Dame i gospodo narodni poslanici, evo osnovnog razloga i odgovora zbog čega država Srbija nije podnela zahtev Međunarodnom sudu pravde da se izjasni o legalnosti Kosova i Metohije po hitnom postupku.
Dakle, ponavljam, po hitnom postupku. Vremenski rok mora da potraje, da se kupi, da se u međuvremenu Euleks instalira na Kosovu i napravi od Kosova državu, onakvu kakvu treba da napravi u skladu sa planom Martija Ahtisarija.
Podsetiću vas da je Međunarodni sud pravde već pozvao Kosovo, ne kao instituciju, nego kao državu, da da svoje mišljenje na osnovu ove tužbe, da oni nisu sposobni to da urade pa im treba Euleks i da samim tim Međunarodni sud pravde priznaje i daje legitimnost kosovskoj kvazidržavi.
Dakle, postavlja se jedno osnovno i jasno pitanje. Ako je neko ko je među prvima priznao Kosovo državu, mislim na američku administraciju, ne na američki narod, u slučaju Nikaragva - Amerika poništio odluku Međunarodnog suda pravde i rekao da ne prihvata ni sud, ni njihove odluke, kako vi mislite da se pozovete na bilo kakvu odluku tog suda? I sami znate da vam je to poslednji korak po kome ćete imati osnova za legalno priznavanje Kosova i Metohije, jer ćete reći – mi ne poštujemo priznavanje Kosova i Metohije, ali ćemo morati da poštujemo Međunarodni sud pravde.
Dakle, narodni poslanici i građani Srbije, na osnovu članova 225. i 226. postavili smo sa ove govornice ovo pitanje, na koje nikada nismo dobili odgovor. Koji su razlozi za to što nije traženo donošenje mišljenja Međunarodnog suda pravde po hitnom postupku? Koji su to razlozi, vidimo danas.
Danas, kada je instalirana misija Euleks na Kosovu i Metohiji, ovde izlaze "telefon" poslanici i pozivaju nas da se držimo dnevnog reda i pričamo o dostojanstvu Skupštine. Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, nemojte se posle čuditi kakav će tok sednice biti kada izađu poslanici vladajuće većine, pojedinci, i priznaju ovde nezvanično kvazidržavu Kosovo u odnosu na mišljenje Međunarodnog suda pravde.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se na osnovu člana 27: ''Predsednik Narodne skupštine vrši poslove predviđene Ustavom, predsedava sednicama Narodne skupštine, stara se o primeni Poslovnika Narodne skupštine, stara se o blagovremenom i usklađenom radu radnih tela Narodne skupštine i vrši i druge poslove predviđene zakonom i ovim poslovnikom''.
Citiram član 60. Ustava Republike Srbije: ''Svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor, pravičnu naknadu za rad...''
Pozivam se na član 104. Poslovnika, dostojanstvo Narodne skupštine, u skladu sa članom 60: ''Narodni poslanici su dužni da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine. Narodni poslanici su dužni da se jedni drugima obraćaju s uvažavanjem. Nije dozvoljeno korišćenje uvredljivih izraza, kao ni iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatni život drugih lica''.
Dame i gospodo narodni poslanici, u skladu sa čl. 225. i 226, postavljam pitanje nadležnom ministarstvu – koji parlament u Evropi i u svetu radi u ove sate, radi u tri smene? Koji parlament, i s kojim razlogom, drži poslanike povodom predloga zakona koji će stupiti na snagu tek 2010. godine?
Citiram član 19. predloženog zakona, zbog građana Srbije: ''Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se od 1. januara 2010. godine.''
Kao što su rekle prethodne kolege, osam metara smo ispod zemlje. Već je 9. 12. 2008. godine. Mi smo počeli rad 8. 12, u 10 časova pre podne.
Molim vas, predsedavajuća, da primenite član 98. Poslovnika, koji kaže, u stavu 2 – predsednik Narodne skupštine može odrediti pauzu u radu sednice Narodne skupštine da bi se izvršile potrebne konsultacije ili pribavilo mišljenje. Stav 3 – predsednik Narodne skupštine prekida rad Narodne skupštine i u drugim slučajevima, ako to Narodna skupština zaključi.
Kako mislite da pozitivno ocenjujemo vaš zakon, da aktivno učestvujemo u donošenju antikorupcijskog zakona, u ove sate, u ovo vreme, u ovim uslovima, pa izađe jedan poslanik i hrani svoje kolege, kako bi izdržao što ništa ne radi, a od nas očekujete da radimo i da obrazlažemo svoje amandmane?
Postavlja se sada jednostavno pitanje – ko koči donošenje ovog zakona i ko vrši opstrukciju?
Molim vas da se u danu za glasanje izjasnimo svi o povredi svih ovih članova koje sam naveo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman kolege Rize Halimija je još jedan dokaz sečenja i uništavanja sudske mreže u pravosuđu.
Kao poslanik SRS-a, nebitno o kom poslaniku se radi, koji je podneo amandman na ovaj loš predlog zakona, podržavam amandman kolege Rize Halimija, koji kaže – u članu 3. stav 1. Predloga zakona dodaje se nova tačka 35, koja glasi: "Osnovni sud u Preševu, za teritoriju opština Bujanovac i Preševo, sa sudskom jedinicom u Bujanovcu". Dosadašnja tačka 5. Predloga zakona menja se i glasi: "Osnovni sud u Vranju, za teritoriju opština Bosilegrad, Vladičin Han, Surdulica, Trgovište i za grad Vranje, sa sudskom jedinicom u Bosilegradu, Vladičinom Hanu i Surdulici".
Ono što je veoma važno, jeste istaći činjenicu da mi dolazimo ovde u dilemu da li je, uopšte, važno gde se teritorijalno nalazi sud, kad sudovi ne rade svoj posao onako kako treba. Kroz predloge i kroz setove pravosudnih, antikorupcijskih, ili evropskih zakona, kako to želi da kaže pozicija, izneli smo niz nepravilnosti koje mogu ukazati na to da ni na razdaljini, ni blizu, ni u glavom gradu zemlje Srbije, sudije i sudstvo ne mogu svaki put da rade svoj posao kako treba.
Sada smo došli na predlog zakona u kome se pravi nastavak lustracije i u kome se vrši selektivan izbor onih sudija koji su partijski poslušni. Sečenjem sudske mreže, dolazimo do pitanja – šta će biti sa sudijama koji su radili u tim osnovnim sudovima? Sada će biti umanjene sudske jedinice. Šta će oni raditi posle ovog posla, tj. na koji način će ih Vlada obezbediti, s obzirom na to da im je ugasila radno mesto.
Da bi se selekcija odnosila na sve sudije podjednako, ja ću samo podsetiti da se ministar iz prošlog saziva, Petrović, nalazio na čelu Vladine komisije za borbu protiv korupcije u Srbiji, da je učestvovao i da je angažovao internu kontrolu Ministarstva pravde u 2007. godini, koja je izvršila 14 kontrola pravosudnih organa širom Srbije i da je u svi kontrolisanim subjektima utvrđeno, možemo slobodno reći, mešetarenje širokih razmera.
Osim pitanja – ko kontroliše haos u pravosuđu, mnogo je važnije pitanje – kako se taj haos kontroliše i koji je epilog svake kontrole? Mislim da je građanima ovo mnogo manje poznato, s obzirom na to da je na čelu ovoga bio ministar Petrović. Zakon nalaže internom kontroloru da mešetara prijavi nadležnim organima. Ta obaveza proizilazi iz člana 75. Zakona o budžetskom sistemu Republike Srbije, u kome stoji da zahtev za pokretanje postupka iz člana 47. ovog zakona podnose interni kontrolori.
Sada ćemo postaviti pitanje svrhe i šta želimo izvući iz svega ovoga?
Važno je istaći činjenicu da su interni kontrolori Ministarstva pravde Republike Srbije, nakon svakog izvršenog postupka, naknadne kontrole kod budžetskih korisnika, sudova i tužilaštva, bili u obavezi, po svojoj službenoj dužnosti, da podnesu odgovarajuće prijave nadležnim organima. Sudeći po nalazima internih kontrolora, u svih 14 organa koji su kontrolisani bilo je materijala da se nakon izvršene kontrole podnesu odgovarajuće prijave. Jednostavno, kršenjem drugih propisa, kršene su i odredbe Zakona o budžetskom sistemu, jer se, uglavnom, plaćanje iz budžeta vrši na nezakonit način, i to u manjim ili većim iznosima od dozvoljenog. Kod pojedinaca, plaćanja su vršena i bez zakonskog osnova.
Ove posledice mešetarenja i nenamenskog trošenja budžetskih sredstava čelnih ljudi sudova i tužilaštva proizveli su kršenje Zakona o
uređenju sudova, Zakona o sudskim taksama, Zakona o javnim nabavkama, Zakona o računovodstvu i reviziji, Zakona o platama u državnim organima i javnim službama, kao i kršenje raznoraznih pravilnika i uredbi.
Zbog svega toga, postavljamo samo dva to tri osnovna pitanja. Da li je Ministarstvo pravde, ili grupa za nadzor i internu kontrolu, nakon izvršenih kontrola u pravosudnim organima tokom 2007. godine, podnosila prekršaje ili krivične prijave protiv odgovarajućih lica u kontrolisanim subjektima? Ukoliko jeste, koliko je takvih prijava podneto, protiv kojih lica i kom organu su one podnete? Ukoliko nisu podnešene prijave nakon izvršene kontrole, iz kojih razloga nisu podnesene?
Ministre, gospođo Malović, iz svega ovoga što sam naveo, imam primer iz Trećeg opštinskog suda u Beogradu, kada je sudija Gordana Vasić izdala naredbu, 14.11, kojom je naložila referentima za overu da se takse za navedene dokumente, radi se o overi ugovora o međusobnim odnosima između odbornika i podnosioca izborne liste, obračunavaju i naplaćuju kao da se radi o taksi za overu ugovora kojima vrednost nije opredeljena, u skladu sa tarifnim brojem 13, stav 1. i stav 5. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudskim taksama. Imam ovde broj „Službenog glasnika“ u kome ona traži da se taksa plaća u iznosu od 1.332 dinara.
Vi dobro znate, kao dobar pravnik, da se ta taksa plaća posebnom uredbom, da uredbu donosi Ministarstvo nadležno za poslove pravde, da je ono precizno definisano Zakonom o lokalnim izborima, članom 47.
Evo, doneo sam i Pravilnik o naknadi za overu potpisa i ugovora o međusobnim odnosima, u kome član 2. kaže – za overu potpisa podnosioca izborne liste kandidata za odbornika, odnosno ugovora o međusobnim odnosima, plaća se naknada od 150 dinara.
Mi smo pisali dopis gospođi sudiji Gordani Vasić, koja nije nadležna za šaltersku službu, i ona je poništila svoje rešenje, jer nije postupila u skladu sa Zakonom o lokalnim izborima, nego u skladu sa Zakonom o taksama.
Ono što je, takođe, važno, jeste da smo mi odbili da platimo te overe, i kada smo dobili naredbu... Ako je isteklo vreme, nastaviću kod sledećeg amandmana.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada je u pitanju Beograd, ne možemo ostati nedorečeni, ne možemo ne upoznati javnost, a i ministarku, s ovom situacijom u Beogradskom Okružnom sudu, kada su u pitanju sudije koje donose predmete po tužbama koje podnose odbornici SRS-a iz svih opština u Beogradu, a i druge sudije, koje su stavljene u isti koš s onima koji ne rade posao kako treba.
Dakle, ukoliko bi se Beogradski okružni sud udostojio, tj. neke sudije, ili dva sudska veća, čija ću imena pročitati, da rade posao kako treba, mislim da bi etiketa ostalih sudija bila daleko čistija i jasnija.
Pre par dana sam, s ove skupštinske govornice, upozoravao ministarku, upozoravao Društvo sudija i sudsko veće koje ne radi u skladu sa kodeksom koji mora da poštuje, upozoravao sam sve one koji su mislili da su poslanici SRS-a stavili u istu situaciju, tj. u isti koš sve sudije. Ukoliko bi Ministarstvo želelo da se obračuna s kriminalom u Srbiji, mi ih pozivamo da se prvo obračunaju s kriminalcima koji sede u Okružnom sudu u Beogradu. Namerno kažem – kriminalcima, argumentovaću to u svom izlaganju.
Podsećam vas da je SRS, 17. i 19. novembra ove godine, podneo krivične prijave protiv šestoro sudija Okružnog suda u Beogradu. Moram da pročitam imena i prezimena, ma koliko to nekima smetalo, zbog ostalih časnih sudija. To su sudije Mirjana Aranđelović, Mirjana Riđički, Dušica Marinković, to je jedno sudsko veće, a sudije drugog veća su Slađana Bojović, Željko Škorić i Živana Đukanović. Prijave su zbog izvršenja krivičnog dela kršenja zakona od strane sudija iz člana 360. Krivičnog zakonika Republike Srbije, u sticaju s krivičnim delom povrede ravnopravnosti iz člana 128. Krivičnog zakonika, oba u saizvršilaštvu i u produženom trajanju, u skladu s odredbama čl. 33. i 61. Krivičnog zakonika Republike Srbije.
Nakon toga, podneto je i nekoliko krivičnih prijava i sa svakom novom presudom, protivzakonitom, sa svakim novim krivičnim delom, SRS će podnositi novu dopunu krivičnih prijava protiv ovih sudija, imajući u vidu da je nakon javljanja s ove govornice, sa koje smo obavestili javnost o podnošenju tih krivičnih prijava, usledila krajnje neprimerena i neprofesionalna reakcija Društva sudija, kao i Ministarstva pravde Republike Srbije, koje ću sada da vam citiram.
Dakle, citiraću vam saopštenje Društva sudija: "Neki poslanici, svojim nastupima, zlonamerno komentarišu sudske odluke, iznose insinuacije i neistinite informacije, vređaju i vrše direktan pritisak na sudije koji postupaju u izbornim i drugim sudskim predmetima i stvaraju atmosferu linča".
Zamislite to saopštenje. Ova reakcija Društva sudija Srbije je neprimerena, zato što je usledila bez uvida u činjenice i u presude koje su donele osumnjičene sudije. Zbog toga će SRS krivične prijave koje je podnela, kao i presude ovih šestoro osumnjičenih sudija Okružnog suda u Beogradu, predati predsedniku Okružnog suda, Vrhovnom sudu Srbije, okružnom javnom tužiocu i Društvu sudija Srbije.
Od Vrhovnog suda očekujemo da što pre reaguje na zahteva SRS-a za vanredno preispitivanje donetih presuda. Od Okružnog suda i od okružnog javnog tužioca očekujemo da spreče kršenje, dalje vršenje krivičnih dela ovih sudija, jer su oni, od dana donošenja tih krivičnih prijava, do danas doneli još 15 protivzakonitih presuda, kojima na najgrublji mogući način gaze izbornu volju građana i uskraćuju prava koja SRS je osvojila na izborima koji su održani 11. maja.
Od Društva sudija Srbije očekujemo da se, nakon uvida u ove presude, ograde od kriminalaca u sopstvenim redovima, ovih šestoro sudija. Napominjem još jednom da su kriminalci, jer kao narodni poslanik nikada ne bih paušalno opterećivao bilo koga, ali uporno ponavljam i ponavljaću i dalje optužbe da su ovi ljudi kriminalci i da krše zakon, dokle god ne budu za to odgovarali, a odgovaraće kad-tad.
Društvo sudija Srbije je dužno da se od kriminalaca u sopstvenim redovima ogradi, pre svega, zbog velikog broja sudija koji časno i zakonito obavljaju svoju funkciju, a koji se ponekad nalaze na udaru zbog malog broja kriminalaca, kojima je najviši pravni akt, trenutno, volja Borisa Tadića.
Na potpuno neprimeren način je postupilo, gospođo Malović, i Ministarstvo pravde, koje je, umesto da urgira kod Okružnog javnog tužilaštva da se što pre procesuiraju ove krivične prijave i da se stane na put kršenju zakona, takođe, iznelo saopštenje kojim podržava Društvo sudija Srbije, odnosno njihovo saopštenje, i zahteva od državnih organa Republike Srbije, pre svega, od javnog tužioca, da ispita da li u istupima narodnih poslanika SRS-a za skupštinskom govornicom postoje elementi krivičnih dela, da ne pogrešim, i to – ugrožavanje bezbednosti nosilaca pravosudnih funkcija.
Ovo, gospođo Malović, pokazuje, nažalost, da se ni oni koji su pisali ovo saopštenje, ja sam to čitao i ranije s ove skupštinske govornice, u Ministarstvu pravde, pa čak ni vi, gospođo Malović, koji ste prihvatili ovo saopštenje, na zahtev poslanika Srpske radikalne strane, to jest mene, od tog saopštenja niste ogradili. Zbog toga možemo doneti zaključak da ovi koji su pisali ovo saopštenje nemaju, apsolutno, nikakvo znanje o pravu.
Sramota je da bilo ko, pa čak i student pravnog fakulteta to zna, poziva okružnog javnog tužioca da utvrdi postoje li elementi nekog krivičnog dela koje nije propisano Krivičnim zakonikom Srbije i koje u srpskom zakonodavstvu ne postoji. Pročitao sam vam Krivični zakonik Srbije, ali ovo na šta ste se pozvali u ovom saopštenju govori da onaj ko je to pisao nema neko pravničko znanje.
Ovim putem vas obaveštavam, gospođo Malović, da krivično delo ugrožavanja bezbednosti nosilaca pravosudnih funkcija ne postoji. Posebnu krivičnu prijavu SRS će podneti protiv Veća Okružnog suda u Beogradu i sudija Mirjane Aranđelović, Mirjane Riđički i Dušice Marinković, zbog toga što još uvek nije doneta presuda po žalbi odbornika SRS-a iz Zemuna.
Dakle, žalbe su podnete 26. novembra, u 8,45 časova. Prekluzivni zakonski rok za donošenje presude Okružnog suda po ovim žalbama je 48 sati. Od donošenja je prošlo više od osam dana. Dakle, prekluzivni zakonski rok, koji se ne sme probijati, protekao je više od četiri puta, uprkos brojnim urgencijama od strane istih ovih odbornika, a presude još uvek nisu donete. To pokazuje da nema kraja bahatosti i osionosti, s jedne strane, režima Borisa Tadića, a, s druge strane, ovih sudija Okružnih suda u Beogradu, koji režimu služe za obavljanje najprljavijih poslova i za gaženje izborne volje građana.
Dakle, samo da zaključim. Srpska radikalna stranka je odlučila da se suprotstavlja ovom režimu, diktatorskom i izdajničkom režimu Borisa Tadića, važno je da to pomenem, i što oni budu osioniji i brutalniji u gaženju Ustava, zakona i prava građana Republike Srbije, to će i naše ubeđenje da se moramo suprotstaviti, svim demokratskim sredstvima, i da taj režim moramo oboriti što pre, biti jače.

Dame i gospodo narodni poslanici, u skladu sa predloženim amandmanom na član 52, u kome se preciziraju odredbe kako treba da se ponaša državni tužilac, ili njegov zamenik, pod kojim uslovima on treba da odgovara, a pod kojim ne, ministarka je izgovorila ovde - u zavisnosti od visine štete, prepravio bih taj odgovor, jer to zavisi od političke pripadnosti, tačnije opredeljenosti, ovog nezavisnog državnog tužioca,  iako se kaže da on ne sme da bude, prema kodeksu o društvu, opredeljen ni prema jednoj političkoj partiji, Ali, to nije razlog zašto sam se javio po Poslovniku.
Gospođo ministarka, u četvrtak sam vam postavio pitanje, i dao vam korektan i fer vremenski rok da date odgovor, hoćete li se ograditi od dopisa ili od izveštaja Društva sudija koje je osudilo poslanike opozicije da vrše pritisak i medijski linč na one sudije koje nisu radile u skladu sa sudskim kodeksom. Time smo ovde bili optuženi, čak i od strane nekih sitnih duša koje su priznale da bi radili kao portiri da im nije bilo Srpske radikalne stranke, da im je to velika sreća, da im se to vidi čak i na licu. Ali, nismo dobili odgovor od vas da li smo mi stvarno uradili to za šta nas optužuje Društvo sudija.
To se uklapa u ovaj član 52, u kome se kaže da Ministarstvo pravde očekuje od nadležnih organa, pre svega Republičkog javnog tužilaštva, da utvrde da li u izjavama poslanika ima i elemenata krivičnog dela ugrožavanje bezbednosti nosilaca pravosudnih funkcija.
Ovde bih sada podvukao – Republičkog javnog tužilaštva. Ministarstvo je od Republičkog javnog tužilaštva tražilo nešto što ne postoji.
Pročitao sam kodekse, kanone, po kojima treba sudije da se vode. Pročitao sam Krivični zakonik, član 138, po kome bi trebalo, faktički, da se nešto pokrene i stavio time do znanja da taj član ne podlaže onome što su narodni poslanici sa ove govornice govorili.
Nisam dobio ni medijskim putem ni usmeno od vas odgovor na pitanje da li se vi ograđujete, ispred Ministarstva, povodom ovog saopštenja Društva sudija, da li se slažete sa njim, da bih znao kako da se postavim što se tiče sledećih amandmana. Jer, očigledno je da ovo, a to je početak mog izlaganja – kažnjavanje tužilaca, sudija ili bilo koga, zavisi isključivo od političke linije, što se vidi i u presudama koje se donose na način na koji se donose.
Dakle, u skladu sa članovima 225. i 226, tražim od vas odgovor na pitanje da li se slažete sa izjavom Društva sudija i da li ćete izneti demanti u odnosu na njihovu izjavu, koja je totalno u suprotnosti sa Ustavom Srbije? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o javnom tužilaštvu je na dnevnom redu. Mi se apsolutno slažemo da treba poštovati dnevni red, ali narodni poslanici opozicije, Srpske radikalne stranke moraju ovde da iznose popriličan broj zloupotreba i krađa na poslovima gde su funkcioneri uglavnom iz stranke G17 plus zbog toga što tužilaštvo ne radi svoj posao onako kako treba. Vi se sada ljutite.
Dakle, dame i gospodo, ne možete se vi, poslanici G17 plus, pozivati na dnevni red, na dostojanstvo ove skupštine, jer pogledajte samo koliko učestvujete u radu ove skupštine i kroz predloge zakona, koliko ste amandmana podneli i koliko se puta prijavljujete da govorite; i uopšte, neka se uzme beleška iz ovog automata da se vidi koliko vas je prisutno, pa i sada, u sali, a pogotovo u protekle dve nedelje.
Vi ste imali veću minutažu u nekim TV emisijama gde ste govorili o ovim zakonima, nego u samoj skupštini, a tražite da se držimo ovde dostojanstva i dnevnog reda.
Gospodo iz G17 preduzeća, licemerje je ovo što radi Demokratska stranka, to što vas pušta u unakrsnu vatru, to što vi nosite svoj krst, a i to što znaju šta ste vi a ćute i trpe. To se zove licemerje. Podsetiću vas na par stvari. Dok ste bili u koaliciji sa DSS-om, omladina Demokratske stranke je iznela jedan flajer u kome je navela sve vaše afere. Taj flajer je delila po centru grada i, naravno, to su čak i priznali, nikada nisu demantovali. Ti isti danas sede sa vama na toj strani, u toj klupi. Podsetiću vas samo na par situacija. Evo flajera, fotokopirao sam ga, kaže – korupcija ispred svega, 21. 1. 2007. godine. Da vam ne čitam ove afere, državi Srbiji su one opštepoznate, ali tužilaštvo nikada nije dalo nijedan odgovor ni na jednu od ovih afera.
Što se tiče materijala koji stiže u SRS, evo ovde imam krivičnu prijavu protiv Miloša Milankovića, vašeg člana, direktora "Elektromreže Srbije", koji je zloupotrebio svoj položaj, koji je zloupotrebio Zakon o javnim nabavkama i pribavio sebi više od 300.000 evra. Tu krivičnu prijavu sada drži tužilaštvo u fioci, skuplja prašinu, do onog trenutka dok se ovaj zakon ne usvoji, dok se ne izvrši reizbor, lustracija ili bilo šta drugo što sudijama i tužilaštvu odgovara.
Izvinjavam se zbog prekoračenja. Nemojte se vi, nemoralni ljudi, pozivati na moral i nemojte vi koji ste neradnici da pozivate nas na rad.

Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se po amandmanu, da rešimo neke nedoumice koje su ostale nerazrešene po pitanju vršenja sudijske funkcije generalno.
Gospođo ministarka, veoma je važno da učestvujete u ovoj mojoj raspravi jer imam niz pitanja koji se odnose na rad sudija, tačnije na rad Okružnog suda u Beogradu.
Moram prvo da vas podsetim da je u "Politici" 27. novembra izdato saopštenje Društva sudija. Kaže: "Poslanici vređaju i vrše pritisak na sudije. Društvo sudija Srbije najoštrije je juče protestovalo protiv ponašanja nekih poslanika Skupštine Srbije koji, tvrdi to Društvo, zlonamernim komentarima sudskih odluka u raspravi o amandmanima na pravosudne zakone vrše direktan pritisak na sudije.
Pod izgovorom pravilnog obaveštavanja građana Srbije i slobode izražavanja mišljenja za skupštinskom govornicom, u formi rasprave po amandmanima na pravosudne zakone, neki poslanici svojim nastupima zlonamerno komentarišu sudske odluke, iznose insinuacije i neistinite informacije, vređaju i vrše direktan pritisak na sudije koje postupaju u izbornim i drugim sudskim predmetima i stvaraju atmosferu linča,'' navedeno je u saopštenju Društva sudija Srbije koje prenosi Tanjug.
Evo, imamo i to saopštenje, da ne bi bilo nekih falsifikata. Sada ono što je veoma važno. Kaže: "Društvo sudija je podržalo Ministarstvo pravde koje je, kako prenosi Beta, ocenilo da vređanje sudija i komentarisanje donetih presuda za govornicom Skupštine Srbije predstavlja najdirektniji pritisak na sudsku vlast i kršenje zakona."
Zamislite sada ovo da smo prekršili, gospođo ministarka, zakon, da smo učinili krivično delo time što smo komentarisali donete presude.
Setite se samo predsednika Srbije, koji je otišao na suđenje zbog ubistva Zorana Đinđića i koji je unapred rekao da oni osuđenici moraju imati najstrožu kaznu za ubistvo Zorana Đinđića, a oni nisu bili još ni osuđeni; je l' to tada bio pritisak na pravosuđe, je l' tada nije bio pritisak njegovog prisustva na tom suđenju.
Ne, to nije bio pritisak zato što je u pitanju DS, zato što je u pitanju demokratski sud, i zato što ste vi ovo podržali, izveštaj Društva sudija, a i vi ne znate koje je to krivično delo, šta su poslanici SRS ili opozicije ili bilo koje druge stranke rekli, a da se steklo pravo krivičnog dela za nastavak ovog teksta, u kome se kaže: "U saopštenju se ukazuje da se sa takvim mešanjem zakonodavne u sudsku vlast narušava nezavisnost sudova".
Pa kaže ovako, ovo ste vi pustili, gospođo ministarka - "Ministarstvo pravde očekuje od nadležnih organa, a pre svega od Republičkog javnog tužilaštva, da utvrdi da li u izjavama poslanika iole ima elemenata krivičnog dela ugrožavanja bezbednosti nosilaca pravosudnih funkcija". Da li je ovo moguće? Ministarka, ovo je vaše ministarstvo dalo u novine.
Da vas podsetim, nisam pravnik pa su neke stvari ovde meni veoma jasne, ali vas podsećam na Krivični zakonik, na član 138. Kaže - ko ugrozi sigurnost nekog lica pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica kazniće se zatvorom do jedne godine. Stav 2 - ko delo iz stava 1. ovog člana učini prema više lica ili ako je delo izazvalo uznemirenost građana ili druge teške posledice, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
Sada vas pitam da li je ovo linč sudija sa skupštinske govornice ili je izveštaj Ministarstva, zajedno sa ovim saopštenjem Društva sudija, linč narodnih poslanika? Hajde sad da ne ulazimo u Ustav Republike Srbije i u imunitet narodnog poslanika, da u te stvari ne ulazim, da li je ovo linč na poslanike ili je linč poslanika na sudije? Ne treba sudije poštene da se brinu oko onoga šta će reći poslanici SRS. Oko ovog imaju problema samo one sudije koje ne poštuju kodeks, a kodeks je donelo udruženje Društva sudija 9. maja 1998. godine.
Samo da pročitam radi javnosti neke kanone ovog kodeksa zbog čega prozivamo Okružni sud u Beogradu i dva sudska veća koja ne rade ništa iz ovog kodeksa.
Kaže se ovako: Svesni da kao sudije odlučuju o životu i smrti, slobodi i neslobodi, svojini i imovini, ljudskim pravima i patnjama, istini i laži, upotrebi i zloupotrebi prava, ustavnosti i zakonitosti, članovi Društva sudija, sa osećajem odgovornosti za javno poverenje koje im je ukazano i ugled profesije kojom se bave, utvrđuju kodeks.
Pa kaže Kanon 1 - sudija treba da svakom prizna ono što mu pripada. Da li po Zakonu o lokalnim izborima mandati pripadaju SRS? Pripadaju. Idemo dalje: u jednakom postupanju sa jednakim stvarima, u nejednakom postupanju sa nejednakim stvarima.
E, to vam je ono, gospođo ministarka, isto sudsko veće donosi dve različite presude zato što ima istu situaciju sa različitih opština, i za jednu opštinu kaže da, uvažavamo vašu tužbu, nema veze što nemaju tamo ugovor o raskidu međusobnih odnosa podnosioca izborne liste i odbornika jer to zakonom nije propisano, to ne može da postoji, a sa druge strane kaže, postoji ugovor o raskidu međusobnih odnosa, iako to zakonom nije propisano i na osnovu tog ugovora mi ne uvažavamo vašu tužbu i ne vraćamo mandate SRS.
Šta je suština? Šta je ovde prosta suština: orkestrirano organizovani kriminal pojedinih sudija. Dakle, za prave sudije važi ova slika ovde, a za lažne sudije neka se osećaju uvek ugroženo sa ove skupštinske govornice jer ne rade u skladu sa kanonima, čak ni koje su oni propisali.
Sada da nastavim dalje. Kaže Kanon 4 - sudija treba da bude slobodan u odlučivanju i zato mora biti sposoban da se odupre dnevnoj politici, centrima moći, javnom mnjenju, predrasudama, iskušenjima, porocima, strastima, privatnim, porodičnim interesima i drugim unutrašnjim i spoljnim uticajima. Kanon koji ne poštuje sudsko veće. Sada ću da vam kažem sudsko veće šta ne poštuje. Dakle, prvo je ovlašćenje za zaključenje ugovora.
Milisav Miličković, jedan bivši funkcioner, otpadnik SRS, sa ovlašćenjem da zaključi ugovor o međusobnim odnosima između SRS i odbornika, isto nije mogao da zloupotrebi u sudu pa je overio sporazum o raskidu ugovora u opštini.
Zamislite, na overu opštine sud donosi rešenje i kaže - uvidom u spise predmeta utvrđeno je da su raskinuti međusobni ugovori između podnosioca liste i određenih odbornika.
Običnom laiku, i pravniku, i pripravniku je jasno da se svako obrazloženje mora staviti u izveštaj ili odluku suda na osnovu utvrđenih činjenica i uvidom u stanje. Ovo stanje kaže ovako, pročitaću vam da bi građanima bilo veoma lakše - mi smo zbog svega toga i zbog ovih kvaziugroženih sudija, koji ne rade svoj posao kako treba, podneli zahtev za vanredno ispitivanje presude okružnog suda UŽ 93/2008.
Pazite šta kažu sudije Okružnog suda, Mirjana Aranđelović, Dušica Marinković i Mirjana Riđički - Okružni sud nalazi da je pravilna odluka SO Rakovica da se ne vrate mandati SRS, jer SRS kao podnosilac zahteva ne raspolaže pravno valjanim ugovorima o regulisanju međusobnih odnosa.
Šta kaže žena - nemate ugovore o raskidu. Mi ne možemo da ih imamo jer ne postoje. Ne postoji ovlašćenje i zakonom nisu ni omogućena. Član 46. i 47. Zakona o lokalnim izborima to jasno precizira.
Kaže ovako - navodeći na osnovu čega je zaključio da ugovori koji postoje u spisu nisu pravno valjani, onaj najveći kompleks ovog sudija, pošto više ne zna na koje osnove da se pozove zbog čega odbija ove žalbe, kaže, to je posebno zanimljivo, imajući u vidu da u pretposlednjem stavu obrazloženja presude sud zaključuje da navodi žalbe, sporazum o raskidu ugovora, nemaju pravno dejstvo i da su nastali vršenjem krivičnih dela, nemaju uticaja na odluku suda dok se ne obezbedi pravosnažna sudska odluka nadležnog suda. Taj nadležni sud na osnovu onoga što nema donosi presudu i to priznaje u ovom obrazloženju. Posle kažete da mi vršimo linč sa ove skupštinske govornice.
Gospođo ministarka, da li se vi slažete sa ovom izjavom koja je izašla u "Politici"? Da li je tačno da su poslanici izvršili krivično delo time što su ukazali na sudsko veće Mirjane Aranđelović, Dušice Marinković i Mirjane Riđički, na njihovo kriminalno delo, koje su odbile žalbe odbornika SRS pre nekih nedelju dana, a pre mesec i po dana te iste žalbe sa druge opštine prihvatili.
Da li vi smatrate da smo mi ovde učinili krivično delo? Meni je veoma važno da znam hoćete li se i vi složiti s tim ili ne? Da znam gde ste završili Pravni fakultet, s kojim prosekom ocena? Da vidim da li ste vi kao ministar, najstručniji pravnik, na čelu ministarstva, u stanju da svoje sudije edukujete u onoj meri, pa čak i kroz ovaj zakon, s kojim se mi ne slažemo, jer mi nismo tražili lustraciju. Mi nismo tražili reizbor. To tražite vi, a posledice toga su ovi novinski tekstovi, ove presude iz Okružnog suda u Beogradu.
Nemojte misliti da mi ovo ne pratimo, da temeljno ne pišemo i ne poštujemo sve zakonske norme i pravne lekove koji su nama omogućeni, i da ćemo ovo isterati do kraja i za šest meseci, i za devet meseci.
Nećemo dozvoliti da bude slobodno sudsko tumačenje kako mu je volja političke partije, kakvo mu je finansijsko stanje u kući i da se ruga svim ostalim sudijama koji rade pošteno, da na osnovu jednog pojedinaca sve sudije u sudu budu etiketirane da nisu stručni, da nisu kompetentni i da nisu pravedni onako kako nalaže Kodeks koji je usvojilo i ovo udruženje.
Morao sam da iznesem par činjenica i par stvari koje su ostale nerazjašnjene. Zbog toga vas pozivam, izađite, recite da li je bilo ugroženosti sigurnosti bilo kog sudije? Da li je ovo linč narodnih poslanika opozicije ili sudija koje ne rade svoj posao? Za ovaj tekst u "Politici" da izbacite demanti, ako se sa ovim ne slažete, a ako se sa ovim slažete, dajte nam potvrdu sa ove govornice. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime SRS-a, podneo sam amandman na član 1. Predloga zakona o sudijama, u kome sam tražio da se, posle reči: "međunarodnih ugovora", dodaju reči: "Ustavu saglasnih", pa onda ide – opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava i po svojoj savesti.
Zarad javnosti i građana, tražio sam da se ispoštuju osnovne odredbe Ustava, koje su navedene u čl. 142, 145, 194. Ustava Republike Srbije itd.
Ono što je veoma zanimljivo, jeste obrazloženje Vlade da ne prihvata ovaj amandman, iz razloga što nije pravno moguće da sudija primenjuje međunarodne ugovore koji nisu saglasni Ustavu, budući da se radi o potvrđenim ugovorima, dakle, ugovorima koje je potvrdila Narodna skupština.
Narodna skupština nije mogla, baš zbog ovih članova Ustava koje sam naveo, da potvrdi nijedan međunarodni ugovor koji se kosi s Ustavom Republike Srbije. Zbog toga ću podsetiti na član 142. u kome se kaže da su sudovi samostalni i nezavisni u svom radu i sude na osnovu Ustava, zakona i drugih opštih akata, kada je to predviđeno zakonom, opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava i potvrđenih međunarodnih ugovora.
Ovaj član 1. je prepisan iz člana 142. Ustava Republike Srbije, ali nije prepisana i ova preambula – kada je to predviđeno zakonom.
Ovde u članu 1. se ostavlja mogućnost da stvari koje nisu predviđene zakonom, ili nisu bile na ratifikaciji u Republičkom parlamentu, budu sastavni deo nečega čime će sudije da se vode i po tome donose svoju odluku, a kosi se sa Ustavom Srbije. Jasna je stvar da neke sudske odredbe ne mogu proizilaziti mimo okvira Ustava koji je predviđen.
Kaže se i u članu 145. Ustava Republike Srbije: ''Sudske odluke se zasnivaju na Ustavu, zakonu, potvrđenom međunarodnom ugovoru i propisu donetom na osnovu zakona''. Ovde je prvi član izgubio termin "zakon", na osnovu donetog zakona, što otvara mogućnost koju sam već naveo na samom početku svog izlaganja.
Druga stvar koju bih naveo jeste da je i članom 194. stav 2. Ustava Srbije određeno da je Ustav najviši pravni akt Republike Srbije, a stavom 3. istog člana – da su potvrđeni međunarodni ugovori i opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava deo pravnog poretka Republike Srbije. Ovde, u prvom članu, to nemamo.
Potvrđeni međunarodni ugovori, zbog svega ovoga, ne smeju biti u suprotnosti s Ustavom. Čitaću i član 194, koji preciznije definiše ovo: ''Ustav je najviši pravni akt Republike Srbije. Svi zakoni i drugi opšti akti doneti u Republici Srbiji moraju biti saglasni sa Ustavom. Potvrđeni međunarodni ugovori i opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava deo su pravnog poretka Republike Srbije. Potvrđeni međunarodni ugovori ne smeju biti u suprotnosti sa Ustavom''.
Ne shvatam odbijanje ovog amandmana, ako je Ustav do te mere precizan i ako u ovom članu 1. imate precizno definisanu nameru, moju, kojom sam želeo da van okvira Ustava sudija ne može donositi nikakve odluke, ili se ne može drugačije ponašati. Voleo bih da čujem kasnije, na kraju sednice, i usmeno obrazloženje o tom pitanju.
Ovim odredbama Ustava jasno je određeno da svi pravni akti, koji jesu sastavni deo pravnog poretka, moraju biti u saglasnosti s Ustavom. Jedino, navedenom odredbom nije rečeno da opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava moraju biti u saglasnosti s Ustavom, to je moja kritika, jer bi takva odredba bila besmislena, budući da ne može nacionalni Ustav određivati da li će pravila druge države prihvatiti kao opšteprihvaćena, ili će biti u saglasnosti s našim Ustavom ili ne.
Kod takvog stanja stvari, pošto, iz izvesnog razloga, nije bilo mesta takvom opredeljenju Ustava, trebalo bi u član 1. uneti reči: "Ustavu saglasnih". Time bi se razradila citirana odredba Ustava i otklonile buduće nedoumice u primeni zakona o sudijama.
Pravna shvatanja i načelni pravni osnov Vrhovnog suda i budućeg Vrhovnog kasacionog suda obično u našem pravnom sistemu predstavljaju izvore prava.
Dokaz, zakon o uređenju sudova, član 40. stav 3 – u pogledu sednice Vrhovnog suda Srbije, određeno pravno shvatanje, usvojeno na sednici Odeljenja, obavezuje sva veća u sastavu Odeljenja, dok je odredbom člana 42. stav 2. istog zakona normirano da načelni pravni stav usvojen na opštoj sednici obavezuje sva veća i odeljenja Vrhovnog suda Srbije i može se izmeniti samo na opštoj sednici. Dakle, istovetno je predviđeno i odredbom člana 43. stav 3. i člana 45. stav 2. Predloga zakona o uređenju sudova i u pogledu delokruga Vrhovnog suda.
Pored toga, običaj i u našem pravu je formalni izvor prava, kada zakon na to upućuje, a najočitiji primer je Zakon o obligacionim odnosima. Kod takvog stanja stvari, neophodno je, radi otklanjanja šarolikosti zakonitosti rešenja o istoj stvari, nedoumica kod sudija prilikom primene propisa, a radi stvaranja pravne sigurnosti i izvesnosti o primeni prava – precizirati da sudovi sude na osnovu pravnih shvatanja, načelnih pravnih stavova i običaja, kada je to samo zakonom određeno. U ovom članu to zakonom nije određeno i osnovna kritika je bila svedena na to.
Sada moram da vas podsetim na par primera, koji kažu da se ovaj član nije poštovao do sada i da se ne može ni poštovati, tačnije da se neće poštovati u narednom periodu i nakon usvajanja ovog zakona, iz raznoraznih razloga. Navešću samo jedan. Moram da se osvrnem, prvo, na ekspoze premijera, koji kaže – reforme pravosuđa će se ubrzati, sa ciljem da se izgradi efikasno i nezavisno sudstvo i tužilaštvo i uvrsti vladavina prava i pravna sigurnost. Posle ću vam, u dva primera, objasniti kako izgleda pravna sigurnost. Ostvarenje ovog cilja podrazumeva usvajanje niza zakona kojima će se pravosudni sistem urediti u skladu s evropskim standardima i interesima građana Srbije. Ovo je ta matična rečenica – evropskim standardima i interesima građana Srbije.
Prvo, interes građana Srbije nije preveden u Republički parlament. Znate koja stranka ima najveći broj poslanika, a nije na vlasti. Drugo, evropski standardi nas koštaju već poslednjih osam godina, koliko je DS na vlasti. Treće, evropski standardi mogu biti standardi nekog međunarodnog ugovora, koji mogu biti više na štetu građana Srbije, samo zato što nose naziv evropski standardi. O tome je govorio kolega Krasić.
Kaže – u okviru reforme pravosuđa, utvrdiće se nova mreža sudova i tužilaštava koji će upućivati prekršaje u apelacione sudove, kao Ustavi sud za celu teritoriju Srbije. Ovo je novi izbor i reizbor, koji najavljujete još u ekspozeu i ono zbog čega se osnovne funkcije ne mogu primenjivati u pravosuđu jeste novi reizbor i nova trka da se udvore, ili dodvore republičkoj većini, poziciji, kako bi sudije ostale na pozicijama na kojima jesu, ili kako bi još napredovale, s obzirom na njihovu političku angažovanost ili opredeljenost. Zato ću vam navesti samo dva primera.
Prvi primer jeste u gradu Beogradu, kako jedno preduzeće čiji je osnivač grad, Javno preduzeće "Parking servis", puni budžet DS-a, puni budžet Skupštine grada Beograda protivzakonito, kako sudije znaju da je to protivzakonito, ali opet donose presudu u korist tog preduzeća, jer se budžet, tobože, mora puniti.
Dakle, napravljena je Odluka o javnim parkiralištima, ili član 19, po kojoj su svi vozači koji ne plate kartu za parkiranje dužni da plate doplatnu kartu. O čemu se ovde radi? Kada ne platite kartu, jer vam je istekao vremenski period za zakup ili za stajanje vašeg vozila na parking prostoru, vi dobijete kaznu od 1.500 dinara u Beogradu, 1.000 u Novom Sadu, u Nišu je malo niže itd. Ovde se taj ''Parking servis'' poziva na ovu odluku, s obrazloženjem da je to doplatna karta.
Ja sada moram da vas obavestim o sledećem, da po članu 277. Zakona o obligacionim odnosima, onaj ko kasni s ispunjenjem svoje novčane obaveze duguje jedino zateznu kamatu, pored nje, duguje i naknadu štete, ukoliko je ta šteta veća od iznosa obračunate zatezne kamate, ali samo ako se ta šteta dokaže.
Dakle, član Odluke o javnim parkiralištima ne može biti ispravan, samim tim ''Parking servis'' nema pravo da građanima naplaćuje doplatne karte. Po članu 270. Zakona o obligacionim odnosima, doplatna karta predstavlja klasičnu ugovorenu kaznu i ona se ne može primenjivati u slučaju kašnjenja u ispunjavanju novčanih obaveza. To ''Parking servis'' opet radi protivustavno.
Jasno je da ''Parking servis'' na ovaj način ne može da kažnjava korisnike, jer u Zakonu o prekršajima neplaćanje usluga parkiranja nije definisano kao prekršaj, pa onda Zakon o prekršajima ne reguliše oblast koja se odnosi na nepropisno parkiranje, jer svi znamo da to radi saobraćajna policija – dođe pauk, podigne vam vozilo, odete na parking, platite i, naravno, po Zakonu o prekršajima, imate sumu koja je za to već predviđena. U tom zakonu se nigde ne navodi da je neko, ako ne plati kartu za parkiranje, učinio prekršaj. Stoga je ovo protivpravno i neosnovano obogaćivanje jednog preduzeća, u ovom slučaju, "Parking servisa".
Dakle, šta se ovde radi? Sve sudske presude, kada je "Parking servis" tužio građane Srbije koji nisu hteli da plate ovu kaznu, išle su u korist "Parking servisa", protivzakonito.
Ovaj predlog je na oceni u Ustavnom sudu, mislim da će to i pasti i onda ćemo mi postaviti pitanje s ove govornice – šta je s onim novcem što ga je "Parking servis" uzeo građanima nepravilno, protivzakonski naplaćujući nešto za šta nije nadležan?
Druga stvar koja je dobra za poređenje jesu, svakako, mandati u Okružnom sudu u Beogradu.
Dakle, onog trenutka kada je počelo da se priča o novom setu pravosudnih zakona, kada su počeli ponovo da govore o lustraciji i reizboru sudija, došlo je do promene sudske prakse vezano za vraćanje mandata SRS-u, iako je prethodnih mesec dana doneto stotine presuda širom Srbije od strane apsolutno svih okružnih sudova, koji su, u skladu sa Zakonom o lokalnim izborima, vratili mandate SRS-u, one koje smo osvojili na izborima 11. maja.
U poslednjih sedam dana, Okružni sud u Beogradu je počeo da donosi potpuno suprotne odluke onima koje je do sada donosio. Dakle, odbijene su žalbe u Beogradu, u opštinama Novi Beograd, Surčin, Barajevo, Palilula, Zvezdara i Savski venac, zbog čega je SRS, primorana, podnela krivične prijave protiv sudija Okružnog suda u Beogradu Mirjane Aranđelović, Mirjane Riđički, Dušice Marinković; to je jedno veće, i Drugo veće Okružnog suda – protiv sudija Drugog veća Slađane Bojović, Željka Škorića i Živane Đukanović.
Podsetiću vas i na to da su neki eksperti, kako ih možemo nazvati, evo, recimo, s ove strane, Omer Hadžiomerović, zamenik predsednika Društva sudija, izjavio je da je svaki sudija nezavisan i samostalan u svom odlučivanju. On odluku donosi prema svesti i uverenju. Zamislite, prema svesti i uverenju.
Ne treba se zavaravati i misliti da su sudije bezgrešni ljudi, što mi u ovom slučaju tvrdimo, jer ponekad i različita sudska veća unutar jednog suda mogu da donesu drugačiju odluku u nekom predmetu. Ja sada postavljam pitanje, jer je ovaj čovek otišao malo do Palate pravde i video onu bistu cara Dušana i Dušanov zakonik koji on nosi i pročitao u tom zakoniku osnovne odredbe koje su donesene još 1354. godine, u kojima se kaže da sudije sude po znanju, po zakonu, pravo kako piše u zakonima, a ne po strahovima carstva. Ovde je, izgleda, ovaj strah preovladao.
Moram, gospođo ministre, da vas podsetim na kriminal koji se desio vezano za Treći opštinski sud, kada je službenik u Opštinskom sudu overio sporazum o raskidu ugovora sa licem koje nema ovlašćenje da bude potpisnik s te jedne strane, koje koristi falširano ovlašćenje koje je namenjeno za opštinu Vračar, a potpisao je sporazum za opštinu Zvezdara.
Radi se o Dušanu Stuparu, koji je imao svojevremeno ovlašćenje da zaključi ugovor, a ne i da ga raskine. Moram još jedno da napomenem da je ovo ovlašćenje za opštinu Vračar, za zaključenje, ali ga je isto koristio i uspeo da overi raskid ugovora u Trećem opštinskom sudu za opštinu Zvezdara. Na osnovu overe tog suda, ovo sudsko veće koje sam naveo, sudije Slađana Bojović, Živana Đukanović i Željko Škorić, donelo je negativnu odluku i odbilo žalbu odbornika sa Zvezdare, zbog falsifikata koje je dozvoljeno u sudu.
Sada mi moramo pokrenuti sudski postupak da utvrdimo da je ovo falsifikat, što nije sporno, jer je i Treći opštinski sud izdao takav dopis, gde je svestan te činjenice, i da krenemo u vraćanje svojih mandata.
Da je sudija tada radio posao kako treba, da nije bio politički opredeljen, da je ispoštovao odluku koju je poštovao prilikom prvih donošenja presuda u korist SRS-a, kao što je to, recimo, na Vračaru, po istom osnovu, danas ne bismo govorili o depolitizaciji suda.
Izvinjavam se, samo još jednu sekundu. Vezano za depolitizaciju suda, jedan poslanik DS-a je podneo amandman u kome traži da sudije imaju pravu da budu članovi RIK-a, izborne komisije autonomne pokrajine, ili jedinice lokalne samouprave, i ovaj amandman je usvojen; radi se o Konstantinoviću.
Sudija ne treba da bude predložen od strane nijedne političke stranke, ni za šta, a ne za opštinsku izbornu komisiju, Republičku, ili bilo šta drugo. Ovaj amandman je Vlada prihvatila s obrazloženjem da će nagraditi sve one sudije koje su radile u njenom interesu, jer znamo koji su novčani iznosi vezani za RIK. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, svedoci smo pritiska na pravosuđe, svedoci smo i ovih podataka koje nam sudska veća dostavljaju u vidu odgovora na naše žalbe. Moram upoznati građane, a i vas narodne poslanike, kako jedno isto sudsko veće, po istim predmetima, sa istim značenjima sednica skupština opštine i težinama, donosi različito rešenje.
Dakle, najpre ću govoriti koliko mi vreme dozvoljava, pa ću se ponovo javiti, govoriću o jednom primeru iz Okružnog suda iz Beograda, u sastavu Slađana Bojović, Željko Škorić i Živana Đukanović, koji su doneli odbijajuću presudu na zahtev odbornika Skupštine opštine Zvezdara, sa obrazloženjem da taj zahtev ne može biti pozitivno rešen jer Administrativno-mandatna komisija te opštine nije imala kvorum za odlučivanje.
Dalje, isto to sudsko veće, isti taj sastav sudija, Slađana Bojović, Živana Đukanović i Željko Škorić, uvažavaju iste presude za drugu opštinu, ali bukvalno iste presude, po istom predmetu, gde takođe skupština opštine nije dala kvorum namerno za odlučivanje Administrativno- mandatnoj komisiji.
Druga stvar, jedan prost primer kako se kradu mandati u saradnji DS i Napredne stranke Srbije. Jedan odbornik iz opštine Vračar je podneo žalbu i tražio da se mandati SRS vrate. U sastavu sudija, Mirjana Aranđelović, Mirjana Riđički, Dušica Marinković, ovaj sastav sudija vraća i uvažava žalbu ovog odbornika iz opštine Vračar, sa obrazloženjem da su opštepoznate činjenice i član 47, te kaže ovo veće - nije bilo izveštaja Administrativno-mandatne komisije o razlozima za prestanak mandata i na kraju daje obrazloženje da to nije uticalo na sudsku presudu, sa određenim okolnostima koje su navedene.
Poziva se čak da nije sporna stvar što su ovi odbornici Trećem opštinskom sudu pisali novi zahtev za poništenje ugovora o međusobnim odnosima stranke i njih, i naglašava u obrazloženju da to ne može uticati na sudsku presudu. Zatim to isto veće, isti ovaj sastav sudija, na Zvezdari daje negativnu činjenicu po istoj žalbi, samo drugog odbornika i druge opštine. Nemam vremena, nastaviću kad se javim ponovo.

Dame i gospodo, evo jednog kriminalnog primera kako funkcioniše sudsko veće u Okružnom sudu u Beogradu.
Dakle, po žalbi UŽ broj 84/08, odbornik opštine Zvezdara podneo je žalbu da se vrate opštinski mandati SRS, žalba je odbijena iz sledećih razloga, kaže se ovako: "Sud nalazi da je pravilna odluka Skupštine gradske opštine Zvezdara, koja je donela odluku da se ne prihvati zahtev da se utvrdi prestanak mandata navedenim odbornicima, jer podnosilac zahteva ne raspolaže pravno valjanim ugovorom o regulisanju međusobnih odnosa između podnosioca izborne liste i kandidata u Skupštini gradske opštine Zvezdara, u skladu sa odredbom člana 47."
Dame i gospodo, da li je ovo moguće, da se drugi pasus pozove na član 47; isti sudija se poziva na isti član iz dva različita predmeta? Kaže ovako: "Ovo sa razloga što je ovlašćeno lice podnosioca izborne liste, svaki od navedenih odbornika ponaosob zaključio i sudski overio sporazum o raskidu ugovora o regulisanju međusobnih odnosa, dana 15.09."
Dame i gospodo, član 47. kaže: "Podneta ostavka i ovlašćenje koji su dati u blanko ostavci ne mogu se opozvati". Ovaj sudija se poziva na ovo, a ljuti se na odbornika koji je pisao žalbu, što nema original poništenja ovog ugovora.
Da vam kažem šta se radi na opštini Zvezdara i u Trećem opštinskom sudu. Pošto se ovaj sudija pozvao na ovaj zahtev, kaže se: "Nemate kompletnu dokumentaciju i sporazum o raskidu ugovora", koji zakonski ne može da postoji. Dušan Stupar, ovlašćeno lice da zaključi ugovor, koristi ovlašćenje isto jedno tri-četiri meseca kasnije, isto ovlašćenje koristi, da raskine taj ugovor, što je zakonski nemoguće.
Podsetiću vas da je u sudu takav papir, takvo ovlašćenje prošlo na overu, i podsetiću vas samo na jednu stvar koja je veoma bitna, ako Zakon o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa kaže: "Ako treba overiti potpis lica, kao zastupnika drugog lica, preduzeća ili druge organizacije, službeno lice će overu izvršiti pošto prethodno utvrdi da li je to lice ovlašćeno za zastupanje".
Ovo lice nije ovlašćeno za zastupanje, nema to ovlašćenje, a uspelo je u Trećem opštinskom sudu da overi poništenje ugovora. Po kom to zakonu, po kojoj odredbi to može da se sprovede u ovoj kvazidemokratskoj i pravnoj državi?
(Predsednik: Vreme.)
Izvinjavam se, završavam. Na osnovu te falsifikovane overe u sudu, sud se poziva na to kao pravni osnov, daje negativno rešenje i krade mandate SRS. Sada vi meni objasnite gde to može, ko može i kad će da odgovara ovaj sudija za ovakve stvari?

Na osnovu članova 225. i 226.
Prvo želim da informišem poslanike, a i javnost, tj. građane Srbije, da su sudije Mirjana Aranđelović, Mirjana Riđički i Dušica Marinković 3.10.2008. godine donele presudu u kome uvažavaju zahtev odbornika SRS, sa obrazloženjem da je dana 23.9.2008. godine na pisarnici organa opštine Vračar primljeno obaveštenje od odborničke grupe Napred Srbijo, u kome navode da su pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu povukli blanko ostavke-ovlašćenje za raspolaganje mandatom.
Svi navedeni podnesci prosleđeni su i Komisiji za propise, upravu i administrativno-mandatna pitanja, a četvrta sednica ove komisije, zakazana za 30.9.2008. godine, odložena je zbog nedostatka kvoruma. Nakon ocene navoda žalbe, odgovora na žalbu i spisa predmeta koji su dostavljeni sudu od strane Skupštine gradske opštine Vračar, Okružni sud u Beogradu je našao da je žalba osnovana.
Kaže ovako obrazloženje - imajući navedeno u vidu, kao i odredbe člana 46. i 47. Zakona o lokalnim izborima, Okružni sud smatra da je žalba odbornika u Skupštini gradske opštine Vračar Aleksandra Markovića iz Beograda osnovana, jer na sednici održanoj dana 30.9. iste godine Skupština gradske opštine Vračar nije odlučila o prestanku mandata pre isteka vremena imenovanim odbornicima na osnovu podnetih ostavki.
Dakle, sada imamo iste sudije, Mirjanu Aranđelović, Mirjanu Riđički i Dušicu Marković, koje samo mesec i po dana kasnije, 16.11.2008. godine, odbijaju žalbu odbornika Ivana Ivankovića iz Barajeva i kažu u obrazloženju - sudsko veće, pozivajući se na odredbe člana 46. Zakona o lokalnim izborima i člana 44. Poslovnika SO Barajevo, zaključuje da je, po sastavu ovog veća koje sam nabrojao, žalba odbornika oštećene SRS Ivana Ivankovića iz Beograda neosnovana, zato što na sednici SO Barajevo, održanoj dana 12.11. ove godine, nije bilo kvoruma i nije bilo izveštaja administrativno-mandatne komisije o razlozima za prestanak mandata.
Sada se postavlja pitanje šta se desilo u roku od mesec i po dana kada se donosi ovakvo slobodno sudsko tumačenje za isti predmet sa različitih lokacija, a različite odluke. Da li je to, kažu ovde u obrazloženju, opravdano odloženo da se odluči o zahtevu SRS jer za to nisu bili ispunjeni uslovi iz pomenutog člana 44. Poslovnika o radu opštine Barajevo.
Postavljam jedno pitanje: da li je to slobodno sudsko tumačenje, hoće li ove sudije odgovarati u skladu sa zakonom? Hoće li državni tužilac reagovati na ovo? Šta se desilo u roku od mesec i po dana da se ovakve različite odluke donose? Kakvu odluku da očekujemo za sledeću žalbu, recimo, opštine Rakovica...
(Predsednik: Vreme.)
... u kojoj je Skupština opštine usvojila izveštaj Administrativno-mandatne komisije da ne prihvati predlog odbornika SRS za povraćaj mandata.

Dame i gospodo narodni poslanici, svedoci smo rasprave Predloga zakona o javnim nabavkama o kome su poslanici, uglavnom opozicije, izneli veliki broj primedbi i veliki broj primera lošeg iskustva prethodnog zakona koji je još uvek na snazi.
A i takav loš, kakav je napravljen u prethodnom periodu, nije ispoštovan do kraja, posebno od sistema pozicije, koji su našli za shodno sebi i dali za pravo da sve one manjkavosti i rupe koje su predložili prošli put maksimalno iskoriste i u tom iskorišćavanju sebi naprave dobijanje protivpravne imovinske dobiti.
Mi smo skretali pažnju i na tom prošlom Zakona o javnim nabavkama i sada, u Srbiji je veliki broj zloupotreba ovog zakona, koji je već opštepoznat. Zakon o javnim nabavkama ne poznaje termin kažnjavanja. Tužilac ne radi po svom opisu posla dobro taj deo, jer kogod nije ispoštovao Zakon o javnim nabavkama nije kažnjen na adekvatan način, nije urađen ponovo revizorski taj deo, nije ponovo obnovljena nabavka, raspisana, oglašena i onda dolazimo u situaciju da ovi predlagači ovog zakona, ne mislim trenutno na Ministarstvo, nego na poziciju, uglavnom mislim na funkcionere DS, maksimalno to zloupotrebljavaju. Dakle, o čemu se radi?
Navešću samo par osnovnih i klasičnih primera koji, pretpostavljam ako funkcionišu u gradu Beogradu, glavnom gradu ove zemlje, funkcionišu svuda po Srbiji. Kada jedan direktor, postavljen od neke skupštine opštine ili od skupštine grada, iznajmljuje poslovni prostor, iznajmljuje lokal, i oglasi ga u novini koju niti ko kupuje, niti ko zna da uopšte postoji, i niko se ne javi ni na prvo oglašavanje, i niko se ne javi na drugo oglašavanje, on dobija mogućnost slobodne pogodbe.
Tako, recimo, lokal koji se iznajmljuje u mesečnoj vrednosti od 500 evra iznajmi se prijatelju za manje od 100 evra na mesečnom nivou. Taj prijatelj uradi podzakup i onda je lepo i ovome što je raspisao tender za nabavku i ovome što je kupio, a zakon ne prepoznaje termine kažnjavanja. Onoga trenutka kada se to prijavi, i kada se to žigoše i sprovede do nadležnih organa - ostaje mrtvo slovo na papiru ili papir pun prašine u nekom pravosuđu.
S obzirom da je jedan od sistema, najveći, punjenje privatnih džepova - upravo Zakon o javnim nabavkama u svim oblastima, a posebno u građevini, posebno u objavljivanju tendera. Imali smo situaciju da vidimo koliko je Beograd koštala Nemanjina ulica - kakav je kvalitet tih radova, ko su podizvođači onoga što je pobedio na tenderu, kakve su rodbinske veze bile u pitanju i ko je to kaznio, ko je za to odgovarao - odgovor na ta pitanja ni znamo ni danas.
Veoma je loše što se ovde čak i članovi predloženog zakona pominju - da ne smeju biti u vezi onaj ko je raspisao konkurs i onaj ko učestvuje na konkursu, ali to je fizički nedokazivo. Navešću jedan prost primer. Moram opet iz Beograda, jer sam poslanik iz Beograda, ali verujem da je tako i u Srbiji.
Kada jedan predsednik opštine raspiše urbanističko-arhitektonski konkurs za određenu celinu na svojoj opštini, jer tamo postoji plan detaljne regulacije u koji se moraju uklopiti planovi regulacioni, detaljni planovi regulacije, i predsednik opštine raspiše konkurs za tako nešto, obavezno na istom tom konkursu pobeđuju iste firme u svim opštinama gde je DS na vlasti.
Onda imamo, recimo, firmu "Slavija biro" ili "Slavija projekt", firmu "Arhitekte grada Beograda" ili izvođača "Monteru" ili "Energogas" koji je radio sada i tendersku dokumentaciju pripremao za sprovođenje gasa u centralnim gradskim opštinama, dolazimo u situaciju kada uđemo u pore, da ljudi koji su konkurisali da su to svi članovi iste stranke, da su neki u mogućim rodbinskim vezama, ako ne kumovskim itd, i da dolazimo opet na onu istu priču iz početka.
Nažalost, zbog te celokupne priče ispaštaju građani Srbije. Budžet koji je ovde precizno definisan u članu 26, zadnji stav, kaže - ministar nadležan za poslove finansija određuje postupak javne nabavke male vrednosti. Male vrednosti javne nabavke uglavnom koriste opštine koje u svom budžetu nemaju novca za to. Sada ministar, koji je izabran po političkoj strukturi, ima pravo da određuje, u zavisnosti od vlasti u lokalnoj samoupravi - kome će omogućiti projekat, a kome ne, i napraviti redosled ili selekciju prioriteta projekta u zavisnosti ko je na vlasti u lokalnoj sredini.
Dakle, opet se pravi neka monopolizacija sa višeg nivoa na niži, a i opet se otvara mogućnost funkcionerima lokalne samouprave, iako ovde piše da gradske opštine, recimo, moraju da dostavljaju izveštaj za namenska sredstva gradskoj skupštini. Tako piše i da lokalne jedinice skupštine opštine moraju na svaka tri meseca da dostavljaju izveštaj Ministarstvu - da li su namenska sredstva utrošena ili ne.
Takođe bih skrenuo pažnju, vezano za ovaj zakon, na sledeće primere. Posebno je zanimljiv slučaj bezakonja u javnim nabavkama, sa kojim je povezana demokratska vlast recimo na Zvezdari, rušenja bespravno podignutih objekata. To je opštinski budžet u 2004. godini koštalo 10,6 miliona dinara.
Kontrola metodom slučajnog uzorka, koju je primenio budžetski inspektor, odnosila se na kontrolu rashoda prema preduzeću "Gradnja rekord" DOO iz Beograda. Ova firma, koja je očigledno bila favorizovana od strane čelnika opštinske vlasti, na ime svojih rušilačkih poslova tokom 2004. godine od opštine Zvezdara je naplatila milionske sume novca. Ovom preduzeću je opština iz budžeta izvršila plaćanja i to u sledećim iznosima: 1,3 miliona, 1,4 miliona, 1,5 miliona, 1,6 miliona, 553.560, 561.600 i 849.982 dinara.
Prema navodima budžetskog inspektora, pošto su to opozicionari ili odbornici SRS odmah primetili i prijavili, prekontrolisani troškovi prema preduzeću "Gradnja rekord" DOO iz Beograda iznosili su ukupno 5,4 miliona dinara, ali je važno naglasiti da se ne radi o svim računima, već o metodu slučajnog uzorka. Naravno, za ove radove opštinska vlast uopšte nije sprovela tender velike vrednosti u skladu sa Zakonom, na kome bi bile izabrane najbolje firme ili najbolji, najjeftiniji i najkvalitetniji izvođač rušilačkih radova.
Znači, ovde su se ljudi pozivali na zakon, koristili članove zakona, a nisu ga sproveli u praksi. Onda je ovo nešto u teoriji, a drugo u praksi.
To isto važi i za opštinu Savski venac. Na opštini Savski venac je angažovana firma "Avangarda". To je firma jednog funkcionera DS, koja funkcioniše i na Vračaru i na Starom gradu. Ta firma ima poprilično velike iznose svog rada, velike sume novca uzima od opštine zato što ruši po centralnim opštinama ono što nije po volji opštinske vlasti i za to uzima ogroman novac.
Da li je sav taj novac otišao samo toj firmi, da li kada je otišao toj firmi je podeljen sa onim kome je novac dat, to ostaje da utvrde istraživački organi? Međutim, vratiću se ukratko na Zvezdaru.
Ono što je mnogo gore od ovoga jeste činjenica da se radi o čistom kriminalu, jer opština Zvezdara je za radove rušenja bespravno podignutih objekata zaključila ugovor sa drugom firmom, građevinska SZR "Rekord" iz Beograda, i to još 2002. godine.
Prema opet otkriću budžetske inspekcije prethodno izvedeni računi, čiju smo cifru pomenuli, nisu izdati od strane SZR "Rekord" iz Beograda, već od preduzeća "Gradnja Rekord" DOO iz Beograda. Pazite čime se sve ljudi služe?
Na tenderu, na raspisivanju javnog konkursa učestvuje pod jednim nazivom, u pozadini funkcioniše pod drugim nazivom, uzima novac za drugi naziv. Za prvi je ostao čist, za drugi je novac podelio i svima lepo - džepovi puni. Radove je, dakle, fakturisalo potpuno drugo pravno lice, sa kojim opština uopšte nije imala zaključen ugovor.
Mi smo to pisali, kao i novinar Velike Srbije, koji je izvršio pretragu u bazi Privrednog registra, koji za sva preduzeća i preduzetnike vodi Agencija za privredne registre, ne bi li uspeo da poveže zapravo o čemu se radi ovde.
U Privrednom registru, pod registarskim brojem tim i tim, sada da ne čitam, i matičnim brojem, upisano je preduzeće za gradnju "Inženjering i usluge građenja Rekord" DOO iz Beograda, koje posluje sa skraćenim nazivom "Gradnja Rekord". Dakle, hteo sam to da uprostim građanima Srbije - jedan klasičan i običan primer nabavke kada je u pitanju rušenje bespravno izgrađenih objekata.
Kada je u pitanju gradnja, kada su u pitanju stambene zadruge, recimo, opština je sada dobila Statutom grada u Beogradu mogućnost da raspolaže gradsko-građevinskim zemljištem. Ona u saradnji sa Direkcijom grada za izgradnju može da napravi poprilično dobar kompromis i da ekstra lokacije, na osnovu ovog člana koji sam pročitao, 26. stav 3, monopolizuje ko će od tih ljudi koji su konkurisali dobiti tu lokaciju.
Dakle, pazite o čemu se sve radi. Vi ste ovo nazvali antikorupcijskim zakonom, a ove rupe koje sam izneo u paušalnom, prostom primeru u centru Beograda, primenjivaće se svuda u Srbiji, a onda ćete vi reći - mi smo pošteni, hapsimo svoje funkcionere, u Zrenjaninu ovako, u Zrenjaninu onako, a boga pitaj da li je mrvicu od onog u Zrenjaninu funkcioner uzeo. To što je uzeo je samo mrvica od onoga što se uzima u centralnom delu Beograda.
Znate li koliko košta kvadratni metar izgrađenog objekta u centru Beograda, a koliko košta da se on izgradi. Ta razlika je poprilično dobra. Za tu razliku neko dobro masti brkove i puni džepove.
Dakle, ovaj zakon vam je loš. Ovaj zakon nije došao u sistemu antikorupcijskih zakona. Ovaj zakon je umotan u oblandu. Treba da pokaže da ste imali volju i želju, ali da to niste sproveli, jer sve rupe i mogućnosti koje ste ostavili u ovom zakonu koristićete upravo vi, tačnije mislim na poziciju, na funkcionere DS, koji su i prethodni zakon, kao epohalno pojavljivanje ovde predstavili, a svedoci smo da je upravo ovaj zakon izvor zloupotreba i nešto čime se bogate određeni pojedinci. Toliko, hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, želim da reklamiram član 104. i član 27. poslovnika o radu Narodne skupštine i član 102. Ustava Republike Srbije. Ovde je izašao jedan građanin i držao moralne lekcije. Na to ima pravo pod nekim drugim uslovima. Pod propisanim uslovima, aktima ove skupštine, ovog ustava, na to nema pravo.
Gospođo predsedavajuća, imali ste obavezu i dužnost kada je ovaj građanin izašao ... (Isključen mikrofon.)

Znam da sam jedan od vaših simpatizera koga volite da kažnjavate, ali neću uopšte da budem nepristojan, iako vi to želite. Upravo ste rekli da privedem pristojnosti. Ali, niste vi tema. Imam ovde određene zamerke generalno, a to kaže član 102. Ustava i u obavezi sam da u skladu sa članom ... (Isključen mikrofon.)

Dame i gospodo narodni poslanici, postavljam pitanje u skladu sa čl. 225. i 226 - po kom osnovu i po kom zakonu neko može držati moralne lekcije, jer to nije oblast na ovoj sednici generalno, u ovoj sali generalno, kojom se mi bavimo?
Kako može neko da predstavlja nešto za šta nije ovlašćen od strane građana? Kako može neko da kaže da je uzeo nešto što nije njegovo i da uči druge da to ne rade? Kako može neko da uzima sebi za pravo da dozvoljava Narodnoj skupštini, poslanicima i pozicije i opozicije, da održava lekcije iz svoje oblasti, za šta nemamo nikakvu primedbu, a isto to radi?
Morate uzeti u obzir određene činjenice da oni ljudi koji su oštećeni, čije je vreme uzeto, da oni ljudi koji nisu glasali za nešto što se ovde predstavlja, oni ljudi koji ne poznaju termine i ne poznaju ove ljude, ispred onoga što se predstavljaju, dovodi do zabune građana Srbije.
Postavlja se jedno opšte pitanje - kojim pravnim aktom i lekom mi koji smo oštećeni da se služimo? Ako smo ispoštovali sve zakonske procedure, ako smo podneli prijavu za zloupotrebu službenog položaja, ako smo se žalili na ustavnost, koju mi zaštitu da iskoristimo da bi dobili ono što je naše?
Postavlja se pitanje, mi nemamo nijednog prostora nego da izađemo sa ove govornice i da to žigošemo, i zato nam nemojte zameriti. Nismo u funkciji opstrukcije sednice Skupštine, mi smo u funkciji zaštitnika svojih prava. Svaki put ćemo to biti posle izlaska onih koji predstavljaju nešto što nisu, onih što nemaju legitimitet naroda i onih koji ovde predstavljaju ono što ni sami ne znaju da li jesu ili nisu.
Dakle, Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela je usvojen u ovoj skupštini. U pogledu sredstva finansiranja ovima što se predstavljaju ovde ne poštuje se zakon.
Naša je dužnost da pitamo, u skladu sa Poslovnikom i čl. 225. i 226, kada će to da dođe na snagu, ko će na to da reaguje i kada će da se vrati SRS ono što su joj drugi uzeli, a vi ste dužni da na to reagujete. Zato se izvinjavam za malopre, ali koristiću sledeći put druge odredbe Poslovnika, kako bi bilo i vama i nama lakše, a i građanima Srbije da znaju da nemamo ono što smo dobili. Hvala.