Amandman na član 10. Taj član glasi: Zabranjeno je udruživanje radi vršenja diskriminacije, odnosno delovanje organizacija ili grupa koje je usmereno na kršenje ustavom, pravilima međunarodnog prava i zakonom zajamčenih sloboda i prava ili na izazivanje nacionalne, rasne, verske i druge mržnje, razdora ili netrpeljivosti.
Pitam vas, gospodine ministre, kako ćete vi izreći i kako ćete delovati, kako ste zamislili delovanje ovog zakona, recimo, na paravojnu formaciju na KiM. Kako ocenjujete paravojnu formaciju "Rosa", koja deluje na KiM, a koja ustavom i ovim zakonom ne može da funkcioniše, jer ne može da postoji.
Ko će regulisati tu nadležnost? Da neće možda zaštitnik? Da neće možda Ustavni sud? Ko će ovo da definiše i ovaj problem da reši? Dođe jedna paravojna formacija, izvrši etničko čišćenje i dođe onda Zaštitnik i izrekne paravojnoj formaciji opomenu. Dakle, to su stvari koje su nelogične. Imam jedan predlog, pošto je diskriminacija na svakom koraku vidljiva i u ovoj sali, a to je Skupština Srbije ima Fond za solidarnost u koji se sliva novac od novčanih kazni koje izriče isključivo predsednik ili zamenik predsednika Skupštine, Gordana Čomić.

Dobro. Dakle, Fond solidarnosti postoji u republičkom parlamentu, ali ne postoji u Vladi. To je diskriminacija republičkog parlamenta prema Vladi.
Hajde lepo neka Vlada otvori fond solidarnosti, neka po svakoj aferi jednog ministra odrekne od jedne plate, a neka po svakoj izrečenoj neistini, tačnije izrečenoj laži, skine po jednu dnevnicu i tim fondom ćemo moći da ispunimo kompletan minus u budžetu i kompletne rupe da zakrpimo koje ste vi napravili. I za ove stranke koje kažu – srazmerno našoj snazi, kada budete izašli na izbore i izmerili svoju snagu, onda i demonstrirajte.

Gospođo Čomić, ovo je diskriminacija od ranog jutra. Nemojte biti nervozni, tek smo počeli sa radom.
Dakle, kolega je podneo amandman pre mene i niste mu dali mogućnost da ga obrazloži. Čak i ako ste pitali i ako se nije u tom trenutku javio, jer je bio govornik za govornicom, mogli ste da pitate ponovo. To je vaša obaveza.

Dobro je da to vide građani Srbije.
Dakle, podneo sam amandman na član 1. stav 1. u kome se kaže da su ovim zakonom predviđeni svi oblici diskriminacije i njihovo sankcionisanja. Pošto to nije tačno, u ovom zakonu nisu predviđeni svi oblici diskriminacije, tačnije antidiskriminacije i za njihovo sankcionisanje ne postoji neka odgovornost, tražio sam da se u članu 1. stav 1. briše.
Iz kojih razloga sam to tražio? Ako uzmemo u obzir da se izmenom predloženog člana Predloga ovog zakona faktički ne osnažuje odredba člana 21. Ustava, o zabrani diskriminacije, koja kaže da su pred Ustavom svi jednaki, onda možemo doći do zaključka opšte prirode i prakse, koja se kosi sa ovim vašim predlogom, a to je: šta je sa diskriminaciju Srba u Haškom tribunalu; šta je sa diskriminacijom Srba na Kosovu i Metohiji; šta je sa presudom Euleksa šiptarskom teroristi koji je oslobođen za dizanje u vazduh «Niš ekspresa»; šta je sa diskriminacijom Srba u celini; šta je sa diskriminaciju koju sprovodite vi od 2000. godine naovamo, kroz institucije, kroz zdravstvo, kroz korupciju, kroz lokalne samouprave; šta je sa voljom birača, koji su glasali, preko milion i nešto glasova su dali SRS, a danas se to u ovoj sali ne vidi; šta je sa voljom glasova na lokalnom nivou, ljudi su glasali za SRS, a kroz mandate se to ne vidi; šta je sa lažnim sudskim procesima, sa presudama?
Gde su tu oblici diskriminacije, gde je zaštita od toga? Gde je zaštita na radu, ovoga što navodite ovde vezano za sindikate, za zaposlene, za manje i niže oblike diskriminacije. To u praksi ovde ne postoji...

Koristim pravo iz člana 101, u kome jedan stav kaže...

Moram da koristim pravo naše poslaničke grupe kada je u pitanju vreme da bih objasnio gledaocima, uostalom, građanima Srbije i svim poslanicima razlog podnošenja mog amandmana.
Dakle, u članu 1. stav 1. kaže se – ovim zakonom uređuje se opšta zabrana diskriminacije. Opšta diskriminacija ne podrazumeva sve ovo što je navedeno u članu 13. kao teški oblici diskriminacije. Opšta diskriminacija ne može biti nikako genocid ili etničko čišćenje. To je ono što je svrstano pod ovim zakonom i ono za šta će se neko hvatati da odgovara na osnovu ovog zakona za genocid ili za etničko čišćenje.
Dakle, opšta diskriminacija ne može biti genocid i etničko čišćenje. Zato sam tražio da se taj termin ''opšta diskriminacija'' briše. To je ratni zločin, to je krivično delo, to je organizaciono zločinačko udruženje. To je nešto što se ne definiše ovim zakonom, a ovim zakonom pod opštu diskriminaciju podleže i to. Primer Naser Orić, po ovom zakonu bi bio na udaru da bude maltene i nagrađen za ono što je uradio u Srebrenici.
Jedan klasičan primer koji govori da opšta diskriminacija ne sadrži sve ono što nas gazi u samom procesu života i u slučaju u kome se Srbija nalazi. Imamo diskriminaciju na svakom koraku u svakom smislu reči i u svakom pogledu.
Kada idete da se zaposlite prvo vas pitaju – da li ste član neke stranke? U zavisnosti od vašeg odgovora napravili ste sebi položaj u vrsti kandidature hoćete li biti zaposleni ili ne. Pogledajte koliko je uslova potrebno da se zaposlite negde: da li ste član neke stranke, da ste imućni, da ima ko da stane iza vas, da ima neko nešto od vas.
Imamo diskriminaciju da jedna trudnica ne može da se zaposli, imamo diskriminaciju da jedan običan sindikat ne može da funkcioniše onako kako treba zato što iznosi istinu, da se sankcionišu predsednici sindikata, da se sankcionišu oni koji podignu glas, koji kažu da nešto nije po zakonu kako treba. Nemojte selektovati zakon i svrstavati one ljude u opštu diskriminaciju.
Opšta diskriminacija ne postoji kada su u pitanju ova dva termina – genocid i etničko čišćenje. Opšta diskriminacija ne postoji ni kao svest za ljude koji su seksualno opredeljeni kao homoseksualci. To nije opšta pojava. To nisu normalne stvari da se nalaze u ovom zakonu. Zato sam podneo amandman da se termin opšta diskriminacija briše. Izvinjavam se i hvala na vremenu.

Gospođo Đukić-Dejanović, morate shvatiti činjenicu da jedan član ima više stavova i da se ne možete pozivati na naslov člana nego na stavove koji su različiti.
Dakle, kada se desi povreda nekog člana, navodi se odredba iz stava, što nije precizirano ovim nedefinisanim, nakaradnim Poslovnikom koji ste usvojili.
Sada vam ukazujem na povredu člana 100. Dakle, ukoliko smatra da povreda nije učinjena, predsednik Narodne skupštine, odnosno predsedavajući je dužan da da objašnjenje.
Vi gospođici Raguš niste dali objašnjenje ni odgovor na njenu povredu Poslovnika koju je reklamirala. Time ste najgrublje prekršili ovaj poslovnik za koji ste vi glasali. Mi vas upozoravamo svaki dan, redovno, da naučite ovaj poslovnik već jednom, ovako nakaradnog, kakav je – takav je, kada ga mi kao opozicija poštujemo, morate ga poštovati i vi kao predsedavajući.
Dakle, vama član 100. govori da morate dati odgovor svakom narodnom poslaniku koji se pozvao na povredu ovog poslovnika. Vi to niste uradili i tražim u danu za glasanje da se Skupština o tome jasno izjasni. Hvala.

Gospođo Đukić-Dejanović, izgleda da su mere svetske ekonomske krize uticale i na vašu svest kada delite opomene. Ako vam je potreban novac pozajmite od Bože Đelića, nemojte nas da reketirate, stvarno nema smisla.
Pozivam se na član 27. Sada ću najprostijim primerom da vam ukažem kako kršite Poslovnik i Ustav Republike Srbije. Članom 27. predviđene su vaše nadležnosti. U toku obraćanja šefa poslaničke grupe G17 plus jedan tekst kaže ovako - na kraju moram da pomenem da je i Skupština južne srpske pokrajine Kosovo i Metohija donela zakon o zabrani diskriminacije još 2004. godine. Koji je to zakon? Koja je to skupština? Šta priznajete ovde, gospođo Grubješić, a šta vi tolerišete gospođo predsedavajuća? Da li je ovo kršenje člana 8. Ustava Republike Srbije? Da li radite svoj posao onako kako treba? To je prvo.
Druga zamerka se odnosi na član 104, na dostojanstvo. Gospođa Kolundžija je optužila SRS zato što je podnela veliki broj amandmana i samim time je prekršila član 147. koji reguliše obavezu ili dužnost poslanika da u skladu sa dnevnim redom učestvuje u radu predviđenih tačaka koje su na dnevnom redu. Na to niste reagovali i niste izrekli meru opomene, čak niste ni meru upozorenja, koja vam je praksa, izrekli, a ovde sa druge strane izričite opomenu zato što vam je neko sa mesta nešto rekao. Niste ni čuli ni ko, ni šta.
Sada vam kažem, gospodine ministre, najbolji primer diskriminacije imate na delu u praksi danas. Dakle, kada budete takve probleme rešili, onda možemo i kvalitetno raspravljati o zakonu. Do tada sve ostalo je nemoguće.

Gospodine Nikoliću, prihvatam činjenicu da maramica služi da se obriše nos, ali vi morate prihvatiti činjenicu da maramica služi i da se obrišu suze. Zato nemojte kukati za Miškovićem s ove govornice.
Dobacio sam – Miškovića, zato što je u pitanju otimanje zemljišta u Vojvodini, jer ste vi juče dali izjavu u dnevnoj novini "Pres", u kojoj kažete da treba država da podrži Miškovića da razvija svoj biznis, kako u zemlji, tako i van nje. Kada sam pomenuo Miškovića, ne znam što je to vas zabolelo, zbog čega mi dobacujete s govornice, umesto da nastavite temu s kojom ste počeli?
Ali, da vam odgovorim i na to pitanje. Nikad Miroslav Mišković nije pomogao SRS-u, sem vama. Hvala.

Ovo je dokaz da ne postoji sloboda izražavanja ni u ovoj sali kada je u pitanju omiljeni poslanik vladajuće većine. Dakle, imam pravo, po svim demokratskim principima i evropskim poveljama, da izrazim svoje nezadovoljstvo i da pokažem svoj stav. Nisam ugrozio govornike, nisam ometao njihov govor, nego sam transparentom napisao svoje mišljenje, i to je moje pravo.
Moja replika se odnosi na to da nisam "mladi kolega", jer ja sam poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Taj stariji kolega koji me je tako nazvao nije poslanik u Skupštini Srbije i to mora da shvati, to je prva stvar. Druga stvar, transparent na kome piše "Izdajnik" je klasifikacija koju je čovek sam prihvatio. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, u skladu s ovim sramnim Poslovnikom i još sramnijim članom 143, ja treba za dva minuta da obrazložim zašto sam hteo da promenim i da poboljšam predlog ovog nakaradnog zakona – što je fizički neizvodljivo. To je dokaz koliko funkcioniše Republička skupština i koliko brine o demokratiji i slobodi govora. Ja ću se opet usredsrediti na sam amandman.
Dakle, ovaj predlog zakona je uslov za belu šengen listu i jedan od uslova koji postoji u setu zakona koji mora Skupština Srbije da usvoji. Kao takav, ne daje nikakvu novu pravnu regulativu, niti inovaciju. Svi članovi koji su navedeni u ovom zakonu su, faktički, poznati članovi u Zakonu o krivičnom postupku i u međunarodnim i bilateralnim ugovorima koje, u skladu s Ustavom, usvaja Republički parlament. Bilo koji ugovor sa drugom državom, koji usvajamo, ne sme izaći iz okvira pravnog sistema.
Ovaj zakon prevazilazi pravni sistem. Govori, kao, nešto novo, a to je način ko će da finansira međunarodnu pravnu pomoć. Ja sam tražio da se briše član 2, iz jednog prostog razloga. Član 2. kaže: "Međunarodna pravna pomoć obuhvata izručenje okrivljenog ili osuđenog". Podsetiću vas da je Miladin Kovačević okrivljen i osuđen u jednoj zemlji, a da vi ovim zakonom regulišete ko će da plati to što ćete vi da ga izručite Americi, odnosno legalizaciju onoga što radite; s druge strane, medijski koristite drugu sliku. To jeste ovaj zakon.
Drugo, preuzimanje i ustupanje krivičnog gonjenja. Tu vam je otvoreno široko polje – možete dozvoliti bilo kojoj službi u vašoj zemlji da radi šta god hoće. Zatim, izvršenje krivične presude i ostali oblici međunarodne pravne pomoći. Ne piše koji su to ostali oblici, ali mogu mnogo da nas koštaju.
Isteklo mi je vreme, izvinite, građani Srbije.

Gospođo predsedavajuća, moram da vam kažem da ste povredili član 87. Poslovnika, koji kaže: "Na sednicama Narodne skupštine, pored narodnih poslanika, učestvuju i članovi Vlade i ovlašćeni predstavnici drugih predlagača zakona".
Članom 143. Poslovnika, u stavu 2, definisano je da se ukupno vreme pretresa u pojedinostima za poslaničke grupe raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika, a u stavu 1. se kaže – vreme za pretres u pojedinostima za poslaničke grupe iznosi isto koliko je iznosilo ukupno vreme za načelni pretres.
Sada hoću da govorim o zakonu o matičnim knjigama, a ovde gospodina Markovića nema. Dakle, osnovna je činjenica i bunilo koje ste napravili pravljenjem ovog poslovnika da ne možemo da govorimo o čemu hoćemo.
Dakle, pozovite gospodina Milana Markovića. Po amandmanu o ovom zakonu, posle amandmana, hoću da govorim o zakonu o matičnim knjigama, a kad dođe amandman o zakonu o matičnim knjigama, ja ću govoriti o temi koja govori o sprečavanju pranja novca, onog što je spojeno u ovoj tački dnevnog reda. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, slobodno možete da vidite u stenogramu da niko nije pomenuo Milana Markovića, sem mene. Dakle, član 101, da mi ne biste opet ubacili vreme u vreme poslaničke grupe. Citirao sam određene članove Poslovnika. Pogrešno ste me protumačili. Spojili ste ove tri stvari. Imamo 10 sati za tri zakona i za amandmane na te zakone.

Dame i gospodo narodni poslanici, svesni situacije u kojoj se nalazi Republički parlament, nemamo nijedan drugi način da izrazimo svoje nezadovoljstvo onim što vladajuća većina želi, a to je da stavi nelegalne predstavnike u RIK, u odbore, delegacije. Dokazali smo kroz niz primera kako bi trebalo da se poštuju zakoni i na koji način bi trebalo da bude raspodela svih tih funkcija koje pripadaju političkim strankama koje su učestvovale na izborima.
Ono što je činjenica, a niko ne želi da shvati, pogotovo iz vladajuće većine, jeste da su političke stranke kandidovale svoje predstavnike na parlamentarnim izborima i da oni danas sede u skupštinskim klupama; nisu odborničke, ili poslaničke grupe kandidovale nikoga i one danas ne sede u klupama, tako da termini "politička stranka" i "poslanička grupa" ne mogu biti nikako isti.
Ono što je još bitnije, redovna tekovina demokratije koju nam vi uvodite od 2000. godine, jeste da ne možemo lupati u šerpe, duvati u pištaljku, čupati za kosu, skakati na glavu, tužiti sami sebe ili bilo šta slično da bismo dokazali svoje nezadovoljstvo. Svoje nezadovoljstvo ćemo predstaviti kroz instituciju zakona, jer je jasno da je zakon na strani SRS-a.
Ovde imam upis u registar SRS-a, davne godine, i rešenje u kome jasno kaže da Srpsku radikalnu stranku zastupa dr Vojislav Šešelj, kao predsednik, kao i njegovo ovlašćenje, koje je, u skladu sa Statutom SRS-a, dao potpredsedniku Draganu Todoroviću. Dragan Todorović, u ime SRS-a, nije podneo predlog RIK-u ili Skupštini za izbor ovih ljudi koji treba da predstavljaju SRS. To je ono što je vama jasno, što hoćete silom većine da demonstrirate, kroz izglasavanje sa 126 pritisnutih zelenih dugmića, i da nametnete ono što vama odgovara.
Ako neko nema moralnu dilemu, ili nema obraza, ili morala da funkcioniše u ovom parlamentu, svestan činjenice da je uzeo nešto što mu ne pripada, zamislite kako će taj da predloži nekoga koji treba da se ponaša moralno i da radi po zakonu, predlagač koji je nelegalan, nezakonski.
Kako možemo da verujemo da će ti članovi RIK-a biti kvalitetni i pošteni u poslu koji treba da rade, kada ih je delegirao neko ko na to nema pravo, neko ko je izvršio pljačku, neko ko je izvršio krivično delo i tim krivičnim delom pribavio sebi i drugima imovinu, neko ko je priznao da je to krivično delo napravio?
Da moral ne postoji, kazuju iste činjenice koje su ti pojedinci govorili ranije, kada su u pitanju poslanički klubovi, govore i izjave koje su date kada je SRS bila u sličnoj situaciji 1995. godine. To je izjava šefa poslaničkog kluba, koji je prešao i koji se ponaša, čak, gore nego tadašnji poslanik koji je bio kupljen od strane Bogoljuba Karića.
Sada bih citirao, zbog tog morala, te velike moralne vrednosti i etikete koju ima taj sadašnji šef navodne poslaničke grupe, čija je ideologija, ponavljam još jednom – skakanje na glavu, tužakanje samih sebe i čupanje za kosu, njegove reči: "Ovo je moja poruka svim političkim strankama", kaže gospodin Nikolić, na konferenciji za novinare, 19. maja 2005. godine, "ili će se sada odupreti, ili ćemo prestati da se bavimo političkom borbom. A što bismo se mi onda borili, kad posle izbora ne znamo koliko ko ima poslanika? Mi ćemo iz dana u dan da se bavimo politikom, mi ćemo da sprovodimo kampanje, mi ćemo da izlazimo na izbore, a Bogoljub Karić će da sačeka da kupi sve poslanike koji budu izabrani. Gde je tu moral Ustavnog suda?" Dobro pitanje. "Koliko je sudija kupio Bogoljub Karić da mu donesu ovakvu odluku? Za ovakvu odluku niko drugi osim Bogoljuba Karića nije bio zainteresovan".
Pazite sada, ovaj veoma važan deo: "Nijednom političaru u Srbiji ne odgovara da poslanik raspolaže svojim mandatom". To vam je ona čuvena priča kada kaže Tomislav Nikolić: "Šta ako mandat pripadne poslaniku, poslanik premine, kome ćete dati taj mandat: njegovom sinu ili stranci koja ga je delegirala?" Sada to isto pitanje postavljamo i mi.
Onda kaže: "Da li je SRS osvojila 82 poslanička mesta? Pa, mi toliko moramo da imamo svakoga časa. Da li je osvojio Bogoljub Karić neko poslaničko mesto?"
Sada pitam vas, gospodo "nazadnjaci", da li ste vi osvojili na izborima neko poslaničko mesto? "Pa, nije, odakle mu". I ja vas pitam – niste, odakle vam­?
"Ovo je prosta stvar, ali ovo je fundamentalno pitanje za Srbiju. Na prekretnici smo. Ne bih se odricao morala", kaže gospodin Nikolić. "Koliko god da imate loših pitanja o političarima, insistirajte na tome ko je od njih moralan, a ko nije".
Ne bih sada da gubim vreme citirajući neke stvari, jer je jasno da morala kod gospodina Nikolića nema, ali ono što želim da dokažem građanima Srbije, pa i narodnim poslanicima, jeste da je 19. maja 2005. godine gospodin Nikolić dao jednu izjavu. "Lider radikala Tomislav Nikolić kao da nije bio mnogo potresen što ga je napustio poslanik". Nismo ni mi, odmah da vam kažem. "On je dodao da novim Ustavom treba propisati da predlagač izborne liste raspolaže mandatima, kako bi se sprečilo da stranke uđu u Skupštinu kupovinom poslanika".
Sada da vas podsetim da je Tomislav Nikolić jedan od onih političara koji je za sebe govorio da je jedan od osnovnih ustavotvoraca i jedan od osnovnih stubova izgradnje novog ustava. Izgradnjom Ustava i člana 102. Ustava, pokušao je da ispoštuje sebe i ovu izjavu koju je dao, da na najbolji mogući način zaštiti mandat narodnog poslanika.
Pošto on sada tvrdi nešto skroz drugačije – da mandat pripada narodnom poslaniku, a ne stranci, posle 18 godina, postavljam jedno otvoreno pitanje: da li je on već tada, kada je pripremao Ustav, znao šta će pripremiti SRS-u i da li je tada već bio spreman na ove poteze koje je uradio u septembru i oktobru, ili je ovo uradio iz neznanja, ili ga je neko prevario? Postavlja se otvoreno pitanje – šta je on hteo ovim ustavom i ovom izjavom, kada se njegovo ponašanje kosi s prethodnim dešavanjem? To će za članove SRS-a još neko vreme biti dilema.
Još jedna stvar. Tokom oktobra, Tomislav Nikolić je više puta sa skupštinske govornice dozvolio sebi da deli moralne lekcije, čovek koji je, na ime brenda SRS-a, preuzeo ili, bolje rečeno, preusmerio ozbiljne količine novca, o tome nas obaveštavaju razni ljudi sa svih strana, u svoje džepove i u džepove svojih saradnika, koji su, kao i on, izdali dostojanstvo, čast i moral narodnog poslanika.
Kada su izdali svoju veru, izdali su svoje ime i čast, izdali su i slavu svojih predaka i budućnost svojih potomaka, pogazili stranačku disciplinu, poslušnost prema najvišim stranačkim organima, pogazili stranački program i statut. Takođe, pogazili su datu zakletvu. Jedinstvo srpskog naroda i države, politička demokratija, civilizovani pravni poredak, ekonomski prosperitet i socijalna pravda, uvek i svuda, predstavljaće glavne ciljeve naše političke borbe.
Pokrao je ostavke narodnih poslanika koji su svoj poslanički mandat predali na raspolaganje Centralnoj otadžbinskoj upravi. Na jednoj od sednica Administrativnog odbora Skupštine Srbije, rekao je da je naše ostavke uzeo da bi nas oslobodio obaveze. Drugim rečima, da, kada krene u cepanje stranke i formiranje novog poslaničkog kluba, što je i uradio, što više narodnih poslanika sa liste SRS - dr Vojislav Šešelj, da pomenem da je on bio i nosilac te liste i kandidat broj jedan za narodnog poslanika, uz razne ucene, obećanja i prevare, povede u svoj izdajnički klub.
Posle 18 godina postojanja SRS-a, prvi put narodni poslanici, gradski i opštinski odbornici, nisu polagali zakletvu. To je bio još jedan vid oslobađajućih obaveza, i to obaveze koja nosi polaganje zakletve u nadležnom parohijskom domu, hramu SPC-a. Međutim, oslobođen svake moralne norme, pa i onih najviših, Tomislav Nikolić je smetnuo s uma da su zakletve oslobođeni samo oni narodni poslanici koji je nikad nisu položili, a da oni koji su je makar jednom, za istu funkciju, položili, nikad ne mogu od nje biti oslobođeni, dokle god je obavljaju. Naravno, ne mogu biti oslobođeni visoki funkcioneri bilo koje institucije ili organizacije, ako su je makar jednom u životu položili.
Tokom tih sramnih i teških dana napada na SRS, i od strane političkog nedonoščeta, tako piše, Tomislava Nikolića, i političkog pastorčeta, Aleksandra Vučića, velika većina poslanika, koji nikad nisu položili zakletvu, nisu hteli da pogaze osnovne moralne norme i nisu prešli u tu izdajničku organizaciju, a oni koji obraza nemaju, džabe su zakletvu u pravoslavnom hramu polagali, oni ''prodadoše veru za večeru'' i Bog i narod vide i znaju.
Nekoliko puta je Tomislav Nikolić sa skupštinske govornice narodnim poslanicima SRS-a rekao da je od njih napravio političare i da ih je on uveo u Skupštinu.
Međutim, i ova tvrdnja je neistinita, jer Tomislav Nikolić neke poslanike, kao i svi mi, pogotovo ovi što su sad prešli u taj izdajnički klub, nije ni poznavao, nije znao ni kako se zovu, a ne kako su stigli u Skupštinu. Neverovatno je da se tako obratio fakultetski obrazovanim narodnim poslanicima, magistrima, doktorima nauka, kao i drugim stručnjacima, koje je samo po medijima pratio i od njih učio.
Vrhunac nevaspitanja, cinizma i licemerja je pokazao kada je za skupštinskom govornicom, pred milionskim auditorijumom, opisao na šta ga podsećaju pokreti rukom i telom narodnih poslanika SRS-a, dok demonstrativno udaraju po klupama za vreme govora pripadnika izdajničkog kluba. Rekao je da ga podsećaju na produženi pubertet "i na način kako mladi zadovoljavaju svoje strasti".
Mića Rogović se smeje, on se slaže s tim.
Prosto je neverovatno da o nekontrolisanim strastima govori čovek koji je zbog nemogućnosti kontrole svojih strasti i svoje izopačenosti danas tu gde jeste.
Podsetiću vas i na slučaj Srboljuba Živanovića, da je gospodin Nikolić važio za mirnog, smirenog domaćina, a da imate na "You tube" snimak kako izgleda taj miran i smireni domaćin, pod naslovom "Toma lav i fini neki čovek". Videćete na stranačkom sajtu i na "You tube" kako se ponaša jedan fini domaćin iz Bajčetine, koji voli da peče rakiju, koji čupa za kosu, pa onda onaj njegov ideolog, što preti na konferenciji za štampu da ćemo svi završiti, da smo secikese, ovakvi i onakvi, a on je dobar, pošten, pa skače na glavu i tuži sam sebe.
Još jednu stvar bih dodao, da zaključim. Poslednja rečenica iz zakletve, koju je nekoliko puta položio i sam Tomislav Nikolić, glasi: "Kako ja ovu zakletvu poštovao i ispunjavao, tako meni i Bog pomogao".
Šta li misli sada i čemu li se nada gospodin Nikolić, ima li Boga uopšte – postavlja se pitanje za vas, gospodo iz DS-a, koji silom pokušavate da uvedete nešto kao tekovinu demokratije, za šta i sami znate da je neizvodljivo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Čomić, javljam se u skladu sa čl. 225. i 226. Poslovnika o radu, da ne bi bilo nekih zabuna, ali odmah ću da vas upozorim da ću pročitati jedan član Ustava Republike Srbije, da mi ne biste izrekli meru opomene, pošto je to ovde praksa.
Radi se o članu 55. Ustava Republike Srbije koji kaže: "Jemči se sloboda političkog, sindikalnog i svakog drugog udruživanja i pravo da se ostane izvan svakog udruženja.
Udruženja se osnivaju bez prethodnog odobrenja, uz upis u registar koji vodi državni organ, u skladu sa zakonom. Zabranjena su tajna i paravojna udruženja. Ustavni sud može zabraniti samo ono udruženje čije je delovanje usmereno na nasilno rušenje ustavnog poretka, kršenje zajamčenih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje rasne, nacionalne ili verske mržnje."
U skladu sa pomenutim članovima postavljam pitanje. Pošto je poznato da su formirane bezbednosne snage Kosova i da su članovi tih bezbednosnih snaga tzv. vojnici OVK ili UČK, za šta postoje mnogobrojni dokazi, doneo sam i slike na kojima se ovi teroristi pojavljuju u uniformama UČK, a ti isti teroristi se pojavljuju i u ovim bezbednosnim snagama Kosova, postavljam pitanje za nadležne organe, tj. za Ustavni sud, pošto je opštepoznata činjenica da su upravo ovi teroristi 17. marta 2004. godine izvršili najgora zlodela nad srpskim stanovništvom na Kosovu i Metohiji, da li je Ustavni sud, u skladu sa Ustavom i zakonom, na bilo koji način pokušao da deluje kako bi zabranio ovu paravojnu formaciju koja krši ustavni poredak Republike Srbije? Ako nije, postavljam pitanje zašto nije i kada će to uraditi, s obzirom na to da ne treba imati puno pravničkog znanja i dokaza, koje već posedujemo svi mi, da se radi o paravojnoj formaciji koja ruši ustavni poredak Republike Srbije?
Zbog toga vas molim da u što hitnijem roku dobijem odgovor i da Ustavni sud što pre reaguje na pojavljivanje ovakve paravojne formacije na teritoriji države Srbije. Hvala.