Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se u skladu sa članom 104. Poslovnika o radu Narodne skupštine. Moram da upoznam građane sa činjenicom koja je juče bila na snazi u toku popodnevnog dela rasprave. Pozivam se na dostojanstvo Narodne skupštine, iz razloga što mi je predsedavajuća, u popodnevnom delu, izrekla meru opomene za lupanje o klupu nekim predmetom, što je, apsolutno, neistina, netačna činjenica, jer video-zapis s takvom konstatacijom ne postoji.
Otvoreno vam nudim, ukoliko nađete video-zapis koji je mene snimio da udaram nekim predmetom o klupu, spreman sam da vratim mandat SRS-u, kao častan Srbin i član SRS-a. Ukoliko ne nađete taj video-zapis, tražim od vas, gospođo predsedavajuća, da vi podnesete ostavku na mesto potpredsednika Skupštine.
Dakle, neke stvari su apsolutno jasne. Juče, u popodnevnim časovima, kamera nije snimala po sali kako se ponašaju narodni poslanici, bila je uperena u vas, i vi ste taj trenutak vrlo dobro iskoristili da izdelite što veći broj opomena narodnim poslanicima SRS-a.
Ovom prilikom vam kažem da su načini na kojima ću istrajavati, da pokažem svoj vid protesta, legalni i legitimni.
Ne mogu da upalim Skupštinu. Ne mogu da ukradem mandat. Ne mogu da prebijem nekoga na ulici. Ne mogu da preglasam. Ne mogu bilo šta drugo da uradim što su vaši sistemi kažnjavanja ili dokazivanja demokratije. Mogu da izađem za ovu govornicu i da vam dam konkretan primer i dokaz da niste u pravu.
Ako se utvrdi da jeste, obećanje koje sam dao s ove govornice ću ispuniti, jer sam u levoj ruci imao Ustav Republike Srbije, a u desnoj Poslovnik na koji sam hteo da se pozovem, da vam skrenem pažnju da se paravojne formacije koje vladaju na Kosovu kose s odredbama člana 55. Ustava. To je nekima smešno i zbog toga što sam se zabrinuo za Srbe na KiM-u, izrekli ste mi opomenu.
Zbog toga na ovaj način protestujem, ma kako bilo smešno vama s leve strane sale. Još jednom vas opominjem da nađete taj audio-snimak i da ovu dilemu rešimo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovako izgleda izlaganje čoveka koji pokušava da dobije na lokalnom rejtingu, s obzirom na to da je dobio jedan glas u svom selu na lokalnim izborima i još uvek je dilema ko je glasao za tog gospodina.
Da se ne bih bavio njime, da mi vreme ne ide, na osnovu člana 104, moram da podsetim narodne poslanike na par činjenica. Jedan slučaj iz Savezne skupštine, koji je dobro poznat gospodinu Nikoliću, slučaj Momira Vojvodića, koji je hteo da pređe u Poslanički klub SRS-a, bio je završen tako što je predsednik naše stranke insistirao da može da uđe u SRS pod uslovom da vrati mandat stranci iz koje je došao. To nije sporna činjenica, to je gospodin Nikolić ponovio milion puta.
Sada upadam u dilemu zbog čega je gospodin Nikolić postao omiljeni političar Borisa Tadića, jer sam ga poznavao, kao funkcioner i poslanik SRS-a, kao siromašnog čoveka u džepu, a bogatog u duši.
Pošto se promena od te priče rotirala za 180 stepeni, sada je on bogat u džepu, a siromašan u duši.
Činjenice koje govore u prilog tome, i dokaz, jeste sledeće. Kada su iznete neke kvalifikacije za pokojnog premijera Zorana Đinđića i kada je na te kvalifikacije reagovao jedan od poslanika i tražio da se o njima izjasni Skupština, Skupština se izjasnila tako, pa i vi, gospodo iz DS-a, glasali ste za to da te kvalifikacije ostaju istinite, da su te kvalifikacije tačne, a kada za ovu govornicu izađe omiljeni poslanik Borisa Tadića, poslanici SRS-a dobijaju kazne i opomene.
Sada se postavlja pitanje – iz kojih razloga je povređeno dostojanstvo, iz kojih razloga se kažnjavaju poslanici koji govore samo istinu?
Odgovor tražim od vas, gospođo Čomić, u skladu sa članom 100. stav 3, i nadam se da ću biti njime zadovoljan.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanici SRS upozoravali su na dešavanja na Kosovu i Metohiji, kako javnost tako i poslanike i pozicije, ministra i Vladu, na konkretne i precizne podatke koji se odnose na dešavanja, rad i život ljudi na Kosovu i Metohiji, pretežno Srba.
Zbog svega toga sam u ponedeljak izneo da je do zuba naoružana specijalna jedinica "Rosa", od šiptarske vlade na Kosovu i Metohiji, koja sebe naziva vladom, napala jedan srpski punkt i odeljenje za građevinu i urbanizam legalno izabranih predstavnika Srba u opštini Štrpce preteći da ukoliko punkt ne uklone i ne budu pustili izgradnju objekata od čvrstog materijala u Nacionalnom parku Brezovica, kako bi se šiptarski turizam tamo razvio... Srbi su pozvali misiju Euleks i misiju UNMIK da reaguju i zaštite ih od takvog napada. Nažalost, nismo dobili odgovor čak ni od Ministarstva za Kosovo i Metohiju, pa ni od samog UNMIK-a, kako će sprečiti dalje takve upade i napade oružanih terorista koji sebe sada već nazivaju legalnim zaštitnim korpusom Kosova i Metohije.
Skrenuo sam pažnju da mora biti hitne reakcije Vlade Srbije kako bi oni Srbi koji žive i rade dole bili sigurni da imaju podršku matične zemlje. Nažalost, to nije urađeno ni do današnjeg dana. To je bilo 17. i 18. januara. Pre par dana je, faktički, počelo formiranje tog zaštitnog korpusa.
Moram samo da pročitam neke delove šiptarskih novina "Gazeta ekspres", tekst koji je pisao novinar Bećim Gerićevci, sa naslovom "Neutralizovani protivnici". Pošto mi vreme ne dozvoljava, a veoma je važna tema, da bih vam stavio do znanja da UNMIK nije sposoban da zaštiti Srbe, počeću i ponovo se javljam da bih to završio: "Na zahtev EU i drugih međunarodnih predstavnika, Vlada Srbije je započela akciju za izvlačenje severnog Kosova ispod kontrole srpskih ekstremista koji se suprotstavljaju razmeštanju Euleksa na ovom delu teritorije", kazao je za "Ekspres" međunarodni izvor. "Nakon dogovora sa Briselom oko uslova za dolazak Euleksa po srpskim enklavama, Beograd se obavezao da preuzme mere za neutralizaciju srpskih ekstremista koji ne samo da se suprotstavljaju razmeštanju misije EU, već predstavljaju opasnost za bezbednost pripadnika misije EU, koja treba da započne sa radom početkom decembra".
Ovaj tekst u Prištini je izašao 12. novembra. "Većina čelnika ilegalnih srpskih struktura na severu Kosova" ...
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, navedite član Poslovnika na koji se pozivate.)
Na osnovu čl. 225. i 226. hteo sam da tražim obaveštenje od Ministarstva ...
(Predsedavajuća: Niste rekli, uvidom u stenogram možete da vidite da niste rekli, ne bih vas prekidala u tačno tri minuta da je izrečeno. Molim vas da u deset sekundi kažete koju vrstu obaveštenja i od kog organa tražite.)
Tražim od Ministarstva za Kosovo i Metohiju objašnjenje i izjašnjenje povodom ovog teksta i pitanja koja sam tek nameravao da postavim, ali pošto je vreme isteklo ...
(Predsedavajuća: Tri minuta i trideset sekundi.)
Vidim, gospođo predsedavajuća, da mi je vreme isteklo. Javiću se ponovo. Izvinjavam se.

 Gospođo Čomić, stvarno mislim da nema ozbiljnije teme od ove. Vaše pozivanje na Poslovnik i način i režim demonstracije sile sa mesta predsedavajućeg ne dozvoljava....
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, upozoravam vas da ne pozivate na kršenje Poslovnika i da vodite računa koji je način na koji se obraćate Narodnoj skupštini. Tražili ste reč na osnovu odredaba Poslovnika Narodne skupštine i reč ste dobili na osnovu odredaba Poslovnika Narodne skupštine, člana 100. stav 1. Upozoravam vas da način na koji ste započeli svoje obraćanje nije dopušten i nije u skladu sa članom 104. Poslovnika Narodne skupštine. Izvolite dalje. )
Ne vredi se ovako objašnjavati. Dakle, da nastavim tekst koji sam započeo... (Isključen mikrofon.)
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, molim vas da kažete na koji član Poslovnika se pozivate da biste mogli da zadržite pravo na izlaganje na osnovu člana 100. i dobijene reči na osnovu člana 100.)
Gospođo Čomić, po kom članu Poslovnika moram u prvom minutu da se izjasnim po kom članu se javljam i na šta se odnosi povreda? Kad taj odgovor budete dali, onda me možete prekinuti kad god hoćete. Ovo stvarno nema smisla. Od vas, ne od poslanika koji sede u klupama, ne mogu da kažem ono što hoću. Nemojte to sebi dozvoljavati, posebno kao predsedavajuća. Pustite me da završim, pa svoje mišljenje iznesite na kraju na osnovu člana 100. stav 3.
Dakle, tekst kaže ovako, "Neutralizovani protivnici", šiptarske novine, novinar Bekim Gazeći, "Gazeta ekspres kom", 12. novembar: "Prvi korak za eliminaciju protivnika Euleksa preduzet je pre dve nedelje kada je Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije razrešilo Dragana Delibašića, šefa srpske policije za region Mitrovice. Prvog novembra Beograd je razrešio faktički šefa srpskog MUP-a na severu Kosova Dragana Delibašića. On treba da napusti kancelariju najkasnije do 15. novembra", kazao je izvor za novine. "Srpski policajac broj jedan sa Kosova i Metohije Dragan Delibašić rukovodio je prethodnih godina bez ikakvih smetnji srpskom policijskom stanicom MUP-a u severnom delu Mitrovice, u blizini kafića 'Crna dama'. On komanduje najmanje sa 70 srpskih policajaca u civilu i ima veliki uticaj na srpske pripadnike u kosovskoj policiji.
Vlada Srbije obećala je Briselu da će neutralizovati dvojicu srpskih ekstremističkih lidera, Marka Jakšića i Milana Ivanovića. Oni su pozvani na informativni razgovor u MUP Srbije u Beogradu", kazao je izvor za novine. "Jakšić je visoki predstavnik Demokratske stranke Srbije, predvođene od strane bivšeg predsednika Vlade, Vojislava Koštunice. Do pre nekoliko meseci bio je predsednik Zajednice srpskih opština na Kosovu koja je sada transformisana u Skupštinu Zajednice srpskih opština. Milan Ivanović je direktor bolnice u severnoj Mitrovici gde je smeštena jedna od logističkih baza", slušajte ovu optužbu, "srpske tajne službe. Ova dvojica se žestoko opiru razmeštanju Euleksa na Kosovu i organizatori su protesta i potpisivanja peticija protiv razmeštanja misije Evropske unije".
Postavljam pitanje Ministarstvu za Kosovo i Metohiju da li je ovaj tekst tačan? Da li se oglašavalo Ministarstvo povodom ovih lažnih optužbi?
Da li je Ministarstvo za Kosovo i Metohiju upoznato sa činjenicom da je Euleks uputio srpske predstavnike na vladu Kosova kada su u pitanju bili paketići za Novu godinu i propuštanje kamiona sa administrativne granice na Kosovo i Metohiju? Da li je tačno da je Ministarstvo za Kosovo i Metohiju tek 30. decembra 2008. godine platilo ogrev školama na Kosovu i Metohiji?
Još jedna veoma važna stvar, o patriotizmu dovoljno govori bivši predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, molim vas, navedite član Poslovnika na osnovu kojeg tražite zahtev i objašnjenje.)
Na osnovu članova 225. i 226.

Dame i gospodo narodni poslanici, u obavezi sam da u skladu sa članom 225. i 226. informišem građane Srbije i vas narodne poslanike, moje kolege, kako funkcioniše Misija Euleks na KiM. Ovo sam dao kao prioritet izlaska za ovu govornicu, s obzirom da je ovo dešavanje bilo vezano za vikend, tačnije za 16. i 17. januar.
Mi znamo da su lokalni izbori koji su se sprovodili u Srbiji istovremeno sproveli i na Kosovu i Metohiji i da su paralelni tzv. šiptarski organi opstruirali te izbore i da su ovi izabrani predstavnici, legalni predstavnici srpskog naroda na ovim prostorima bili u problemu da funkcionišu, kako od samog početka, tako i do dana današnjeg.
Zbog tog problema koji je njima nametnut od strane šiptarskih vlasti, dodatni problem koji je sada nastao jeste problem Misije Euleks, koja dodatno otežava funkcionisanje i rad u svojim opštinama.
Dakle, daću konkretan primer i veoma važnu optužbu na rad Euleksa i na rad Ministarstva za KiM. Predsednik opštine Štrpce Zvonko Mihajlović, kada je postao predsednik nakon lokalnih izbora, stavio je rampu ispred vikend naselja Brezovica. Razlog tome bilo je zaustavljanje, tj. sprečavanje divlje i sive gradnje na teritoriji opštine Štrpce, albanskih separatista i terorista.
Druga rampa je postavljena ispred Sportskog centra Brezovica, koju je postavio Institut za zaštitu životne sredine i oni naplaćuju parking za sve posetioce turiste koji su tamo, samo za sada šiptarski teroristi nažalost, što je inače bila praksa unazad zadnjih deset godina.
Dozvolu za stavljanje rampe je dobio od američko Kfor-a, kada su im pojasnili da na teritoriji Nacionalnog parka mogu da se grade samo drvene montažne kućice, a ne kako su to do sada Šiptari radili - vile sa bazenima, fontanama, potocima itd. Takođe, za svaku dozvolu moraju da traže, Šiptari i uopšte građani Srbije dole, od opštine Štrpce koja sada ima i srpski pečat i memorandum, na kome stoji Republika Srbija. Prethodna vlast to nije koristila, koristila je pečat Unmika, da vas podsetim, a pozivala se na zakone nepostojeće države KiM.
Od tada, kako je krenulo funkcionisanje sa ovim pečatom i memorandumom, nastaju problemi. Problem je kulminirao 16, a zatim i 17. januara, kada su pripadnici tzv. specijalnih jedinica Kosova, poznatijih po imenu "Rosa", do zuba naoružanih 15 pripadnika posetile prvo jedan, a zatim drugi punkt u kome su Srbi dežurali i čuvali rampu, da se građevinski materijal čvrstog sastava ne prenosi u vikend zonu.
Interesovali su se ko je postavio tu rampu, čemu ona služi i koga oni predstavljaju na tuđoj zemlji, tj. u njihovoj državi. Zatim su krenuli sa pretnjama da će ih pobiti i slično.
Zamislite, do zuba naoružanih 15 terorista maltretira legalno izabrane organe na KiM.
(Predsedavajuća: Tri minuta i 30 sekundi.)
Izvinjavam se, ovo je stvarno važno, još pola minuta ću vam uzeti. Stvarno se izvinjavam, da se ne bih javljao ponovo.
Od strane Srba su pozvani pripadnici Euleksa, jer je atmosfera bila napeta. Pripadnici Euleksa su se pojavili i krenuli da video kamerom snime događaj, ali jedan od pripadnika "Rose" prilazi i preti puškom pripadniku Euleksa da ne snima i da se gubi sa tog mesta. Zamislite šta se sada desilo?
(Predsedavajuća: Četiri minuta.)
Evo završavam, izvinjavam. Interesantno je da pripadnici Euleksa prihvataju naređenje teroriste, gase kameru, ulaze u kola i odlaze sa mesta, gde se nastavlja zatim maltretiranje Srba na ta dva punkta. Pripadnici "Rose" zatim odlaze do skijaškog centra i istim metodama prete Srbima koji su naplaćivali parking. Posle određenog vremena uspevaju da toliko zastraše Srbe da je usledilo sklanjanje rampe, koja je zakonom stavljena.
(Predsedavajuća: Četiri minuta i 30 sekundi.)
Evo, završavam, još jedna rečenica. Srbima je stavljeno do znanja na čijoj teritoriji se oni nalaze i da više ne smeju da naplaćuju parking i stavljaju bilo kakve rampe. Isti obilazak od strane pripadnika "Rose" usledio je 17. januara.
Ministar Bogdanović je obavešten o ovim incidentima i obećao je da će hitno reagovati, ali od toga za sada nema ništa. Narod u Štrpcu ovih dana živi u velikom strahu. Sada postavljam pitanje u skladu sa članom 225. i 226.
(Predsedavajuća: Vreme pet minuta.)
Izvinjavam se. Kakve će reakcije biti nadležnih organa na ovo terorističko legalno pojavljivanje, ako naša Vlada i naše ministarstvo na ovo ne budu reagovali? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se u skladu sa članovima 225. i 226.
Pre nego što bih postavio pitanje želim da pročitam jedno saopštenje za javnost koje je pustio Tanjug. Radi se o humanitarnoj organizaciji "Srbi van Srbije", radi se o donaciji Srba iz Rumunije Srbima iz opštine Štrpce.
Obaveštenje Tanjuga glasi ovako: Humanitarna pomoć za decu u Štrpcu na KiM, koju je obezbedio Savez Srba u Rumuniji, biće uručena predstavnicima te opštine u ponedeljak, 12. januara, u Ministarstvu za dijasporu, najavljeno je iz tog Ministarstva.
Predstavnicima opštine Štrpce, jedne od najmnogobrojnijih srpskih sredina na KiM, biće uručeno 1.500 evra, 56 novogodišnjih paketića, rečeno je Tanjugu u Ministarstvu za dijasporu.
U Ministarstvu će tim povodom biti održana konferencija za novinare, na kojoj će biti predsednik Saveza Srba u Rumuniji Slavomir Gvozdenović i predstavnici opštine Štrpci, kao i državni sekretar Ministarstva za dijasporu i KiM Miodrag Jakšić i Oliver Ivanović.
Moje pitanje glasi - ko je kao predstavnik ispred opštine Štrpce bio danas na toj konferenciji za štampu. Kada smo mi pozvali Ministarstvo za dijasporu, dobili smo informaciju da se radi o Predragu Grbiću. Kada smo proverili ko je Predrag Grbić, ispostavilo se da je to bivši direktor nekog obdaništa u opštini Štrpce i da se radi o kadru SPO, koji je preko odborničke liste DS danas u toj opštini opozicioni odbornik.
Dakle, postavljam pitanje ministru Srđanu Srećkoviću, po kom osnovu je pozvao opozicionog odbornika, svog partijskog kolegu, da predstavlja opštinu Štrpce, koji je bio i direktor u šiptarskoj vladi, to jest u prošlom mandatu kada je Stanko Jakovljević, član DS, vodio tu opštinu i dan-danas se vodi kao predstavnik Unmikov u toj opštini.
Po kom osnovu se stiču besplatni i jeftini politički poeni na muci građana Kosova i Metohije kada su barem u pitanju podele i donacije ove male vrednosti Srba van Srbije? Zbog čega se zloupotrebljava ministrov položaj, zbog čega ministar zloupotrebljava svoje ministarstvo i poziva ljude koji nisu legitimni predstavnici te opštine da se tako nazivaju ili da se tako predstavljaju u glavnom gradu, što direktno znači da glavni grad ne daje podršku Srbima opštine Štrpci, koji su nazvani kao paralelne strukture.
Zato tražim odgovor od ministra: koje su kriterijume primenjivali, zbog čega su pozvali nekoga ko nije predstavnik jedne opštine da to bude i koji su razlozi za to?

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 5. predloga ovog budžeta, razdeo 3, glava 3, tačka 14, funkcija 10, ekonomska klasifikacija 423, naziv usluge po ugovoru, u kolonama 6. i 8. iznos 27 miliona zamenjuje se iznosom od 7 miliona. U član 5, razdeo 14, funkcija 420, ekonomska klasifikacija 451, subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama, u koloni 6. iznos 17.285.000.000 zamenjuje se iznosom 17.305.000.000, a u koloni 8. iznos 17.885.000.000 zamenjuje se iznosom 17.905.000.000.
Da bih uprostio građanima Srbije koji ne znaju šta su ekonomske klasifikacije, razdeli, funkcije i glave, tražio sam da od Kancelarije za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja usluge po ugovoru sa 27 miliona spustimo na 7 miliona i da tih 20 miliona transformišemo subvencije javnim nefinansijskim preduzećima Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, kako bi ovih 20 miliona uložili u dodatne subvencije, tačnije u poljoprivredu.
Ono što je jasno, u dolazećem periodu koji neće biti nimalo lak u 2009. godini, posebno za poljoprivredu, moramo brinuti unapred. Zemlja će da se obrađuje, ona će da rodi nebitno od ekonomske situacije koja nas je zadesila, ali šta ćemo sa proizvodom te zemlje, postavlja se pitanje.
Pre svega bih voleo da utvrdimo aktivnosti ove Kancelarije za održivi razvoj i moram da vam kažem, čitajući njene aktivnosti i obaveze koje su imali jasno se vidi da sam bio u pravu, ja i poslanička grupa SRS, kada smo tražili da se smanje troškovi za ovu kancelariju.
Navešću samo par primera, a u toku mog izlaganja možete doneti zaključak šta sam hteo da kažem. Kaže ovako, dr Rajko Perić, državni sekretar: Da bi nerazvijena područja bila izvučena iz dugotrajnog društvenog zapećka mora im se dati novac, zamislite, mora im se dati novac, pre svega za izgradnju dobre putne mreže, ali i struju i vodu i kanalizaciju, kao i za podizanje standarda građana, jer je reč o područjima koja decenijama demografski izumiru. Prvi korak je izgradnja puteva.
Evo zaključak jedan vrlo prost koji je donela ova kancelarija, a to su zaključci za koje su potrebne posebne studije, posebne pripreme, posebni nacrti i to je ono što nas ne muči od 2000. godine, nego i pre toga, ali setili smo se 2009. godine, da u nerazvijenim područjima nema puteva, nema vode i da je to prioritet.
Ne želim da pričam o ostalim stvarima, o bežičnom internetu, o kablovskoj, o toplifikaciji, gasifikaciji, to za ovu kancelariju treba još 200 miliona da bi do toga došli, ali u toku priče doći ćemo i do toga.
Evo kako se problemi rešavaju u vezi sa tim.
Kaže: novac je većim delom iz NIP-a, ostatak je direktno iz budžeta i ovo Ministarstvo nastoji, kako Perić dodaje, da vodi računa o ravnomernom regionalnom razvoju kroz 700 projekata, koliko ih u ovom trenutku ima. Prilikom odobravanja sredstva, dodaje Prelić, vodi se računa i o tome da se izađe i u susret opštinama koje imaju skromnije budžete, a one se najviše nalaze u istočnoj i u južnoj Srbiji.
Samo jedan podatak. Par dana kasnije, zaduženi ministar za ovu oblast kaže, prema rečima ministra Sulejmana Ugljanina, koji vodi službu za održivi razvoj, u jeku je skeniranje problema, dakle, on ne zna da postoji 700 projekata, koji decenijama imaju naše tradicionalno najnerazvijenije opštine. To uopšte nije tačno. Opštine su postale najnerazvijenije od 2000. godine od kada ste vi došli na vlast, do tad se i moglo nekad nešto raditi u nekoj državnoj fabrici, a navešću vam primer i koje su to fabrike, ali sad više ovom jednostranom primenom, CEFT-om i ostalim sporazumima koje ste vi doneli u ovoj skupštini, teško da se može od toga živeti, ali pojasniću vam to u narednom periodu.
Kaže - ovakvi projekti se odnose, naglašava Ugljanin, i na dostizanje održivog razvoja nerazvijenih opština. Zamislite šta je čovek rekao. I na borbu protiv siromaštva u njima. To valjda nije logično da imate siromaštvo u nerazvijenim opštinama, jer ova dva problema idu ruku pod ruku. Ovo je ogromna pamet koja je iznesena, ali to nije suština priče.
Šta je suština priče? Pustite vi seminare, kongrese, odlaske u inostranstvo, putovanja i usluge po ugovoru za koje ste namenili 27 miliona. Nema tu potrebe za tu pamet da bi doneli zaključak da treba put, voda i struja da bi se područje počelo razvijati. Kako da se razvije u ovim uslovima koje ste im napravili, to ćemo o tom potom.
Samo bih vam naveo jedan primer opštine Lebane. To je najsiromašnija, recimo, opština, gde je bivša tekstilna fabrika "Eksportekst" , prostire se na 13 hektara zemljišta i ima odlučno očuvane pogone. Šta je tamo problem? Za tu lokaciju zainteresovano je mnogo firmi, ujedno i jedna beogradska za proizvodnju prirodnih sokova.
U ovoj fazi prva fabrika bi zaposlila od 150-500 radnika, ili zavisi od kooperanata, koliko bi ih bilo, što bi za Lebane značilo pravi bum. Međutim, šta je tamo problem? To je problem sa kojim neće da se suoči ova kancelarija. To jeste zemljište koje se nalazi u vlasništvu Republike. Ili razlog zašto investitori zaobilaze Lebane jesu nerešeni imovinsko-pravni odnosi oko zemljišta, da li su fabrički, da li su državni, da li su opštinski, nije važno.
Ti problemi kada se reše, kada ta kancelarija sedne, izvrši pritisak na pravosuđe, izvrši pritisak na nadležne organe, možete doći vrlo lako do proizvoda.
Ali, ovde se navode neke studije, stenogrami se neki izvlačeni iz nekih kongresnih sastanaka koji su totalno nepotrebni i koji ne donose ništa za nerazvijene opštine.
Ono što je takođe veoma važno zato što smo mi hteli da ovim amandmanom isforsiramo poljoprivredu jeste skretanje pažnje na privatizaciju. Možemo mi davati start-ap kredite, možemo davati meke kredite, tvrde, o tome sam već pričao, možete davati kakav god hoćete klaster razvoja, bilo šta, ako se vi ne suočavate sa borbom protiv kriminala i korupcije, posebno u privatizaciji i posebno u poljoprivredi.
Navešću vam samo jedan primer. Čovek je uzeo neku mlekaru, pre godinu dana je privatizovana. Poljoprivredni proizvođači koji su je godinama snabdevali sirovim mlekom kažu dok je bila u državnom vlasništvu da problema nije bilo, oni su sa isplatom bili redovni i faktički u dan kada su donosili mleko dobijali su novac.
Sada kada je ta mlekara privatizovana, oni dolaze ispred nje i prosipaju mleko. Kaže - kad već džabe dajemo, džabe ću i da prospem, nude mi gume, nude mi akumulatore, s tim kravu ne mogu da hranim, džabe mi takva mlekara. Vlasnik mlekare kaže - ne mogu da platim dažbine, ne mogu da platim ovo, ne mogu da platim ono. Dajte subvencije da vrati dugove. Dajte subvencije da izađe iz minusa. Pomozite, neka se isplati njemu, vratiće on to. Ne, vi ste mu nametnuli jednostranu primenu ovog sporazuma. Sad će stići neko mleko, ko zna odakle, sa ko zna kojim kvalitetom. Šta će on da uradi? Propao je i on, propao je i ovaj seljak itd.
Onda da vas podsetim kako je prošla privatizacija koje je unazadila poljoprivredu kada je u pitanju šećerna afera. Vi znate da je šećerna afera bila aktuelna u vašoj borbi protiv korupcije i kriminala u akciji Sablja. U celoj toj akciji iznedrila se jedna afera koja je napravila zabranu izvoza šećera. Koliko je ta zabrana oštetila poljoprivrednike, i do dan-danas to niko ne zna.
Podsetiću vas i na CEFT-a sporazum. Koliko je CEFT-a sporazum oštetio poljoprivredu? Koliko je građevinska mafija oštetila poljoprivredu pretvarajući parcele za poljoprivredu u industrijske zone? Ovde sam želeo da vam navedem i jedan primer jedne opštine u Beogradu, opštine Surčin, prigradska opština. Dakle, da vas upoznam sa detaljima.
Statutom grada koji je donesen pre par meseci nadležnosti opština prigradskih ukinute su 100%. Nekad su mogle prigradske opštine da raspolažu gradsko-građevinskim zemljištem kao korisnici, zna se da je država vlasnik, a da su korisnici opštine. Sada se tim statutom to gasi i sva zemljišta koja su pripadala na korišćenje opštini sada pripadaju direkciji grada za izgradnju. Svesni činjenice da statut stupa na snagu od januara 2009. godine, opštine se snalaze i prave veliku zloupotrebu.
Sad ću da vam kažem kako je to urađeno u opštini Surčin. Predsednik opštine Surčin zakaže vanrednu sednicu i traži da se obori cena zakupcu sa tri i po dinara na dinar i po po metru. I kaže - ako on bude hteo da uzme na 99 godina mi ćemo mu dati 30% popusta. Šta je sad uradio? Cenu sa tri i po skinuo je na dinar i po po metru.
Sad ću da vam kažem da ne bi bilo nekih drugih zloupotreba. Radi se o 128.242 metra kvadratna državnog zemljišta, čiji je korisnik opština Surčin, u Dobanovcima, Slatina, katastarske parcele, sad da ne čitam da ne izgubim vreme. Ubijajući cenu na vanrednoj sednici skupštine, zato što će to zemljište da pripadne gradu, a ista je stranka i u gradu i u opštini, ali nema prihoda u svom budžetu, predsednik iz DS, ubijajući cenu, dajući poklon od 30% na zakup i od 99 godina i na 10 godina, oštetio je budžet, recimo, grada Beograda za nekih 10 miliona dinara. Zamislite to. Zamislite, za ekstra lokaciju koja se nalazi pored autoputa, pored obilaznice da se nekome pokloni.
To sam čak i pretvorio u evre. Dakle, da ne bih gubio vreme, tri puta manja tržišna cena od procenjene, sa 30% popusta na 99 godina iznosi 5.713.181. dinara ili 67.211 evra. U drugačijem slučaju to bi iznosilo na 99 godina 19.043.937 dinara ili 224.050 evra.
Zamislite koja je to razlika. To je razlika koja je na poklon data onome ko je platio da ovi dođu u opštinu Surčin na vlast, onaj ko je platio da od 35 odbornika, koliko ima opština Surčin, 15 je dobila SRS, da se skupe svi ostali, da dođu na vlast i onaj koji sad kupuje to zemljište mora to da vrati.
Nije to suština. Ovde su im uzeli zemljište. Suština je sledeće - obračun sa kriminalom i korupcijom ne postoji. Kako smo doneli taj zaključak? Sad ću da vam kažem. U IMR-u, u opštini Rakovica gde se proizvode traktori, gde arapski svet čezne za našim traktorima, gde plaća unapred, gde daje pare unapred - samo napravite, samo dajte, mi dajemo traktor jeftinije nego koliko košta njegova proizvodnja.
Šta se sada dešava? Nadzorni odbor te firme, svesni situacije i gubitka, podnosi krivičnu prijavu protiv direktora, podnose poreskoj upravi zahtev da dođe. Dolazi budžetska inspekcija i hapse direktora. Uhapšen Ranko Vuković, generalni direktor IMR-a.
Ministarstvo finansija, Poreska uprava, Regionalni centar Beograd, Filijala Rakovica, broj zaključka da ne čitam, dana tog i tog uputio je zapisnik SUP-u i zahtev da ga uhapse za nesavestan rad u privrednom poslovanju, oštećenja u privredi, zloupotreba službenog položaja.
Šta se dalje dešava? Lišen je slobode 24.7.2006. godine. Zadržan je u pritvoru 30 dana. Stavlja mu se na teret da je oštetio AD IMR za 1.562.000 evra. Zamislite.
U Drugom opštinskom tužilaštvu se vodi krivični postupak, pa broj predmeta, bez podizanja optužnice, čeka se da zastari postupak ili da nestane IMR. Protiv tog istog direktora Ranka Vukotića vodi se u Trgovinskom sudu postupak za prodaju radničkog odmarališta hotela na Zlatiboru u Partizanskim vodama, površine 750 kvadrata, sa zemljištem od 16 ha 159 m2.
To zemljište vredi zajedno 63,5 miliona dinara, a vrednost hotela je bila preko četiri miliona evra. Znate za koliko je prodat hotel? Za 800.000 evra je prodato nešto od četiri miliona. Gde je ovaj Ranko Vukotić danas? U kojoj firmi je on sad? Po čijem nalogu on ovo prodaje i ko njega štiti da on ne odgovara krivično za ovo?
Zašto smo uništili fabriku? Zato što je nekome odradio posao. Čuo sam da je sad u Telekomu. Odmah razmišljajte da ni Telekom neće dugo, pojaviće se opet dopis SRS, pa mi opet moramo da vas ubeđujemo kako vaši ljudi drpaju, a vi to dobro znate. Šta se dalje dešava? Sad tu postoji još jedna zloupotreba na koju ne reaguje Agencija za privatizaciju. Agencija za privatizaciju svojom odlukom donela je rešenje da će sredstva od eventualne prodaje iskoristiti za namirenje obaveza, za zaostale zarade prema rešenju Trgovinskog suda iz Beograda. To on nije uradio.
Znate šta je uradio? Ispoštovao je 40% od toga... (Predsedavajuća: Narodni poslaniče, vreme na raspolaganju vaše poslaničke grupe je iskorišćeno.) završavam, 40% je ispoštovao, i to onome kome je on hteo. Ukrali ste im njive na ovaj način, jedan od primera, prodali ste zemljište budzašto tajkunima, uništili ste fabriku, ne date im poljoprivredne alate sa čime da rade, opljačkali ste ih i sada im još namećete ovu jednostranu primenu ovog sporazuma.
Samo da navedem još jedan zaključak koji je ovde evidentan... (Predsedavajuća: 16 minuta.) završavam, a to je da je ovaj budžet pravljen za onaj princip - i premijer sit i ministri na broju. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se u skladu sa Poslovnikom, zato što je povređeno dostojanstvo ove skupštine iz jednog prostog razloga. Ovde je govornik iz G17 plus gospođa Suzana Grubješić iznela neke stvari koje vređaju i logiku i zdrav razum. Ne bih izašao zato što čekam svoje amandmane i svoje učešće u diskusiji po ovoj tački dnevnog reda, pa ću tada biti malo opširniji i objasniću kako funkcioniše razdeo 15 i razvoj privrede i malih preduzeća, tj. finansijske injekcije mekim kreditima, kako je to navedeno u Predlogu budžeta, ali ovde izgleda nisu poslanicima G17 poznate opšte činjenice. O čemu se radi?
Prvo, zamolio bih sve poslanike koji imaju dilemu kako trenutno funkcioniše privreda da prošetaju kroz fabrike, evo samo u krugu Beograda, za vreme pauze, i da obiđu ''Rakovicu'', da obiđu TE ''Nikola Tesla'', da obiđu sada ''Monteru'', koja je kupila ''Trudbenik'', da obiđu sve fabrike koje imaju problem da naprave proizvod, a ne sa tim proizvodom da budu konkurencija proizvodu iz Evrope.
Samo da stavimo dve ili tri osnovne stvari u paralelu poređenja – kako uopšte doći do proizvoda? Kakav je stepen organizovanog kriminala u zemljama Evrope, a kakav kod nas u Srbiji?! Kakav je stepen plaćanja dažbina državi, a kakav je u Srbiji? Kolika je cena gasa? Kolika je cena električne energije u zemljama u EU, a koliko je kod nas?
Kako se uopšte dolazi do proizvoda? Imali smo direktan dokaz primenom CEFTA sporazuma, pa smo imali primere ''Duvanske industrije'', pa smo imali druge primere, kako možemo mi da prodajemo traktore iz ''Rakovice'' jeftinije nego što košta njegovo sklapanje, kako, gde je tu zarada, gde je dobit?!
Mi plaćamo ulaz u svaku zemlju, plaćamo carinu, a kod nas može da dođe besplatno ko hoće i kada hoće. Mi smo tu konkurencija, ili ćemo da budemo bolji od njih, ili nećemo da postojimo. Onda pričamo o očuvanju radnog mesta, o razvoju, finansijskim injekcijama, tajkunima koji su te injekcije osetili najbolje, a ne radnici koji spavaju na ulicama i ispred Skupštine, u parkovima i ispred svojih fabrika, koje niko neće o ni da sasluša, ni da čuje.
Više ću govoriti o svim ovim detaljima, o više fabrika, posebno u Beogradu pošto je centar i glavni grad, u raspravi kada dođe na mene red po spisku gde sam se prijavio da govorim.
Molim vas, ako imate bilo kakvu vrstu dileme ili kampanju, pošto ste čitali samo razdeo 15 – Ministarstvo za regionalni razvoj, tj. ministra Dinkića, obiđite ove fabrike i uverite se da niste u pravu. Hvala. (Aplauz.)

Dame i gospodo narodni poslanici, imamo živi dokaz da poslanici vladajuće većine koji izlaze ovde, govore uglavnom o delovima budžeta i predstavnicima svog ministra, tačnije ministra iz koje stranke oni dolaze i čiji je ministar na čelu nekog ministarstva. Imamo situaciju da ''svaki ciga svoga konja hvali'', na određen način.
Dakle, jedno je na papiru, drugo je u praksi. Ali, ono što iznose poslanici vladajuće većine, ne uklapa se nikako sa onim što se dešava u realnom životu. Dakle, ovde smo imali posebnu priču o privredi. Znamo da je privreda najnerazvijenija grana i najoštećenija grana kada je u pitanju funkcionisanje u državi Srbiji i kada je u pitanju najgora bolest koja tu privredu guši, a to je kriminal i korupcija.
Dakle, ovde pričamo o subvencijama, preduzećima – privatnim i javnim, o programima kreditne podrške, meki krediti, tvrdi krediti, onda imamo grinfild investicije, start-ap kredite, programe razvoja klastera od 2007. do 2013. godine, itd. Ali, kada uzmemo sve te okolnosti i delove i novac koji je za to određen, dođemo do jednog zaključka, koji je napisan u ovom predlogu budžeta, a to je da treba završiti započetu privatizaciju. Sada dolazimo u situaciju da investiramo u firmu koja će biti prodata budzašto, koja će biti prodata, kao što je prodata cementara, "Sartid", kao što su prodate sve one firme koje vrede deset puta više od cene prodaje.
Pitamo mi jedni druge ovde, zašto se investira u takva preduzeća, ako od toga nema 'vajde, ako primenjujete Sporazum jednostrano, ako ćete ubiti tržišnu konkurenciju, ako ćete pustiti proizvod da propada, ako ne date proizvodu da opstane, itd?!
Ono što sam želeo da kažem vezano je za Ministarstvo regionalnog razvoja da je 220 miliona odvojeno za plate zaposlenih, a da je 200 miliona, dakle, 20 miliona manje, odvojeno za usluge po ugovoru. To su naše obaveze prema "Fijatu" koje smo preuzeli, tj. koje je preuzelo ovo ministarstvo. Šta to znači – da dve plate u 2009. godini mogu da dobiju zaposleni samo u ovom ministarstvu zbog završavanja i poštovanja ugovora koje imamo prema "Fijatu".
Takođe, napomenuo bih ekonomsku klasifikaciju 422, troškovi putovanja – 10 miliona dinara, ili 116 hiljada evra.
Kada to podelite na 12 meseci, to izađe nešto manje od 10 hiljada evra mesečno, samo na putovanja. To je ta štednja! To je to zatezanje kaiša, gašenje svetla, gašenje bojlera kada se ne planira tuširanje, itd.
Dakle, jedan običan primer jednog ministarstva koji govori da je zadovoljno podelom budžeta u svoju korist i u korist svog interesa, govori i podela novca gradovima koje ste vi odredili ovim predlogom budžeta.
Navešću samo neke primere koji su očigledni, a građani će sami zaključiti ko je u tim gradovima na vlasti. Kaže se ovako: za opštinu Subotica izdvojeno je 720 miliona; za opštinu Užice – 388 miliona; za Čačak – 540 miliona; za Šabac – 506 miliona; za Kraljevo – 607 miliona; za Kruševac – 544 miliona; za Leskovac – 690 miliona. Koji je sada razlog i prioritet da Subotica dobije ovoliko novca u odnosu na ostale gradove? To će sami zaključiti građani.
Postavljaćemo mi još pitanja u raspravi u pojedinostima, nije to sada suština. Samo hoću da kažem da ono, kako se ponašate vi na zakonodavnom telu u Republičkoj skupštini, tako se ponašate i na lokalnim skupštinama. I danas u Skupštini grada Beograda, jedna opština sa 55 hiljada stanovnika – Stari grad, dobila je četiri puta više novca nego opština Zemun, koja ima mnogo, mnogo, više stanovnika.
To govori samo o jednom, kada smo kod podele tih para i raspodele partijskim drugarima kako bi opstala i Vlada i vlast i kako bi pripremili teren za izbore koje možete da planirate, napomenuo bih sledeću stvar – ako uzmemo u obzir privatizaciju koju treba da završimo i gigante koji postoje još uvek, a nisu uništeni, a planirate da ih uništite, možete videti samo, recimo, pad vrednosti akcija "Laste". Možete videti vrednost našeg traktora iz Rakovice sada, a i pre pet godina. Možete videti i vaš plan za te fabrike i te firme ili privrednike, kako hoćete, u narednom periodu.
Kažete ovde u jednim delom čemu služe krediti, kaže se: "Povećava nivo privredne aktivnosti, ubrzava proces privatizacije, čime se obezbeđuje viši nivo prihoda budžeta Republike". Kako ćemo da obezbedimo viši nivo prihoda budžeta Republike Srbije ako ubijemo našeg proizvođača, ako ubijemo naš proizvod?
Onda se kaže: "Kreditima i subvencijama pod povoljnim uslovima obezbedio bi se kontinuitet rasta industrijske proizvodnje i izvoza". O industrijskoj proizvodnji, pogotovo električne energije, treba raspravljati i to poprilično dobro.
Kada uzmemo u obzir koliko samo izvozimo električne energije, a koliko je mi plaćamo kao građani koji proizvode, što se kod nas to dešava, kolika je cena te iste energije u okruženju, doći ćemo do raznoraznih zaključaka.
Onda kaže: "Program za podsticaj razvoja klastera u 2009. godini oslanja se na iskustvo i rezultate programa za podsticaj razvoja klastera 2007., 2008. godine i deo višegodišnjeg programa". Ovi višegodišnji programi koji ne urode plodom koštaju nas mnogo, a rezultata nam ne daju nikako.
Onda kaže, vezano za ovaj ugovor, obaveze prema "Fijatu" koje su glavna stavka, vezano za ovo ministarstvo: "Navedenim ugovorom predviđeno je da Vlada Srbije obezbedi sredstva, infrastrukturne projekte izgradnje autoputa Kragujevac – Batočina, modernizacija železnice, izrada obilaznice, modernizacija i sanacija elektroenergetskih i gasnih postrojenja, postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, itd." – jedan od uslova kako mi poklanjamo drugima da bi nam bili gazdi, kako mi dajemo da bismo uništili svoje, a onda ćemo posle lako pričati da treba da čuvamo svoja radna mesta, da otvaramo radna mesta.
Pitam vas kako ćemo otvoriti radna mesta kada jedan veliki trgovac ili trgovinski lanac zatvori male i dovede svoje ljude sa strane, kao što je primer u Krnjači, kada uđete u „Pevec“ tamo ima 99 posto ljudi zaposlenih iz države Hrvatske, jedan posto je Srba tamo i to su uglavnom oni koji se bave higijenom ili fizikalisanjem, utovarom i istovarom robe. Dakle, nemojte da obmanjujete građane da je ovaj budžet dobar za njih, ovaj budžet je dobar za vas i zbog toga je napravljen, zato ste i kasnili sa Predlogom ovog budžeta, niste mogli da se dogovorite. I, dokaz da ste svi pojedinačno zadovoljni jeste izlazak poslanika da reklamira ono ministarstvo iz čije je stranke ministar. Hvala. (Aplauz.)

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se u skladu sa čl. 225. i 226. i tražim od ministra unutrašnjih poslova da sazna motive napada na predsednika Saveta za sport i omladinu opštinskog odbora Čukarica, koji se desio pre nepunih 10 minuta.
Dakle, jedan kriminalac, za sada ne znamo ni ime ni prezime, prebio je našeg predsednika Saveta za sport i omladinu opštinskog odbora Čukarica, ispred naših prostorija, u Požeškoj ulici. Motivi još uvek nisu poznati. U pitanju je Novaković Vladimir koji je trenutno primljen na Urgentni centar. Insistiram da ministar unutrašnjih poslova pod hitno rasvetli ovaj slučaj, jer motivi napada nas teraju da se branimo i kada nismo napadnuti, a ne daj bože da se branimo, stradaće možda neko ko možda i ne treba da strada. Hvala. (Aplauz.)

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po osnovu člana 225. i 226. Da iskoristim prisustvo ministarke da mi da odgovor na jedno pitanje koje je veoma važno.
Dakle, kontrola rashoda koji su ostvareni u opštini iz koje dolazim, na osnovu isplate plata zaposlenih službenika i funkcionera, pokazala je da je opština poštovala Uredbu Vlade Srbije po kojoj je ispravno utvrdila i obračunala osnovice za platu zaposlenih, ali su plate na drugi način nezakonito naduvane. Zbog čega mi treba ovaj odgovor?
Naime, inspekcija je utvrdila da je opštinska vlast linearno svim zaposlenima u opštinskoj upravi isplaćivala stimulativni dodatak, i to 30% na zaradu, što je bilo u suprotnosti sa odredbama Zakona o platama u državnim organima i javnim službama.
Ovakve isplate su bile u suprotnosti sa važećom Uredbom o koeficijentima za obračun i isplatu plata, ali i sa odredbom člana 36. stava 3. Zakona o budžetskom sistemu, gde se navodi da takve isplate nisu mogle da padnu na teret budžeta Republike Srbije.
Zbog toga je inspekcija opštinskim vlastima naložila da u roku od tri meseca u budžet Republike Srbije vrate neto iznos od 5,7 miliona, odnosno bruto iznos od 8,4 miliona dinara, koliko je nezakonito isplaćeno tokom samo 2005. godine na ime stimulativnih dodataka.
Međutim, ovde se priča o platama ne završava, jer je inspekcija utvrdila da je opština zaposlenima u opštinskoj upravi koji su imali visoku stručnu spremu nezakonito uvećavala koeficijente i do 20%, i to po osnovu kvaliteta rada i rezultata rada u 2005. godini.
Mogućnost isplata po ovom osnovu dala je Vlada Srbije svojom uredbom, ali je opština Savski Venac tu mogućnost zloupotrebljavala i to isplatama većih iznosa od dozvoljenih.
Upravo zbog toga je inspekcija dala nalog da se u roku od tri meseca u budžet republike izvrši povraćaj nezakonito isplaćenih stimulacija po osnovu kvaliteta rada i rezultata, i to u neto iznosu dva miliona i 1,1 milion dinara u bruto iznosu.
Moje pitanje ministru - jesu li ova sredstva vraćena u budžet Republike Srbije?
Kakve su sankcije ako nisu vraćena i kada će i da li će Budžetska inspekcija opet posetiti opštinu Savski Venac, obzirom da je ovo izveštaj iz 2006. godine? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, da je tačna teza koju iznose poslanici SRS da Zakon o javnim nabavkama služi za peglanje, kupovanje glasova i fingiranje budžetskih računa u svim opštinama u Srbiji govore i sledeći primeri.
U ime kolege poslanika Srboljuba Živanovića sam izašao da dam primer i obrazloženje zbog čega je on podneo ovaj amandman u kome traži da se u članu 122. stav 1. posle tačke 6) doda nova tačka koja glasi: ''7) ako konkursna dokumentacija ne sadrži sve elemente ili podaci u konkursnoj dokumentaciji nisu identični kao podaci koji su navedeni u javnom pozivu.''
Ovo se, pre svega, odnosi na prekršajne odredbe povodom konkursne dokumentacije i načine - šta sve podleže prekršajnim odredbama.
Nažalost, ove prekršajne odredbe u prvom Zakona nikada nisu poštovane, iako su utvrđene budžetskom inspekcijom, ali sankcije, tj. odgovornost za tako nešto još uvek nisu podnosili predsednici opština kod kojih je to utvrđeno, a daću sada jedan primer.
Prvo da predstavim obrazloženje zbog čega je ovaj amandman podnet, jeste da se predloženim rešenje sankcioniše eventualno kršenje člana 30, a što je zakonodavac izostavio da eksplicitno propiše kao prekršaj.
Bez obzira što se članom 30. decidno propisuje šta sve konkursna dokumentacija mora da sadrži da bi ponuđač po osnovu nje mogao da pripremi ispravnu ponudu, opet je ostavljen jedan prostor za rupu u zakonu koji će se zloupotrebljavati najviše i zakonskim sredstvima pribavljati materijalna korist.
Isto tako članom 30. stavom 2. je propisano da podaci sadržani u konkursnoj dokumentaciji moraju biti identični kao podaci koji su navedeni u javnom pozivu. Šta je suština cele priče?
U praksi trenutno šta se dešava, to se može videti iz zapisnika, budžetska inspekcija Ministarstva finansija veoma često u svojim postupcima kontrole utvrdi da naručioci jedne podatke objavljuju u javnom pozivu, a druge podatke u konkursnoj dokumentaciji.
Da je to tako, navešću vam primer iz opštine Pančevo, zato što ću da iskoristim prisustvo tadašnjeg predsednika opštine, današnjeg našeg kolege Srđana Mikovića, koji je upao na poslaničko mesto sadašnje predsednice opštine Pančevo, u kome je odobren kredit od 5,5 miliona evra na nezakonit način.
Dakle, u toku kontrole dokumentacije koja se odnosila na kreditno zaduživanje opštine kod poslovne banke, budžetska inspekcija je utvrdila nezakonitost širokih razmera. Naime, zaobilazni put kojim je predsednik, naš kolega, tadašnji predsednik opštine Srđan Miković došao do kredita od 5,5 miliona evra, bio je nezakonit, dok je ugovor o kreditu ništavan.
Evo kako je počelo: donošenjem odluke od strane SO Pančevo, kojom je odlučeno da se opština može zadužiti, nakon čega su opštinske vlasti pokrenule postupak javne nabavke velike vrednosti.
Tako je u "Službenom glasniku" i u listu "Danas" objavljen javni poziv na srpskom i engleskom jeziku, a predmet poziva je bila nabavka finansijskih usluga - kreditno zaduženje za kapitalne investicije. Zapamtite to - kapitalne investicije. Opština je prethodno, po pribavljenoj saglasnosti Uprave za javne nabavke, oblikovala ovu nabavku u pet zasebnih partija ili celina.
Komisija za izbor najpovoljnijeg ponuđača, koju su obrazovale opštinske vlasti, sačinila je zapisnik, daću vam i datum, 31. avgusta 2006. godine, iz kojeg je budžetska inspekcija utvrdila da je na objavljen tender prispelo tri ponude. Međutim, samo jedna ponuda ponuđača Banke "Inteza" AD iz Beograda, Regionalni centar Pančevo, bila je ispravna, dok su preostale tri ponude neocenjivane, jer nisu ispunile uslove iz konkursne dokumentacije.
Zašto nisu ispunile uslove, jasno vam je iz prethodnog mog izlaganja. Kako se nisu stekli uslovi predviđeni odredbama Zakona o javnim nabavkama, a po kojima je trebalo obezbediti najmanje dve nezavisne ponude, tako je opština Pančevo intervenisala kod Uprave za javne nabavke. Od ovog organa je zatraženo mišljenje da se napravi korekcija tj. da se izvrši dodela ugovora u postupku sa pogađanjem, jer nije bilo više od jednog kandidata i to vam je automatski jasno da je u pitanju dogovor između Banke "Inteza" i opštine Pančevo i da se tražilo od Uprave za javne nabavke ugovor o postupku sa pogađanjem, bez prethodnog objavljivanja.
U roku od samo pet dana Uprava za javne nabavke je odgovorila opštinskoj komisiji navodeći da je njihov zahtev neprecizan i nepotpun, odnosno da se u njemu uopšte ne navode razlozi zbog kojih smatraju da je važno da se dodela ugovora sprovede u skraćenom postupku, bez objavljivanja novog tendera.
Nakon toga komisija je svoj zahtev obrazložila i ponovo dostavila Upravi za javne nabavke. Ovog puta za samo četiri dana Uprava je negativno odgovorila na zahtev opštine, zauzevši stav da postupak javne nabavke treba da se ponovi, jer vrednost nabavke prelazi tri miliona dinara.
Na prvi pogled, reklo bi se da su se opštinski čelnici složili sa ovim nalogom, jer je u "Službenom glasniku" objavljeno obaveštenje 26.09.2006. godine da se javna nabavka poništava u celosti, dok je ponuđačima takođe upućen dopis 14.09. iste godine u kojem su obavešteni da se nisu stekli uslovi za izbor najpovoljnijeg ponuđača. Dakle, dolazimo do suštine.
Međutim, da su opštinske vlasti imale i rezervni scenario potvrđuje i dopis 12.09.2006. godine, koji je predsednik komisije za predmetnu javnu nabavku uputio predsedniku, našem kolegi, Srđanu Mikoviću i Opštinskom veću.
U ovom dopisu se od predsednika opštine traži da on i Opštinsko veće na čijem je čelu zauzmu stav u pogledu sklapanja ugovora o kreditnom zaduženju bez realizacije postupka javne nabavke. Kao razlog za takav potez navodi se da bi ponavljanje postupka izazvalo dodatne troškove i odlaganje okončanja postupka javne nabavke, a time i zaključenje ugovora o kreditu, uz opravdanu bojazan da se druge banke neće javiti.
U ovoj inicijativi stoji i napomena da su u pitanju urgentne intervencije investicija od kapitalnog i opšteg interesa, kao i to da odluka o budžetu za 2006. godinu obavezuje opštinu da realizuje planirane investicije.
Dakle, predsedniku tadašnjem, našem kolegi Mikoviću, koji danas sedi u sali, a ako govorim neistinu on će izaći i to reći, pošto je ovo izveštaj budžetske inspekcije, ovakav dopis je odgovarao, pa je kod Opštinskog veća izdejstvovao donošenje zaključka kojim je odobreno kreditno zaduživanje bez zakonske procedure.
Ovaj zaključak, koji je Srđan Miković lično potpisao, obavezao je njega da realizuje kreditno zaduženje. Sekretarijat za finansije opštinske uprave je poslao pozive za dostavljanje ponuda mimo zakona na adresu 33 banke. Time je pogaženo mišljenje Uprave za javne nabavke, ali je i pogažen Zakon o javnim nabavkama.
Budžetska inspekcija je utvrdila da je ovakvo postupanje opštine prilikom kreditnog zaduženja za kapitalne investicije, ukupne vrednosti 439,3 miliona dinara, u suprotnosti sa članom 20. Zakona o javnim nabavkama. Inspekcija je konstatovala i to da su ništavni svi ugovori zaključeni na ovakav način.
Dakle, reč je o klasičnom mešetarenju žutog preduzeća, čiji radnici nisu hteli da ispoštuju zakonsku proceduru, jer bi tako izgubili na vremenu, a samim tim i pljačku odložili za možda neku od narednih godina.
Da je to tako, imam ovde zapisnik budžetske inspekcije i naveo bih još samo par primera, pošto sam trenutno na opštini Pančevo, ali poslanici SRS iznose zloupotrebe iz svih opština, pogotovo tamo gde je DS na vlasti.
Dakle, imamo u izveštaju budžetske inspekcije dopis ''Karneval bez tendera''. Pa se kaže ovako - u 2006. godini u Pančevu je održan Treći internacionalni pančevački karneval, što je delimično i finansirano sredstvima budžeta opštine Pančevo.
Tako je predsednik Miković doneo zaključak kojim je za organizaciju ovog karnevala iz opštinskog budžeta izdvojio 200 hiljada dinara. Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje i kulturu je takođe iz tekuće budžetske rezerve AP izdvojio iznos od 500 hiljada dinara, koji je transferisan na račun opštine u vidu donacije za karnevalske potrebe.
Vidite kako se sve kupuju glasovi, kako se organizuje jedna stranka, pogotovo kada su u pitanju predizborne kampanje.
Opština Pančevo u dva navrata, u martu i julu 2006. godine, transferisala je sredstva u ukupnom iznosu od 700 hiljada dinara, na račun Udruženja "Prijatelji iz Pančeva", kome je poverena organizacija karnevala.
Međutim, rešenjem predsednika Mikovića u julu 2006. godine takođe su izdvojena sredstva iz opštinskog budžeta za plaćanje troškova smeštaja i ishrane za goste karnevala, koji su bili smešteni u hotelu "Tamiš". Troškovi koje je opština snosila po hotelskom računu su iznosili 714 hiljada dinara, a knjiženi su na ekonomskoj klasifikaciji dotacije nevladinim organizacijama. Samo obratite pažnju šta se dešava dalje.
Naredne 2007. godine održan je Četvrti internacionalni pančevački karneval, što je takođe delimično finansirano sredstvima budžeta opštine.
Tako je i ovog puta predsednik Miković odrešio kesu i odobrio transfere u ukupnom iznosu od milion 261 hiljada 422 dinara na račun Udruženja "Prijatelji Pančeva". To je ono - ja vama pet, vi potrošite tri, jedan stavite u džep i jedan mi vratite.
Međutim, i ovog puta su ispostavljeni troškovi smeštaja i ishrane učesnika karnevala u hotelu "Tamiš" u iznosu od 804 hiljade i 300 dinara, a što je snosila Direkcija za izgradnju i uređenje Pančeva. Kontrolom finansijske dokumentacije o izvršenim transferima i plaćanjima troškova karnevala u 2006. i 2007. godini, budžetska inspekcija utvrdila je da finansiranje organizacije ovih karnevala, koji su bili predviđeni planski kao gradska manifestacija, nije izvršeno u skladu sa zakonom.
Prema navodima inspekcije, opština Pančevo poverila je poslove na realizaciji navedenog karnevala Udruženju "Prijatelji Pančeva", a da prethodno nije sproveden postupak javne nabavke male vrednosti, niti je zaključen ugovor sa ovim udruženjem. Ovakvim postupcima u obe godine prekršene su odredbe Zakona o javnim nabavkama. Međutim, ovakva politika favorizovanjem njihovih prijatelja je uvek bila i ostaće karakteristična za žuto preduzeće.
Poštovani građani Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, jedan od primera, a ima ih mnogo, možete pročitati u listu "Velika Srbija", koji govore šta znače javne nabavke, šta znače rupe u zakonu i kako se kupuju kuće, vozila, glasovi, paketići i sve ono što je potrebno za opstanak na vlasti. Napominjem da je u opštini Pančevo DS na vlasti dosta dugo i da je ovo očigledan primer, koji je utvrdila republička budžetska inspekcija, i jasan dokaz o čemu i o kome se radi.

Dame i gospodo, govorio sam o zloupotrebi Zakona o javnim nabavkama i o amandmanu gospodina Srboljuba Živanovića, u kome se kaže da je tenderska dokumentacija jedno, a nabavka sasvim drugo. Zbog toga treba obavestiti budžetsku inspekciju i naći modus po kome će se takve stvari kažnjavati.
Dakle, ovde je apsolutno kolega Miković izašao i priznao grešku opštine Pančevo dok je on bio njen predsednik. Zbog toga tražim da se stenogram izlaganja dostavi okružnom tužilaštvu, jer zakon, svideo se nama ili ne, mora se poštovati.
Vaše priznavanje jeste bilo sa ove govornice i tražim od vas i od budžetske inspekcije izveštaj - da li se ovaj zapisnik menjao? Podsetiću vas da je priloge biografiji ovog radnika žutog preduzeća napisala budžetska inspekcija Ministarstva finansija, koja se pozabavila proverom njegovih sposobnosti na mestu predsednika opštine Pančevo.
Tako je kontrola materijalno-finansijskog poslovanja, namenskog i zakonitog korišćenja opštinskih sredstava izvršena u oktobru 2007. godine, a zapisnik je sačinjen 7.11.2007. godine i u Ministarstvu finansija je zaveden pod brojem 40100-1377/2007/09. Ovaj zapisnik nije menjan. Vi ako ste imali rok osam dana da pišete primedbu, znači da ste svesni činjenice, to je budžetska inspekcija napisala, svojih postupaka i svojih grešaka.
Gospodine Mikoviću, kontrolu je izvršila budžetski inspektor Dragica Pantelić, za koju se može reći da je jedan od vrsnih inspektora Ministarstva finansija i to sa dugogodišnjim iskustvom na inspekcijskim poslovima u sferi javnih finansija. Ako ona ovaj problem iznosi, a mi predstavljamo i čitamo za govornicom Skupštine Republike Srbije, onda možete uputiti primedbu njoj i reći da to nije tačno. Ali, ovaj zapisnik, gospodine Mikoviću, nije menjan. Zato što nije menjan znači da su vaše primedbe odbijene i znači da ste vi u roku od osam dana primedbu imali pripremljenu. Zbog toga tražim odgovornost. Stenogram sa današnje sednice tužilaštvu da se dostavi i da se utvrdi činjenica ko je u pravu: ovaj kontrolor iz Ministarstva finansija ili vi.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo svakako ima veze kada uzmemo u obzir da je na teret budžeta opštinske uprave Pančevo 2006. izvršeno nekoliko transfera u ukupnom iznosu od 7.896.839,00 dinara na račun Javnog vodoprivrednog preduzeća Vode Vojvodine.
Naime, godišnja naknada za navodnjavanje građevinskog zemljišta, budžetska inspekcija je utvrdila da je ovo plaćanje nezakonito izvršeno jer za to nije postojao pravni osnov. Sredstva je trebalo uplatiti u budžet Republike Srbije, a ne na račun Javnog preduzeća.
Gospodine Mikoviću, to su osnovne klauzule koje su zapisane u zapisniku budžetske inspekcije koje vi ne želite da prihvatite, sa sve prigovorima. Ali, da vas podsetim da u tom prigovoru postoji i deo koji se odnosi na računanje osnovica za plate koje ste vi imali u opštini Pančevo. To sam dao kao primer u opštini Savski venac i vi ste se sa mnom dogovarali i objasnili mi da je to primer rađen širom Srbije, je l' tako? I da je taj primer zloupotreba računanja osnovice i pumpanja plata mimo uredbe koja predviđa kolika osnovica treba da bude. Praksa koju koristite u svim opštinama gde ste na vlasti, je l' to tako?
Evo, ako imate vremena i volje pročitaću kako je to rađeno u opštini Pančevo po pitanju plata, ali mi vreme ne dozvoljava. Kaže se ovako - budžetska inspekcija je utvrdila da su obračuni isplata plata u opštini Pančevo 2006. u prvih 9 meseci 2007. godine vršeni u suprotnosti sa odredbama Zakona o platama, zato što je nezakonito naneta šteta budžetu u bruto iznosu od 82.577.419,00 dinara.
Naime, u 2006. godini svojim zaključcima određivali ste osnovice za obračun i isplatu plata zaposlenima, izabranim, imenovanim i postavljenim licima u opštini. Ove zaključke donosili ste u suprotnosti sa zaključkom Vlade Republike Srbije kojim su prethodno utvrđeni koeficijenti za sve zaposlene u državnim organima i javnim službama.
Evo biću kratak, utvrđen je iznos od 13.087 dinara kao osnovica za obračun i isplatu plata za izabrana, imenovana i postavljena lica, dok je prema Vladinom zaključku ta osnovica bila 10.737 dinara, 3.000 i nešto više.
Drugim zaključkom odredili ste iznos 2.634 dinara kao osnovicu za obračun i isplatu plata postavljenim licima u opštinskoj upravi, dok je Vlada donela odluku da ta osnovica iznosi 2.300 dinara. Dakle, to su razlike u osnovici samo, kada se izračuna celokupno koliko ispadne prosek plate, videćete da je to, sada nemam vremena i to bih vam pročitao, kolika je razlika na silu mimo odluke Vlade napumpana... (Predsednik: Gospodine Avramoviću, prošlo je tri minuta, molim vas.) evo, izvinjavam se, na ime dodataka zaposlenima koje ste vi zaposlili i koje vi izaberete da im to date. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, nisu neki kvaziposlanici u sali, pa bih im odgovorio nešto, baviću se isključivo amandmanom, jer ne vredi davati pažnju nekome ko je poslanik na papiru, a ne i u praksi.
Osvrnuo sam se na amandman koleginice Radice Jocić, koja traži da se u članu 43. posle stava 2. reči ''naručilac može'' zameni rečima ''naručilac mora''. Samo zarad javnosti i građana, pošto je ovaj amandman obrazlagan pre neka dva sata, da ponovim predlog ovog člana.
Kaže član 43: Bitni zahtevi koji nisu uključeni u važeće tehničke norme i standarde, a koji se odnose na bezbednost i druge okolnosti od opšteg interesa, moraju da se primenjuju i da se izričito navedu u konkursnoj dokumentaciji.
Onda se kaže, stav 2: ''Naručilac može da navede u konkursnoj dokumentaciji da naknadu za korišćenje patenata, kao i odgovornost za povredu zaštićenih prava intelektualne svojine trećih lica, snosi ponuđač.'' Dakle, ovo u drugom stavu - naručilac može, predviđeno je da se zameni rečima - naručilac mora.
Ono što je veoma nejasno je obrazloženje Vlade zašto se amandman ne prihvata, pa se kaže ovako: ''Amandman se ne prihvata iz razloga što se oblast zaštićenih prava intelektualne svojine i korišćenje patenata uređuje propisima iz tih oblasti (postavlja se pitanje, zašto je predlagač ovog zakona stavio drugi član da naručilac nešto može, kada se ovim oblastima precizno uređuje kako se to radi, tj. i drugim zakonima; pazite sada intelektualni odgovor Vlade), zbog čega se naručiocu u smislu Zakona o javnim nabavkama ostavlja mogućnost, a ne i obaveza da u konkursnoj dokumentaciji navede da naknadu za korišćenje patenata, kao i odgovornost za povredu zaštićenih prava intelektualne svojine trećih lica snosi ponuđač.''
Dakle, ovde je jasno Vlada dala odgovor na pitanje zbog čega treba brisati ovaj drugi stav, ne zbog čega ga treba menjati. Podsećam vas na prvi stav ovog člana u kome se kaže - bitni zahtevi od opšteg interesa moraju da se primenjuju, a ovde naručilac može. Da bismo razrešili dilemu šta se može, a šta se mora, da bi zakon bio precizan, da ne bi bilo zloupotrebe, tj. da ne ostavite rupu u ovom zakonu, kao što ste ostavili u prvom Zakonu o javnim nabavkama koje ću vam sada pročitati, recimo, iz jedne opštine sa koje dolazim, to je opština Savski venac, koleginica je pisala amandman da se nešto mora, a ne može.
Ono što se može zna se da se ne primenjuje, a i ono što se mora vi ste ovde već upisali, tako da ste ostavili rupu i prostor naručiocu za manipulaciju, koji su osnovno sredstvo finansiranja nekih vladajućih političkih stranaka. Dakle, sada ću pročitati da bi mi vreme bilo dovoljno, kako bih što pre upoznao građane sa osnovnim šablonima krađe, povodom zloupotrebe Zakona o javnim nabavkama.
Pošto je opština sa koje dolazim rušilački nastrojena prema pojedinim građanima koji nisu raspoloženi da plate reket, dok prema drugim građanima sa Dedinja pokazuju izuzetne simpatije kada je reč o bespravnoj gradnji, tim povodom opštinske vlasti su u 2005. godini sprovele tender za javnu nabavku, rušenje bespravno podignutih objekata i izvedenih radova i uklanjanje kioska i drugih komunalnih objekata sa javnih površina. Zapamtite samo ovo - uklanjanje kioska, posle ću se nadovezati.
Kao najpovoljniji ponuđač za potrebe rušenja izabrano je preduzeće Avangarda iz Beograda. To je žuto preduzeće koje funkcioniše u sve tri centralne opštine Stari grad, Savski venac, Vračar. Sa ovim preduzećem opština je zaključila ugovor sa planskom vrednošću usluga rušenja u neto iznosu od 5,7 miliona dinara.
Međutim, budžetska inspekcija je utvrdila da je ovaj tender sproveden i ugovor zaključen na nezakonit način, u suprotnosti sa odredbama Zakona o javnim nabavkama i odredbama Zakona o budžetskom sistemu.
Nepravilnosti se ogledaju u tome što su za ovu namenu budžetom bila predviđena i odobrena sredstva u visini od samo 500 hiljada dinara, a ne 5,7 miliona, dok godišnjim planom javnih nabavki ova nabavka usluga uopšte nije bila čak ni planirana.
Takođe ću da vas obavestim, vreme me ne služi, da je u februaru 2005. godine predsednik opštine Savski venac Tomislav Đorđević pokrenuo tender sa procenjenom vrednošću od 39,7 miliona dinara, i to za isporuku i montažu privremenih objekata – kiosci, tip stari beogradski. Zato sam rekao da zapamtite o rušenju kioska, a sada se nabavljaju novi kiosci.
Valjda vam je jasno kada se što više otvori proces za nabavku da se više para stavi u džep.
Komisija za izbor najpovoljnijih ponuđača na ovom tenderu izabrala je, po kriterijumu ekonomski najpovoljnije ponude, najpovoljnijeg ponuđača firmu Termoinženjering iz Kragujevca i konačnu odluku o dodeli ugovora je doneo sam predsednik opštine, koji je u junu 2005. godine sklopio ugovor o isporuci i ispostavljanju kioska, tipa stari beogradski, sa preduzećem Termoinženjering.
Prilikom kontrole ove nabavke inspekcija je otkrila da javni poziv iz ''Politike'' za učešće na tenderu nije bio isti kao i konkursna dokumentacija koja je bila na raspolaganju ponuđačima koji su uzeli učešće na tenderu. Pazite tu vrstu zloupotrebe i to je, takođe, rupa u ovom zakonu.
Naime, otkriveno je da u javnom pozivu opština nije navela, opisala i vrednovala unapred svaki kriterijum koji namerava da primeni prilikom izbora najpovoljnije ponude. To je učinjeno u konkursnoj dokumentaciji koju su podigli ponuđači pre učešća na tenderu.
Isto tako, utvrđeno je da opština Savski venac na objavljivanje u Službenom glasniku poslala obaveštenje o dodeli ugovora o javnoj nabavci 18 dana ranije pre nego što je ugovor uopšte i zaključen. To jasno govori da je i ova komisija znala kome će šta da ustupi i kome će šta da kupi. Prema propisima, to je trebalo da se učini u roku od 40 dana nakon zaključenja ugovora sa izabranim ponuđačem.
Dakle, moram još par stvari da navedem, još tri minuta je ostalo. U junu 2005. godine predsednik opštine, ovaj famozni koji je izabran sada ponovo u novom mandatu, u ime opštine pokrenuo je tender za projektovanje i dogradnju pionirskog centra u Kozujačkoj ulici. To je ovaj čuveni kafe Majdan, gde ovi fensi omladinci sede iz ovih novih zapadnih stranaka. Procenjena vrednost ovih radova iznosila je 10,9 miliona.
Ovog puta je otkriveno da javni poziv, objavljen u Službenom glasniku nije sadržao opis i vrednovanje unapred postavljenih kriterijuma, koje je opština nameravala da primeni prilikom izbora najpovoljnijeg ponuđača, dok je konkursna dokumentacija te kriterijume sadržala.
Međutim, evo spleta okolnosti i velike slučajnosti, na ovaj tender niko se od ponuđača nije odazvao, pa je Komisija za javne nabavke predložila predsedniku Đorđeviću da se izvrši javna nabavka u postupku sa pogađanjem. To smo pričali u nastavku rasprave u načelu, pa smo dali više primera šta znači postupak sa pogađanjem, bez prethodnog objavljivanja tendera.
Predsednik opštine Tomislav Đorđević je doneo odluku o pokretanju postupka nove, stare nabavke sa pogađanjem, bez prethodnog objavljivanja, nakon čega je Komisija odradila svoj deo posla, a presednik opštine zaključio ugovor sa preduzećem Paninženjering iz Beograda. Ovom izvođaču radova opština je u 2005. godini izvršila plaćanje u ukupnom iznosu 8,7 miliona dinara. Budžetska inspekcija je detaljnom kontrolom ove nabavke utvrdila da ista nije smela da se sprovede jer u godišnjem planu nabavki rashod po ovom osnovu predviđen je u visini od dva miliona dinara bez poreza.
Dakle, vidite razliku, 8.700.000 i 2.000.000. Međutim, i pored činjenice da nije ostvarena osnovana pretpostavka za sprovođenje tendera, jer nije naznačeno da su u budžetu obezbeđena sredstva za ovu nabavku, predsednik opštine je ipak zaključio ugovor sa izvođačem radova, što je suprotno sa Zakonom o javnim nabavkama.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, imam kod sebe izveštaj budžetske inspekcije za 2005. godinu, u kome se kaže kako je na osnovu ovog zakona i rupa iz ovog zakona uređen Hajd park, kako je sazidan Majdan, kako su primane plate 30% više nego što je to precizirano odlukom, kako su nabavljani kiosci, kako su rušeni objekti.
Ako se ovakve stvari dešavaju jednoj centralnoj opštini, u centru Beograda, u glavnom gradu ove Srbije, možete zamisliti kako ovo žuto preduzeće, zajedno sa koalicionim partnerima iz G 17 plus, posluje u lokalnim sredinama širom Srbije, gde su budžeti daleko, daleko veći, jer pogotovo sada novim statutom grada Beograda su predviđene određene rupe i definicije u kome drp-sistem može da se razradi na opšte zadovoljstvo i ovoga u gradu i ovoga u opštini.
Građani Srbije, ne verujte u ovaj predlog zakona, jer ovo striktno služi za onu narodnu „i vuk sit i ovce na broju“.