijama UN na Kosovu i Metohiji. Pred sama dva dana smo imali situaciju da ne daju predsedniku jedne opštine, koji je legalno izabran da uđe u zgradu opštine. Strana. 9, kaže - brz ekonomski napredak Srbije povećaće mogućnost zapošljavanja i rešavanje stambenih pitanja mladih i predstavljati najbolju branu u njihovom odlasku u inostranstvo.
To vam je ono ode 500 mladih u jednoj godini van granica ove zemlje, 450 ode, vi ste zaustavili onih pet članova DS, u stvari 495, a vi ste zaustavili onih pet članova DS, kojima ste dali posao i stan. Nemam puno vremena, ima efikasna borba protiv korupcije i kriminala, posebno u diplomatiji. Pitam danas gde su braća Verulović, zvani braća burgije? Je su li oni u Parizu kao u funkciji savetnika u Ministarstvu inostranih poslova, savetnika za obezbeđenje?
Imamo ovde tradicionalne tekovine DOS-ove, tačnije DS-ove vladavine. Pošto nemam vremena, podsetiću samo na par stvari, da su omladinci DS svojevremeno optuživali G17 stranku i delili letak koji se zove korupcija ispred svega. Ovde ste nabrojali niz afera. To je dokaz da ste i vi svesni činjenice ko s kim sedi u klupi i kako je rekao predsednik poslaničke grupe da će taj kancer vrlo brzo da proradi.
Građane Srbije imaju samo jedan zadatak. Pošto ova vlada neće trajati dugo, četiri godine, nemojte građani Srbije brinuti da ste zbog sekunde zadovoljstva napravili četiri godine muke, jer njihov opstanak je sve manje izvestan.

Dame i gospodo narodni poslanici, suština sjedinjavanja sadržine određenih ministarstava iz prošlog saziva u ovom sazivu je jasna.
Dakle, ona ministarstva za koja se zna unapred da će da ih vodi DS, koja imaju najveće izvore prihoda, stavljaju se u delokrug rada onog ministarstva gde je određeni ministar već prepoznatljiv.
Da bih vam ilustrovao ovu činjenicu navešću samo dva segmenta koja se kose između jednog i drugog ministarstva, zbog čega je ovaj amandman faktički napisan, a to je da se spoje ministarstvo za infrastrukturu i sadašnje ministarstvo prostornog planiranja. Prvo, da bi prostorno planiranje moglo da se nazove ministarstvom mora da ima opisan delokrug svog rada. Ovde to nije opisano. Prostorno planiranje je jedna celina urbanizma koja definiše gde će i za koje namene građevinsko zemljište da bude predisponirano. Da bi gradsko građevinsko ili obično građevinsko zemljište bilo realizovano ili izgrađeno, da bi dobilo upotrebnu dozvolu, ono mora da prođe plansku dokumentaciju ili prostorno planiranje.
U ovom delu se navodi dosta toga što nema veze sa prostornim planiranjem. Radi građana moram citirati određene delove ovog teksta. Kaže se ovako: "Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja obavlja poslove državne uprave koji se odnose na: prostorno planiranje i urbanizam; utvrđivanje uslova za izgradnju objekata", što nema veze sa prostornim planiranjem, "uređivanje stambenih odnosa i stambenog poslovanja; građevinarstvo; građevinsko zemljište; komunalnu infrastrukturu i komunalne delatnosti...".
To je kontradiktorno i sa ovim što ste napisali u trećem ili četvrtom redu u pasusu o Ministarstvu za infrastrukturu, u kome se kaže da "Ministarstvo za infrastrukturu obavlja poslove državne uprave u oblasti", pa se sada nabraja - železničkog, drumskog itd., i dolazimo do sistema saobraćaja, zatim, preuzima obligacione odnose, inspekcijski nadzor, izuzev inspekcijskog nadzora u oblasti vazdušnog saobraćaja, strategiju razvoja saobraćaja, planove razvoja i izdaje upotrebne dozvole za saobraćajni objekat i infrastrukturu.
Ako ovo Ministarstvo za infrastrukturu izdaje upotrebnu dozvolu, a ministarstvo prostornog planiranja nije pronašlo taj objekat, kome će se žaliti Ministarstvo za infrastrukturu ako ima u nadležnosti obligacione i svojinske odnose? Štaviše, na strani 4. piše, kada je u pitanju Ministarstvo pravde, ko je zadužen za obligacione odnose. Kome će se žaliti bilo koja institucija koja napravi objekat, a ne uđe u plansku dokumentaciju ili u plansko planiranje za nelegalizovan objekat? Kako će se rešavati stambeni odnosi ili stambena pitanja ako se podele zona izvrše, recimo, planom detaljne regulacije na jedan način, a generalnim urbanističkim planom na drugi način?
Svi smo svedoci da je građevinska mafija koja hara Srbijom upravo u rukama Demokratske stranke i da stan čija izgradnja košta 500 - 600 evra možete prodati po ceni od 1.500 do 2.000 evra po kvadratu.
Ono što je suština ovoga jeste da je izvor prihoda Demokratske stranke, i ovog budućeg ministra, upravo građevina. Prostorno planiranje nema veze sa gradnjom. Građevina je ta koja donosi novac. Vi sami znate da su prostorne celine neki put pravljene tako da se uklope u one objekte koje je neki tajkun iz DS-a već napravio i onda se kaže da se on uklapa u prostornu celinu, zemljište je privedeno nameni, može da mu se odobri legalizacija. Tih primera smo imali i u Beogradu i u Srbiji.
Zato građani Srbije treba da znaju da je ovo ministarstvo koje je odsečeno od Ministarstva za infrastrukturu napravljeno samo zbog izvora prihoda za neka buduća vremena, pri čemu se ministar već unapred zna.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu člana 225. Naime, želim da se informišem šta je do sada uradila Agencija za zaštitu životne sredine i da postavim određena pitanja kako bih mogao da se uklopim u ovaj amandman, pošto za njega nisam imao dovoljno vremena.
Prvo želim da podsetim da sam bio član skupštinskog odbora za zaštitu životne sredine u prethodnom mandatu i da na mnoga pitanja koja sam postavio nisam mogao da dobijem odgovor, što nije ni čudo jer je predsednik tog odbora bio iz LDP-a, Čedomir Jovanović. Zbog toga koristim ovu priliku da dobijem neke odgovore na osnovu člana 225.
Dakle, 2003. godine pokojni premijer Đinđić je poklonio sveže nuklearno obogaćeno gorivo, a za taj poklon do danas se ne zna ni kome je otišao, ni u kom pravcu, ne postoji nijedan pisani trag. Podsetiću vas, pošto sam iz Beograda pričaću konkretno o tom najvećem problemu u Beogradu, da u Institutu Vinča postoji jedan nuklearni reaktor koji ne radi već petnaestak godina, da je za njega to sveže obogaćeno gorivo bilo pripremljeno u bazenima pored samog reaktora. Godine 2003. to gorivo je nestalo u nepoznatom pravcu. Pošto ne znamo gde je to, koristim priliku da pitam u kom pravcu je otišlo to gorivo, s obzirom na to da ono vredi između 100 i 200 miliona dolara, jer nema tržišnu vrednost i ne može se kupiti, a recimo znamo da Nemci pored Minhena imaju isti reaktor kao što je onaj koji koristimo mi, na tešku vodu, i da bi vrlo rado platili za to gorivo popriličnu sumu.
Druga stvar, pošto je u pitanju Agencija za zaštitu životne sredine, koja svakako ne treba ni da postoji jer ništa ne radi, u samom Institutu Vinča postoji odlagalište za nuklearni otpad. Mi smo danas imali priliku da pročitamo u medijima da je pre nekih mesec dana, faktički, petnaest dana pred predizbornu tišinu, jedna mađarska firma organizovala prevoz radioloških igala sa Onkološkog instituta u Novom Sadu u Institut Vinča, u najvećoj tajnosti. Moram da vam kažem da je to bilo u organizaciji gospođe Uranije Kozmidis-Luburić iz G17 plus. Ona je, u saradnji sa ovom mađarskom firmom, sa gospodinom Ištvanom Bikitom organizovala prenos ovog radiološkog otpada. Taj otpad je smešten u Institut Vinča, na samoj periferiji grada. Taj otpad nije zaštićen ni danas. I radioaktivni otpad od NATO bombardovanja koji je donet sa juga Srbije smešten je u burad, koja cure, u samom Institutu Vinča.
Postavljam Agenciji za zaštitu životne sredine pitanje šta je uradila po tom pitanju da zaštiti glavni grad jedne zemlje? Ako nije u stanju da zaštiti glavni grad, kako bi zaštitila životnu sredinu u manje urbanoj sredini? Hoće li još uvek taj ...
(Predsedavajuća: Tri minuta i 30 sekundi.)

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime SRS-a, kao i moje kolege, podneo sam amandman na član 5. razdeo 52, funkcija 410, u kome tražim da se ovaj član briše, tačnije, razdeo 52.
Moram da pročitam, zarad javnosti, još jednom obrazloženje koje su moje kolege, prethodni govornici, izneli, a to je da je SRS protiv osnivanja agencija za sve i svašta, zato što je to skup a malo efikasan deo državnog aparata. ''Nijedna do sada osnovana agencija nije u svom radu dala očekivane rezultate, pa je nepotrebno izdvajati iz budžeta sredstva za rad agencije i time povećavati troškove državne administracije.''
Da je to tako, navešću i par primera.
Nije mi bitno što ministar trenutno nije u sali, zato što on nije predstavnik Agencije za koju tražim da se namenjena budžetska sredstva brišu, ali, zarad građana i zarad poslanika, daću par primera kojima ću jasno staviti svima do znanja da ova agencija nema nikakav značaj, ni ulogu u sferi u kojoj radi.
Prvo, Dejan Kostić, direktor Agencije, u sredstvima javnog informisanja kaže – Agencija za mirno rešavanje radnih sporova funkcioniše po principu dobrovoljnosti, što znači da bilo ko ko ima spor mora da se, prvo, javi Agenciji. Kada se postigne obostrana saglasnost, pristupa se mirnom rešavanju problema, arbitražom, uz mogućnost da strane u sporu odabiraju sudiju, što je opet opštepoznata činjenica u odnosu na to ko su direktori agencija, ko su funkcioneri u tim agencijama. Čuli smo primere da tu nema više od petoro ljudi, a da su to kafe kuvarica, služavka itd.
Zašto bi poslodavac i radnici videli svoj interes da sporove rešavaju pred Agencijom? Faktički, zato što je postupak, kako kažu, za sve strane u sporu besplatan, što je apsolutno netačno, a posle ću vam dokazati kako.
Znači, čak, nije jeftin, nego besplatan, jer sve troškove koje bi stranke imale pred sudom, počevši od sudskih taksa, preko veštaka, do ostalih stvari, koji nisu zanemarljivi ni za poslodavca, a još više za radnika, Agencija snosi sama. Budžetska sredstva koja su namenjena za samu agenciju nisu nimalo mala, ali o tome ćemo u nastavku.
Drugo, to je ušteda za samu državu, objašnjava Dejan Kostić, direktor Agencije. A, 25.908.000 dinara je odvojeno za ovu agenciju u budžetu za 2008. godinu. Ako je to ušteda, ako je to nešto što će poboljšati budžet i uticati na bolji rad i bolji standard građana Srbije, kroz potrošnju novca za ovakvu agenciju, onda neka je svaka čast ministru koji je ovaj budžet ovde predstavio kao dobar.
Primer koji je drastičan i koji pokazuje koliko je licemerno formirati bilo koju agenciju, pa i ovu, jeste sledeći. Kaže ministar finansija Mlađan Dinkić, po proceni koju je dao – sprečavanjem štrajka, primera radi, u tehničkom sektoru JAT-a, prošle godine, za dvadesetak dana pregovora uštedeli smo državi mnogo para, s obzirom na to da samo dan štrajka košta 450 do 500.000 evra. ''Mirnim rešavanjem sporova svi dobijaju. Izbegnuti su nemiri, radnici regularno ostvaruju svoj lični dohodak, pošto je to ovde nenormalna stvar, poslodavac zarađuje profit, a država ubira porez.''
Postavlja se jasno pitanje – ko je prouzrokovao štrajk, šta prouzrokuje štrajkove u javnim preduzećima, kakvi su uslovi koje radnici imaju u tim preduzećima? Mi ovde donosimo rešenje za nešto što nije prouzrokovano, sa činjenicom, koja je predodređena, da će se nešto prouzrokovati, a to je štrajk.
Onda, zarad slučaja potrebe nekog štrajka, hajde da formiramo agenciju koja će štrajkače, ili neki sindikat, na neki način da pomiri s poslodavcem.
To je u Srbiji nemoguće. Prvo, sud je nadležan za takve stvari. Drugo, i u sudu poslodavci traže spas koristeći svoje partijske veze. Treće, pre će mnogo para dati sudu nego bilo kom radniku da bi ostvario svoja prava, tačnije, krađu koju je naumio, u pljačkaškoj privatizaciji koja traje od 2000. godine.
Kaže direktor ove agencije, Kostić – u planu je da Agencija uskoro uvede ''mirientere'' i arbitere i za pojedine regione, tako da će se svi radni sporovi rešavati brzo i tamo gde su nagomilani. Onda se ovde nabraja jug Srbije ili Šumadija.
Dakle, ova agencija ima u planu da se proširi. Ako sada koristi 25.908.000, koliko će onda koristiti za sedmoro ljudi, koliko radi u Agenciji?
Ne bih da ponavljam ono što su moji prethodnici rekli, a to je da su ove agencije sastavljene od kadrova iz stranaka čiji su ministri već odavno prepoznatljivi. Posebno želim da napomenem da ako je ministar iz jedne stranke, a predsednik ili direktor agencije iz druge stranke, tu može doći do sukoba, po sistemu ko će više da ukrade. Zato ove agencije nemaju nikakvog smisla, a pogotovo rezultate.
Prvo, treba da se napravi izmena određenih članova Zakona o radu, zbog kojih se radnici dovode u ponižavajući položaj, zbog čije primene im se uskraćuju osnovna ljudska i radnička prava. Navešću samo par primera. Zaposleni ne može da dobije otkaz ukoliko odbije da potpiše aneks ugovora o radu, kojim se utvrđuje manji obim prava od onog koji je imao. Zatim, da Zakonom budu utvrđeni najniži iznosi toplog obroka i regresa za godišnji odmor, da se propiše da zaposleni koji je proglašen tehnološkim viškom ne može da se odrekne prava na otpremninu, čime bi se izbegli sve češći pritisci poslodavaca, koji ocenjuju svoje radnike i na taj način ih teraju da daju otkaz.
To je jedan od primera kako treba rešavati probleme, vezano za Zakon o radu, vezano za radnike i poslodavce, s tim što ova agencija tu nema nikakvih dodirnih tačaka.
Navešću par primera gde je ova agencija trebalo da reaguje, a nije reagovala. To je tragična smrt Borivoja Vučevića, radnika ''Zorkine'' Fabrike nemetala, koji je sa svojim kolegama štrajkovao glađu da bi ostvario svoja radnička prava. Gde je tu bila Agencija? Zašto Agencija nije tada izašla u susret? To je bila poslednja opomena državi, koja mora da stane na put divljoj privatizaciji, da obezbedi poštovanje kupoprodajnih ugovora.
Nažalost, tu Agencija nije imala šta da pomiri, čovek je preminuo usled štrajka glađu.
Agencija nije i dalje reagovala, iako je SRS upozoravala da novi vlasnici masovno krše ugovor i ne ispunjavaju socijalne programe, zbog čega 1000 ljudi ostaje na ulici bez ikakvih nadoknada i nade da će naći novi posao.
Državni organi, po pravilu, ne reaguju nikako, ili reaguju već kad je kasno, forme radi, medija radi. Direktna posledica toga su sve češći štrajkovi glađu, kojima radnici pokušavaju da ostvare svoja prava koja im pripadaju po Zakonu, koji je ionako loš. Ali, i to im se ne odobrava.
Pitamo nadležne državne organe, pa i ovu agenciju, koliko još treba očajnih radnika da umre da bi se njihova elementarna prava zaštitila?
Drugi primer. Hoće li Agencija da utvrdi ko je odgovoran za tragediju u rudniku bakra "Jama", RTB Bor, gde je izgubljen jedan ljudski život, a desetine drugih ozbiljno ugroženo? Nikad ni ti radnici nisu dobili odgovor na ovo pitanje. Posebno zabrinjava to što su rudari odavno upozoravali da voda prodire u jamu i da je moguća katastrofa koja se dogodila.
Ali, Agencija nije imala nikakve aktivnosti. Očigledno je da niko od nadležnih nije kontrolisao mere zaštite na radu i stanje u ovom rudniku, da bi se sve, samo po sebi, kao i u svim ostalim javnim preduzećima, prepustilo slučaju.
Srpska radikalna stranka je i tada upozoravala na lošu zaštitu na radu u srpskim preduzećima, u našim rudnicima, gradilištima i fabrikama, ali ova upozorenja nisu stigla do ušiju Agencije. Zato pozivamo službe Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku, koje je nadležno za ovu oblast, a ne Agencija, da kontroliše uslove rada, da počne da radi svoj posao, jer je ova nesreća direktna posledica njihovog nerada, koji ne može da opere, čak, ni Agencija, nikakvim mirenjem poslodavaca, a ni radnika. Kad su tragični propusti napravljeni u sistemu kakav je RTB Bor, nije teško dokučiti šta se događa u manjim preduzećima širom Srbije, čiji poslodavci uopšte nisu javnosti poznati.
Naveo bih još jedan primer, prethodni govornik je nešto opširnije o tome govorio, ja ću ukratko. Pomenuo je da nijedna stranka nije reagovala na dopise koji su stigli u poslaničke klubove.
Mnogobrojne snage policije su ušle 11. maja, oko pet časova, u prostorije PIK-a Zemun i tom prilikom je kordon policije blokirao zgradu, pritvorio čuvara i sprečio radnike da uđu u prostorije preduzeća. Naime, radi se o pokušaju Vlade, koja je još 30. septembra prošle godine uvela privremene mere u ovo preduzeće, imenovala nove članove Upravnog odbora, da silom dovede novo rukovodstvo.
Radnici PIK-a Zemun su u januaru ove godine sprečili novoizabrano rukovodstvo da uđe u upravnu zgradu, jer je ono postavljeno na osnovu rešenja koje nije pravosnažno.
Da li je Agencija znala da li je to rešenje pravosnažno ili ne? Da li je Agencija mirila te ljude s novim kupcem PIK-a Zemun? Ne. Da li je Agencija pripremala teren za neku pljačkašku privatizaciju PIK-a Zemun? Sve to je otvoreno pitanje za koja oni primaju nagradu od 25.908.000 godišnje.
Situacija je bila krajnje napeta kada se nekoliko radnika polilo benzinom. Drama se nastavlja, ovog puta radnici PIK-a Zemun su spremni na još drastičnije mere u odbrani svojih radničkih prava. Imali smo priliku da u sredstvima javnog informisanja vidimo ko je uhapšen, iz koje stranke su ljudi koji su uhapšeni i zašto su uhapšeni.
Ima još mnogo primera. Da ne bih sve ovo nabrajao, jer nemam puno vremena, želim da kažem sledeće. Čemu služi sud? Čemu služe zakoni o radu, koji su i tako loši, ali ni oni se ne poštuju? Čemu služi Zakon o privatizaciji?
Agencija za privatizaciju je uzrok svega ovoga i onda se formira nova agencija, da ispegla ono što je neko drugi izgužvao. Za to se opet nagrađuje, pomenuću još jednom, sa 25.908.000 dinara.
U ovom periodu nije došlo do osetnih promena kada se radi o privatnoj svojini. Nastavljaju se nelegalne privatizacije, provale, krađe i nezakonito otuđivanje tuđe svojine. Ono što je ranije oduzeto, još se ne vraća vlasnicima. Nije došlo do poboljšanja u oblasti prava na rad. Tranzicija u Srbiji je vrlo bolan proces. Ostaje vrlo visoka stopa nezaposlenosti, niske i neredovne plate, loša zakonska regulativa, nepoštovanje prava zaposlenih i samovolja direktora i moćnika, korupcija i kriminal.
U prevodu, nema znakova da će da zaživi pravično sudstvo i pravna država, sudovi odlažu u beskraj odluke, često su pristrasni i nastavljaju i dalje da se masovno krše zakoni i ljudska prava. Kriminal i mafija nisu suzbijeni, razvlašćeni su se konsolidovali i povezali međusobno sa sadašnjom vlašću, što je opštepoznato kriminalcima, i kao takvi blokiraju pomake u prevazilaženju krize, na radost svih onih u zemlji, okruženju i svetu, kojima odgovara širenje haosa i konfuzije u našoj zemlji.
Primeri firmi koje sam naveo jasno govore da ova agencija, ovako nazvana, nema, apsolutno, nikakve obaveze i nadležnosti, niti ingerencije da bude budžetski korisnik, jer ne radi ništa. Ona je tu zbog kadriranja DS-a, DSS-a i ostalih u koaliciji, koja ima zadatak da naredi ministru da nađe određeni prostor u budžetu, kako ne bi svoje ljude, članove, simpatizere ili aktiviste, ostavili bez izvora finansiranja.
To jasno govori da sve ove agencije, za koje se amandmanima poslanika SRS-a traži da se brišu, nisu potrebne i da za njih nisu potrebna sredstva u budžetu za 2008. godinu.
Ovo se više ne može dopustiti. Građani Srbije, molim vas, ispred SRS-a, nemojte ponoviti grešku – po sistemu "minut zadovoljstva – četiri godine muke", glasajte za gospodina Tomislava Nikolića svim srcem i onda ćemo i ovaj problem rešiti.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, gospodine ministre, amandman na član 14, koji je podneo gospodin Milisav Petronijević, u dobroj meri je već obrazložen od prethodnog govornika. Ja samo želim da povučem jednu paralelu i da vam stavim do znanja kako bi se ovi vaši predlozi zakona i članovi kosili sa nekim stvarima koje su već u praksi, generalno, u Srbiji, pa i u Beogradu.
Član 14. stav 1. kaže: ''Vojnom licu je zabranjeno prisustvovanje skupovima političkih stranaka u uniformi i svaka politička aktivnost, izuzev korišćenja aktivnog biračkog prava''. Amandmanom se predlaže tekst: ''Profesionalno vojno lice i vojnik, učenik i student vojnoškolske ustanove i lice na drugom stručnom osposobljavanju za oficire i podoficire ne može biti član političke stranke. Vojnik na odsluženju vojnog roka, bez obzira na političku pripadnost, za vreme služenja vojnog roka ne može se politički angažovati''.
Sada, kako važi za vojnike, tako važi i za oficire i podoficire, da ne mogu biti politički aktivni i ne mogu da učestvuju ni u kakvim političkim tribinama, pogotovo u uniformi.
Gospodine ministre, da vas nešto podsetim. Pre manje od 20 dana, u Skupštini Grada, gospođa Sonja Liht je organizovala tribinu, sa temom ''Partnerstvo za mir''. Na toj tribini, glavni gost je bio državni sekretar za odbranu, ili vaš zamenik sada, kako se već zove, Zoran Jeftić. On je sa sobom poveo uniformisano lice, za koje ne znam još uvek kako se zove i preziva.
Važe li ti propisi koje vi praktikujete pre ovog zakona ili, kad se usvoji ovaj zakon, da li će važiti i posle? Jer, ako važi, to onda važi, generalno, za sve službenike u Vojsci, za vojnike, za podoficire i oficire. Ne možete da pošaljete jedno uniformisano lice na jednu takvu tribinu da daje informacije jednoj nevladinoj organizaciji, koja može te informacije vrlo lako da zloupotrebi.
Da bi se objasnilo da naša vojska može da se infiltrira u neko ''partnerstvo za mir'', ili da je Vojska je već spremna, ili se priprema za nešto takvo, morao se izneti određeni broj činjenica i podataka – o tome čime Vojska raspolaže, u kakvom je stanju, kakva je njene borbena gotovost itd. To je, naravno, bila tribina otvorenog karaktera, gde su prisutni gradski odbornici mogli da postavljaju pitanja. Na osnovu tih postavljenih pitanja, mogli smo da čujemo odgovore od državnog sekretara za odbranu i bezbednost gospodina Zorana Jeftića, koji, možda, nije trebalo da budu dostupni javnosti.
Dakle, ovaj član se, apsolutno, kosi s onim što vi već praktikujete u dosadašnjem radu, u svom ministrovanju, i bilo bi dobro da ispoštujete amandman gospodina Miše Petronijevića, kako se ovakve stvari ne bi dešavale ponovo. S najboljom namerom, predloženim amandmanom na ovaj član 14, skrećem vam pažnju na praksu koja je bila, da se ne bi ponovila, jer nema smisla da jedna nevladina organizacija, koja radi protiv interesa ove zemlje, raspolaže podacima koji nisu, uopšte, dobri za javnost.
Toliko sam hteo da kažem. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što počnem da obrazlažem amandman, samo da odgovorim ministru par stvari.
Gospodine ministre, to što ste vi u opštini Zvezdara sedam dana i noći bili budni, jer su radile telefonske veze i linije, da smislite način kako da smenite gospodina profesora Ljubišu Stojmirovića sa funkcije na koju je izabran legalno i onda se ovde time hvalite da vam je za sedam dana promenjen predsednik opštine Zvezdara, to dovoljno govori o vama. Dakle, niste vi smenili predsednika opštine Zvezdara kao DS ili vi kao Dragan Šutanovac, nego ste se svi udružili da smenite jednog radikala. To dovoljno govori o snazi koju posedujete u opštini Zvezdara. Ne bih više o tome, samo bih da vam odgovorim, pošto stavljate sve političke faktore u svoje redove, što apsolutno nije istina.
Dakle, podneo sam amandman na član 40. Radi javnosti, naravno, kao i uvek, pročitaću. Kaže se: "Profesionalno vojno lice postaje se danom stupanja u službu - na osnovu akta nadležnog organa, odnosno ugovora. Student vojne akademije se danom završetka školovanja prima u profesionalnu vojnu službu bez konkursa i unapređuje u čin potporučnika i od tog dana postaje oficir." Stav 3: "Vlada uređuje način i uslove prijema u profesionalnu vojnu službu, na predlog ministra odbrane."
Svojim amandmanom predložio sam da se doda stav koji glasi: "Učenik srednje vojne škole se danom završetka školovanja unapređuje u čin vodnika i od tog dana postaje profesionalni podoficir".
Dakle, gospodine ministre, moramo prvo da razjasnimo jednu stvar. Postoji li u Beogradu vojna gimnazija, koja se nalazi na Topčiderskom brdu? Postoji. Ona ima status gimnazije, četiri godine se ide u nju i usavršavaju se vojnici ili srednjoškolci koji su se u nju upisali, vezano za vojnu službu i za vojni rok. Treba im dati neku šansu s obzirom na to da svi iz te gimnazije ne idu u vojnu akademiju.
Postavljamo par pitanja. Prošle godine zatvorene su sve stručne škole koje je Vojska Srbije imala, ja se sa tim slažem, da je bila zatvorena VPV u Batajnici, pa onda za pešadiju u Požarevcu, tehničku službu u Kruševcu, veza na Banjici, inženjerija u Obrenovcu itd.
Prošle godine, daću primer Batajnice, od deset vodnika koji su izašli iz te klase šest je ostalo neraspoređeno, četvoro je primljeno, a tih šestoro primaju platu jer su u statusu kao 23. platna grupa od 150 do 160 evra. Šta sa tim vodnicima koji nisu raspoređeni, a i njima je ovo bio poslednji kurs? Kako ćemo u Vojsci Srbije imati vodnike ako više nemamo srednje škole?
Ovde se u obrazloženju kaže: "Amandman se ne prihvata s obzirom da nije moguće unaprediti profesionalno vojno lice koje prethodno nije proizvedeno u početni čin u vojsci prilikom prijema u vojnu službu. Ujedno, osnov za proizvođenje u podoficirski čin jeste završeno specijalističko obrazovanje." Koje sada imamo specijalističko obrazovanje s obzirom na to da je ovo ukinuto prošle godine? Da li je specijalističko obrazovanje obrazovanje u ovih sedam centara: Sombor, Pančevo, Jakovo, Kruševac, Leskovac, Valjevo i Zaječar, gde su vojnici koji su u redovnom vojnom roku? Koje su to sada stručne srednje škole, vojne, koje mora neki kandidat da završi da bi bio vodnik u Vojsci Srbije?
Da otvorimo malo to pitanje kako se posle ovog zakona postaje vodnik. Ugovorom o delu, ako je neki vojnik dobio čin desetara u vojnom roku pa želi da posle vojnog roka ostane kao službenik u vojsci i nakon određenog vremenskog perioda dobija čin vodnika. Zašto ne dajete pravo ljudima koji su završili vojnu gimnaziju da budu u startu sa činom vodnika i da učestvuju aktivno u vojnoj službi? Iz kojih razloga? To su školovani ljudi koji su četiri godine išli u gimnaziju, imali dobar prosek ocena. Ne znači da svi neće otići na vojnu akademiju, ne znači da neće upisati neke druge fakultete posle te gimnazije, ali iz kojih razloga vi njima ne dajete ravnopravnost prijema u vojnu službu kao podoficirima?
To su pitanja koja nisu baš otvorena. Postoji onda sumnja da ne želite takve kadrove u vojsci da iskoristite; da nam takvi vojnici koji imaju četiri godine gimnazije uopšte i ne trebaju. Kakav je njihov status posle gimnazije ako ne upišu vojnu akademiju, idu na neki drugi, poljoprivredni fakultet, šumarski? Kakav je njihov status u vojsci? Ovi što su završili 11 meseci kursa, dao sam primer iz Batajnice, njih 10, ovih šest što su neraspoređeni vezani su za vojsku jer su u 23. platnoj grupi i dok se ne rasporede primaju platu, sa kojom ne može da se živi, to je 150 ili 160 evra.
Pročitaću samo član 7. ovog zakona koji kaže: "Vojnim licima, u pogledu prava i obaveza uređenih ovim zakonom, smatraju se i državljani Republike Srbije", što su svakako učenici gimnazije, "učenici i studenti vojnoškolskih ustanova koji se školuju za vojne dužnosti i lica na drugom stručnom osposobljavanju za oficire i podoficire."
Gospodine ministre, dajte nam neke odgovore kako bismo ovu nedoumicu razrešili, kako bismo prihvatili razlog zbog kojeg niste prihvatili ovaj amandman i kako bi ovo obrazloženje koje ste napisali ovde uopšte imalo smisla. Koja je to srednja stručna škola koja se sada završava da biste postali vodnik u Vojsci Srbije?
Imam još jedno pitanje. Raspadom saveza Srbije i Crne Gore, iz 83. pomoravske (tačnije, 83. pomoravski centar) prešlo je oko 60 specijalaca, koji su raspoređeni u specijalne brigade; tada su bili u 72. pa su sada preimenovani i neki su otišli u 63. Oni su dobili pravo da se zovu tako kako se zovu jer su nasleđeni iz onog perioda vojnog roka. Gde su oni završili, da li su još uvek u statusu specijalizovanih jedinica, kakva su njihova primanja? Raspravljajući o amandmanu gospođe Vjerice Radete ovde smo došli do zaključka da za specijalne jedinice mogu da se angažuju ljudi koji nisu u vojnom roku. Ovde imamo problem da je 60 ljudi došlo, da su raspoređeni negde po nekim rupama, da bi popunili rupe, a sa druge strane ćemo strane specijalce da plaćamo, angažujemo ili edukujemo naše kod tih stranih kako bi završili posao u slučaju potrebe odbrane zemlje.
Samo sam hteo, gospodine ministre, par stvari da vam kažem. Vi dobro znate da je iz Ministarstva otišao novac za nagrade komandantima u određenim kasarnama i da je taj novac uglavnom podeljen na ravne časti, uglavnom vodnicima, jer su to ljudi od karijere. Oni su svesni da nisu oficiri, nego podoficiri. Imate i one što su krenuli u akademiju pa nisu završili akademiju do kraja i angažovali su se u vojsci. Mislite li da je prioritet da se zaposli civilno lice u vojsci, da postane vodnik svojim angažovanjem tako što će mu rođak, prijatelj, kum, ovaj ili onaj dati tu privilegiju, unaprediti ga preko tih svojih veza i time ga držati u nekom položaju u kome ne mora da bude dovoljno edukovan da bi vodio jedinicu. To posebno nije dobro kada imamo ovakvo stanje koje se priprema Srbiji, a u pitanju je Kosovo i Metohija.
Predlažem vam da ovaj amandman prihvatite, kako bismo stavili u ravnopravan položaj podoficire, oficire i ljude koji su se četiri godine školovali, koji su četiri godine izgubili učeći nešto o vojsci, bez prava na upisivanje na akademiju, bez mogućnosti, bez želje. Teško je ubediti svakog vojnika, zbog uslova u vojsci, da ostane i da produži svoje angažovanje u vojsci za neku određenu sumu novca, pogotovo na teritoriji sa koje nije, ali to je standardan slučaj i retkost je da neko služi na području gde je odrastao i gde živi.
Dakle, predlažem vam da prihvatite ovaj amandman koji sam predložio u ime SRS, jer sam lepo napisao u obrazloženju da predlagač nije predvideo situaciju prijema svršenih učenika srednjih vojnih škola u aktivnu vojnu službu. Hvala.

Hvala, gospodine Albijaniću.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, podneo sam amandman na član 14. stav 4, u kome tražim da se preciznije definiše stav 4. ovog člana, gde se traži odgovornost Ministarstva odbrane predsedniku Republike.
U samom članu postoje 43 tačke koje govore šta treba da radi Ministarstvo odbrane, koje su njegove nadležnosti, koje su njegove obaveze, šta uređuje, šta planira, šta organizuje, predlaže, kakvu izradu pravi itd.
Obrazloženje Vlade je više nego nejasno, jer se kaže da se amandman ne prihvata iz razloga što se rešenjem člana 14. stav 4. Predloga zakona, upravo, ''uređuje način izvršavanja akata koje donosi predsednik Republike'', s tim se apsolutno slažemo, to potvrđuju ove 43 tačke, ''i akata koje po njegovom ovlašćenju donosi ministar odbrane'', s tim se ne slažemo, ''kao i odgovornost ministra odbrane za njihovo izvršavanje, pa je nepotrebno to posebno naglašavati''.
Piše - pa i odgovornost, ne piše kome. Jedna rečenica ne menja suštinu ovog člana. Važno je da se, iza termina "odgovornost", dodaju reči "predsedniku Republike", zato što možemo da dođemo u ovu situaciju u koju ste i vi došli, da jedan ministar bude iz jedne stranke, da predsednik Republike bude iz druge stranke i da tu neslaganje može da bude poprilično zastupljeno, posebno oko akata koja po njegovom ovlašćenju donosi ministar.
Dakle, šta hoću da kažem? Ako ministar donese neki akt s kojim se ne slaže predsednik Republike, on nema kome da odgovara, osim što je to formalno ovde naznačeno. Ako ministar, recimo, donese akt da treba ići u mirovne misije negde po svetu, a s tim se predsednik Republike ne slaže, kome on odgovara?
Ili, predsednik Republike se slaže za dve zemlje, a on napiše akt za šest zemalja, primera radi, kome onda odgovara ministar odbrane?
Zbog toga sam podneo amandman, da bi ove stvari bile preciznije, što sam i naveo u obrazloženju amandmana.
Samo neke tačke ću da pročitam, radi javnosti. Pošto se cela tačka, tačnije, član 14, odnosi na Ministarstvo odbrane, prirodno je da postavim neka pitanja samo ministru.
Ovde su obaveze koje su opštepoznate – "izrada nacrta strategije nacionalne bezbednosti Republike Srbije", znači, morate da upoznate s tim predsednika i da budete odgovorni njemu. "Izrada nacrta zakona o potvrđivanju međunarodnih ugovora", treba li da zna predsednik šta sadrži neki ugovor? Naravno da treba i, ako se s tim ne slaže, da odgovarate njemu ako ste ga primenili.
"Predlaganje uputstva o metodologiji za izradu planova odbrane", samo ću neke tačke da pročitam, da ne bih čitao svih 43. ''Izvršavanje odluka predsednika Republike o upućivanju profesionalnih vojnih lica u multinacionalne operacije''. To je ovo što sam rekao na početku. "Planiranje, organizovanje, sprovođenje i kontrola mera civilne zaštite". Šta ako to nije dobro isplanirano? Hoćete li odgovarati predsedniku za to?
"Istraživanje, razvoj, proizvodnja i promet naoružanja i vojne opreme". Šta ako nema razvoja, šta ako nema proizvodnje, šta ako nema prometa naoružanja i vojne opreme? Za to treba, možda, samo da odgovara ministar ili predsednik, pa da neki drugi predstavnici političkih stranaka zauzmu stav i prema predsedniku ove zemlje.
"Planiranje, organizovanje, nadzor i izgradnja vojnih objekata". Ovo je zanimljivo, zbog Maršalata na Dedinju.
Znači, sve su to obaveze Ministarstva odbrane ili ministra, za koje on mora da odgovara predsedniku, zbog čega sam tražio da se obavezno, u stavu 4. člana 14, dodaju reči: "i predsedniku Republike", da bi neke stvari bile jasne; ne mora da znači da će predsednik Republike biti iz iste stranke kao i ministar.
Ovo su, suštinski, iste stvari, samo su preciznije, kako ne bi došlo do nekih zloupotreba, da se "vruć krompir" prebacuje iz jedne ustanove u drugu, pa da se, na kraju, krivac za neke loše poteze uopšte i ne prepozna.
Druga stvar, iskoristiću ovaj amandman da pitam ministra o nekim detaljima u vezi s Ministarstvom odbrane, tačnije s Ministarstvom gde je on nadležan od ove godine.
Dakle, devet visokih oficira iz vrha Ministarstva odbrane ide u penziju za Novu godinu, kao poklon.
Među njima ima doktora nauka i redovnih profesora, koji su učestvovali u odbrani zemlje od NATO agresije. Primera radi, pukovnik Marković, pukovnik Mišković itd. To su ljudi sa velikim iskustvom, koji poznaju Vojsku, a sada se, pod okriljem nekakve reforme Vojske, šalju u penziju kao nepotrebni Vojsci.
Ko onda vrši tu reformu, postavlja se pitanje? Na ta mesta postavljaju se nestručni ljudi, koji nemaju podršku ni od svojih kolega, jer svi znaju kako su dospeli na to mesto. Sada čestiti oficiri, koji su herojski branili svoju zemlju, s velikim strahom očekuju velike korake gospodina ministra i njegovih pomoćnika, koji su stručni koliko i on, jer su tu postavljeni ne kao stručnjaci, već kao ministrove kolege s fakulteta, kao što je pomoćnik ministra Ilija Filipović. Postavlja se pitanje, odakle je on doveden na mesto pomoćnika, koliko je stručan u oblasti koju obavlja, da li poznaje sistem u koji je došao?
Zar čoveku koji sprovodi reformu, za njega, nepoznatog sistema, nisu potrebni ljudi sa iskustvom, koji će mu pomoći u obavljanju dužnosti? Ne, nisu mu potrebni, jer on ne želi da unapredi, već da upropasti do kraja ovu vojsku. On je samo jedna karika u lancu koja ide preko ministra odbrane i njegovih nalogodavaca.
Gospodin ministar govori o poboljšanju materijalnog stanja vojnih lica, ali na tome se ništa ne radi i vojna lica to poboljšanje ne osećaju, pogotovu ovih devet koji sada dobijaju, kao nagradu, to da za Novu godinu idu u penziju mimo svoje volje.
Ovde se postavlja pitanje, koliko oficira i podoficira živi u kasarnama i vojnim objektima, koliko je novorođenih beba pravo iz porodilišta došlo u kasarnu i koliko je ljudi preminulo u kasarnama, a da nisu dočekali da dobiju ono što su svojim radom zaslužili, da ih porodica isprati iz svog doma, a ne iz sobe, u kojima i danas neki provode, gospodine ministre, po 15 godina?
Našlo je ovo ministarstvo odbrane rešenje i tog stambenog pitanja. Njihov odgovor je jednostavan, pa kaže čuveni Ponoš - za njih će se pobrinuti majka Srbija, majka priroda, i to na sastanku sa stambenim organima ovog ministarstva. Onda nije ni čudo što grupu ljudi, vojnih beskućnika, kako su sebe nazvali, niko nije udostojio vremena, pa ni vi, gospodine ministre, da ih prime, pa su ti ljudi po kiši i snegu proveli 39 radnih dana.
I dan-danas, niko im nije dao nikakav odgovor, a tražili su samo razgovor i sastanak s ministrom, jer su imali neke predloge rešenja za svoj problem.
Podsetiću vas da u tim kasarnama žive i podoficiri i oficiri, penzionisana vojna lica sa svojim porodicama, koja nemaju pravo na posetu, jer žive u kasarnama, nemaju pravo na goste, nemaju pravo na slavu, ni na bilo šta, jer žive u vojnim objektima.
Da bih ovo potkrepio ovo što sam rekao, navešću primer. Gospodine Šutanovac, da li je tačno da gospodin Svetko Kovač, koji je penzionisan krajem 2005. godine, u činu generala obavlja još uvek dužnost načelnika, ili direktora Vojno-bezbednosne agencije, i dalje radi na radnom mestu direktora ili načelnika, nisam precizan, iako je penzionisan već dve godine?
Šta je kvalifikacija za to radno mesto i koje je to rezultate postigao da i kao penzioner bude načelnik VBA?
Da li je i koliko je ostvario radnog staža? Koliko je realizovao težišni zadatak, konkretno, obezbeđenje ministra Vojske, ubijenog Pavla Bulatovića, zato što je on bio nadležan? Da li je Svetko Kovač član Upravnog odbora "Jugoimport SDPR", Savezne direkcije za promet robnih rezervi sa posebnim namenama? Nije.
Da li ste vi, gospodine ministre, bili član Upravnog odbora iste firme? Niste.
Da li sin Svetka Kovača radi u SDPR-u, a ćerka u Kabinetu Borisa Tadića? Po kom osnovu je dobio ili stekao kuću pored VMA, u Raškoj ulici broj 22?
Kada povežemo sve ove stvari i ove prijateljske veze s fakulteta ministra, sa nekih smerova, kao što su smerovi za parne kotlove, pa se nazivaju ''umotani u mašnu'', hidroenergetika itd., dobićemo jasnu sliku zašto Vojska stagnira.
Na kraju, gospodine ministre, želim da vam nešto poklonim. Ovo je oštećen avion F16 NATO avijacije, koga su oborili ''lardovi'' vojnici iz kasarne Bar, ili 63. motorizovane brigade, gde sam služio vojni rok. On je srušen, sleteo je prinudno, tako oboren, na albansku teritoriju, od topa "bofors", koji i sada postoji, i to samo deset komada u Srbiji, a 15 je ostalo u toj kasarni i njima raspolaže Vojska Crne Gore, profesionalna Vojska Crne Gore.
Ovaj amandman se uklapa u ovu priču, time što sam tražio da vaša odgovornost bude direktno usmerena prema predsedniku Republike, jer ako nemate odgovornost prema predsedniku Republike, koji će sigurno biti Tomislav Nikolić, završićete kao i ovaj avion. Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.
U ime SRS podneo sam amandman na član 11. stav 4, u kome tražim da se stav 4. briše. Obrazloženje ću pročitati malo kasnije. Zarad javnosti moram da pročitam razloge zašto sam tražio da se stav 4. briše.
Dakle, u članu 11. stav 4. kaže: ''Kod suda moraju biti overeni samo potpisi birača na sporazumu o osnivanju grupe građana i potpisi birača koji podržavaju predlog kandidata''.
U obrazloženju sam naveo da se ove odredbe već nalaze u članu 9. stav 2. i u članu 10. stav 1, i to ću pročitati zarad javnosti. Dakle: ''Grupu građana pismenim sporazumom osniva najmanje deset birača čiji potpisi moraju biti overeni kod suda i ona ne mora da ima naziv''. U članu 10. stav 1. kaže: ''Predlog kandidata može biti podnesen samo ako ga svojim potpisima koji su overeni kod suda podrži najmanje 10.000 birača'', ili 50.000 birača, ako se usvoji amandman kolege Martinovića.
Dakle, gospodine ministre, moram da vam kažem da je obrazloženje koje smo dobili od Vlade više nego smešno, više nego nekulturno i jasno nam je da su obrazloženja koja ste nam dostavili na razmatranje amandmana predloga zakona o predsedniku takvi kakvi su zbog brzine njihovog pisanja, ali obzirom da je ovo druga tačka dnevnog reda i da je bilo dovoljno vremena Vladi da dobro razmotri sve amandmane, mogli smo dobiti sigurno i bolji odgovor.
Kaže se u obrazloženju ovako: ''Amandman se ne prihvata. Odredba stava 4. člana 11. Predloga zakona ima za svrhu da ponovo na jednom mestu naznači koje sve izjave moraju biti overene kod suda i time, posredno, ukaže na to koje izjave ne moraju da budu overene kod suda (recimo, pismena izjava kandidata da prihvata kandidaturu za predsednika...''.
Koji je to, gospodine ministre, predsednik ili kandidat za predsednika ove zemlje, koji ne zna da svoju izjavu ne treba da overava u sudu? Još jednom dobijam potvrdu zbog ovoga da je zakon pisan zbog Borisa Tadića, jer očigledno da te stvari nisu njemu još uvek jasne, ni njegovom timu koji mu pomaže u radu. Vidi se da je ovaj zakon pravljen za izbor predsednika neke skupštine stanara, gde dva puta kad ponovite istu stvar, stavljate ovom kandidatu do znanja šta treću stvar ne treba da uradi.
Zbog toga sam rekao da je ovo obrazloženje više nego smešno. Mislim da nisu svi kandidati za predsednika ove zemlje u istom proseku inteligencije, da kao određeni kandidati shvataju šta je ovde napisano i bez ovog stava.
Mislim da je onda trebalo, ako ste hteli to do znanja da stavite svima, da napišete dodatni član u kome se kaže: ne treba overiti kod suda izjavu da prihvatate kandidaturu.
Zbog svega toga, gospodine ministre, i sami znate da u članu 11, stav 3. dovoljno piše šta sve treba jedan kandidat da podnese i da ste u obrazloženju napravili kontradiktornost od onoga što piše već u članu 11, a to je da treba ponovo ponoviti nešto. Već ovde piše u tački 1. člana 11: ''pismena izjava kandidata da prihvata kandidaturu za predsednika Republike''. Mogli ste da stavite u zagradi ''neovereno kod suda'', ili da ponovite ovaj stav još jedanput kako bi nekom kandidatu bilo mnogo lakše.
Zbog svega toga ovo obrazloženje vređa svaku inteligenciju i zbog toga smo predložili amandman jer ne želimo da dođemo opet u nerazrešene situacije kao što smo došli u Predlogu zakona o predsedniku, gde se ne zna šta je domaćinstvo, koliko članova ima, da se ne zna šta je pisana, a šta je pismena izjava itd.
Te stvari nisu dobre. Mi pokušavamo da amandmanima ovaj zakon uredimo koliko-toliko, da ga uprostimo, da bi bio što primenjiviji. Naravno, morate imati u vidu činjenicu da je sigurno predsednik Srbije u narednom periodu kandidat SRS i da nismo ovo uradili ni iz kakvih političkih predrasuda, nego zbog stupanja zakona na snagu za naredne periode za sve kandidate i za sve izbore predsednika koji će se odvijati.
Moram kratko da se vratim na član 10, gde je kolega Martinović tražio da se umesto 10.000 potpisa skupi 50.000 potpisa. Dobio sam asocijaciju na to zbog izlaganja gospodina Rajka Baralića.
Rajko Baralić je rekao da je to opasno za Srbiju iz ovih ili onih razloga. Rajko Baralić je član SPS i zaboravio je da, kada su predsednički izbori ili bilo koji drugi izbori u pitanju, svi na jednoj strani a ostali na drugoj strani, samo SRS, i da nije problem svim strankama koji su na toj jednoj strani da skupe 50.000 potpisa, pogotovo za nacionalne manjine koje se utapaju i u drugom krugu poklanjaju svoje glasove toj prvoj strani ili tzv. demokratskom bloku.
Zato vas molim, gospodine ministre, da ovaj zakon uprostimo, da ovaj stav, koji apsolutno već nema smisla jer je pomenut u tačkama 9. i 10, bez veze ne ponavljamo jer ne treba ponavljati tri puta nešto da bi neko shvatio šta je četvrta stvar, tačnije šta kao četvrtu stvar ne treba da uradi. Hvala najlepše.

Dame i gospodo narodni poslanici, imamo volje i snage da u ove sate obrazlažemo sve amandmane koje su podneli poslanici SRS iako nisu tu i da vam ukažemo na neke kontradiktornosti koje su date u obrazloženju i u predlozima zakona.
Radi javnosti, prvo da pročitam. Znači, amandman na član 20. stav 2. glasi: "Više od dva kandidata učestvuju na ponovljenom glasanju, ako ih više deli prvo mesto ili ako ih više deli drugo mesto".
U Predlogu zakona stoji: ''Više od dva kandidata učestvuje na ponovljenom glasanju, ako ih više deli prvo ili drugo mesto.''
Dakle, dodaju se, faktički, četiri reči ili tri reči i jedan veznik, 13 slova. Ovo obrazloženje koje je dostavljeno gospodinu Cvetanoviću, kolegi poslaniku, kaže ovako: ''Amandman se ne prihvata. Formulacija amandmana i Predlog zakona imaju isti smisao (i s tim se slažemo), s tim što je formulacija Predloga zakona kraća i konciznija.''
Dakle, ovo se kosi sa onim amandmanom koji sam obrazložio još danas u popodnevnoj raspravi na član 11, gde sam tražio da se određeni stav tog člana briše u odnosu na to da on ima četiri reda i ne znam koliko slova i reči. Da bi jedan zakon bio kraći i koncizniji, on mora da bude precizan i jasan. Zbog zamene terminologije, tačnije, zbog zamene teza i reči, gospodin Goran Cvetanović je podneo amandman da bi pojasnio da ne može biti više odjedanput prvo ili drugo, nego da ih dodaje, tačnije - ako ih više deli drugo ili prvo mesto, faktički, prvo ili drugo mesto.
Dakle, formulacija amandmana gospodina Cvetanovića ne menja suštinu ovog člana 20. stava 2, ne menja nikakvu odredbu ovog člana, ali je odbijanje bez ikakvog pravnog osnova, sa obrazloženjem da nije koncizan i da nije kraći od onoga što je predloženo je još jedan dokaz da je Vlada odbila amandmane zato što su predloženi od strane SRS, ne zato što govore preciznije ono što već treba da kažu, iako je sama priznala u obrazloženju da imaju istu sadržinu i isti smisao.
Zbog toga mislim da to nije dobra praksa, jer smo ovaj nakaradni zakon uzeli da menjamo svi zajedno, uložili trud u njegovu izmenu, iako znamo da ovo nećete usvojiti, ali vrlo brzo posle sledećih parlamentarnih izbora, kada budemo imali većinu, mnogo toga ćemo promeniti, pa i ovaj zakon, pa i ovaj član. Toliko o tim mini izmenama.